Рамазанске занимљивости у БиХ

Гамбино

Veoma poznat
Poruka
14.413
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
Рамазанске занимљивости у БиХ

Ненад Кецмановић
уторак, 30. јул 2013.
“Нека уђу у џамије у ципелама и пију алкохол, и нека дигну руку на наше дјевојке покривене главе ... Један вјерник из нашег народа биће довољан да поремети и сруши њихове планове” – узвикивао је недавно Таип Ердоган на контрамитингу својих присталица у Станболу поводом масовних протеста на тргу Таксим против исламизације турског друштва. И тада, као и када је тријумфално освојио трећи премијерски мандат, Ердоган се није обраћао само домаћим него и муслиманима у земљама и пријестоницама широм некадашње Османске царевине, укључив експлицитно и “Босанцима у Босни и Сарајеву”.

Пошто прималац нису “Босанци”, него Бошњаци и адреса није “Босна”, него БиХ, пошта је једино могла стићи у Сарајево. Изгледа на право мјесто јер се поруци са “Велике порте” већ одазвао један за сада анонимни вехабија, који је на Бреки, усред дана, вербално напао групу дјевојака. Додуше, не зато што су биле при алкохолу или непокривене или неизувене закорачиле у џамију, него зато што су у току Рамазана у шорцевима шетале по елитном градском насељу. Иако се оних 95 одсто грађана Сарајева, који су 99 одсто сунити, нерадо дистанцирају од ексцеса вехабијске конкуренције (сваки је муслиман добар!), ИВЗ је службено осудио индивидуални акт против “врућих панталоница” у току поста.

У Сарајеву се током цијелог Рамазана, међутим, догађа и један институционални деликт вјерске исључивости, који се такође може протумачити као одзив на Ердоганов апел из Станбола. У Старом граду, централној општини пријестонице БиХ, у којој се налази и католичка катедрала и најстарија православна црква, и јеврејски храм, и највећа концентрација кафана, па, љети, и највећи број туриста, “секуларна” локална власт је читав мјесец поста забранила точење алкохола. Истина, општинска забрана се односи “само на угоститељске објекте у близини исламских вјерских објеката”, али пошто су Башчаршија и околина крцати што џамијама, што исламским школама и библиотекама, а “близина” није прецизирана у метрима, прохибиција се практично протегла на читав Стари град.

Alkohol-rakija-a.jpg


Према извјештајима дописника са лица мјеста (Политика, 27. 7) нико од политичара, бошњачких и небошњачких, у Сарајеву није реаговао ни на ову озбиљнију рамазанску пригоду. Дио јавности је одобрава јер је у “складу са бошњачком традицијом”, док други негодује позивајући се на “вишевјековну мултиетичност олимпијског града”. Иако се не наводи национална структура, чисто сумњам да се међу овима посљедњим, који су јавно подгли глас, чула ријеч неког преосталог небошњака. Биће прије да су то они “грађански еманциповани Бошњаци” који тврде “да ће Сарајево и када га напусти посљедњи хришћанин сачувати свој космполитски дух”. Стари Изетбеговић је у томе био много искренији и трезвенији, и то црно на бијело у “Исламској декларацији”, гдје је написао “да муслимани треба да се прилагођавају док су у мањини и да чим постану већина треба да наметну шеријатске законе”.



Да то нису биле “само његове вјерничке фантазије невезане за неко конкретно вријеме и простор”, како се бранио пред комунистичким судом, показао је већ првих дана своје предратне власти. Заборавило се да је у том истом Старом граду, гдје су муслимани и тада представљали убједљиву већину, власт СДА већ 90. била забранила алкохол у кафанама, и то без обзира на удаљеност од џамија и без ограничења на дане рамазана. Индикативно је да је исламску прохибицију увео предсједник општине, који је истовремено био власник башчаршијске ашчинице “Код Хаџибајрића”- култне по “киселој чорби” којом су се пред зору тријезнили пијанци свих националности и вјероисповијести. Хаџибајрићи су тако постали очигледан резултат Алијиног примарног пројекта “исламизације муслимана”, а “сарајевска раја”, која уз часицу у ситне сате у некој од џамија подаљој кафани и даље наглаба о томе како би оно што је некад било могло опет бити, остала је без чорбасто-киселог отрежњења од политичког мамурлука.

Проблем је што Алијино наслијеђе о “исламизацији муслимана” и “наметању шеријатског поретка”, удружено са Таиповим порукама вјерницима широм царства да треба “да поремете и сруше невјерничке планове” неће бити лако локализовати на Сарајево и кантоне са бошњачком већином. У Сребреници се о рамазану појавио пословично осиони санџачки муфтија Зукорлић да, без грађевинске дозволе и осталих законом прописаних одобрења надлежних општинских и органа Реублике Српске, демонстративно положи камен-темељац вишеспратног Бошњачког културног центра. Послије спорног исхода локалних избора 2012, овогоишњих инцидената инсецнираних у Поточарима, те најновијих провокација скандал- мајстора еф. Моамера, постаје очигледно да је Сребреница постала, промишљено одабрана, стратешка тачка за пробијање ентитетских граница и подривања РС. И неће нам бити лако ...

Митологоизација Сребренице као метафора за српски удружени злочиначки подухват и муслиманско невино страдање потребна је Бошњацима као колективна жртва која симболички стоји у оснивачким темељима сваке модерне нације, једнако као што је потребна и земљама Запада, као оправдање за бомбардовање српских положаја, односно за прву интервенцију НАТО-а у Европи. Отуда њихов заједнички труд да Сребреницу ставе ван домашаја научног преиспитивања, па консеквентно и одговарајући план да је ставе ван надлежности Републике Српске. Ангажовање Ердоганове владе у истом послу, добило је унутрашњи легитимитет у Церићевој интерпретацији “Турске као бошњачке матице”, а спољни легитимитет у америчкој подршци да се међу Бошњаке, са Босфора у Босну, пресади “оригинални спој ислама и демократије”.

