Али ја мислим да немам ни воље баш. Имам жељу ал ме некако мрзи
Некако не могу да седнем да напишем једно 100 страна током одређеног периода. Можда бих писао 2-3 дана, касније би ми или нешто друго привукло пажњу или би имао неке обавезе или негде одем, заборавим на то, касније ми и нестане инспирације. Такође, чини ми се да мењам стил. Не волим да то буде чисто онако набацано, да избацим све мисли из главе на папир. Хоћу да пронађем неки свој стил, пар пута сам писао онако са добром концентрацијом и изгледало је баш лепо. Кад набацам речи само онако, ту има свашта написано, реченице дугачке по пола стране
Рецимо свиђа ми се Камијев стил. Делује тако једноставно, није замршено и запетљано и разумно је. Достојевски има исто леп стил, мада ми је Камијев бољи. Код неких ми је стил онако безвезе. Рецимо у средњу док сам ишао и читао Дервиша и смрт, ја сам то прочитао цело јер је дошла нека нова професорка а ја пре тога нисам ни читао књиге па сам морао. Долазим на час кад треба да пита и види ко је прочитао, ја немам појма ништа. Заиста појма нисам имао као да књигу нисам ни прочитао јер је за мене јако лоша. Једва сам се некако извукао. Док неке нпр. могу и сад да препричам.
Е и ја бих тако развио неки једноставан али посебан стил. Због тога ме често заболи глава док смишљам како да уклопим речи и реченице. Не знам да ли је добро да правим неки план, шаблон. Унапред одредим радњу књиге шта ће бити и онда само пишем. Волио бих да књига буде мало и мистериозна. А иначе волим да пишем. Доста тога на овом форуму пишем, мада овде пре свега због расправе, волим да полемишем и то ми је неки мотив.