cvrle77
Iskusan
- Poruka
- 6.857
Nekoliko puta sam upitan od strane vernika zašto se borim protiv boga i crkve i verovatno će mi još sto puta postaviti to pitanje. Da ne bih stalno ponavljao istu stvar evo spiska razloga.
Pod „borbom“ podrazumevam argumentovanu diskusiju i/ili humor na račun religije koji bi trebalo da nateraju ljude da što otvorenije i objektivnije razmišljaju o svojoj i drugim verama i o verskim institucijama.
1) Većina ratova je vođena iz religijskih razloga. Gotovo nijedan rat, genocid, etničko čišćenje... nije osuđeno od strane verskih institucija (osim ako je trebalo osuditi neprijatelja), a crkve su češto blagosiljale svoje vojnike i zlodela koja su oni uradili. Priče o krstaškim ratovima i arapskim osvajanjima nam nisu baš bliske, ali rat u Hrvatskoj i Bosni jeste. Pravoslavna crkva je krajem 80-tih počela da raspaljuje nacionalizam i versku netrpeljivost. SPC je u ovom ratu htela da prigrabi što veću teritoriju, a rat je ujedno i prilika da se dobro zaradi (sahrane, sveće i ostalo).
“Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“. (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991.)
Bombaši samoubice su po pravilu muslimani. Oni veruju da će kao mučenici otići u raj (gde će dobiti 72 device) i da će ujedno obezbediti kartu za raj celoj svojoj porodici. Treba imati na umu da su ovo izuzetno religiozni ljudi, koji nemaju ni trunku sumnje u to što veruju jer inače ne bi stavljali eksploziv oko sebe.
2) Religije stvaraju (veštačke) razlike među ljudima. Ovo počinje još od ranog detinjstva (roditelji i veronauka) - srpsko dete nije isto što i muslimansko dete samo zato što njihovi roditelji pripadaju različitim navijačkim klubovima. U mnogim sredinama mešoviti brakovi su ili zabranjeni ili jako nepoželjni samo zbog toga što nečiji bogovi imaju različita imena. Ovo može da stvori samo mržnju i netrpeljivost i da dovede do sukoba i nasilja.
3) Religija po pravilu ugrožava zdravlje. Nekoliko desetina dece umre godišnje u Americi zato što im njihovi roditelji uskraćuju medicinsku negu verujući da će bog da ih izleči. Katolička crkva izaziva pravi genocid u Africi propagandom protiv kondoma. Ova naša pravoslavna zabranjuje kontraceptivne pilule, spirale i abortus. Kondomi su dozvoljeni, ali ne i poželjni. Pri tome crkva nameće prilično nezdrave stavove o ishrani i seksu. Zanimljivo je i to da gotovo nijedna crkva u Americi ili kod (verovatno i svuda u svetu) nas nema rampu za invalide, kao da su oni tamo nepoželjni.
4) Religija predstavlja zlostavljanje dece. Ovde ne mislim samo na ono što rade katolički sveštenici ili na obrezivanje kod jevreja i muslimana. Nametanje religije deci od ranog detinjstva i zastrašivanje nekakvim sveznajućim i sveprisutnim bogovima je najobičnije psihičko zlostavljanje. Decu treba pustiti da slobodno biraju da li će, i u kog boga će verovati kada odrastu i počnu da razmišljaju svojom glavom.
5) Sve tri Abrahamske religije (judaizam, hrišćanstvo i islam) diskriminišu polovinu svetske populacije - žene. Po rečima patrijarha Pavla žene treba da pokrivaju glave u znak pokornisti mužu i crkvi, a ne treba da idu u crkvu za vreme menstruacije jer su tada prljave. Pavle je još rekao i da su žene mašine za rađanje topovskog mesa. Ortodoksni jevrej mora tri puta dnevno da se zahvali bogu zato što se nije rodio kao žena. Najgora situacija je definitivno u islamu. Po šerijatskom zakonu (koji je delo boga) žena mora da bude umotana u čaršav kad izlazi iz kuće, a može da napusti kuću samo uz pratnju muškog rođaka. Svedočenje žene na sudu se nikad ne uzima za ozbiljno, a žene koje su silovane bivaju osuđene zbog toga. U nekim krajevima Afrike i Azije još uvek se praktikuje obrezivanje žena, a u nekim ekstremnijim slučajevima vrši se i ušivanje vaginalnog otvora.
