ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.565
„Čopor kanida, najčešće vukova i pasa je grupa životinja organizirana po striktnoj socijalnoj hijerarhiji. U divljini, čopor predvode alfa mužijak i alfa ženka. Ovakva socijalna struktura omogućava vukovima da ulove plijen koji je mnogo puta veći od jednog vuka. U posljednje vrijeme se smatra da čopor i nema neke veze sa lovom, nego sa poboljšanjem novih jedinki pri reprodukciji.“ (wiki)
Na netu sam odavno.
Još pre pojave miševa i ekrana u boji.
I imao sam priliku da posmatram kako na raznim forumima nastaju čopori.
Najpre se pojavi lik koji iznese neku „teoriju“.
To može da bude neka bezvezna tvrdnja, po pravilu – bez mogućih dokaza, ali opet na granici, negde između mogućeg i nemogućeg.
Recimo tvrdnja da svi živimo u žutoj ping-pong loptici je suviše smela jer je proveriva, dokaziva, opipljiva isl. Ali tvrdnje tipa „mi nismo mi“, „kosmička istina“ (živećemo posle smrti) i slične stvari – nisu proverive.
Šta međutim ljude opredeljuje da o takvim tvrdnjama razmišljaju, posvete im pažnju isl?
To je samo jedna stvar i ona nema veze ni sa istinom, ni sa argumentima, već sa Stavom kojeg ima postavljač teorije.
Evo malo o tom stavu:
Koliko sam ja primetio, svi ti likovi biraju sebi bombastičke nikove , „opasne“ avatare .
Onaj ko pretenduje da bude vođa virtuelnog čopora, neće staviti sliku Bambija.
Onda dalje, obično se pojavljuju kao tihi prdež, čisto da skrenu pažnju na sebe. A onda vrlo brzo krenu da khenjaju kilometarske postove prepune slika, citata, linkova i ostalih somnambulnih „dokaza“. (teorija mora da ima neko „meso“ right?)
Ne koriste smajlije skoro nikada, jer je njihova teorija suviše bitna i ozbiljna, pa u tom fazonu moraju da budu i oni.(to nažalost govori koliko im je bitno da budu važni i koliko tu svoju potrebu ozubiljno shvataju) Ja volim da kažem, reci mi čemu se (ne)smeješ pa ću ti reći ko si.
Dalje..Glume betonski zid o koga (ako žele da im teorija uspe) treba da se odbiju sve šale, pošalice ili nedobog seksualne aluzije.
Kao u Domanovićevoj priči „Vođa“, glavni akter mora da bude smrtno ozbiljan i da izgleda da zna šta radi. Ali i kao u sektama.
Od njegovog samouverenja zavisi cela „teorija“.
Od načina kako se ponaša na forumu zavisi utisak koji će ostaviti, tako da svoje samouverenje nikada i ni po koju cenu ne dovodi u pitanje.
Njegove rečenice nisu „ja mislim da..“ već ih prosipaju kao definitivne istine (uklesane u kamene ploče ?)
Njegov cilj je (ne zaboravimo) – čopor.
I odista, vrlo brzo se nađe tu nekolicina likova koji (kao i kod „Vođe“) razmišlja po sistemu „Ovaj čovek izgleda zna šta radi..“
Jer, ko bi normalan pisao kilometarske tekstove? Samo onaj koji zna da će se na njegove tekstove upecati onaj koji kaže „Svako ko piše kilometarske tekstove mora da zna šta radi..“
Tako su 90-tih babe i dede govorile za ondašnjeg „Vođu“ kada ih pitaš da li vođa moda laže, a oni odgovore sa – „pa ne bi valjda lagao preko televizije?“
Dakle – Samouverenost.
Madona kaže „50% si ono što jesi, a 50% si ono što uveriš druge da misle o tebi“.
Ovaj mehanizam formiranja čopora je veoma primenjv u svakodnevnom životu i kao metu ima zapravo ljudsku glupost.
