parazitoza

gost 331040

gost 331040

Domaćin
Poruka
3.329
na temu me podstaklo pitanje na Žene pitaju muškarce, zašto se sve više odlučuju da sa svojom izabranicom žive kod roditelja..?

vrlo često imam prilike da vidim taj teški poremećaj koji se
najčešće manifestuje u dva oblika ali je dijagnostika u principu u oba slučaja ista.
prvi je parazitoza tipa "roditelji kao mrtav kapital"
druga "rođaci gastarbajteri".

prva parazitoza se manifestuje tako što se muškarac sa svojom porodicom najčešće u svakom mogućem obliku oslanja na svoje ili njene roditelje, pritom nestrpljivo čekajući da geknu ne bi li nasledstvo sprcao na otplatu kredita, apartmančić u vrnjačkoj banji ili novi auto. a dok su staramajka i stari tajo živi, ovi ih naravno nemilice iskorištavaju na sve moguće i poznate načine koji uključuju i psihološke pritiske, emocionalne ucene, laži, itd.
parazitiranje na račun roditelja nije uvek opravdano teškom materijalnom situacijom u državi, nezaposlenošću i slično, gde su realno primanja penzionera još i najredovnija, a babina kućica sa voćnjakom, kokošincem i svinjcem solidna mogućnost dopunjavanja kućnog budžeta umesto inače preskupe hrane u prodavnicama.
ne, vi ćete videti te porodice da žive daleko iznad svojih realnih mogućnosti, puše, piju, ručavaju po restoranima, idu na letovanja, zimovanja, wellnese, kupuju skupu tehniku itd. da bi im na kraju meseca roditelji plaćali zaostale račune za gas, stuju, grejanje i slično i čupali ih kad negde financijski zagusti.


drugi oblik parazitoze: rođaci iz amerike" nije potrebno ni opisivati.
tu je sve jasno osim što je ta parazitoza moguća samo u slučajevima kada su rođaci dovoljno glupi i naivni pa da poveruju kako se u srbiji doslovno umire od gladi, a realno je da mnogi ku.rcem neće da mrdnu i makar pokušaju da svojim trudom nešto zarade.


šta vi mislite, koliko je ova bolest uzela maha u Srbiji, da li je rasprostanjena i u drugim sredinama ili smo joj genetski i po mentalitetu nekako najviše mi balkanci skloni?
pitam na Muškarcima, pošto ste vi jel, glava porodice, kuće itd.
da li i zašto možda opravdavate ovu pojavu? :think:

eto vam temilica pa bujrum:)



ps.naravno, zezam se namerno laički koristeći medicinski termin za realno oboljenje, pa se nadam da mi se sad neki lekar neće nakačiti sa komentarima iz stručne literature:roll:
:lol:
 
Poslednja izmena:
Meni ovo parazitoza više liči na neku vrstu šećera jer se hemijskoj nomenklaturi nastavak "oza" dodaje na hemijska jedinjenja šećera. Nekako mi je slađe tako :)

Inače - ne poznajem slučajeve ucena roditelja i jahanje istih, ali to je više do mog nepoznavanja prilika i ljudi. Takođe ista stvar i sa rodbinom preko... Jeste donekle mešani slučaj po pitanju mog ujaka i njegove dece iz prvog braka, ali nekako to mi je jasno - sve kreće od malih nogu i kako dete naučiš, tako posle bereš brige u starosti.

Ne znam kibicka, lutko lepa, o čemu je reč, ali po meni, ovo je sve od vaspitanja i razmaženosti počelo... Ne znam gde sam tu ja, ali eto, nismo se obazirali na savet da se udomimo kod tašte, iako i tašta i njena mama imaju svoje krovove nad glavom. Da budem iskren, ne računam sa tim u životu. Jako smo drčni i svadljivi i žena i ja i ajme trećem licu u našem domu. Već je i klinac dernjalo, ali slava Bogu, barem se ispucavamo, pa smo mirniji potom.

Bilo kako bilo, ni ćaleta i kevu ne jašem za domaće proizvode, nego gajim pomalo sulude snove da ću makar jedan plac kupiti u (daljoj) budućnosti i na njemu saditi, a ako bude bilo za ciglu po ciglu, onda ću, nadam se i kuću pribaviti jednog dana.

Inače, mišljenja sam da se kuća nikada ne raskućuje i da se imanje nikada ne rasprodaje, jer to je naše zlato i to smo mi.
 
parazitiranje na račun roditelja nije uvek opravdano teškom materijalnom situacijom u državi,
Kliknite za proširenje...
Истина. Каквих сам се ја случаја нагледао, на страну немаштина, него они који су у могућности да се осамостале и онда их до 35-40 шлепају родитељи.
Па и кад им родитељи на крају и купе стан, они се са женом уселе (увале) код родитеља и још се тако размножавају следеће 2-3 год. док родитељ не употреби и последње везице, запосли их за много веће плате коначно, а они се преселе, међутим и даље све њихове рачуне плаћају родитељи.
Имаш и психолошки моменат оца који је способан, који је добар родитељ у смислу да им је обезбедио све, да је то једна наизглед фрло функционална заједница, али са потомством које је неспособно. Постоји негде дефект код оних родитеља који просто уживају у томе да их ни по чему деца не превазиђу и не виде проблем у томе да су са 80 година виталнији и спремнији за живот него њихова матора деца у зрелим годинама.
Осим у Србији, та слика постоји нпр. у свим медитеранским земљама, протестантизам је кева за радну етику, не улазим у остало...