6) Religija je gotovo uvek suprotstavljena napretku nauke. U srednjem veku je bavljenje naukom predstavljalo težak prekršaj. Đordano Bruno je spaljen na lomači zato što je tvrdio da postoji više svetova kao što je naš. U XVIII veku crkva je bila protiv gromobrana, čak su optužili gromobrane za zemljotres u Bostonu. Sada crkve dižu veliku prašinu oko istraživanja matičnih ćelija koje bi mogle da se koriste u lečenju velikog broja bolesti. Terapija matičnim ćelijama bi pretstavljala verovatno najveći napredak posle otkrića penicilina, ali smanjenje broja bolesnih i umrlih umanjuje prihode popovima. Verske institucije srećom više nemaju veliki uticaj na vlast, ali religija i dalje koči nauku negacijom važnih naučnih teorija (pre svega teorije evolucije).
7) Klerikalizacija društva - ovo se pre svega odnosi na nas. 2009. kada su zbog finansijske krize firme propadale, a radnici ostajali bez posla i kada su zatvarane javne kuhinje, Srpska pravoslavna crkva je dobila 330 miliona dinara iz državnog budžeta, i to za poboljšanje materijalnog položaja sveštenstva i monaha. Crkve, džinovski krstovi i ostalo, se vrlo često grade iz državnog ili opštinskih budžeta iz kojih treba da se finansiraju i bolnice, socijalni programi, itd. Sveštenici imaju sve veći uticaj na vlast preko političara koji im se stalno uvlače u khm.. otvor debelog creva. Na sudovima za sveštenike po pravilu važe dvostruki standardi (Pahomije, Petakov...).
8) Pritisak okoline. Svaki Srbin mora da bude pravoslavac, mora da ide u crkvu, da posti, da se pridržava praznika... Ako se neko recimo ne prekrsti na slavi kod rođaka onda nešto nije u redu s njim, ili je glup ili je neki sektaš. Ako neko radi na crveno slovo ili jede masno na Badnji dan onda je definitivno bolestan. Samo totalna bitanga i vucibatina ili ********* (ne zna se šta je gore) može da odbaci naše divno pravoslavlje. Zašto ljudi neće da shvate da ima pojedinaca koji ne žele da bude deo njihovog stada i koji ne žele da bleje u ritmu popovog pojanja.
Sportski ribolov je po meni jedna od najdosadnijih aktivnosti i uopšte mi nije jasno kako neko može da stoji pored obale i čeka, a kad uhvati ribu odmah je vrati u vodu. Koja je uopšte poenta toga? Do sada me niko nije terao da pecam, ili da posmatram nekog kako peca. Ribolovci koji čuče pored obale mi nimalo ne smetaju. Zbog toga ja uopšte nemam potrebu da kritikujem ribolov i/ili ribolovce. Ako neko voli da peca to je njegova lična stvar i tačka. Svoje mišljenje o ribolovu iskazujem jedino ako me neko pita.
S druge strane religija mi se nameće na svakom koraku bilo da su to opšte društvene pojave koje sam gore nabrojao, ili nametanje religije od strane (bliske) okoline. To mi smeta i ne mogu da ćutim. Svako treba da ima pravo da veruje u šta god hoće, ali pored slobode veroispovesti mora da postoji i sloboda od veroispovesti. Država bi morala da bude potpuno odvojena od crkve, a veroispovest bi morala da bude lična stvar svakog pojedinca.
Srećom kod nas postoji kakva-takva sloboda govora a to je jedna od najvažnijih stvari na svetu. Sloboda govora treba da se iskoristi za argumentovano kritikovanje apsolutno svega. Religija (organizovana) i crkva ne smeju da budu izuzetak jer one predstavljaju najveće zlo koje se dogodilo čovečanstvu.
