Dobro je biti informisan. Ali u vremenu u kome živimo, kada su informacije svima na dohvat ruke, i kada je svaka iole osvešćena i razumna osoba upoznata sa raznim manipulacijama koje se odigravaju, pitam se šta prosečan čovek ima od svega toga...
Svi teže ka tom nekom “znanju”, ”istini”, “otkrivanju zavera”... Ok, evo znamo, i šta ćemo sada?
Ponekad mi se čini da većina ljudi kao mravi pljeskaju onima koji otkrivaju tajne u što boljoj promociji prodavanja njihovih knjiga (i ostalih gluposti), a potom održavanju seminara, na kojima “šišaju ovce”, koje, uzgred, i jesu za šišanje kad veruju kojekakvim guruima, šarlatanima i ostalim šibicarima.
Oduševljena masa ushićeno kliče. I, šta sad? Nudi li iko od njih rešenje? Gde je tu vaš boljitak i napredak?
Osim, nakon prvobitne ushićenosti lažne nade, vraćanje na isti “vaš već zacrtani put”, pa kako se ko snađe.
Bilo bi bolje da se, umesto objavljivanja i copy-paste materijala, “otkrivača istine”, posvetimo radu na sebi, svojim najbližim, pa bi veće koristi bilo i za nas i za svet.
Od teorija... ništa, osim šibicarima i ostalim materijalistima koji dobro pune svoje ruksake (ili kako se na neizbežnom turskom kaže džepove)... Ojha.
Неопходно је бити информисан, а да би се информације обрадиле како ваља, потребна је и претходна темељна интелектуална надогорадља.
Скоро све уопштене информације са нета и уопште, намењене су просечним људима, онима који су згодни за манипулацију.
Они виши у развоју не спадају у те групе.
Zaboravljamo osnovnu stvar, da se svako živo biće, pa i svaki čovek, nalazi u sopstvenoj, ali prolaznoj tački, razvitka svesti. Uz napomenu da svest jeste čisto duhovna kategorija dok su informacije čisto intelektualna kategorija.
Istovremeno, svaki dogadjaj ili informacija kod svake osobe ima drugačiji odsjaj ili uticaj a što zavisi od stanja svesti same osobe, ne od informisanosti. Ono što m,enja našu svest nisu informacije već naša proživljena iskustva. Ne samo ona iz ovog već iz svih ranijih života.
To što ja nemamo potrebu da učestvujem u nekom dogadjaju nikako ne znači da taj ili sličan dogadjaj treba izopštiti iz postojanja. Učinimo li to uskratili smo priliku drugima da stiču iskustva i da iz njih sebe razvijaju. Da iz iskustva lično otkriju da li to ima vrednost na dugoročne staze ili je samo kratkoročni čulni užitak i mami-para.
Ako je neko stvarno uznapredovao onda se od njega očekuje da drugima da punu slobodu da biraju životna iskustva za sebe lično i da im se to ne zabranjuje dok god time ne nanose povredu ili štetu drugima. To je umeće da se drugima da prostor da žive.
Neko će izvesti zaključak da ako jedna osoba sebe dovoljno duhovno sebe uzdiugne ona će se u jednom trenutku naći izuzetno samom (iako ne usamljenom) jer će sve manje imati interesovanja za većinu društvenih dogadjaja. Istina je upravo takva. Medjutim, mi ne možemo znati unutarnje stanje takve osobe a to je ono što i šta njega čini srećnim, šta tu osobu dodiruje o čemu razmišlja...?
Možemo pretpostaviti da se u takvoj osobi uistinu odvijaju značajne promene. I odvijaju se. Takva osoba se otvara iznutra, ono što čovek iz humanog stanja svesti nikada ne može znati, i počinje posedovati unutarnje znanje i razumevanje i jaku unutarnju komunikaciju. To takvo znanje ne iziskuje knjige i ne iziskuje putovanja i ne iziskuje spoljašna čovekova čula...
Medjutim, da li na tom polju ima podvala, prevara i "zavodjenja?" Sigurno da ima i ima ih ali kako to znati ako već niste imali iskustva da ste prevareni ranije u ovom ili u mnogim prethodnim životima? Jasno je da se i na tom polju saznaje iskustveno. Ovo nas dovodi do nečeg veoma važnog u procesu podizanja i usmeravanja mladjih generacija.
Ovde u komunikaciji se previše zalećemo svojim fiksiranim pogledom verujući da baš mi sve znamo i da je samo naš pogled i razumevanje jedino ispravan a da drugi uvek greše. Zaboravljamo da je veća greška ne sticati životna iskustva i aktivno ne učiti život nego se fiksirati iz straha da ne pogrešimo.
Što se tiče načina odabira koga i šta ćemo slediti to zavisi opet od stanja svesti onoga kome trebaju životna iskustva. Onaj ko je novajlija verovaće ponudama izraženim rečima dok će drugi imati neke svoje unutarnje aršine za merenje stepena istinitosti u ponudama. Onaj ko ima najviše iskustva znaće i prepoznaće sve obmane sa svih nivoa iako će ga jaki intelektualci svrstati u red onioh naivnih jer se sami nalaze u specifičnoj fazi duhovnog razvitka a to je faza kada kod njih dominira um i samo um.
Pravi duhovni učitelj mora posedovati ispunjenim veliki broj zahteva.
Iako nisam sledbenik Biblije ipak u toj knjizi postoje dva stiha veoma važna koja nedvosmisleno govore i dva veoma važna uslova koje mora ispunjavati pravi duhovni učitelj. Jedan je sadržan u stihu kojeg je izrekao Sveti Pavle, "Iako nisam sa vama u fizičkom ja sam u duhu uvek uz vas." Drugi stih je takodje iz Bibčlije i kaže, Ko sluša Reč Boga taj više ne umire." Postoji zapravo i treći stih koji glasi, "Molite se braćo ali jedino Sveti Duh zna šta vama treba."
Onaj ko otkrije suštinu ova tri stiha lakše će otkriti i ostale uslove koje mora ispuniti pravi duhovni učitelj kojeg stvarno treba slediti da bi se dosegao potrebni i neophodni napredak u razvitku lične svesti.
Ovde prestaje snaga gole informisanosti. Ujedno razumevanje ova tri stiha ne traži proučavanje Biblije niti znači da su oni ispravno sagledani od onih koji slede tu knjigu. Na kraju, ne sledi se ni knjiga niti se sledi ijedan čovek već se sledi odredjeni duhovni princip. Da, odredjeni princip Života.