За дознаке. Осим ако нису родитељи, рођачки односи су нешто пето, ане знам да ли си свесна колико је велики $ или € нашим гастосима кад њиме дарују сиромашне рођаке, њима је 10€ као да су дали 1000. Друга је ствар кад шаљу паре да би се уложило у неку некретнину, па бахати рођаци паре потроше, ал то верујем да постоји само у некој ромској дијаспори.
 
Joj, nije ni 11 sati... Postovani drugovi i drugarice, ucesnici ovog jutarnjeg simpozijuma, moramo prvenstveno shvatiti da u nasem socijalisticko-tranzicionom i relativno zbunjenom drustvu dosta djece od 30 godina mladosti prvenstveno ima ulogu potrosaca, a ne stvaraoca dobara, shodno tome, materijalni polozaj tog brkatog djeteta odredjen je materijalnim polozajem njegovog roditelja bez obzira na sve one materijalne udobnosti koje su mu pruzene tokom djetinjstva a nikako ne mogu uticati na na svestran razvoj licnosti koji ce donijeti pozitivne rezultate u buducnosti. Poneka djeca cim prohodaju ispolje animozitet prema porodicnom autoritetu (primjer mladog intelektualca Arkana i odlazak na mukotrpno neisvjestan rad u inostranstvo) iako su se prethodno kao literalno stasale jedinke obratile nekom centru za socijalni rad ili organima starateljstva... U cemu je problem, doista? Relikt prelaza, uslovno receno, patrijarhalnog drustvenog obrasca u industrijski model normativne porodice danasnjeg doba koja u drugim drzavama kapitalistickog tipa se cesto brine za sebe iako se tamo mladi naravno ne libe da prime pomoc od roditelja ako se zadesi ekonomska kriza ili credit crunch...

Od djeteta se od malih nogu ocekuje odredjena uloga koju treba da ispuni u vidu drustveno pozeljnih rezultata, sto je odlika jednim dijelom zadruznog ali i autoritarno-patrijarhalnog modela odgajanja (sustinski, stvaranje robota) koje u stvari ne stimulise samostalnost i inicijativnost na licnom planu nego se zastiticki odnosi i djeluje kao paravan "pravilnog vaspitanja", tako da umjesto povjerenja i razumijevanja, ovaj obrazac nase kulture je cvrsto usmjeren ka izrazito ekonomskom i intelektualnom sputavanju mladih ljudi. Ne pomaze ni cinjenica da na ekonomskom planu, adolescent i mladi covjek sa znanjem nekog zanata ce dugo biti zavistan o porodici ili saviti gnijezdo pod istim krovom kao i roditelj, ovdje ne igra ulogu samo ekonomicnost ili socijalna 'sigurnost', nego i druge stvari, npr. cuvanje djece ili pak nepogodna stambena ili demografska politika, nepotizam, itd.

Ovakva mentalna sredina je pogodno tlo za stvaranje neuroza, konflikata, poremecaja (depresija, apatija kao izvrstan odrambeni mehanizam, socijalna otudjenost, anonimnost zarad cuvstva da su samo broj, nihilisticku filozofiju, frustracije, itd.) i javlja se bojazan usljed psihicke nepripremljenosti za drugaciji nacin zivota (jedna nasa komsinica na selu pri dolasku iz inostranstva krajem sedamdesetih je vlastite klince uredno placala kad god bi nesto radili oko kuce), samostalnost pa cak i "demokratsku" atmosferu ako se upise na fakultet i pogotovo ako dodje iz provincije, tako u raskoraku izmedju vlastitih htijenja s jedne strane i rigidnih zahtjeva stuba porodice (ranije, tj. najcesce otac je imao glavnu rijec) te drustva (koje opet ima povlasten odnos prema 'izabranima') ne treba da cudi sto su totalno nezainteresovani i sjebani (pardon, obuzeti osebujnoscu neke patoloske devijacije), ne samo na ekonomskom nego i emotivnom planu tako da veoma cesto covjek od 30 godina ce iskazati tipican adolescentski model ponasanja koji izrazava akutno nezadovoljstvo trenutnim polozajem i skepticnoscu da ce sutra donijeti nesto bolje. Opet, ovakav pogled na zivot neminovno odgadja socijalno sazrijevanje sto opet stvara dodatan problem i pricu za sebe najvise iz oblasti psihologije.
 