Но, како се харизматични Таип, под притиском демократије у парку Гези, сада окренуо исламу не само код куће него, подршком свргнутом “муслиманском брату” Мурсију, и у спољној политици, могло се очекивати да његова продужена рука у БиХ више неће бити СДП, СДА и СББ, него Ријасет ИВЗ. И као што се у Станболу данас више говори о покривању, изувању и прохибицији, него о људским правима, медијским слободама и секуларној држави, тако се и у Сарајеву, ево о рамазану, више говори о испосничким искусењима пред “врућим панталоницама” и “мирисом алкохола”, него о инвестицијама и запошљавању. И, нека, ако већ тако хоће, у њиховом Сарајеву, али не и у Сребреници која је у Српској.
 
Ја сам против сваког верског фанатизма али стварно шта се тај Кецмановић већ годинама стално прос*ерава, а када су му нудили да буде први председник СДС он је побегао из Сарајева у Београд. Када је могао да нешто утиче, он је побегао као п*чка.
 
Стари Изетбеговић је у томе био много искренији и трезвенији, и то црно на бијело у “Исламској декларацији”, гдје је написао “да муслимани треба да се прилагођавају док су у мањини и да чим постану већина треба да наметну шеријатске законе”.
Какав савршен опис њихове подмуклости, екстра!:ok:
 
Стари Изетбеговић је у томе био много искренији и трезвенији, и то црно на бијело у “Исламској декларацији”, гдје је написао “да муслимани треба да се прилагођавају док су у мањини и да чим постану већина треба да наметну шеријатске законе”.
Какав савршен опис њихове подмуклости, екстра!:ok:

Sad od patrijaha rijeci podmeces Izetbegovicu
 
Pa i ti bi mrzeo da dodje neko i otme ti sve sto imas, napravi od tebe roba, nametne ti harac, kuluk, i danak u krvi. Da ti sunarodnike nabija na kolac, sece glave, rusi crkve i manastire i otima sve sto zaradis i proizvedes.

To su nama radili Turci i domace poturice sljam koji se pridruzio okupatoru da terorise i eksploatise nekada sopstveni narod....


I skroz je normalno ljudski i logicno zasto ljudi mrze nekoga ko im nanosi zlo u kontinuitetu.
 
Bitka Na Misaru

http://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Мишару

Tu smo mi Srbi, 9000 Srba razbili 40.000 Turaka i domacih poturica i naneli im katastrofalan poraz.

Hvala vam hrabri junaci! Nikada necete biti zaboravljeni!

- - - - - - - - - -

Nikad čuo za ''čuvenog Kulin Kapetana''?

http://sr.wikipedia.org/wiki/Мехмед-бег_Куленовић

Mehmed-beg Kulenovic poznat kao i Kulin Kapetan.

Poginuo i musliman srpske narodnosti Sinan-pasa Sijericic.

Evo ko je bio Sinan pasa

http://sr.wikipedia.org/wiki/Синан-паша_Сијерчић
 
Inace uvodni clanak pokazuje pravu prirodu muslimana - da ne tolerisu nigde i nikada one koji nisu kao oni, da ih ugnjetavaju, progone, i namecu im svoj stil zivota, da im onemogucavaju da zive onako kako oni zele. Da ne tolerisu razlicitosti, da ne dozvoljavaju drugima pravo na slobodu da uredjuju svoj zivot i zive ga kako oni zele.

Nije to tako samo u Sarajevu, to je tako svuda gde god su muslimani vecina.

sama priroda ove religije je zla. Ljudi kao ljudi nisu problem, i da nije Islama oni bi bili isti kao i mi.
 
Ја сам против сваког верског фанатизма али стварно шта се тај Кецмановић већ годинама стално прос*ерава, а када су му нудили да буде први председник СДС он је побегао из Сарајева у Београд. Када је могао да нешто утиче, он је побегао као п*чка.

Meni je zaista muka od sarajlija koji su ko p..cke pobegli u Beograd naravno ( ne u Vranje ili Sombor) i sada nas Srbe uce kako se prave deca.
 
A jel postio velike postove? Branko Copic? I zasto se ubio? Zbog ramazanskih zanimljivosti?
Usput, koji ce i on moy u Beogradu?

Гдје ти оно живиш?

- - - - - - - - - -

Hrvati vole turke jer su turci nabijali Srbe na kolac. A Srbi mrze turke jer su turci nabijali Srbe na kolac.

Ко је коме "учитељ" био; Турци Хрватима или Хрвати Турцима, тешко је рећи. Углавном, "потпис" им је исти.
 
kad su odvodili srpske civile na spavanju , zene silovali a muskarce prebijali i ubijali i sahranjivali im leseve u masovnim grobnicama na Kazanima , na deponiji u Sarajevu i slicno

Ubijali su Srbe koji su ostali lojalni njihovim vlastima .... To je dokazalo Srbima da je Karadzic u pravu i da muslimani zele da zatru i uniste sve Srbe i Hrvate u BIH i da BIH smatraju eksluzivno svojom teritorijom na kojoj nema mesta za Srbe i Hrvate, osim u slucaju da podrzavaju sve ono sto oni rade a nekada ni tad.

Zato je Izetbegovic smenio Jovana Divjaka i ako mu je ovaj bio lojalan kao pas. Nije mu verovao jer nije musliman.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top