Da li je..

ranjeni Zoro:

Ponos - filosofska ili psihološka kategorija?
I zašto.

Kliknite za proširenje...

ranjeni Zoro:

Ponos bi trebalo da ima veze sa osobom, da?

Ipak, često čujemo da su čitavi narodi ponosni na svoju tradiciju, uspeh nekog sporstskog tima isl - kako je to moguće?

Dalje u prilog činjenici da je ponos (ipak) filosofsko pitanje, je i to da imamo i osećanje Sreće, pa ipak..sreća je filosofski pojam (radost već nije)


Dalje, osećaj - ne mora da ima veze sa drugim ljudima.
Ponos nekako kao da mora?

Kao da uverenja (na osnovu kojih je neko ponosan) i sam ponos, ne mogu da postoje nezavisno od drugih ljudi, tj javnosti kao parametra.

Može li neko ko je rođen na pustom ostrvu i ostavljen da preživi sa životinjama (i uspeo) da vremenom postane ponosan?

Ili se ponos gradi uverenjima, tradicijom, običajima, vaspitanjem - kao program.

Uvrenje da si kao čovek vredan, jer je nešto tvoje ili ti sam, ostvarilo neke društveno prihvaćene vrednosti.

I tako imamo u nekim plemenima Afrike, žene koje su ponosne na veličinu drvene pločice koju nose u donjoj usni..
U krimi bandama imamo klince koji su ponosni na broj ljudi koje su ubili, na to koliko su puta bili u zatvoru
Kod muškaraca, broj žena koje su prcali, automobila koje su vozili..
Kod žena..ponosna na svoju kosu, na svoje dete, na svoje ovo ono..
Kod dece, ponos zbog svog tate koji je dao gol..itd itd..


Taj neki prenosni momenat "ponosan NA", nekoga ili nešto mi je takođe interesantan kada pravim razliku izmđeu ponosa kao eto psihološkog, ili filosofskog, etičkog (možda je bolje reći) stanja.

Kliknite za proširenje...

Кверкус:

Ценим твој покушај да угураш понос у философију, (ти мора да си поносан на то! ), али не ради. Понос је осећање. Тачка. И то осећање задовољства. Дакле: када задовољство почне да кипи, е тај прекипели део је понос. Значи од поноса немаш никакве користи изузев да се ослобађаш вишка задовољства. Али и то ће да те кошта касније. Логички гледано понос није добра ствар.

Kliknite za proširenje...

Кверкус:

Ценим твој покушај да угураш понос у философију, (ти мора да си поносан на то! ), али не ради. Понос је осећање. Тачка. И то осећање задовољства. Дакле: када задовољство почне да кипи, е тај прекипели део је понос. Значи од поноса немаш никакве користи изузев да се ослобађаш вишка задовољства. Али и то ће да те кошта касније. Логички гледано понос није добра ствар.

Kliknite za proširenje...

ranjeni Zoro:

cenim i ja tvoj pokušaj da staviš tačku, ali filosofija uvek postavlja najmanje tri tačke, tako da bi to morao znati ako želiš da mudruješ?
no, zadovoljstvo koje kipi...da vidimo
zadovoljan sam kakvog je ukusa punjena vešalica i to toliko da ću naručiti još jednu..m?.

Kliknite za proširenje...

kreptoman:

Juče sam kao kusur dobio novčanicu od 10 dinara na kojoj je napisano

"Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osećanjima."

Kliknite za proširenje...

ranjeni Zoro:

šta li bi pisalo tek da je bila iljadarka..

Kliknite za proširenje...

kreptoman:

Juče sam kao kusur dobio novčanicu od 10 dinara na kojoj je napisano

"Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osećanjima."

Kliknite za proširenje...

ranjeni Zoro:

Ponos - filosofska ili psihološka kategorija?

I zašto.

Kliknite za proširenje...