Poslednja izmena:
j.p.SU:
Meni ovo parazitoza više liči na neku vrstu šećera jer se hemijskoj nomenklaturi nastavak "oza" dodaje na hemijska jedinjenja šećera. Nekako mi je slađe tako :)

Inače - ne poznajem slučajeve ucena roditelja i jahanje istih, ali to je više do mog nepoznavanja prilika i ljudi. Takođe ista stvar i sa rodbinom preko... Jeste donekle mešani slučaj po pitanju mog ujaka i njegove dece iz prvog braka, ali nekako to mi je jasno - sve kreće od malih nogu i kako dete naučiš, tako posle bereš brige u starosti.

Ne znam kibicka, lutko lepa, o čemu je reč, ali po meni, ovo je sve od vaspitanja i razmaženosti počelo... Ne znam gde sam tu ja, ali eto, nismo se obazirali na savet da se udomimo kod tašte, iako i tašta i njena mama imaju svoje krovove nad glavom. Da budem iskren, ne računam sa tim u životu. Jako smo drčni i svadljivi i žena i ja i ajme trećem licu u našem domu. Već je i klinac dernjalo, ali slava Bogu, barem se ispucavamo, pa smo mirniji potom.

Bilo kako bilo, ni ćaleta i kevu ne jašem za domaće proizvode, nego gajim pomalo sulude snove da ću makar jedan plac kupiti u (daljoj) budućnosti i na njemu saditi, a ako bude bilo za ciglu po ciglu, onda ću, nadam se i kuću pribaviti jednog dana.

Inače, mišljenja sam da se kuća nikada ne raskućuje i da se imanje nikada ne rasprodaje, jer to je naše zlato i to smo mi.
Kliknite za proširenje...


drugar, šta reći,
blago majci koja te rodila, blago ženi koja te oženila!:lol:

bold,
zašto neko, nebitno da li je muškarac ili žena, ali ajde recimo muž, glava porodice, uporno "računa s tim"?
dobro si rekao, razmaženost, vaspitanje...znači, imamo već generacije debila lezilebovića koji se sve više oslanjaju na tuđe umesto svoje mentalne i fizičke sposobnosti.
moja pokojna baka bi za takve rekla da su "niškoristi", dakle beskorisni činioci ovog ili bilo kojeg drugog društva, rečju paraziti.
 
taj koji je to učinio radi toga, mora da zna da se to odma provali i mora da zna da je stavio dupe pod kiriju da ga jebbu i tast i tašta a najpre žena, koja će em da ga kara u mozak, em neće da ga poštuje...misim ta dva idu zajedno, jel. i ako će moći da živi s tim, njegov problem. i društvo će da mu se podsmeva, misim okruženje bliže. služiće kao objekat sprdnje itd. zna se šta je muško, zna se da se svako oseća sigurnijim kad ima svoj dinar, kad sam zarađuje, ma kako teško i mučno to činio. i svako ko između rada i visenja na tuđoj grbači, a pogotovo na grbači njenih roditelja ni ne zaslužuje bolje.
 
RAZVIGOR:
Истина. Каквих сам се ја случаја нагледао, на страну немаштина, него они који су у могућности да се осамостале и онда их до 35-40 шлепају родитељи.
Па и кад им родитељи на крају и купе стан, они се са женом уселе (увале) код родитеља и још се тако размножавају следеће 2-3 год. док родитељ не употреби и последње везице, запосли их за много веће плате коначно, а они се преселе, међутим и даље све њихове рачуне плаћају родитељи.
Имаш и психолошки моменат оца који је способан, који је добар родитељ у смислу да им је обезбедио све, да је то једна наизглед фрло функционална заједница, али са потомством које је неспособно. Постоји негде дефект код оних родитеља који просто уживају у томе да их ни по чему деца не превазиђу и не виде проблем у томе да су са 80 година виталнији и спремнији за живот него њихова матора деца у зрелим годинама.
Осим у Србији, та слика постоји нпр. у свим медитеранским земљама, протестантизам је кева за радну етику, не улазим у остало...

За дознаке. Осим ако нису родитељи, рођачки односи су нешто пето, ане знам да ли си свесна колико је велики $ или € нашим гастосима кад њиме дарују сиромашне рођаке, њима је 10€ као да су дали 1000. Друга је ствар кад шаљу паре да би се уложило у неку некретнину, па бахати рођаци паре потроше, ал то верујем да постоји само у некој ромској дијаспори.
Kliknite za proširenje...


ovo prvo je odličan primer.
meni je to čudno...baš to, ta pojava da je taj sposobni otac dopustio da se njegovo, što bi tandori rekao brkato dete, pretvori u nesposobnog lenčugu.
gledam skoro sličan primer...otac već u ranim sedamdesetim, ranom zorom u podrumu vikluje neke motore, posle trči pa namiruje živinu, cepa drva, baba rinta u bašti, čuva malu unuku itd itd...a sin u nekim ranim četrdesetim debilko..kao, ne može jadan da nađe posao ekonomiste, pa im je teško..ali ...misliš da skoči i pomogne ocu?
bože sačuvaj..."nije dete naviklo na fizički posao".
bljaks.

