Da li vredi zavrsiti pisanje prve knjige?

Ја одувек желим да пишем књиге и кренем, напишем десетак страна и после оставим :D
А и исто сам тако ко ти, несигуран да ли је добро, па онда почнем да исправљам свашта нешто да буде идеално и онда се изнервирам и оставим.
 
da li vredi zavrsiti knjigu :lol:

sto ne bi zavrsio, sta te sprecava?
ako pises mesecima i priveo si kraju, onda je zavrsi.
ustvari, zavrsi je u bilo kom slucaju, niko te ne tera da je objavis.
lepo je imati neku uspomenu na odredjeni period zivota, a da li je u pitanju dnevnik, zbirka pesama ili roman, sasvim svejedno.

zavrsi zbog sebe i samo zbog sebe.
 
Ја одувек желим да пишем књиге и кренем, напишем десетак страна и после оставим :D
А и исто сам тако ко ти, несигуран да ли је добро, па онда почнем да исправљам свашта нешто да буде идеално и онда се изнервирам и оставим.

Moj savet ti je da samo sednes i pises....nemoj uopste da previse razmisljas, samo pisi, sta god ti padne na pamet u trenutku, nemoj da obracas paznju ni na greske u kucanju, interpunkciji, samo pusti da izadju sve misli i ideje iz tebe. Ima vremena, ispravices kasnije, koncentrisi se na ideju i prenesi je na papir, ekran, sta god. Onda ostavi to sto si pisao, ne citaj bar tog dana....pa sutradan ispravi samo greske u kucanju, pa opet ostavi neko vreme i samo pisi dalje, kako ti dodje inspiracija. Najbolje je da napisano odstoji, lako ces kasnije ispraviti greske i dodati nove ideje ili prepraviti stare.
 
Trebam jedan savet. Poceo sam pre nekoliko meseci da pisem svoju prvu knjigu. Napisao sam oko 10 000 reci na 20 strana. Ali ja nisam siguran da li je ovo sto pisem dobro ili lose pa bi voleo da mi vi kazete sta da radim i kome da se obratim za savet u vezi ovoga?

Nije bitno da li je dobro ili ne, ne treba ti nikakva potvrda sa strane....ti pises za sebe. Ako zelis da podelis svoje pisanje s nekim, pitaj neku blisku osobu kojoj verujes da procita i da ti svoje iskreno misljenje.
 
Moj savet ti je da samo sednes i pises....nemoj uopste da previse razmisljas, samo pisi, sta god ti padne na pamet u trenutku, nemoj da obracas paznju ni na greske u kucanju, interpunkciji, samo pusti da izadju sve misli i ideje iz tebe. Ima vremena, ispravices kasnije, koncentrisi se na ideju i prenesi je na papir, ekran, sta god. Onda ostavi to sto si pisao, ne citaj bar tog dana....pa sutradan ispravi samo greske u kucanju, pa opet ostavi neko vreme i samo pisi dalje, kako ti dodje inspiracija. Najbolje je da napisano odstoji, lako ces kasnije ispraviti greske i dodati nove ideje ili prepraviti stare.

Али ја мислим да немам ни воље баш. Имам жељу ал ме некако мрзи :lol: Некако не могу да седнем да напишем једно 100 страна током одређеног периода. Можда бих писао 2-3 дана, касније би ми или нешто друго привукло пажњу или би имао неке обавезе или негде одем, заборавим на то, касније ми и нестане инспирације. Такође, чини ми се да мењам стил. Не волим да то буде чисто онако набацано, да избацим све мисли из главе на папир. Хоћу да пронађем неки свој стил, пар пута сам писао онако са добром концентрацијом и изгледало је баш лепо. Кад набацам речи само онако, ту има свашта написано, реченице дугачке по пола стране :D

Рецимо свиђа ми се Камијев стил. Делује тако једноставно, није замршено и запетљано и разумно је. Достојевски има исто леп стил, мада ми је Камијев бољи. Код неких ми је стил онако безвезе. Рецимо у средњу док сам ишао и читао Дервиша и смрт, ја сам то прочитао цело јер је дошла нека нова професорка а ја пре тога нисам ни читао књиге па сам морао. Долазим на час кад треба да пита и види ко је прочитао, ја немам појма ништа. Заиста појма нисам имао као да књигу нисам ни прочитао јер је за мене јако лоша. Једва сам се некако извукао. Док неке нпр. могу и сад да препричам.

