Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
Засад се ни у незваничним изјавама дипломата не може сазнати да ли је америчка администрација „испод жита” Михаилу Сакашвилију дала „зелено светло” за акцију у Јужној Осетији, а Американци сем дипломатске помоћи неће војно подржати званични Тбилиси.
Према речима једног неименованог дипломате Стејт департмента, НАТО ни међународна заједница се неће уплитати у руске војне акције.
-Стратешки, Руси су послали сигнале да заиста желе да провежбају мишиће, као и да су љути због Косова, рекао је овај дипломата „Њујорк тајмсу”, алудирајући на бес Русије због тога што је Запад признао независност Косова од Србије.
Западни медији се сада присећају и речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова са једног састанка о Косову, одржаном у Бриселу, када је он упозорио америчку државну секретарку Кондолизу Рајс и европске дипломате да ће уколико признају Косово, успоставити преседан за Јужну Осетију и остале одметнуте провинције.
Бушова администрација је сада дошла у ситуацију да процењује да ли је подршка Грузији вредна супротстављања Русији у тренутку када им је неопходна руска помоћ у зауздавању иранских нуклеарних амбиција што је најважнија тема међу тренутним америчким спољнополитичким приоритетима.
„Њујорк тајмс” преноси и једну досетку једног од дипломата у Уједињеним нацијама, који је у шали прокоментарисао да уколико би отишли до Руса и рекли им „уреду, Косово за Иран” договор би био постигнут. Иако угледни њујоршки дневник објашњава да је то претеривање, додаје и да међу појединим званичницима у Бушовој администрацији расте осећај да САД можда не могу да имају све, те да би требало изабрати приоритете.
Међутим, спољнополитички стручњаци објашњавају да докле год америчке и европске акције по питању Косова буду остављале Русију са осећајем угрожености и опкољености, она ће преузимати агресивне акције да обнови своју моћ, достојанство и утицај у региону, који сматра својим стратешким „двориштем”.
Док аналитичари и званичници уверавају да НАТО неће ући у конфликт у Јужној Осетији, такозвани обични људи у Грузији протеклих дана када сретну новинаре западних медија постављају само два питања: „ Где су САД? Када стиже НАТО?”
Према свему судећи, Грузини, осим бурне расправе Залмаја Халилзада и Виталија Чуркина на седници Савета безбедности, неће видети Американце у борби на терену. Штавише, у незваничним изјавама искусни амерички званичници рекли су америчким медијима да Бушова администрација схвата да Русија има легитимне безбедносне интересе, као и да је Сакашвили играо опасну игру чикања „руског медведа”. За већину дипломата и доносилаца одлука на међународном нивоу, граница где се Грузија суочава са Русијом, са Јужном Осетијом и Абхазијом међу њима, постала је нова хладноратовска граница.
Међутим, није немогућ сценарио у којем ће САД жртвовати циљеве, попут независности Косова и Грузије у НАТО-у, зарад решавања питања Ирана.
ИЗВОР: Н. Радичевић/ТЕОРИЈЕЗАВЕРЕ.ЦОМ
http://www.pravda.rs/2013/08/12/eks...-da-bi-od-rusije-dobili-podrsku-protiv-irana/
Према речима једног неименованог дипломате Стејт департмента, НАТО ни међународна заједница се неће уплитати у руске војне акције.
-Стратешки, Руси су послали сигнале да заиста желе да провежбају мишиће, као и да су љути због Косова, рекао је овај дипломата „Њујорк тајмсу”, алудирајући на бес Русије због тога што је Запад признао независност Косова од Србије.
Западни медији се сада присећају и речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова са једног састанка о Косову, одржаном у Бриселу, када је он упозорио америчку државну секретарку Кондолизу Рајс и европске дипломате да ће уколико признају Косово, успоставити преседан за Јужну Осетију и остале одметнуте провинције.
Бушова администрација је сада дошла у ситуацију да процењује да ли је подршка Грузији вредна супротстављања Русији у тренутку када им је неопходна руска помоћ у зауздавању иранских нуклеарних амбиција што је најважнија тема међу тренутним америчким спољнополитичким приоритетима.
„Њујорк тајмс” преноси и једну досетку једног од дипломата у Уједињеним нацијама, који је у шали прокоментарисао да уколико би отишли до Руса и рекли им „уреду, Косово за Иран” договор би био постигнут. Иако угледни њујоршки дневник објашњава да је то претеривање, додаје и да међу појединим званичницима у Бушовој администрацији расте осећај да САД можда не могу да имају све, те да би требало изабрати приоритете.
Међутим, спољнополитички стручњаци објашњавају да докле год америчке и европске акције по питању Косова буду остављале Русију са осећајем угрожености и опкољености, она ће преузимати агресивне акције да обнови своју моћ, достојанство и утицај у региону, који сматра својим стратешким „двориштем”.
Док аналитичари и званичници уверавају да НАТО неће ући у конфликт у Јужној Осетији, такозвани обични људи у Грузији протеклих дана када сретну новинаре западних медија постављају само два питања: „ Где су САД? Када стиже НАТО?”
Према свему судећи, Грузини, осим бурне расправе Залмаја Халилзада и Виталија Чуркина на седници Савета безбедности, неће видети Американце у борби на терену. Штавише, у незваничним изјавама искусни амерички званичници рекли су америчким медијима да Бушова администрација схвата да Русија има легитимне безбедносне интересе, као и да је Сакашвили играо опасну игру чикања „руског медведа”. За већину дипломата и доносилаца одлука на међународном нивоу, граница где се Грузија суочава са Русијом, са Јужном Осетијом и Абхазијом међу њима, постала је нова хладноратовска граница.
Међутим, није немогућ сценарио у којем ће САД жртвовати циљеве, попут независности Косова и Грузије у НАТО-у, зарад решавања питања Ирана.
ИЗВОР: Н. Радичевић/ТЕОРИЈЕЗАВЕРЕ.ЦОМ
http://www.pravda.rs/2013/08/12/eks...-da-bi-od-rusije-dobili-podrsku-protiv-irana/
![[Ne_Vazim_Se]](/data/avatars/m/149/149349.jpg?1220814411){kind=avatar}