e, a ovo drugo što si spomenuo 10 evra, šta je to za rođu iz kanade...e vidiš, ja drugačije na to gledam.
kao prvo, naravno da nisam mislila na slučajeve gde je pomoć rođaka iz dijaspore zaista neophodna. nedajbože neke bolesti, pa iznenadnih i velikih troškova kojima se bukvalno spašava nečiji život ili bilo koja slična, vanredna situacija.
ne, mislila sam na sledeće: zašto bih ja rođače crkavala tamo u amerikama od- do na poslu, pa da ne znam koliko primam godišnje, dok ti ladiš mudanca od-do, u nekom kafiću, pušiš sobranie i kukaš kako je život ovde nepodnošljiv.
pazi, ja tamo znam da ti ovde ne možeš nikada da zaradiš, čak i za isti posao, moju platu, ali realno...bila bih sasvim drugačije raspoložena kada bih videla da se makar trudiš..da pokušavaš nešto, pa bi možda i razmislila da li si zaslužio i tih mojih krvavo zarađenih 10 evra.

ps. ne mislim na tebe lično...dajem samo primer:)
 
Poslednja izmena:
Tandoori Masala:
Joj, nije ni 11 sati... Postovani drugovi i drugarice, ucesnici ovog jutarnjeg simpozijuma, moramo prvenstveno shvatiti da u nasem socijalisticko-tranzicionom i relativno zbunjenom drustvu dosta djece od 30 godina mladosti prvenstveno ima ulogu potrosaca, a ne stvaraoca dobara, shodno tome, materijalni polozaj tog brkatog djeteta odredjen je materijalnim polozajem njegovog roditelja bez obzira na sve one materijalne udobnosti koje su mu pruzene tokom djetinjstva a nikako ne mogu uticati na na svestran razvoj licnosti koji ce donijeti pozitivne rezultate u buducnosti. Poneka djeca cim prohodaju ispolje animozitet prema porodicnom autoritetu (primjer mladog intelektualca Arkana i odlazak na mukotrpno neisvjestan rad u inostranstvo) iako su se prethodno kao literalno stasale jedinke obratile nekom centru za socijalni rad ili organima starateljstva... U cemu je problem, doista? Relikt prelaza, uslovno receno, patrijarhalnog drustvenog obrasca u industrijski model normativne porodice danasnjeg doba koja u drugim drzavama kapitalistickog tipa se cesto brine za sebe iako se tamo mladi naravno ne libe da prime pomoc od roditelja ako se zadesi ekonomska kriza ili credit crunch...

Od djeteta se od malih nogu ocekuje odredjena uloga koju treba da ispuni u vidu drustveno pozeljnih rezultata, sto je odlika jednim dijelom zadruznog ali i autoritarno-patrijarhalnog modela odgajanja (sustinski, stvaranje robota) koje u stvari ne stimulise samostalnost i inicijativnost na licnom planu nego se zastiticki odnosi i djeluje kao paravan "pravilnog vaspitanja", tako da umjesto povjerenja i razumijevanja, ovaj obrazac nase kulture je cvrsto usmjeren ka izrazito ekonomskom i intelektualnom sputavanju mladih ljudi. Ne pomaze ni cinjenica da na ekonomskom planu, adolescent i mladi covjek sa znanjem nekog zanata ce dugo biti zavistan o porodici ili saviti gnijezdo pod istim krovom kao i roditelj, ovdje ne igra ulogu samo ekonomicnost ili socijalna 'sigurnost', nego i druge stvari, npr. cuvanje djece ili pak nepogodna stambena ili demografska politika, nepotizam, itd.

Ovakva mentalna sredina je pogodno tlo za stvaranje neuroza, konflikata, poremecaja (depresija, apatija kao izvrstan odrambeni mehanizam, socijalna otudjenost, anonimnost zarad cuvstva da su samo broj, nihilisticku filozofiju, frustracije, itd.) i javlja se bojazan usljed psihicke nepripremljenosti za drugaciji nacin zivota (jedna nasa komsinica na selu pri dolasku iz inostranstva krajem sedamdesetih je vlastite klince uredno placala kad god bi nesto radili oko kuce), samostalnost pa cak i "demokratsku" atmosferu ako se upise na fakultet i pogotovo ako dodje iz provincije, tako u raskoraku izmedju vlastitih htijenja s jedne strane i rigidnih zahtjeva stuba porodice (ranije, tj. najcesce otac je imao glavnu rijec) te drustva (koje opet ima povlasten odnos prema 'izabranima') ne treba da cudi sto su totalno nezainteresovani i sjebani (pardon, obuzeti osebujnoscu neke patoloske devijacije), ne samo na ekonomskom nego i emotivnom planu tako da veoma cesto covjek od 30 godina ce iskazati tipican adolescentski model ponasanja koji izrazava akutno nezadovoljstvo trenutnim polozajem i skepticnoscu da ce sutra donijeti nesto bolje. Opet, ovakav pogled na zivot neminovno odgadja socijalno sazrijevanje sto opet stvara dodatan problem i pricu za sebe najvise iz oblasti psihologije.
Kliknite za proširenje...

