Komercijalni_Shit
Obećava
- Poruka
- 62
Dobar dan svima. Imam devojku, ne dugo. Cak sta vise jako kratko. Ali se mnogo toga izdesavalo za to vreme. Moj zivot je bio poprilicno jednostavan. Trening, posao, kuca, posao trening i tu negde ubacim izlazak sa mojim prijateljima. Sada kada pogledam nazad i setim se sta je sve moralo da se desi tog dana da se mi upoznamo to je neverovatno. Ali to je za vas manje vazno. Mi smo se upoznali i tako je sve normalno krenulo. Pa smo se koji dan kasnije smuvali. I tako je sve pocelo. Ja sam se u potpunosti promenio, nisam ni primetio. Sanjam je stalno. Kako mi salje neke poruke. Ne mogu da se setim sta pise u porukama ali znam taj osecaj kada mi ona posalje poruku. Inace tog osecaja se jako dobro secam zato sto se samo jednom desilo da mi ona prva posaljee poruku. Bilo je jako divno. Zao mi je sto se to cesce ne desava. Na poslu, kao satro radim nesto. Pustim domace ljubavne pesmice i samo o njoj razmisljam. I lomim se trenutno da li da joj posaljeem poruku. Ona je izvot moje neopisive srece i neopisivog besa. Besan sam zato sto mi ne uzvraca paznju koju ja njoj pruzam. Treba joj 2h da mi odg na poruku a ponekad i ne odgovori. Kada sam sa njom (pre neki dan) petak! Bili smo na nekom soliteru po mraku i gledali Beograd, divan grad kako se nocu osvetljen. Meni nikada u zivotu nije lepse bilo. Plakao bih od srece. U samom pocetku sam imao problema da se setim kako izgleda. Njeno lice nije moglo da udje u moje secanje. Sada i odprilike znam kako izgleda. Obozavam osecaj dok je ljubim i dok joj vrat ljubim i volim izraz njenog lica koji sam video poslednji put dok sam joj ljubio vrat. Volim osecaj kad me grebucka po ledjima i kad me zagolica. Obozavam dok se smenje. Video sam da je jako bila srecna na soliteru. Voleo bih da sam ja izvor njene srece kao i sto je ona izvor moje. Kada smo se ljubini na tom soliteru osecao sam se kao da smo bili na nekoj bini, i da su svetla bila u nas uperena i da je ceo svet gledao...
Ima jos jedna stvar. Moja koncentracija je otusla u beztraga. Ja sada ne mogu jednu recenicu da procitam a da se secam pocetka. Kada nisam sa njom ja svoj svet dozivljavam kao nistalno. Ako ste gledali Gospodar Prstenova znate o cemu pricam kad Frodo stavi prsten. Nekako je sve prazno mutno i bezbojno. Nekako je sve nebitno.
Ima jos jedna stvar. Moja koncentracija je otusla u beztraga. Ja sada ne mogu jednu recenicu da procitam a da se secam pocetka. Kada nisam sa njom ja svoj svet dozivljavam kao nistalno. Ako ste gledali Gospodar Prstenova znate o cemu pricam kad Frodo stavi prsten. Nekako je sve prazno mutno i bezbojno. Nekako je sve nebitno.
))))
uzivaj dok traje iluzija.....
Svi smo mi u nekom životnom dobu prošli kroz to. Treba da se sećaš, koliko si sposoban za to i da sačuvaš malo tog žara za onu pravu, koja će jednom sigurno doći.