Ali ne samo njihovu glupost, već i potrebu da budu deo čopora. Da budu vođeni.
Nije bitna teorija, nije bitna ideja, bitan je „Otac“ (dominantni mužjak, vođa krda, vuk, predsednik itd).
Zato vođe i nema bez slabih.
Aaaali tu je i Pirova pobeda.
Jer „vođa“ zna da je obmanuo slabe. Zato vođa svršava na pametnije od sebe. Njih bi da dobije za sebe i tako potvrdi ispravnost svoje akcije i smešne „teorije“ u koju bi i sam voleo da poveruje, ali mu sopstvena samodisciplina nije više dovoljna.
Kada bi pridobio, preokrenuo nekoga pametnijeg od sebe, došao bi do onog „ej..! pa ovo što ja khenjam je izgleda stvarno tačno!“
kao lik koji osniva politčku stranku, pa gleda što pre da tu uključi poznate glumce, sportiste, književnike..
Sećam se kako sam davno, na nekom forumu „Kulinarstvo“ (iz čiste dosade, razume se) pisao neke kvazi recepte koje niti sam ikada isprobao, niti ih ikada igde video, niti su to bili primenjivi recepti (ako mene pitate) ali..bio sam uporan (dosada je čudo).
Gotovo svakoga dana, kačio sam poneki „recept“
Vremenom su me svrstali u „glavne kuvare“ na tom pdf-u..koji (citiram) „itekako ume da predloži dobar recept „
Predlagali me za modetatora tog pdf-a čak.
U to vreme nisam umeo da skuvam ni dva jaja.
Dakle, da rezimiramo:
Opasan nick
Opasan avatar
Upornost
Ozbiljnost
Samouverenost
I postaćete vođa čopora, sa sve podguznim muvama, kaplarima i pandurima koji će biti u stanju da za vas druge kazne ili čak i ubiju.
Kombinacija ta dva psiho-momenta - želje da se ima svoje stado i želje da se bude ovca, proveren je patent u istoriji, a eto i ovde na forumu, kao svoja karikatura.
Prepoznajemo li nekog „vođu“ ovde na ovom pdf-u?
šta vi kažete.
Na netu sam odavno.
Još pre pojave miševa i ekrana u boji.
I imao sam priliku da posmatram kako na raznim forumima nastaju čopori.
Najpre se pojavi lik koji iznese neku „teoriju“.
To može da bude neka bezvezna tvrdnja, po pravilu – bez mogućih dokaza, ali opet na granici, negde između mogućeg i nemogućeg.
Recimo tvrdnja da svi živimo u žutoj ping-pong loptici je suviše smela jer je proveriva, dokaziva, opipljiva isl. Ali tvrdnje tipa „mi nismo mi“, „kosmička istina“ (živećemo posle smrti) i slične stvari – nisu proverive.
Šta međutim ljude opredeljuje da o takvim tvrdnjama razmišljaju, posvete im pažnju isl?
To je samo jedna stvar i ona nema veze ni sa istinom, ni sa argumentima, već sa Stavom kojeg ima postavljač teorije.
Evo malo o tom stavu:
Koliko sam ja primetio, svi ti likovi biraju sebi bombastičke nikove , „opasne“ avatare .
Onaj ko pretenduje da bude vođa virtuelnog čopora, neće staviti sliku Bambija.
Onda dalje, obično se pojavljuju kao tihi prdež, čisto da skrenu pažnju na sebe. A onda vrlo brzo krenu da khenjaju kilometarske postove prepune slika, citata, linkova i ostalih somnambulnih „dokaza“. (teorija mora da ima neko „meso“ right?)
Ne koriste smajlije skoro nikada, jer je njihova teorija suviše bitna i ozbiljna, pa u tom fazonu moraju da budu i oni.(to nažalost govori koliko im je bitno da budu važni i koliko tu svoju potrebu ozubiljno shvataju) Ja volim da kažem, reci mi čemu se (ne)smeješ pa ću ti reći ko si.