:ok:
druže tandori, tvoja strina je srećna žena dje ima takvoga pametnog i razboritog sinovca:lol:

nego, ovaj središnji deo tvog izlaganja glede patrijarhata kao jednog od uzročnika ove pojave, gde su se deca navikavala na zaštitnički odnos od strane roditelja a ne na rano osamostaljivanje.
dobro, a kako onda da opravdamo radne navike prethodne generacije, ttj. baš tih istih roditelja?
kako to da su oni drugačiji a isto su odrasli u tim patrijarhalnim sredinama?
 
Poslednja izmena:
DeeLite:
taj koji je to učinio radi toga, mora da zna da se to odma provali i mora da zna da je stavio dupe pod kiriju da ga jebbu i tast i tašta a najpre žena, koja će em da ga kara u mozak, em neće da ga poštuje...misim ta dva idu zajedno, jel. i ako će moći da živi s tim, njegov problem. i društvo će da mu se podsmeva, misim okruženje bliže. služiće kao objekat sprdnje itd. zna se šta je muško, zna se da se svako oseća sigurnijim kad ima svoj dinar, kad sam zarađuje, ma kako teško i mučno to činio. i svako ko između rada i visenja na tuđoj grbači, a pogotovo na grbači njenih roditelja ni ne zaslužuje bolje.
Kliknite za proširenje...


tačno, ali ne samo "njenih" nego uopšte na račun roditelja.
 
kibic_fenster:
:ok:
druže tandori, tvoja strina je srećna žena dje ima takvoga pametnog i razboritog sinovca:lol:

nego, ovaj središnji deo tvog izlaganja glede patrijarhata kao jednog od uzročnika ove pojave, gde su se deca navikavala na zaštitnički odnos od strane roditelja a ne na rano osamostaljivanje.
dobro, a kako onda da opravdamo radne navike prethodne generacije, ttj. baš tih istih roditelja?
kako to da su oni drugačiji a isto su odrasli u tim patrijarhalnim sredinama?
Kliknite za proširenje...

Nema tu pameti i razboritosti nego bullshit je bitan. U ovoj nasoj prici jedan od glavnih krivaca je patrijarhalnost i autoritarnost oca zato sto on zna sto je najbolje za svoje dijete, kako treba da se oblaci, kakvu literaturu da koristi, kakve skole da zavrsi i sl. On je personifikacija navedenog patrijarhalnog relikta i nije sustinski drugaciji od svog oca ili djeda po tom pitanju iako je i sam vjerovatno bio djak-pjesak, radio od malih nogu na selu i sl, i nije kao ex-Yu baby boomer imao udobnosti kao dijete izgubljene generacije X poput nase generacije. Njegov otac ili djed ranije nije imao izbora, morao je da bude kod kuce da ore i kopa i svako prekidanje zacarnog kruga bi znacilo socijalnu izopcenost ili sramotu, ali polovinom dvadesetog vijeka, u kontekstu naseg vremena i tranzicionih uloga (skolovanje, kultura, sto je navedeno) unutar same porodice, muskarac je mogao prekine ciklus bez obzira na vlastite ili nasljedjene (ne)radne navike. Neka vrsta projekcije vlastitih zelja i htijenja na svoje dijete ali u sklopu razmisljanja da je to jedini i ispravan nacin.
 
Tandoori Masala:
Nema tu pameti i razboritosti nego bullshit je bitan. U ovoj nasoj prici jedan od glavnih krivaca je patrijarhalnost i autoritarnost oca zato sto on zna sto je najbolje za svoje dijete, kako treba da se oblaci, kakvu literaturu da koristi, kakve skole da zavrsi i sl. On je personifikacija navedenog patrijarhalnog relikta i nije sustinski drugaciji od svog oca ili djeda po tom pitanju iako je i sam vjerovatno bio djak-pjesak, radio od malih nogu na selu i sl, i nije kao ex-Yu baby boomer imao udobnosti kao dijete izgubljene generacije X poput nase generacije. Njegov otac ili djed ranije nije imao izbora, morao je da bude kod kuce da ore i kopa i svako prekidanje zacarnog kruga bi znacilo socijalnu izopcenost ili sramotu, ali polovinom dvadesetog vijeka, u kontekstu naseg vremena i tranzicionih uloga (skolovanje, kultura, sto je navedeno) unutar same porodice, muskarac je mogao prekine ciklus bez obzira na vlastite ili nasljedjene (ne)radne navike. Neka vrsta projekcije vlastitih zelja i htijenja na svoje dijete ali u sklopu razmisljanja da je to jedini i ispravan nacin.
Kliknite za proširenje...

a kako onda kompletno preinačiti ambijent u kojem će stasavati buduće generacije kada babe i dede poumiru?

ko, šta će biti zamajac napretka?
koji model? da li je moguće uopšte da mi prekopiramo neke tuđe kulturološke i vaspitne obrasce i primenimo ih ovde?
zašto misliš da je očev autoritet faktor koji koči ?
ako te ne usmerava porodica, da ko će?