Е и ја бих тако развио неки једноставан али посебан стил. Због тога ме често заболи глава док смишљам како да уклопим речи и реченице. Не знам да ли је добро да правим неки план, шаблон. Унапред одредим радњу књиге шта ће бити и онда само пишем. Волио бих да књига буде мало и мистериозна. А иначе волим да пишем. Доста тога на овом форуму пишем, мада овде пре свега због расправе, волим да полемишем и то ми је неки мотив.
 
Али ја мислим да немам ни воље баш. Имам жељу ал ме некако мрзи :lol: Некако не могу да седнем да напишем једно 100 страна током одређеног периода. Можда бих писао 2-3 дана, касније би ми или нешто друго привукло пажњу или би имао неке обавезе или негде одем, заборавим на то, касније ми и нестане инспирације. Такође, чини ми се да мењам стил. Не волим да то буде чисто онако набацано, да избацим све мисли из главе на папир. Хоћу да пронађем неки свој стил, пар пута сам писао онако са добром концентрацијом и изгледало је баш лепо. Кад набацам речи само онако, ту има свашта написано, реченице дугачке по пола стране :D
Веруј, слично је искуство и нас искусних писаца.

А стил си - ти сам.

Рецимо свиђа ми се Камијев стил. Делује тако једноставно, није замршено и запетљано и разумно је. Достојевски има исто леп стил, мада ми је Камијев бољи. Код неких ми је стил онако безвезе. Рецимо у средњу док сам ишао и читао Дервиша и смрт, ја сам то прочитао цело јер је дошла нека нова професорка а ја пре тога нисам ни читао књиге па сам морао. Долазим на час кад треба да пита и види ко је прочитао, ја немам појма ништа. Заиста појма нисам имао као да књигу нисам ни прочитао јер је за мене јако лоша. Једва сам се некако извукао. Док неке нпр. могу и сад да препричам.
Што се тиче Камија и Достојевског, сагласна сам мање-више. Но, то што неки писац у "коначном" рукопису делује једноставно, најчешће је управо последица његовога претходног поменутога рударења над рукописом. Треба стићи до те "једноставности".

Врло би било занимљиво и корисно за тебе самога да образложиш зашто ти та књига изгледа лоша - па управо и то образложење да "бациш на папир". И то је својеврсни вид вежбе и рада. Напиши критику "Дервиша и смрти" из свога угла.

Е и ја бих тако развио неки једноставан али посебан стил. Због тога ме често заболи глава док смишљам како да уклопим речи и реченице. Не знам да ли је добро да правим неки план, шаблон. Унапред одредим радњу књиге шта ће бити и онда само пишем. Волио бих да књига буде мало и мистериозна. А иначе волим да пишем. Доста тога на овом форуму пишем, мада овде пре свега због расправе, волим да полемишем и то ми је неки мотив.
Ради како теби најбоље одговара.

Но, битно је да - радиш. Јесте, зна бити мучно, али, то је ипак - слатка мука.

Само напред!
 
Али ја мислим да немам ни воље баш. Имам жељу ал ме некако мрзи :lol: Некако не могу да седнем да напишем једно 100 страна током одређеног периода. Можда бих писао 2-3 дана, касније би ми или нешто друго привукло пажњу или би имао неке обавезе или негде одем, заборавим на то, касније ми и нестане инспирације. Такође, чини ми се да мењам стил. Не волим да то буде чисто онако набацано, да избацим све мисли из главе на папир. Хоћу да пронађем неки свој стил, пар пута сам писао онако са добром концентрацијом и изгледало је баш лепо. Кад набацам речи само онако, ту има свашта написано, реченице дугачке по пола стране :D

Рецимо свиђа ми се Камијев стил. Делује тако једноставно, није замршено и запетљано и разумно је. Достојевски има исто леп стил, мада ми је Камијев бољи. Код неких ми је стил онако безвезе. Рецимо у средњу док сам ишао и читао Дервиша и смрт, ја сам то прочитао цело јер је дошла нека нова професорка а ја пре тога нисам ни читао књиге па сам морао. Долазим на час кад треба да пита и види ко је прочитао, ја немам појма ништа. Заиста појма нисам имао као да књигу нисам ни прочитао јер је за мене јако лоша. Једва сам се некако извукао. Док неке нпр. могу и сад да препричам.