Dalje..Glume betonski zid o koga (ako žele da im teorija uspe) treba da se odbiju sve šale, pošalice ili nedobog seksualne aluzije.
Kao u Domanovićevoj priči „Vođa“, glavni akter mora da bude smrtno ozbiljan i da izgleda da zna šta radi. Ali i kao u sektama.
Od njegovog samouverenja zavisi cela „teorija“.
Od načina kako se ponaša na forumu zavisi utisak koji će ostaviti, tako da svoje samouverenje nikada i ni po koju cenu ne dovodi u pitanje.
Njegove rečenice nisu „ja mislim da..“ već ih prosipaju kao definitivne istine (uklesane u kamene ploče ?)
Njegov cilj je (ne zaboravimo) – čopor.
I odista, vrlo brzo se nađe tu nekolicina likova koji (kao i kod „Vođe“) razmišlja po sistemu „Ovaj čovek izgleda zna šta radi..“
Jer, ko bi normalan pisao kilometarske tekstove? Samo onaj koji zna da će se na njegove tekstove upecati onaj koji kaže „Svako ko piše kilometarske tekstove mora da zna šta radi..“
Tako su 90-tih babe i dede govorile za ondašnjeg „Vođu“ kada ih pitaš da li vođa moda laže, a oni odgovore sa – „pa ne bi valjda lagao preko televizije?“
Dakle – Samouverenost.
Madona kaže „50% si ono što jesi, a 50% si ono što uveriš druge da misle o tebi“.
Ovaj mehanizam formiranja čopora je veoma primenjv u svakodnevnom životu i kao metu ima zapravo ljudsku glupost.
Ali ne samo njihovu glupost, već i potrebu da budu deo čopora. Da budu vođeni.
Nije bitna teorija, nije bitna ideja, bitan je „Otac“ (dominantni mužjak, vođa krda, vuk, predsednik itd).
Zato vođe i nema bez slabih.
Aaaali tu je i Pirova pobeda.
Jer „vođa“ zna da je obmanuo slabe. Zato vođa svršava na pametnije od sebe. Njih bi da dobije za sebe i tako potvrdi ispravnost svoje akcije i smešne „teorije“ u koju bi i sam voleo da poveruje, ali mu sopstvena samodisciplina nije više dovoljna.
Kada bi pridobio, preokrenuo nekoga pametnijeg od sebe, došao bi do onog „ej..! pa ovo što ja khenjam je izgleda stvarno tačno!“
kao lik koji osniva politčku stranku, pa gleda što pre da tu uključi poznate glumce, sportiste, književnike..
Sećam se kako sam davno, na nekom forumu „Kulinarstvo“ (iz čiste dosade, razume se) pisao neke kvazi recepte koje niti sam ikada isprobao, niti ih ikada igde video, niti su to bili primenjivi recepti (ako mene pitate) ali..bio sam uporan (dosada je čudo).
Gotovo svakoga dana, kačio sam poneki „recept“
Vremenom su me svrstali u „glavne kuvare“ na tom pdf-u..koji (citiram) „itekako ume da predloži dobar recept „
Predlagali me za modetatora tog pdf-a čak.
U to vreme nisam umeo da skuvam ni dva jaja.
Dakle, da rezimiramo:
Opasan nick
Opasan avatar
Upornost
Ozbiljnost
Samouverenost
I postaćete vođa čopora, sa sve podguznim muvama, kaplarima i pandurima koji će biti u stanju da za vas druge kazne ili čak i ubiju.
Kombinacija ta dva psiho-momenta - želje da se ima svoje stado i želje da se bude ovca, proveren je patent u istoriji, a eto i ovde na forumu, kao svoja karikatura.
Prepoznajemo li nekog „vođu“ ovde na ovom pdf-u?
šta vi kažete.