da li je srbija zapravo samo jedan nesrećni mix raznoraznih nespojivih, potpuno oprečnih i kod nas vrlo specifičnih faktora : kultura, tradicija, potrošačko savremeno društvo, atavizmi radnih i životnih navika iz doba socijalizma, ruralna sredina, urbani trendovi itd itd..pa kada se sve to smućka, dobije se ono brkato četrdesetogodišnje dete koje je ujedno i otac, muž, ko fol neki radnik, ali kao čovek kompletno izgubljen i nesposoban za više, bolje, dalje....
 
kibic_fenster:
a kako onda kompletno preinačiti ambijent u kojem će stasavati buduće generacije kada babe i dede poumiru?

ko, šta će biti zamajac napretka?
koji model? da li je moguće uopšte da mi prekopiramo neke tuđe kulturološke i vaspitne obrasce i primenimo ih ovde?
zašto misliš da je očev autoritet faktor koji koči ?
ako te ne usmerava porodica, da ko će?


da li je srbija zapravo samo jedan nesrećni mix raznoraznih nespojivih, potpuno oprečnih i kod nas vrlo specifičnih faktora : kultura, tradicija, potrošačko savremeno društvo, atavizmi radnih i životnih navika iz doba socijalizma, ruralna sredina, urbani trendovi itd itd..pa kada se sve to smućka, dobije se ono brkato četrdesetogodišnje dete koje je ujedno i otac, muž, ko fol neki radnik, ali kao čovek kompletno izgubljen i nesposoban za više, bolje, dalje....
Kliknite za proširenje...

Preinaciti kompletno ambijent? Zavisi, uzece neko vrijeme djelomicno, odnosno dugooo vremena kompletno. Old habits die hard. Situacija mi djeluje kao 'izgubljeni u prevodu', ne vidim da taj obrazac moze doci iz neke druge sredine ili kulturnog sablona sem paternalistickog koji je vjekovima ukorijenjen u 'dinarskom' ambijentu. Problem je sto je i sam otac produkt te drustvene i kulturne sredine, barem ga tako vidim kao sljedbenika robotizovanog svjetonazora iako se i nas svijet mijenja. Ovo posljednje, da, sasvim sigurno neki sjeban spoj i ne moze se naravno preslikati bas kompletna situacija od prije 200 godina direktno pred kraj 20. vijeka odn. pocetak 21., zato i kazem da je relikt.
Stvarno, ne bih se usudio reci koji je model najpogodniji za nase prilike iakou nekim organzacionim i ekonomskim strukturama obitelji kopiramo trendove 'izvana' dobrim dijelom 20. vijeka sto znaci da nas ocekuje dezorganizacija porodicne grupe (veci broj razvoda, vanbracni natalitet, povisen broj samohranih majki i oceva) sto moze eventualno znaciti neki razvitak ili pojavu hibridnog modela, spontanost svoje zna da odradi a nije ni u pojedinim slucajevima stran fenomen samolijecenja.
 
Poslednja izmena:
Preterana:
Dete ce biti onakvo kako ga vaspitas (pristas sam vaspitanja u demokratskom duhu), a vaspitanje pocinje cim dobijes bebu u ruke.
Kliknite za proširenje...

to sigurno,
ponekad pomislim, da li se zaista iz nekog razloga previše zaštitnički odnosimo prema toj svojoj deci, praveći im pritom medveđu uslugu za njihov kasniji život?
zar onaj japanac recimo, manje voli svoje dete od nas?
svašta je tu u igri, odnos prema novcu, odgovornost, samostalnost, radne navike, ambicioznost, samoinicijativa, samopoštovanje, odnos prema autoritetu, kolegijalnost, moral...sve "veštine" koje čovek mora da savlada, nauči i usvoji ne bi li se uopšte mogao danas sutra suočiti sa životnim izazovima i poteškoćama.
a odakle potiču ti podsticaji i taj "svetonazor"?
najpre iz porodice, mada ni okolina, ili štob rekli, uticaj sredine nije zanemarljiv.

bemliga...parazitiranje je i odraz slabosti, predaja..
 
kibic_fenster:
ovo prvo je odličan primer.
meni je to čudno...baš to, ta pojava da je taj sposobni otac dopustio da se njegovo, što bi tandori rekao brkato dete, pretvori u nesposobnog lenčugu.
gledam skoro sličan primer...otac već u ranim sedamdesetim, ranom zorom u podrumu vikluje neke motore, posle trči pa namiruje živinu, cepa drva, baba rinta u bašti, čuva malu unuku itd itd...a sin u nekim ranim četrdesetim debilko..kao, ne može jadan da nađe posao ekonomiste, pa im je teško..ali ...misliš da skoči i pomogne ocu?
bože sačuvaj..."nije dete naviklo na fizički posao".
bljaks.