Е и ја бих тако развио неки једноставан али посебан стил. Због тога ме често заболи глава док смишљам како да уклопим речи и реченице. Не знам да ли је добро да правим неки план, шаблон. Унапред одредим радњу књиге шта ће бити и онда само пишем. Волио бих да књига буде мало и мистериозна. А иначе волим да пишем. Доста тога на овом форуму пишем, мада овде пре свега због расправе, волим да полемишем и то ми је неки мотив.

Zasto bi se ogranicavao na periode? Osim ako pises namenski za novac, pisi kad god ti se pise. Normalno je da nemas uvek inspiracije. A stil se gradi vremenom i pisanjem.

Ja uvek pisem nabacano, kako mi sta dodje ja tako napisem...tad mi se mozda i ucini bezveze, ali kasnije kad se vratim na to otkrijem milion dobrih ideja koje sam napisala. A formom i stilom se bavim kasnije, najbitnije mi je da ne izgubim nit i ideju.
 
П. С.

Зависи све, заправо од тога шта ти у ствари желиш.

Или пишеш из унутарње потребе, или би, можда, да се пишући материјално обезбедиш?

А можда и једно и друго. Не би било лоше спојити лепо и корисно.

За ово друго ти свакако треба и нека "интригантнија" тема. Или, за почетак, барем такав наслов.
:D

Није лоше ни дати другима да прочитају, небитно да ли је читалац "стручан" и начитан, или није, читалац је читалац, важан је одјек, а други можда виде и нешто што ти на први поглед не видиш. Истина, тако ћеш наићи и на опречна мишљења, но, и то је у крајњој линији корисно.

Како год, опет - ради и само ради.

Сретно!
 
Немам ни намеру да пишем за новац, мада волео бих да други то читају. Можда некад ако ми затреба.

Ево већ доста времена имам идеју да кренем да пишем неку књигу, али не знам како да је направим, треба ми неки план и шаблон. Ставио бих 3 главна лика и њихове приче и онда би се та 3 лика сусрели у једном моменту и ту би била нека кулминација целе приче. Али не знам да ли да ставим у прво лице, да они причају попут биографије мада ми то некако не иде, вероватно је боље из трећег лица. Онда тад не могу да убацим неке посебне детаље, не знам неки њихов лични доживљај и емоције које су у одређеном тренутку имали. Чини ми се да Ћосић тако пише, да некад помеша из првог и трећег лица па испадне као да он који је посматрач доживљава психичко стање лика у књизи и да тај лик пише сопствени догађај. Ако ме разумете.

А цела прича би била неко откривање тајни, мистерија, па ми самим тим треба неки план шта ће прво да се открије и са чим ће то бити повезано. Попут детективских прича.
 
Немам ни намеру да пишем за новац, мада волео бих да други то читају. Можда некад ако ми затреба.

Ево већ доста времена имам идеју да кренем да пишем неку књигу, али не знам како да је направим, треба ми неки план и шаблон. Ставио бих 3 главна лика и њихове приче и онда би се та 3 лика сусрели у једном моменту и ту би била нека кулминација целе приче. Али не знам да ли да ставим у прво лице, да они причају попут биографије мада ми то некако не иде, вероватно је боље из трећег лица. Онда тад не могу да убацим неке посебне детаље, не знам неки њихов лични доживљај и емоције које су у одређеном тренутку имали. Чини ми се да Ћосић тако пише, да некад помеша из првог и трећег лица па испадне као да он који је посматрач доживљава психичко стање лика у књизи и да тај лик пише сопствени догађај. Ако ме разумете.

А цела прича би била неко откривање тајни, мистерија, па ми самим тим треба неки план шта ће прво да се открије и са чим ће то бити повезано. Попут детективских прича.

Srecno. :)
 
Ставио бих 3 главна лика и њихове приче и онда би се та 3 лика сусрели у једном моменту и ту би била нека кулминација целе приче.

Pa ni to nije nešto bog zna koliko inovativno, eto i u filmu Tarantino je to iskoristio u Pulp Fiction-u. Ako imaš dobru zamisao, prioni, šta će ti potvrda drugih ljudi?
Ono pisanje za sebe, to je samo izgovor za loše pisanje. Ako hoćeš da pišeš dobro, treba prvo da pišeš REDOVNO, a onda da SLUŠAŠ tuđe kritike, ne da uvažavaš svaku, već da slušaš samo. Gledaj gde je ko u pravu, i da li je u pravu.
 
Ono pisanje za sebe, to je samo izgovor za loše pisanje.

onda mora postojati univerzalna prednost objavljivanja.
osećaj dominantnosti, potvrda sopstvene vrednosti, srebroljublje?
smatraš da ti nagoni nagone baš svakoga, bez izuzetka? ja ne smatram.

