Instinkt vs Svest

Svest. — Svest je poslednji i najdocniji razvitak onog organskog i prema tome i najnedovrše-niji i najslabiji. Iz svesnosti potiču bezbrojne omaške, što čine da pre nego što je to potrebno propadaju neka životinja, neki čovek, »zbog sudbine«,kako kaže Homer. Da nije održavajuća povezanost instinkta nada sve mnogo snažnija, da ne služi u celini kao regulator; čovečanstvo bi moralo propasti zbog svojih pogrešnih sudova, zbog svog fan-taziranja otvorenih očiju, zbog svoje neosnovamo-sti i lakovernosti, ukratko baš zbog svoje svesnosti:ili, naprotiv, ove davno više ne bi bilo! Pre nego što se razvije i sazre neka funkcija ona je opasnost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je j e z g o čoveka; njegova trajnost, večnost, njegovo poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo' čvrsto datom veličinom! Poričite njen rast, njene prekide. Uzmite je kao »jedinstvo organizma«!— Ovo smešno procenjivanje i nepoznavanje svesti ima za posledicu veliku korist da je time sprečeno suviše brzo oblikovanje iste.Pošto su ljudi već verovali da imaju svest, malo su se potrudili da je steknu, a ni sada još ne stoji drukčije! Još je uvek jedan potpuno nov zadatak što upravo tek sviće ljudskim očima, jedva još jasno shvatljiv zadatak, znanje da se primi u s e b e i učini instinktivnim — zadatak što vide samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi uključivali samo svoje zablude i da se sva naša svesnost odnosi na zablude!

Die fröhliche Wissenschaft - Friedrich Wilhelm Nietzsche