e, a ovo drugo što si spomenuo 10 evra, šta je to za rođu iz kanade...e vidiš, ja drugačije na to gledam.
kao prvo, naravno da nisam mislila na slučajeve gde je pomoć rođaka iz dijaspore zaista neophodna. nedajbože neke bolesti, pa iznenadnih i velikih troškova kojima se bukvalno spašava nečiji život ili bilo koja slična, vanredna situacija.
ne, mislila sam na sledeće: zašto bih ja rođače crkavala tamo u amerikama od- do na poslu, pa da ne znam koliko primam godišnje, dok ti ladiš mudanca od-do, u nekom kafiću, pušiš sobranie i kukaš kako je život ovde nepodnošljiv.
pazi, ja tamo znam da ti ovde ne možeš nikada da zaradiš, čak i za isti posao, moju platu, ali realno...bila bih sasvim drugačije raspoložena kada bih videla da se makar trudiš..da pokušavaš nešto, pa bi možda i razmislila da li si zaslužio i tih mojih krvavo zarađenih 10 evra.

ps. ne mislim na tebe lično...dajem samo primer:)
Kliknite za proširenje...

Неминовне су те амплитуде успона и пада породице, а верујем да су родитељи који издржавају своју матору децу, васпитавани на сасвим другом обрасцу. У реду је да у складу са менталитетом негујемо заштитнички однос према деци, али не и да негујемо лењост, неодговорност....
Рецимо да су ту грешке у корацима, неке ствари би могле да се исправе до неке, пошто су код нас деца у пубертету дуже него у другим државама, хајде до 30, и онда, пошто већ ништа није урађено, родитељи налазе опрадања за своју децу јер "само њих имају".

Са овим другим се потптуно слажем, него се то подразумева, па нисам ни имао потребу да нагшавам. Али, ако до тога дође, спонзор из дијспоре би морао да се озбиљно запита о братској љубави оних у отаџбини.
 
Tandoori Masala:
Preinaciti kompletno ambijent? Zavisi, uzece neko vrijeme djelomicno, odnosno dugooo vremena kompletno. Old habits die hard. Situacija mi djeluje kao 'izgubljeni u prevodu', ne vidim da taj obrazac moze doci iz neke druge sredine ili kulturnog sablona sem paternalistickog koji je vjekovima ukorijenjen u 'dinarskom' ambijentu. Problem je sto je i sam otac produkt te drustvene i kulturne sredine, barem ga tako vidim kao sljedbenika robotizovanog svjetonazora iako se i nas svijet mijenja. Ovo posljednje, da, sasvim sigurno neki sjeban spoj i ne moze se naravno preslikati bas kompletna situacija od prije 200 godina direktno pred kraj 20. vijeka odn. pocetak 21., zato i kazem da je relikt.
Stvarno, ne bih se usudio reci koji je model najpogodniji za nase prilike iakou nekim organzacionim i ekonomskim strukturama obitelji kopiramo trendove 'izvana' dobrim dijelom 20. vijeka sto znaci da nas ocekuje dezorganizacija porodicne grupe (veci broj razvoda, vanbracni natalitet, povisen broj samohranih majki i oceva) sto moze eventualno znaciti neki razvitak ili pojavu hibridnog modela, spontanost svoje zna da odradi a nije ni u pojedinim slucajevima stran fenomen samolijecenja.
Kliknite za proširenje...


ovo deluje kao zanimljiva pretpostavka...to će biti neka vrsta prisilnog osamostaljivanja, hteo ne hteo, moraš da se izboriš za opstanak jer faktički nemaš na koga više da se osloniš,
bori se ili crkni, simple as that.
 
RAZVIGOR:
Неминовне су те амплитуде успона и пада породице, а верујем да су родитељи који издржавају своју матору децу, васпитавани на сасвим другом обрасцу. У реду је да у складу са менталитетом негујемо заштитнички однос према деци, али не и да негујемо лењост, неодговорност....
Рецимо да су ту грешке у корацима, неке ствари би могле да се исправе до неке, пошто су код нас деца у пубертету дуже него у другим државама, хајде до 30, и онда, пошто већ ништа није урађено, родитељи налазе опрадања за своју децу јер "само њих имају".

Са овим другим се потптуно слажем, него се то подразумева, па нисам ни имао потребу да нагшавам. Али, ако до тога дође, спонзор из дијспоре би морао да се озбиљно запита о братској љубави оних у отаџбини.
Kliknite za proširenje...


lično, ja se upravo toga najviše plašim,
da ne napravim takve greške koje će mi jednog dana dovesti mog rođenog parazita na vrata. ili da mi se ne dogodi tog istog dana upravo to što si spomenuo, da svoju nesnalažljivu ćeru od tada recimo triest banki u dupetu sa nedajbože istim takvim nesposobnim mužem, ne mogu da gledam kako se zlopati i prosi mene i svog oca za svaki račun, neizmirene dugove...užas...



kako ti, vi kao očevi usađujete svojoj deci, te radne i potrošačke navike i etiku?

u neka vremena su ljudi govorili kako novac mora da se poštuje jer je teško zarađen, a danas izgleda da se više poštuje način i brzina kojom će biti potrošen.
 
kibic_fenster:
drugar, šta reći,
blago majci koja te rodila, blago ženi koja te oženila!:lol:

bold,
zašto neko, nebitno da li je muškarac ili žena, ali ajde recimo muž, glava porodice, uporno "računa s tim"?
dobro si rekao, razmaženost, vaspitanje...znači, imamo već generacije debila lezilebovića koji se sve više oslanjaju na tuđe umesto svoje mentalne i fizičke sposobnosti.
moja pokojna baka bi za takve rekla da su "niškoristi", dakle beskorisni činioci ovog ili bilo kojeg drugog društva, rečju paraziti.
Kliknite za proširenje...

