Да српски народ у Републици Српској има изразито негативан (могло би се рећи чак непријатљски) став о НАТО-у је општепозната чињеница, како због агресије и бомбардовања Републике Српске и братске Србије, те почињених злочина у обе земље, тако и због бомбардовања других земаља и злочина у другим земљама света, а све под окриљем "доношења демократије" и "мира у свету", свима је јасно.
Наиме, овде ћемо се бавити озбиљним питањем, односно одлука и поступака представника Републике Српске у институцијама БиХ, а који су до сада урадили и раде све у правцу гурања Републике Српске у НАТО.

Кренућемо од Закона о одбрани БиХ у којем се у неколико чланова наглашава сарадња и обавеза приступања НАТО-у, а којем су закону и представици из Републике Српске "кројили капу".

Најбитнија одредба је члан 84., а у којем се наводи: "Парламентарна скупштина, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провест ће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а."

Даље, као следећи корак приступања Републике Српске у НАТО може се навести ракетни штит НАТО-а под називом "BRAAD", а чији дио, односно радар, треба да буде постављен на планини Јахорини у Републици Српској. Овим пројектом се такође подразумева кориштење услуга НАТО агенције при набавци и имплементацији пројекта. Овај пројекат су такође одобрили српски представници у БиХ институцијама.

Такође доле наведени планови и обавезујућа документа су такође под покровитељством представника из Републике Српске у БиХ институцијама! Наведимо нека од њих:

На НАТО Самиту у Риги 2006. БиХ формално приступила НАТО програму Партнерство за мир, на којем је и поднесен Презентацијски документ у којем се између осталог наводи и настојање БиХ да постане пуноправна чланица НАТО-а

2007. БиХ почела примењивати програм "PARP", а чији је циљ усклађивање функционалнисти ОС БиХ са НАТО снагама

Индивидуални партнерски програм "IPP" чији је циљ усклађивање система одбране са НАТО стандардима; процес извођења политичких, војних, правних, економских и безбедоносних реформи у земљи да би могла да постане чланица НАТО-а

Индивидуални акцијски партнерски план "IPAP" који је механизам сарадње између НАТО савеза и партнерске земље која жели да значајно побољша сарадњу са НАТО-ом и неопходан је при спровођењу реформских процеса неопходних за стварање предуслова за пријем у НАТО

Ратификација БиХ Споразума о статусу снага (SOFA) са НАТО-ом у мају 2008. године

Споразум о сигурности информација са НАТО-ом чиме је омогућена размена поверљивих информација

На НАТО Самиту БиХ позвана да започне Интензивни дијалог (IP) са НАТО-ом. На захтев БиХ, НАТО је на самиту у Букурешту у априлу 2008. године одлучио унапредити сарадњу са БиХ на нивоу Интензивираног дијалога.

Делегација БиХ 2009. у Бриселу званично предала захтев за Акциони план за чланство (MAP) генералном секретару НАТО-а. MAP је нужан корак у процесу интеграције у НАТО савез.

Министри спољних послова држава чланица НАТО 2009. године, одлучили да ће се БиХ прикључити MAP-у кад постигне потребан напредак у својим реформским напорима.

У Талину 2010. године Северноатлантски савет на нивоу министара спољних послова одлучио да прими БиХ у Акциони план за чланство када БиХ испуни услов књижења непокретне перспективне војне имовине као државне имовине коју би користило Министарство одбране БиХ (односно НАТО)

У Бриселу 2010. године делегација БиХ се састала са NAC-ом у циљу закључења првог двогодишњег циклуса IPAP-а. Генерални секретар НАТО-a је том приликом изразио задовољство што је велика већина планираних активности IPAP-a спроведена

У завршној Декларацији са Самита НАТО-a у Лисабону 2010. године шефови држава и влада 28 земаља чланица изразили пуну подршку евроатлантским интеграцијама БиХ и охрабрили домаће политичке лидере да раде заједно и наставе да проводе реформе

У завршној Декларацији НАТО самита у Чикагу, одржаног 2012. године савезници снажно подржали аспирације БиХ ка чланству у НАТО-у

Јуна 2012. БиХ посетио заменик генералног секретара НАТО како би разговарао са бх. званичницима о путу БиХ ка НАТО савезу, као и о сарадњи унутар регије.

Фебруара 2013. Генерални секретар НАТО боравио у посети БиХ. Изражен велики оптимизам у погледу скорог испуњења услова из Талина и деактивирања MAP-а за БиХ.

Једна од следећих тачака оваквим темпом у блиској будућности ће бити: Република Српска у НАТО-у.

Такође изненађују изјаве представника из Републике Српске у институцијама БиХ да би чланство у НАТО-у било од велике користи?!

После свих ових поступака, потписаних обавезујућих докумената, донешеног закона и осталих аката, и разних примера "НАТО патриотског" деловања представника Републике Српске у БиХ институцијама који је угуравају у НАТО савез, можемо само закључити да раде против воље народа Републике Српске те и свих изјава председника Републике Српске које се тичу НАТО-а. Како да се поштује воља народа у Републици Српској по овом важном питању ако сами њени представници у институцијама БиХ раде све мимо воље грађана и на њихову штету, односно Републику Српску гурају без питања народа у НАТО.

Каква је то контрадикторност представника Републике Српске у институцијама БиХ у односу на званичне изјаве председника Републике Српске и зашто представници Републике Српске уопште раде на приступању Републике Српске у НАТО и који су политички мотиви таквих поступака?

Представници Републике Српске у БиХ институцијама би се морали подсетити да их је бирао народ и да морају радити у интересу народа Републике Српске, а који врло добро зна шта хоће и врло добро зна ко им је наносио зло свих ових година.

Зар једноставније не би било рећи "НЕ" и скратити "муке" свима, те енергију и ресурсе усмерити на много значајније ствари за Републику Српску? А не, како се то сад чини, на ступање у организацију која се је више пута доказала као искрени непријатељ и која ће нам дебело наплатити за "ново" наоружање по НАТО "стандардима" и довести терористе у нашу кућу због њиховог империјалистичког деловања по читавом свету (примера је већ било), као и то што ће млади момци из Републике Српске гинути по земљама за које НАТО одлучи да им режим не ваља или скрива хемијско наоружање?




Meni je Mile Ronhil oduvek bio sumnjiv
neznam gde nas vodi Mile i njegovi satrapi
u predsednistvu tkz. BiH ali na dobro nece izaci

- - - - - - - - - -

http://serbian.ruvr.ru/2013_08_14/Zashto-predstavnici-Republike-Srpske-guraju-RS-u-NATO/