„Juri“ srpske grobove po belom svetu

SonjaSpasic

Obećava
Poruka
83
Naletela sam na odlican tekst koji govori o dr Vidoju Goluboviću koji se bavi problematikom nepoznavanja broja ubijenih srpskih vojnika....

Čovek pokušava da pronađe i opiše sve vojničke grobove koje su naše vojske tokom prethodnih decenija, a bogme i vekova, „rasipale“ širom sveta.

"Zaprepašćujuće je naše loše poznavanje onog dela prošlosti koji se odnosi na zarobljenički logor koji je tokom Prvog svetskog rata bio u Hajnrisgrinu u Češkoj"

Iskreno ja prvi put čujem za ove logore? Da li smo učili u školi o tome ili sam ja totalno neobaveštena? Inace text je fenomenalan, detalno objašnjava rad ovog istoričara i mene je oborio sa nogu.

http://www.media1.rs/drustvo/hronik...dske_price_Juri_srpske_grobove_po_belom_svetu
 
Naletela sam na odlican tekst koji govori o dr Vidoju Goluboviću koji se bavi problematikom nepoznavanja broja ubijenih srpskih vojnika....

Čovek pokušava da pronađe i opiše sve vojničke grobove koje su naše vojske tokom prethodnih decenija, a bogme i vekova, „rasipale“ širom sveta.

"Zaprepašćujuće je naše loše poznavanje onog dela prošlosti koji se odnosi na zarobljenički logor koji je tokom Prvog svetskog rata bio u Hajnrisgrinu u Češkoj"

Iskreno ja prvi put čujem za ove logore? Da li smo učili u školi o tome ili sam ja totalno neobaveštena? Inace text je fenomenalan, detalno objašnjava rad ovog istoričara i mene je oborio sa nogu.

http://www.media1.rs/drustvo/hronik...dske_price_Juri_srpske_grobove_po_belom_svetu

Za vreme prvog svetskog rata postojalo je više logora u kojima su boravili bilo ratni zarobljenici, bilo Srbi sa područja Austro-Ugarske. Uglavnom znam o logorima o kojima su pisale razčličite novine, uglavnom Večernje novosti. Zarobljenički logori su postojali u okolini Arada (čini mi se da se nešto spominjala i aradska tvrđava), u Slovačkoj, a u Hercegovini (da li u Bileći?) postojao je internistički logor za Srbe sa područja BiH.
To nije toliko prisutno u javnosti (i inače mi se čini da postoji tendencija prećutkivanja istorije u kojoj stradaju Srbi), ali se mogu naći po internetu različiti materijali, ako čovek zna šta traži.
 
Мој прадеда је умро у заробљеничком логору у Кенигсбергу (касније припао СССР-у и назван Калињинград).

Док је деда пак био заробљен у логору Матхаузену, истом оном који ће касније постати злогласни нацистички конц-логор. С тим да тада није наравно био конц-логор, него обичан заробљенички логор.

Знам, што је неко и рекао, да је и у арадској тврђави било српских заробљеника.
 
Za vreme prvog svetskog rata postojalo je više logora u kojima su boravili bilo ratni zarobljenici, bilo Srbi sa područja Austro-Ugarske. Uglavnom znam o logorima o kojima su pisale razčličite novine, uglavnom Večernje novosti. Zarobljenički logori su postojali u okolini Arada (čini mi se da se nešto spominjala i aradska tvrđava), u Slovačkoj, a u Hercegovini (da li u Bileći?) postojao je internistički logor za Srbe sa područja BiH.
To nije toliko prisutno u javnosti (i inače mi se čini da postoji tendencija prećutkivanja istorije u kojoj stradaju Srbi), ali se mogu naći po internetu različiti materijali, ako čovek zna šta traži.

Такође постојао је и у Добоју, у коме је било интернирано више од 45.000 Срба.

Овде се злом судбином нашао заробљен и Иво Андрић.
 
Grobovi Srba u BJR Makedoniji

grobovi_image1.jpg


Спомен – костурница Зебрњак код Куманова
Споменик се налази на врху истоименог брда у селу Младо Негоричино, (у атару општине Старо Негиричино), које доминира крајоликом, на 6. километру – десно од магистралног пута Куманово – Крива Паланка. Спомен капела са костурницом је посвећена палим српским војницима славне Кумановске битке, којом је 1912. године окончан Први балкански рат и коначно, истиснута са ових подручја војска отоманске империје.