Pa eto, ako su ljudi teški i sebi samima, onda je sledeće što je teško - promeniti odluku sa lakše na težu. Lakša odluka je osloniti se na to da će ti roditelj kad-tad umreti. Teža odluka je da probaš, pa šta bude. Mene iskreno sada najviše tera strah od neuspeha. To me tera da se ne ulenjim skroz iako je apatija opšteprisutna. Lom duha nad našim narodom je poput genocida, etničkog čišćenja. Svi se brane onako nedozrelo i sa oskudnom inteligencijom - bacajući svoju prljavštinu na druge, kriveći svet oko sebe. U celom tom padu duha, meni jedina nada ostaje smo moja svest i moja želja za toplim domom za moju porodicu.
 
j.p.SU:
Pa eto, ako su ljudi teški i sebi samima, onda je sledeće što je teško - promeniti odluku sa lakše na težu. Lakša odluka je osloniti se na to da će ti roditelj kad-tad umreti. Teža odluka je da probaš, pa šta bude. Mene iskreno sada najviše tera strah od neuspeha. To me tera da se ne ulenjim skroz iako je apatija opšteprisutna. Lom duha nad našim narodom je poput genocida, etničkog čišćenja. Svi se brane onako nedozrelo i sa oskudnom inteligencijom - bacajući svoju prljavštinu na druge, kriveći svet oko sebe. U celom tom padu duha, meni jedina nada ostaje smo moja svest i moja želja za toplim domom za moju porodicu.
Kliknite za proširenje...

tačno!!
još jedan od prisutnih uzroka dezorjentisanosti našeg brkatog deteta, ali i roditelja..i naroda uopšte,
beznadežnost i utisak kako se život živi samo danas (što negde i jeste istina) ali mnogi već sasvim ravnodušno i bezidejno, pomirljivo i apatično gledaju na činjenicu da će se ipak živeti i sutra i za deset, za mesec dana....ali kako?
po sistemu: aj ko ga yebe, o tome ću razmišljati kad bude vreme, a onda...mamaaaaa, taataa..pomagajte!!! :sad2:
 
kibic_fenster:
tačno!!
još jedan od prisutnih uzroka dezorjentisanosti našeg brkatog deteta, ali i roditelja..i naroda uopšte,
beznadežnost i utisak kako se život živi samo danas (što negde i jeste istina) ali mnogi već sasvim ravnodušno i bezidejno, pomirljivo i apatično gledaju na činjenicu da će se ipak živeti i sutra i za deset, za mesec dana....ali kako?
po sistemu: aj ko ga yebe, o tome ću razmišljati kad bude vreme, a onda...mamaaaaa, taataa..pomagajte!!! :sad2:
Kliknite za proširenje...

Evo, stvarno ne znam kako da pojmim ovo, ali ti verujem da to tako ide kod tih nekih izvesnih ljudi.
 
j.p.SU:
Evo, stvarno ne znam kako da pojmim ovo, ali ti verujem da to tako ide kod tih nekih izvesnih ljudi.
Kliknite za proširenje...


blago tebi kad ne znaš za takve slučajeve, a ima ih...možda se krećem u lošem društvu, pa zato znam za dosta primera:lol:
u principu me ne interesuje kako ko živi, neka se svako vodi svojom životnom filozofijom, briga me,
ali temu i pojavu gledam kao fenomen koji u našoj sredini jeste prisutan. i jeste specifičan.
nekad nisi ni svestan da pojedinci tako žive ako ti nisu bliski i ako ih ne poznaješ duže vreme....svi znamo da takav rezon nije za pohvalu.
 
kibic_fenster:
blago tebi kad ne znaš za takve slučajeve, a ima ih...možda se krećem u lošem društvu, pa zato znam za dosta primera:lol:
u principu me ne interesuje kako ko živi, neka se svako vodi svojom životnom filozofijom, briga me,
ali temu i pojavu gledam kao fenomen koji u našoj sredini jeste prisutan. i jeste specifičan.
nekad nisi ni svestan da pojedinci tako žive ako ti nisu bliski i ako ih ne poznaješ duže vreme....svi znamo da takav rezon nije za pohvalu.
Kliknite za proširenje...

Ovo što si poslednje napisala je vrlo vrlo verovatno tako. Vrlo verovatno da i znam ljude, ali prosto govoreći - ne znam ih toliko. Ali evo, verovala ti meni ili ne - najiskrenije mi je teško da to pojmim i da o tome sudim. Ko zna šta se sve iza toga krije. Ko zna, možda sam i ja bio na tom putu. To sam Bog zna.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top