Izvor: http://bezbogova.blogspot.com/
Pod „borbom“ podrazumevam argumentovanu diskusiju i/ili humor na račun religije koji bi trebalo da nateraju ljude da što otvorenije i objektivnije razmišljaju o svojoj i drugim verama i o verskim institucijama.
1) Većina ratova je vođena iz religijskih razloga. Gotovo nijedan rat, genocid, etničko čišćenje... nije osuđeno od strane verskih institucija (osim ako je trebalo osuditi neprijatelja), a crkve su češto blagosiljale svoje vojnike i zlodela koja su oni uradili. Priče o krstaškim ratovima i arapskim osvajanjima nam nisu baš bliske, ali rat u Hrvatskoj i Bosni jeste. Pravoslavna crkva je krajem 80-tih počela da raspaljuje nacionalizam i versku netrpeljivost. SPC je u ovom ratu htela da prigrabi što veću teritoriju, a rat je ujedno i prilika da se dobro zaradi (sahrane, sveće i ostalo).
“Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“. (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991.)
Bombaši samoubice su po pravilu muslimani. Oni veruju da će kao mučenici otići u raj (gde će dobiti 72 device) i da će ujedno obezbediti kartu za raj celoj svojoj porodici. Treba imati na umu da su ovo izuzetno religiozni ljudi, koji nemaju ni trunku sumnje u to što veruju jer inače ne bi stavljali eksploziv oko sebe.
2) Religije stvaraju (veštačke) razlike među ljudima. Ovo počinje još od ranog detinjstva (roditelji i veronauka) - srpsko dete nije isto što i muslimansko dete samo zato što njihovi roditelji pripadaju različitim navijačkim klubovima. U mnogim sredinama mešoviti brakovi su ili zabranjeni ili jako nepoželjni samo zbog toga što nečiji bogovi imaju različita imena. Ovo može da stvori samo mržnju i netrpeljivost i da dovede do sukoba i nasilja.
3) Religija po pravilu ugrožava zdravlje. Nekoliko desetina dece umre godišnje u Americi zato što im njihovi roditelji uskraćuju medicinsku negu verujući da će bog da ih izleči. Katolička crkva izaziva pravi genocid u Africi propagandom protiv kondoma. Ova naša pravoslavna zabranjuje kontraceptivne pilule, spirale i abortus. Kondomi su dozvoljeni, ali ne i poželjni. Pri tome crkva nameće prilično nezdrave stavove o ishrani i seksu. Zanimljivo je i to da gotovo nijedna crkva u Americi ili kod (verovatno i svuda u svetu) nas nema rampu za invalide, kao da su oni tamo nepoželjni.
4) Religija predstavlja zlostavljanje dece. Ovde ne mislim samo na ono što rade katolički sveštenici ili na obrezivanje kod jevreja i muslimana. Nametanje religije deci od ranog detinjstva i zastrašivanje nekakvim sveznajućim i sveprisutnim bogovima je najobičnije psihičko zlostavljanje. Decu treba pustiti da slobodno biraju da li će, i u kog boga će verovati kada odrastu i počnu da razmišljaju svojom glavom.
5) Sve tri Abrahamske religije (judaizam, hrišćanstvo i islam) diskriminišu polovinu svetske populacije - žene. Po rečima patrijarha Pavla žene treba da pokrivaju glave u znak pokornisti mužu i crkvi, a ne treba da idu u crkvu za vreme menstruacije jer su tada prljave. Pavle je još rekao i da su žene mašine za rađanje topovskog mesa. Ortodoksni jevrej mora tri puta dnevno da se zahvali bogu zato što se nije rodio kao žena. Najgora situacija je definitivno u islamu. Po šerijatskom zakonu (koji je delo boga) žena mora da bude umotana u čaršav kad izlazi iz kuće, a može da napusti kuću samo uz pratnju muškog rođaka. Svedočenje žene na sudu se nikad ne uzima za ozbiljno, a žene koje su silovane bivaju osuđene zbog toga. U nekim krajevima Afrike i Azije još uvek se praktikuje obrezivanje žena, a u nekim ekstremnijim slučajevima vrši se i ušivanje vaginalnog otvora.
