Неузрокована срећа

guest 135511

Buduća legenda
Poruka
39.924
Имате ли оне тренутке кад се упишките од среће што постојите, али само зато, без икаквог конкретног разлога, само зато што постојите и можете да кажете "ево ме, ја јесам"? Али да се скоро буквално упишките или да вам се развуче вилица, да се толико развуче и укочи, да сутрадан морате да је враћате кљештима ако се тако каже та врста алата која служи за враћање вилице?
 
Имате ли оне тренутке кад се упишките од среће што постојите, али само зато, без икаквог конкретног разлога, само зато што постојите и можете да кажете "ево ме, ја јесам"? Али да се скоро буквално упишките или да вам се развуче вилица, да се толико развуче и укочи, да сутрадан морате да је враћате кљештима ако се тако каже та врста алата која служи за враћање вилице?

Не знам да ли си озбиљна са овим? Како год. Такви тренуци нису могући на овом свету. Оно што је могуће јесу краткрајне слутње , краткотрајно ослобођење од воље , које се доживљава као блаженство.
Међутим, одмах чим се појаве такви тренуци ту су одмах Харпије да их загаде.

Тај мит о Финеју и Харпијама је изузетан израз наше ситуације. Наиме, испред Финеја била је постављена богата трпеза са храном. Али кад год је он покушао да ужива у тој храни долетале су Харпије и загађивале је својим изметом.

images


http://4.***************/_CAoFDpupTaY/RcQRgIzZ_oI/AAAAAAAAADI/_hrmalsdpes/s400/harpy%5B1%5D.gif

Сигурно је свако приметио да кад год се осећа добро ХАРПИЈЕ СУ ТУ да му загаде тај осећај, баш као Финеју храну а када је принесе устима.

Међутим, узето са друге стране те Харпије су заправо помагачи, а не одмагачи. Оне подсећају човека на његов прави циљ у животу. Подсећају га да уживање није тај циљ, да не мисли да је пакао рај већ да тражи излаз.
 
Poslednja izmena:
Како нису могући ако сам их ја искусила? Како бих причала да их нисам искусила?

Па нисам рекао да су асполутно немогући...већ да су краткотрајни. Недуго чим се појаве појаве се и Харпије и загаде их мизеријама овог света.
 
Pomenuti neocekivani trenuci srece se javljaju kao posledica pumpanja endorfina i slicnih hemikalija u krv.

To se ne desava spontano. Potrebna je pobuda. Pogled, dodir, suncev zrak... pobuda iz cula.
Nekada je dovoljna samo misao. To je unutrasnji stimulans. Neki pominju taj domen kao sesto culo.

Ako zelis da budes nesvesna pobude, ili da je negiras ili ignorises, onda moze.
 
Pomenuti neocekivani trenuci srece se javljaju kao posledica pumpanja endorfina i slicnih hemija u krv.

To se ne desava spontano. Potrebna je pobuda. Pogled, dodir, suncev zrak... pobuda iz cula.
Nekada je dovoljna samo misao. To je unutrasnji stimulans.

Ako zelis da budes nesvesna pobude, ili da je negiras ili ignorises, onda moze.

Covek nije racionalna masina.
 
Па нисам рекао да су асполутно немогући...већ да су краткотрајни. Недуго чим се појаве појаве се и Харпије и загаде их мизеријама овог света.

Па шта ако се појаве Харпије? Шта ме боле уво? Да, да, знам, разумем, то је оно кад осетиш екстазу на тренутак, на трен се ставиш изван времена и простора, и онда те разум одмах .. не знам коју реч да употребим .. SWITCH? Одмах те свичује на твој уобичајени, свакодневни модус оперисања. Оперисања као индивидуе, а не душе света, како си то на моменат искусио.

Ти тренуци екстазе наравно нису дуготрајни, о њима сам и писала на теми о Црњанском, али сигурно нећу те прекрасне тренутке апстраховања времена и простора, симултано доживљавање даљине и близине, прошлости, садашњости, будућности, живих и мртвих као ЈЕДНАКИХ, да изигноришем.

- - - - - - - - - -

Pomenuti neocekivani trenuci srece se javljaju kao posledica pumpanja endorfina i slicnih hemikalija u krv.

Ајде бре бежи. Јављају се јер ЈА постојим, и то, у ТИМ тренуцима - непосредно и искусим.
 
A ti ih pogledas i kazes - ne radim u ponedeljak. :cool:

Или: BOW DOWN, bitches.

Не, шалим се, јесте,тако је то, па није нико слеп код духовних очију. :neutral:

Али као што ме не занима позитивна срећа (јер сматрам да је одређење среће само негативно, чак и најсрећнији страхују од губитка среће и срећни су док се та срећа одржава), подједнако ме не занима ни патња. Тако да, кад домиле Харпије, макар нека домиле до затворених врата.
 
Имате ли оне тренутке кад се упишките од среће што постојите, али само зато, без икаквог конкретног разлога, само зато што постојите и можете да кажете "ево ме, ја јесам"? Али да се скоро буквално упишките или да вам се развуче вилица, да се толико развуче и укочи, да сутрадан морате да је враћате кљештима ако се тако каже та врста алата која служи за враћање вилице?

opet si se naduvala zvoncice.....pa krenuli tripovi i ekstaticno stanje izmenjene svesti....:lol:
 

Back
Top