Po crnogorskome, 'jevrejin', 'srbin' i 'turčin' će se pisati malim slovom?

Prema Pravopisu za crnogorski jezik, tačka 26:

Imena vjerskih pripadnika pišu se malim početnim slovom (npr. hrišćanin, musliman, pravoslavac, katolik, budista i sl.), a imena naroda velikim početnim slovom (npr. Crnogorci, Srbi, Turci, Amerikanci i sl.).

Tačka 27:

Međutim, ukoliko se imenicama srbi, turci, latini i sl. (kao što je to čest slučaj u našoj starijoj književnosti) označavaju nazivi vjerskih pripadnika, a ne nacionalna ili narodnosna pripadnost, one se redovno pišu malim početnim slovom. Npr.:

Sto putah sam gleda Crnogorce,
gleda turke, a gleda latine…

(Ovdje se na Crnogorce ne gleda s gledišta naziva vjerskih pripadnika)

Otišli su na stanak turcima...

Kosa mlada na groblje junačko,
Siplje li se bula ka srpkinjah?

Da je bješe srbin ugrabio,
ako hoćah glave obrtati...

No uteci u Kotor latini…

Pokolji se na drum sa turcima,
četrnaest pośeći turakah...

Šta ovo dakle znači. Da će se u budućnosti Jevreji pisati po prvi puta malim slovom - jevreji?

Koliko je ovo opravdano ako se ima na umu da je u pitanju jedna pravopisna promjena, koja odstupa od ustaljenih normi - do sada su se ovi nazivi pisali velikim početnim slovom, a tako je i u svim izvornicima odakle su autori preuzali izvučene citate.

Hoće li se ovome ne samo Srbi, već i ponajviše Jevreji, pobuniti?

Значи, ево сад и званично тврдим, па нек се увреди ко год хоће, баш ме брига: да би био миловац (не знам како се то сад пише, великим или малим словом ) мораш да имаш коефицијент интелигенције нижи него Форест Гамп.

I kad ja kažem "ULICOM HODA PET TURAKA" ko će biti taj arbitar koji će odrediti kako se to treba zapisati. Govorim li ja o turistima iz Burse i Ankare, ili se uvredljivo izražavam o, recimo, bosanskim muslimanima?

Naravno, jasno je da se radi o objašnjavanju stare poezije. Njegoš je, po tome, Crnogorce smio nazivao srbima (jer su u vjerskom jedinstvu sa Srbima), ali nipošto Srbima, jer se radi o sasvim drugačijem narodu - Crnogorcima.

Smiješno, bizarno i tipično balkanski.

Proširivanjem značenja pojma "Srbin"/"srbin" , gubi se njegov specifičan sadržaj, označavanja pripadnika srpske nacije. Tako se na mala vrata uvodi mogućnost da neko bude "srbin" ali po nacionalnosti Crnogorac (čime se negira, na prvi pogled, Crnogorska pravoslavna crkva pošto nisam primetio isti pristup pri objašnjavanju gore pomenutog pravila, naime da neko može biti "crnogorac" -pripadnik CPC, ali Srbin, tj srpske nacionalnosti, ili npr Hrvat crnogorac- pripadnik CPC hrvatske nacionalnosti). Pojam "srbin" želi se vezati za organizaciju- Srpsku pravoslavnu crkvu, što bi verovatno značilo da "srbin" predstavlja pojam koji označava sve one koji su bili pod vlašću SPC, bez obzira na nacionalnost. Što bi opet dalo mogućnost da neko bude srbin (vernik) ali nacionalno nešto drugo, čime bi se mogao dovesti u pitanje srpski identitet na celom području Balkana. Da li bi Krajišnik bio "Krajišnik, srbin, Srbin"- (regionalna pripadnost, verska, nacionalna), ili bi bila negirana njegova nacionalna pripadnost?
Srbin obuhvata nešto više od samo verskog identiteta.
Gde pronalaziš sve te uvrnute teme?

Slaven777:

Prema Pravopisu za crnogorski jezik, tačka 26:

Imena vjerskih pripadnika pišu se malim početnim slovom (npr. hrišćanin, musli

Hoće li se ovome ne samo Srbi, već i ponajviše Jevreji, pobuniti?

Kliknite za proširenje...

U CG je za crnogorski jezik najlakše napisati gramatiku - jer je ona već odavno napisana.
Samo naslov na koricama promijeniti i gotovo.

Ove avetinje jezikoslovce, što se prave veće Pape od Pape treba nogom u gu*zicu pa na Durmitor neka čuvaju ovce.

ps.
Interesantno, da se na sjeveru Jevreji uvijek zovu "SUBOTARI" a nikad Jevreji, Židovi, Jude,.
Oni subotom neće ništa da rade, čak ni kod žene ne pipkaju ništa.
Prvi put je ime "JEVREJ" pomenuo neđe 1950 godine poznati narodni pjesnik Radovan Bećirović Trebješki.
On je pjevao guslarske pjesme i veličao četnike a sprdao se Titu i Moši. Zato je uhapšen i prijetila mu je doživotna robija ili vješanje.
Na suđenju je u svojoj odbrani izrekao samo ovaj jedan stih:

"Molim Tita i Mošu Jevreja,
Da oproste, što sam na njih bleja".