6) Religija je gotovo uvek suprotstavljena napretku nauke. U srednjem veku je bavljenje naukom predstavljalo težak prekršaj. Đordano Bruno je spaljen na lomači zato što je tvrdio da postoji više svetova kao što je naš. U XVIII veku crkva je bila protiv gromobrana, čak su optužili gromobrane za zemljotres u Bostonu. Sada crkve dižu veliku prašinu oko istraživanja matičnih ćelija koje bi mogle da se koriste u lečenju velikog broja bolesti. Terapija matičnim ćelijama bi pretstavljala verovatno najveći napredak posle otkrića penicilina, ali smanjenje broja bolesnih i umrlih umanjuje prihode popovima. Verske institucije srećom više nemaju veliki uticaj na vlast, ali religija i dalje koči nauku negacijom važnih naučnih teorija (pre svega teorije evolucije).
7) Klerikalizacija društva - ovo se pre svega odnosi na nas. 2009. kada su zbog finansijske krize firme propadale, a radnici ostajali bez posla i kada su zatvarane javne kuhinje, Srpska pravoslavna crkva je dobila 330 miliona dinara iz državnog budžeta, i to za poboljšanje materijalnog položaja sveštenstva i monaha. Crkve, džinovski krstovi i ostalo, se vrlo često grade iz državnog ili opštinskih budžeta iz kojih treba da se finansiraju i bolnice, socijalni programi, itd. Sveštenici imaju sve veći uticaj na vlast preko političara koji im se stalno uvlače u khm.. otvor debelog creva. Na sudovima za sveštenike po pravilu važe dvostruki standardi (Pahomije, Petakov...).
8) Pritisak okoline. Svaki Srbin mora da bude pravoslavac, mora da ide u crkvu, da posti, da se pridržava praznika... Ako se neko recimo ne prekrsti na slavi kod rođaka onda nešto nije u redu s njim, ili je glup ili je neki sektaš. Ako neko radi na crveno slovo ili jede masno na Badnji dan onda je definitivno bolestan. Samo totalna bitanga i vucibatina ili ********* (ne zna se šta je gore) može da odbaci naše divno pravoslavlje. Zašto ljudi neće da shvate da ima pojedinaca koji ne žele da bude deo njihovog stada i koji ne žele da bleje u ritmu popovog pojanja.
Sportski ribolov je po meni jedna od najdosadnijih aktivnosti i uopšte mi nije jasno kako neko može da stoji pored obale i čeka, a kad uhvati ribu odmah je vrati u vodu. Koja je uopšte poenta toga? Do sada me niko nije terao da pecam, ili da posmatram nekog kako peca. Ribolovci koji čuče pored obale mi nimalo ne smetaju. Zbog toga ja uopšte nemam potrebu da kritikujem ribolov i/ili ribolovce. Ako neko voli da peca to je njegova lična stvar i tačka. Svoje mišljenje o ribolovu iskazujem jedino ako me neko pita.
S druge strane religija mi se nameće na svakom koraku bilo da su to opšte društvene pojave koje sam gore nabrojao, ili nametanje religije od strane (bliske) okoline. To mi smeta i ne mogu da ćutim. Svako treba da ima pravo da veruje u šta god hoće, ali pored slobode veroispovesti mora da postoji i sloboda od veroispovesti. Država bi morala da bude potpuno odvojena od crkve, a veroispovest bi morala da bude lična stvar svakog pojedinca.
Srećom kod nas postoji kakva-takva sloboda govora a to je jedna od najvažnijih stvari na svetu. Sloboda govora treba da se iskoristi za argumentovano kritikovanje apsolutno svega. Religija (organizovana) i crkva ne smeju da budu izuzetak jer one predstavljaju najveće zlo koje se dogodilo čovečanstvu.
Izvor: http://bezbogova.blogspot.com/
Poslednja izmena:
Mozda treba prevod, sta znaci raspirivanje verske i nacionalne mrznje?