čak šta više, najveću želju za uspehom u društvu imaju oni koji su na samom početku.
koliko je samo tema pokrenuto na ovom potforumu sa pitanjem "kako da počnem knjigu, imam 15-16 godina i hoću da budem pisac". dok sa druge strane imaš učene i kvalitetne koji se zadovoljavaju pisanjem blogova (govorim samo o ljudima sa ovog foruma).

što rekao onaj vaš profesor, uspeh i slavu u proznim vodama čovek ostvaruje obično posle smrti, eventualno u starosti, kad na slavu gleda sa neke druge perspektive.
zato, kad neko želi da piše za druge, tj. kad misli da će tako ostvariti uspeh, onda je u zabludi.

neka piše za sebe, il neka ne piše nikako.
ako odluči da piše, možda nekad pronađe dovoljno jak razlog da nešto i objavi, mada to treba biti sporedna stvar.
 
Kakve to veze ima sa objavljivanjem? To je jedna od opcija, ali nije jedina. Ako ne pišeš samo za sebe, pišeš za druge. I to ne znači da mora da objavljuje. Spomenuo si blogere, da li onda oni pišu samo za sebe? Ne, pišu i za druge, inače ne bi kačili na blog već bi štekali svoja pisanija u nekoj svesci zavučenoj ispod ormara npr. Između ostalog se piše i za sebe, ali pisanje i za druge je viši nivo jer se pisac tada zapita: "Aha, a kako bi neko reagovao na ovo? Daj da odradim valjan posao pa da vidim." Dok onaj koji samo za sebe piše to može da smandrlja tako da ni na šta ne liči, a ne uloži maksimalni trud jer svejedno ničemu ne vodi. Istresao je sve to, i gotov posao. Ne mešaj to sa objavljivanjem što je potpuno druga strana novčića.
 
Kakve to veze ima sa objavljivanjem? To je jedna od opcija, ali nije jedina. Ako ne pišeš samo za sebe, pišeš za druge. I to ne znači da mora da objavljuje. Spomenuo si blogere, da li onda oni pišu samo za sebe? Ne, pišu i za druge, inače ne bi kačili na blog već bi štekali svoja pisanija u nekoj svesci zavučenoj ispod ormara npr. Između ostalog se piše i za sebe, ali pisanje i za druge je viši nivo jer se pisac tada zapita: "Aha, a kako bi neko reagovao na ovo? Daj da odradim valjan posao pa da vidim." Dok onaj koji samo za sebe piše to može da smandrlja tako da ni na šta ne liči, a ne uloži maksimalni trud jer svejedno ničemu ne vodi. Istresao je sve to, i gotov posao. Ne mešaj to sa objavljivanjem što je potpuno druga strana novčića.

u prvom postu sam savetovato postavljača da piše zbog sebe, a ne zato da objavi, tako da sam objavljivanje stavio nasuprot pisanja za sebe.
podeliti sa drugima ono što napišeš zbog sebe, to je uredu.
 
Hvala svima na pomoci koju ste mi ovde pruzili. Ovo mi je mnogo pomoglo i nastavicu da pisem. Nego poceli su neki da pominju stilove i razloge pisanja, pa bi i ja nesto da napomenem. Pre godinu dana sam citao Metro 2033 od Dimitrija Glukovskog i mnogo mi se dopala. Kad sam je procitao na kraju knjige ima intervju koji je pisac objavio gde on prica kako je napisao i objavio svoje delo. Napisao je knjigu i isao je od izdavaca do izdavaca ali su mu uvek govorili da ne zadovoljava hormu. Onda je on napravio internet sajt gde je obljavljivao poglavlje po poglavlje. Na tom sajtu je zajedno u interakciji sa posetiocima radio i poboljsavao svoje delo i na kraju mu se obratio jedan izdavac i objavio knjigu.
 
