guest 135511
Buduća legenda
- Poruka
- 39.924
Хајде мало да видимо да ли патетичне изјаве попут "ти си читав Универзум" имају утемељење у филозофији, односно да ли су само патетичне изјаве или су заправо најбуквалнија истина, као и да ли заиста без икакве патетике можемо рећи следеће:
http://www.dodaj.rs/f/3L/Zb/3vuV8O8o/h.png
Supstancija
Dekart i Spinoza su pod supstancijom shvatali nešto složeno, tj. celinu koja ima delove. Složeno, međutim, nije postojano, budući da uvek postoji mogućnost da se ono razloži na delove iz kojih se sastoji.
Lajbnic obnavlja pitagorejsku filozofiju – supstancija je jedno (bez delova) i atomističku filozofiju – supstancija je nedeljiva: "Monada nije ništa drugo do jednostavna supstancija koja ulazi u složene sastave, jednostavna – što će reći bez delova". "Složeni sastav nije ništa drugo do skup ili agregatum jednostavnih (sadržaja)".
Poput dve filozofije koje ga inspirišu i Lajbnic pretpostavlja egzistenciju beskonačnog mnoštva jednostavnih nedeljivih bića.
"A gde nema delova, nema ni rasprostiranja, ni figure ni moguće deljivosti".
Supstancija, prema tome, ne može biti res extensa, jer svako telo ima delove. Iz toga sledi da ne može biti ni corpusculum, jer svako telašce ima veličinu (samim tim i delove), makar tu veličinu zamišljali kao infinitezimalnu (tj. beskonačno malu). Stoga Lajbnic smatra da nema telesnih, materijalnih supstancija. Monade su, u stvari, čisto spirutalni atomi, duše, koje se ne nalaze u prostoru i ne zauzimaju prostor.
Budući supstancija, svaka je monada samostalna, tj. u sebe potpuno zatvorena: monade "nikako nemaju prozora kroz koje bi nešto u njih moglo ući ili iz njih izaći". Svaka monada za sebe sačinjava kompletni svet. Monada predstavlja, prema tome, nešto u sebi dovršeno/svršeno, tj. entelehiju. Dalje, iako ne postoji interakcija između monada, iako nijedna monada ne trpi uticaje druge monada, svaka monada izražava čitav univerzum. Svaka monada predstavlja saznajni odraz čitavog univerzuma.
http://www.dodaj.rs/f/3L/Zb/3vuV8O8o/h.png
Supstancija
Dekart i Spinoza su pod supstancijom shvatali nešto složeno, tj. celinu koja ima delove. Složeno, međutim, nije postojano, budući da uvek postoji mogućnost da se ono razloži na delove iz kojih se sastoji.
Lajbnic obnavlja pitagorejsku filozofiju – supstancija je jedno (bez delova) i atomističku filozofiju – supstancija je nedeljiva: "Monada nije ništa drugo do jednostavna supstancija koja ulazi u složene sastave, jednostavna – što će reći bez delova". "Složeni sastav nije ništa drugo do skup ili agregatum jednostavnih (sadržaja)".
Poput dve filozofije koje ga inspirišu i Lajbnic pretpostavlja egzistenciju beskonačnog mnoštva jednostavnih nedeljivih bića.
"A gde nema delova, nema ni rasprostiranja, ni figure ni moguće deljivosti".
Supstancija, prema tome, ne može biti res extensa, jer svako telo ima delove. Iz toga sledi da ne može biti ni corpusculum, jer svako telašce ima veličinu (samim tim i delove), makar tu veličinu zamišljali kao infinitezimalnu (tj. beskonačno malu). Stoga Lajbnic smatra da nema telesnih, materijalnih supstancija. Monade su, u stvari, čisto spirutalni atomi, duše, koje se ne nalaze u prostoru i ne zauzimaju prostor.
Budući supstancija, svaka je monada samostalna, tj. u sebe potpuno zatvorena: monade "nikako nemaju prozora kroz koje bi nešto u njih moglo ući ili iz njih izaći". Svaka monada za sebe sačinjava kompletni svet. Monada predstavlja, prema tome, nešto u sebi dovršeno/svršeno, tj. entelehiju. Dalje, iako ne postoji interakcija između monada, iako nijedna monada ne trpi uticaje druge monada, svaka monada izražava čitav univerzum. Svaka monada predstavlja saznajni odraz čitavog univerzuma.