У Кумановској бици је из редова српске војске погинуло 1.207 официра, подофицира и војника, а рањено је 5.217 ратника. Турских губитака је било знатно – више...Крајем Другог светског рата споменик су минирали припадници бугарских окупаторских снага, срушивши обелиск висине од око 30-так метара.

Спомен – костурница у Кривој Паланци
У спомен – костурници у Кривој Паланци, на истоку Македоније, (на левој страни прилазног пута у град), налазе се земни остаци српских војника погинулих у Првом балканском рату.

Спомен капела Каленица са костурницом на Брегалници у Штипу
Спомен капела са костурницом Каленица подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника на Брегалници, Овћену, Језеву, Калиманском пољу и Рајћином брду...током Другог балканског рата – 1913. године.
На Брегалници, у Другом балканском рату вођена је највећа битка између српске и бугарске војске. На српској страни су се губици кретали око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 људи.

Спомен – капела са костурницом - Сењак у Штипу
Спомен - капела са костурницом Сењак у Штипу била је подигнута као меморијални споменик палим српским војницима из Другог балканског рата. И тај комплекс су током Другог светског рата бугарски окупатори сравнили са земљом, да би касније, на тој локацији изграђена тржница и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и "склоњене" на неко од гробаља у том граду, без прецизних података о томе...

Спомен – капела у селу Доње Каласларе код Велеса
Спомен - капела у селу Доње Каласларе, јужно од Велеса, налази се на узвишењу које је добро уочљиво са аутопута Скопље – Солун. Као меморијајни споменик подигнут је у знак поштовања и сећења на пале српске војнике страдале у Првом светском рату, од 1917. до 1918. године. Поред погинулих ратника у капели је сахрањено и више од хиљаду умрлих војника из Тимочке крајине, који су, 1913. године, страдали од последице колере, после Кумановске битке.

Спомен капела Удово
Спомен – капела са костурницом се налази на узвишици тик уз леву страну аутопута Скопље – Ђевђелија - Солун, југоисточно од села Удова, у атару општине Валандово, на крајњем југу Македоније.
Споменик је подигао Краљ Александар Карађорђевић – ујединитељ, посветивши га погинулим српским војницима у Првом светском рату на ширем простору југа Македоније, махом у борбама са бугарским снагама.

Спомен капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског брода
Спомен капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског брода посвећена је стрељаним житељима Пореча и околине, страдалих од бугарских окупатора 1915. године.

Спомен капела са костурницом у селу Кучково код Скопља
Спомен – капела се налази изнад села Кучкова, на врху Јазвиње. За време Другог светског рата спомен – капела је била минирана и разрушена.


Спомен капела са костурницом Студенчишта у Охриду
Споменик и костурница су били подигнути за око 400 стрељаних Срба – избеглица, надомак Биљаниних извора у Охриду.
Ту су били сахранјени стрељани избегли млади Срби, углавном, узраста од 15 – 20 година, који су бежали из Србије од бугарских окупатора 1915. године. На граничном појасу код "Св.Наума", заробили су их припадници "комитских одреда", а убрзо и стрељали код села Рамне.
За време Другог светског рата бугарски окупатори су минирали и срушили споменик

Спомен црква Св.Арханђела Михаила са костурницом ("Храм славе") у скопском насељу Аутокоманда
Спомен црква са костурницом подигнута је 1928. године, као задужбина Краља Александара Карађорђевића.У њој су били посмртни остаци 3.200 ратника погинулих на оближњем брду Гази баба, затим на Топани, а ту су прикупљене кости и ратника сахрањених на градском гробљу у Скопљу.


