Ne mislim ništa da dokazujem
Samo ću ispričati tri male istinite priče.
Priča prva ---J a g nj e
Đurđevdan.
Dva jagnjeta vezana za drvo.
Kolju prvo koje dreči onim strašnim glasom malog deteta
Krv lipti, lokva.
Drugo jagnje dreči istim tim strašnim glasom, batrga se ,
pokušava da se otrgne, prekida konopac, beži.
Za njim potera.
Šta je dalje bilo - ne znam. Povraćam po svojim cipelama.
Druga priča --- P a s
Na sred reke, daleko od naselja, pliva pas.
Otkud on tu?Ispao iz čamca?
Izvlačim ga. Isrpljen je, drhti celim telom ali se
ne smiruje. Trči duž čamca unezvereno, s jedne
strane na drugu, gleda u vodu, nešto traži.
Da mu se nije udavio gazda?
Gazda mirno stoji na obali. Ni pas ni gazda ne
raduju se jedan drugom.
Gazda mirno kaže "Ovoga puta štap sam izgleda bacio predaleko"
Pas je pokunjen, osramoćen, izneverio je gazdu, nije izvršio zadatak,
ne sme ni da ga pogleda, podvio rep. Još uvek drhti i cvokoće.
Sigurna sam da će gazda sutra baciti štap još dalje i biće razočaran
kao i danas, ako se pas vrati.
Treća priča --- Opet P a s
Sedim na nekoj ruini i grickam keks .
Odjednom ispred mene ogroman žuti pas.
Seo tačno ispred mene i gleda me , sasvim miran,
kao kip, uklopio se u svo to kamenje, kao da je i on
deo tog prizora od pre 2-3 hiljade godina.
Gledam i ja njega.
Star je, izgladneo, ofucan, ali ima držanje!
Da li bi za psa mogli reči da je gord?
Gledam te njegove oči- oči ljudske, oči nekog starca
koga su svi zaboraavili, oči bez nade.
Mljackamo zajedno keks.
On se ne zahvaljuje, ne maše repom , ne umiljava se
samo sedi nepomično i gleda me.
Čitam iz njegovih očiju sasvim jasno - "Znam ja vas, ljude"..._
__________________________
E, sad:
Da li neko ko vidi unapred svoju sudbinu, zna šta će mu se
desiti, shvati da je ta sudbina strašna, i oseća strah od smrti,
pokušava da se spase da li ima svest i da li ima dušu?
Da li neko ko zbog privrženosti,ljubavi, osećanja krivice zbog
neispunjenog zadatka, pa zbog toga ne mari za svoj život - da li i oni
ima svest i dušu?
Da li neko ko je iskusio sve moguće nevolje, napušten i izneveren
od ljudskog roda, drži više do svog dostojanstva nego do zalogaja
hrane - da li neko takav ima svest i dušu?
Da li ste primetili da nijednom nisam rekla "životinja" nego "neko"?
Mislim da u tome i leži moj odgovor.
) sa kojim je Ajrin Peperberg radila godinama...
Dabome, znaju one šta je hrana, kuda im oči gledaju kako znaju da razlikuju parče pite od bele salvete. 