Posle toga ga je Tito pomilovao i pušten je na slobodu.

Doživio je duboku starost i umro neđe oko 1990 godine ali je i dalje pomalo "bleja" protiv Tita i komunista.

Moračanin:

U CG je za crnogorski jezik najlakše napisati gramatiku - jer je ona već odavno napisana.
Samo naslov na koricama promijeniti i gotovo.

Ove avetinje jezikoslovce, što se prave veće Pape od Pape treba nogom u gu*zicu pa na Durmitor neka čuvaju ovce.

ps.
Interesantno, da se na sjeveru Jevreji uvijek zovu "SUBOTARI" a nikad Jevreji, Židovi, Jude,.
Oni subotom neće ništa da rade, čak ni kod žene ne pipkaju ništa.
Prvi put je ime "JEVREJ" pomenuo neđe 1950 godine poznati narodni pjesnik Radovan Bećirović Trebješki.
On je pjevao guslarske pjesme i veličao četnike a sprdao se Titu i Moši. Zato je uhapšen i prijetila mu je doživotna robija ili vješanje.
Na suđenju je u svojoj odbrani izrekao samo ovaj jedan stih:

"Molim Tita i Mošu Jevreja,
Da oproste, što sam na njih bleja".

Posle toga ga je Tito pomilovao i pušten je na slobodu.

Doživio je duboku starost i umro neđe oko 1990 godine ali je i dalje pomalo "bleja" protiv Tita i komunista.

Kliknite za proširenje...

A evo i šta je Radovan Bećirović tom prilikom bleja:

Dođe čudo u vidu čovjeka
Pred svačijom kućom zaleleka
Napred glava a pozadi prsti
Nije Srbin, ne zna da se krsti.

robert v.:

Gde pronalaziš sve te uvrnute teme?

Kliknite za proširenje...

Hahahaha. Ne znam na šta se ovo odnosi; ne pronalazim ih nego sam baš skoro čitao crnogorski pravopis i došao na ideju da je otvorim...

Slaven777:

Hahahaha. Ne znam na šta se ovo odnosi; ne pronalazim ih nego sam baš skoro čitao crnogorski pravopis i došao na ideju da je otvorim...

Kliknite za proširenje...

nema prigovora, zanimljiva tema, ne pratim što se dešava u c. gori zbog manjka vremena
svi smo mi, sa zapadnih strana neka hercegovačko- crnogorska dijaspora

quentin:

I kad ja kažem "ULICOM HODA PET TURAKA" ko će biti taj arbitar koji će odrediti kako se to treba zapisati. .

Kliknite za proširenje...

Ti. Važeći srpski pravopis podrazumeva da se imena verskih zajednica pišu malim slovom (rimokatolici, pravoslavci itd.). Upozoravao sam i ranije i pisao malim slovom "turci" kada se misli na Srbe muslimane.

Mrkalj:

Ti. Važeći srpski pravopis podrazumeva da se imena verskih zajednica pišu malim slovom (rimokatolici, pravoslavci itd.). Upozoravao sam i ranije i pisao malim slovom "turci" kada se misli na Srbe muslimane.

Kliknite za proširenje...

Ali zar to nije neistorično?

Plus, znači li to da bi trebalo Jevreje/Židove pisati malim slovom?

Slaven777:

Ali zar to nije neistorično?

Plus, znači li to da bi trebalo Jevreje/Židove pisati malim slovom?

Kliknite za proširenje...

Za moje skromne pojmove njegovi argumenti nikako ne mogu da piju vodu.
Prideve pisemo naravno malim slovom , ali cu uvek Rimokatolici napisati velikom.
Da li je ispravno ili ne, ne tice me se.
Ja osecam da tako treba.

Po Mrkaljevoj logic Jevreje bi trebalo pisati velikim kada se misli na nacionalnost, a malim kada mislis na religiju.

Rayela:

Za moje skromne pojmove njegovi argumenti nikako ne mogu da piju vodu.
Prideve pisemo naravno malim slovom , ali cu uvek Rimokatolici napisati velikom.
Da li je ispravno ili ne, ne tice me se.
Ja osecam da tako treba.

Po Mrkaljevoj logic Jevreje bi trebalo pisati velikim kada se misli na nacionalnost, a malim kada mislis na religiju.

Kliknite za proširenje...

A kako razdvojiti Jevreje od jevreja - nije li to nerazdvojivo po i njihovom sopstvenom priznanju?

Slaven777:

A kako razdvojiti Jevreje od jevreja - nije li to nerazdvojivo po i njihovom sopstvenom priznanju?

Kliknite za proširenje...

Вероватно је њихово верско учење такво да је то нераздвојиво, али не знам зашто би њихово верско учење овде било мерило. Да ли да набрајамо Јевреје који нису били практикујући верници, или нису били верници уопште, па то не значи да нису Јевреји.

Али још важније од тога је да у нашој пракси ретко користимо назив јеврејин у значењу верске припадности. То је готово увек пре свега национална одредница. За религију користимо назив јудаизам. И када кажемо да је, на пример, Стефан Миленковић узео веру своје мајке, кажемо да је прихватио јудаизам а не да је прешао у јеврејство или да је постао јеврејин.