Спомен црква са костурницом у Прилепу
Спомен – црква са костурницом палим ратницима од 1912. – 1918. године, посвећена је Св. Кирилу и Методију налази се у Варошкој махали у Прилепу.
Ту су сахрањени посмртни остаци палих ратника у биткама код Алинаца и Бакарног гумна 1912. године

Српско војничко гробље у Битољу
Црква је саграђена као капела са костурницом палим ратницима у чувеној Облаковској бици из 1912. године, но, у њој нема посмртних остатака војника.
На гробним парцелама Српског војничког гробља по сачуваним регистрима, "води" се да је сахрањено 1.320 војника. Сви сахрањени на Српском војничком гробљу у Битољу, погинули су на југозападу Македоније, махом, непосредно пред и за време пробоја Солунског фронта, којим је и одлучен и окончан Први светски рат.

Српско војничко гробље у селу Доборовени
Српско војничко гробље погинулих војника у Првом светском рату у селу Добровени, у долини реке Црне, око 25 километара од Битоља...

Српско војничко гробље у селу Скочивир
Меморијални комплекс где почивају погинули српски војници из Првог светског рата, у селу Скочивир, налази се на око 40-так километара од Битоља, на путу према – Кајмакчалану.

Српско војничко гробље у селу Бач
Српско војничко гробље у селу Бач, где су сахрањени погинули војници у Првом светком рату, потпуно је запуштено,

Српско војничко гробље у селу Живојно
Гробље се налази у порти гробљанске цркве. На њему почивају погинули ратници из 1916. године.

Споменични комплекс Кајмакчалан на планини Ниџе
Импозантан споменични комплекс на Кајмакчалану је изграђен 1928. године, на стратешкој коти, на 2.521 метру надморске висине, где су вођене жестоке историјске битке, у оквиру пробоја Солунског фронта. Комплекс који је подигнут, чине: спомен – капела, костурница - крипта, камбанарија, молитвени дом, болница др Арчибалда Рајса и стражарска кућа.

Спомен – скола са костурницом у селу Цера
Спомен – скола са костурницом палим ратницима из 1913. године, на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима, налази се у селу Цера, удаљеном око 9 километара од Македонске каменице, на истоку Македоније.

Гробља у Куманову
Надомак споменика палим борцима у Другом светском рату у Куманову, налазе се и масовне гробнице умрлих ратника оболелих од тифуса током 1912. године. На основу сведочења неких мештана, ту је, заједно са умрлим локалним становништвом, сахрањено око - 40.000 људи.
Гробље палим кумановским херојима из 1912. године, налази се и у порти цркве Св.Тројице

Српско војничко гробље у Скопљу
Гробље где су сахрањени српски војници погинули у ратовима од 1912. – 1918. године, налази се надомак цркве Св. Арханђела Михаила, подно брда Гази баба, у скопском насељу Аутокоманда. Према неким државним докуметима пре Другог светског рата, ту је било сахрањено око 7.000 војника, погинулих у Кумановској бици, код Скопља и у операцијама пробоја Солунског фронта...

Гробље је временом "стешњено" изградњом одређених објеката у том делу града, укључујући и комплекс студентског насеља...

http://www.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=34&Itemid=9&lang=sr
 
Naletela sam na odlican tekst koji govori o dr Vidoju Goluboviću koji se bavi problematikom nepoznavanja broja ubijenih srpskih vojnika....

И у Холандији има закопаних и несталих:

Током Великог рата ...постигнут је споразум 2. јула 1917. са Немачком и Енглеском да се интернира 17.000 људи на тло Холандије.
На основу холандских новина у јануару 1919. године,,,,Међу свим тим затвореницима било је и 4.316 Срба, од којих је 1.160 преко Еншедеа кренуло ка домовини. До 15 јануара је на овај начин њих 130 је напустило земљу.

У јануару 1919. године Шпанска грозница је избила међу овим затвореницима, од којих су многи били слаби и болесни после готово пет година од мобилизације. Још трауматичнији је податак да је до тада 4.186 Срба у Холандији већ учествовало у Балканским ратовима у годинама пре избијања Првог светског рата. Између 11. јануара и 7. фебруара 1919. године, односно у периоду од четири седмице 87 српских војника умрло је у Холандији од грознице.

Свих 92 је сахрањено у Холандији: Барневелд (Гардерен: 30), Најмеген (21), Лонекер (Еншеде: 17), Дордрехт (15), Хенгело (3), Ротердам (2), Боргер (2), Амерсфорт (1) и Нив Берта (1).

http://serbum.com/?p=1784
 

Back
Top