Али ја мислим да немам ни воље баш. Имам жељу ал ме некако мрзи :lol: Некако не могу да седнем да напишем једно 100 страна током одређеног периода. Можда бих писао 2-3 дана, касније би ми или нешто друго привукло пажњу или би имао неке обавезе или негде одем, заборавим на то, касније ми и нестане инспирације. Такође, чини ми се да мењам стил. Не волим да то буде чисто онако набацано, да избацим све мисли из главе на папир. Хоћу да пронађем неки свој стил, пар пута сам писао онако са добром концентрацијом и изгледало је баш лепо. Кад набацам речи само онако, ту има свашта написано, реченице дугачке по пола стране :D

Jezivo... Ne mogu da se otmem utisku da sam u snu napravio drugi nalog sa drugim nickom i napisao ovu rečenicu... Jer je tako tipično - ja! :D
Ne slažem se samo po pitanju Derviša i smrti, jer mi je to omiljena knjiga. Jedva sam nekako preživeo prvih dvadeset strana (jer su samo dosadni opisi) ali već posle toga sam čitao bez prekida...
 
Pa šta znam... Uglavnom su veći hitovi u zadnje vreme bili k'o grom iz vedra neba... Prva knjiga a uspešna... JKR je primer osobe koja se nije bavila pisanjem a postala je najpoznatiji autor u svetu... Dobro, i da se razumemo, Sumrak je glupost da nema dalje, ali Majerova nikada ništa nije pisala pre toga... (što se vidi :D )... Verujem da je pravilo da nema pravila i važi tvoja zadnja rečenica, @kreptoman
 
Možda je pre pisanja knjige bolje napisati neku novelu, priču, pripovetku. Roman je suviše velika forma za početnika...Mada otkud znam, ako je neko talenat neće mu biti bitno jel

To bi valjda trebalo da se podrazumeva. Neko od pisaca je napisao kako treba napisati stotinu kratkih priča da bi roman uopšte mogao da se uzme u obzir za pisanje :lol: Sam način pripovedanja, razvijanje priče, dolazak do kulminacije itd itd, sve se to oseti kroz priču, i to dođe do izražaja tokom pisanja. Kasnije se to samo prevede na veći obim i stvori roman od toga.
 
Nisam uopšte siguran koliko "pisati kratke priče pre romana" jeste validan savet, jer nije od preterane pomoći... Prosta činjenica je ta da je uglavnom bitnija ideja od samog pisanja, jer mnogo pisaca u svetu ima koji pišu jako dobro ali su im ideje očajne i zato se ne izdvoje iz mase drugih... Opet s druge strane ima dosta ljudi koji su privukli čitaoce zanimljivom pričom, gde je stil ili osrednji, do granice sa lošim (Kolinsova, što klinci u zadnje vreme čitaju - Igre gladi; Jako loš stil pisanja... Ne drži mi pažnju, ne verujem da ću je ikada pročitati do kraja), što, jelte govori da pisati toliko i toliko strana svakog dana uopšte nije uslov za uspeh, odnosno ničemu ne služi.
Mnogi uspešni pisci tvrde kako moraš da pišeš svaki dan, kako samo tako možeš postati uspešan pisac, a šta ako neko zaista niti ima dobre ideje, niti dobro piše - samo gubi vreme bez razloga.
King me prvi smara sa njegovim da mora da se piše toliko i toliko, ako želiš da budeš čitan. Ako se ne varam (što lako može da se desi, ne znam mnogo o njemu) i sam King je prvu priču napisao iz dosade, bacio u kantu, žena to pronašla pa ga ubedila da objavi i to mu je postala prva knjiga, pa to da moraš napisati 1000 strana pre romana je u njegovom slučaju licemerje... Jer on prvi to ne primenjuje...
Vrlo često se dešava da mladi prate takve savete i pišu i pišu kratke priče i tek u četrdesetim godinama budu objavljeni (ako i tada) što je malo tužno jer su godine protraćene, a malo šta se izmenilo u njihovom pisanju, jer to je istina.
Možda je jedino Martin (delimično) u pravu (jer mislim da i on tvrdi kako mora da se piše i piše i piše bez prestanka) ali on je rekao kako je obavezno pre svega čitati i čitati... Dobre knjige, a naročito loše (da se naučimo šta je to loše, odnosno šta ne-pisati), i mislim da je u pravu. Tako se uči pisanje, i uz malo vežbanja naravno, ali ne forsirati sebe...
Ja nikada ne mogu sebe da nateram da pišem jer prosto vrlo često nemam volje za to, i postanem depresivan ako forsiram sebe, a sa druge strane mogu za pet minuta napisati dobre tri strane nekog teksta, bez zastajkivanja...
Možda je najbolji savet da svako bira svoj neki put, bez tuđih saveta, jer ipak je svako osoba za sebe... To je kao kada bismo levaka učili da piše desnom rukom, jer mi tako pišemo i to tako treba...a njemu ne ide.
Ako razumete...
 

Back
Top