- Poruka
- 7.211
Sigurno se pitate da li je sunčanje dobro ili loše za nas? Istinu je nakon nekoliko decenija brojnih odvratnih knjiga i emisija o pogubnom delovanju Sunčeve svetlosti na naše zdravlje zaista teško razotkriti. Jesmo li mi zaista postali jedina vrsta sisara na planeti koja zazire od Sunčeve svetlosti?
Otkrijmo zajedno činjenice koje velike farmaceutske kompanije ne žele da vi znate...
Sunčeva svetlost leči depresiju i uništava negativne učinke stresa. Takođe povećava i količinu serotonina - prirodnog hormona sreće. Zbog te činjenice smo srećniji i zadovoljniji nakon sunčanja. Regularno sunčanje (od samo 15 minuta dnevno, s najmanje 40% otkrivene kože, i potpuno otkrivene glave), uništava i anulira depresije srednje jačine, naročito ako je sunčanje u kombinaciji s umerenom fizičkom vežbom, poput lagane šetnje prirodom ili plivanja do nekih pola sata na dan; na takav način iz tela izbacujemo neurotoksine poput fluora i žive, koji su jedni od najvećih pretnji našem zdravlju. Ako kombinujemo fizičku aktivnost na otvorenom, sa sunčanjem, stvaramo prirodne endorfine, koji su blagi opijati, a koji takođe deluju analgetički i anksiolitički.
Sunčeva svetlost smanjuje srčana oboljenja. Studija koju je objavio British Medical Journal pokazuje kako ljudi, zapravo, češće umiru od srčanih udara tokom zime nego li tokom leta. Molim vas nemojte ovo mešati s toplotnim udarima. S obzirom da Sunčeva svetlost uklanja depresije, pojačava rad parasimpatičkog nervnog sistema, uključujući i kranijalne živce, koji smanjuju otkucaje srca, i opuštaju naše telo, um i mišiće, sasvim je jasno koliko je važan učinak naše zvezde na psiho-somatsko zdravlje ljudske vrste. Britanski naučnici smatraju da je smanjena rata srčanih udara tokom leta povezana i s proizvodnjom vitamina D. Naime, smanjenje vitamina D tokom zime, ili njegov potpuni nedostatak, ozbiljno negativno utiče na kardio-vaskularni sistem, imunološki sistem, kako i na kalcifikaciju naših žlezda, a naročito hipofize.
Sunce je, na žalost, od davaoca života postalo pretnja. Kako je to moguće.
Interesantno je da se količina negativnog holesterola takođe povećava s opadanjem količine vitamina D. Studija objavljena u naučnom magazinu The Lancet je pokazala direktnu vezu između sunčanja, povećanja prirodnog vitamina D i smanjenja lošeg holesterola.
Istraživanje dr. Holicka je pokazalo kako sunčevo UVB zračenje za vreme vežbanja uveliko smanjuje krvni pritisak i potrebu za korišćenjem kardio-vaskularnih lekova.
Sunčeva svetlost onemogućuje stvaranje dijabetesa. Vitamin D pomaže u sprečavanju i umanjenju posledica dijabetesa. Naučna studija, napravljena u Finskoj, pokazala je kako deca koja imaju dovoljno vitamina D, ili ga pak uzimaju u obliku tableta (koje treba izbegavati) imaju čak 80% manji rizik od razvijanja dijabetesa tipa I. Nedostatak vitamina D doprinosi razvitku dijabetesa tipa II. Taj podatak je otkrilo naučno istraživanje koje je vodila dr. Barbara Boucher iz Kraljevske bolnice u Londonu.
Sunčeva svjetlost uništava zimsku depresiju. SAD - Seasonal Affective Disorder - ili zimska derpesija - nastaje zbog isključivog nedostatka Sunčeve svetlosti. Od nje „boluju“ ljudi u polarnim i subpolarnim područjima, no u zadnjih nekoliko godina od SAD-a boluje sve veći broj moderne populacije zapadne Evrope, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Nije u pitanju samo sve veća oblačnost i žešće zime, već i sve manji dodir ljudi sa prirodom, i sve veći boravak u zatvorenim prostorima. Smatra se da zimska depresija ne može nastupiti ako se akumulira dovoljno Sunčeve svetlosti, naročito u kasno-letnim danima i za vreme jeseni. Dovoljno je biti na otvorenom 15 minuta dnevno, uz šetnju kroz prirodu, a oni koji praktikuju surja jogu ili sungazing nemaju problema sa ovim poremećajem.
Sunčeva svetlost održava naše zube zdravima. Sunce čini naše zube zdravima i snažnima. Nedavna naučna studija je pokazala kako deca iz Škotske, Irske i Severnog Velsa imaju više dentalnih problema zbog malog izlaganja Sunčevoj svetlosti. Naime, deca do 12 godina u ovim područjima imaju 300% više dentalnih problema nego li njihovi vršnjaci koji imaju sreće da provode više vremena na Sunčevoj svetlosti.
Sunce sprečava nastanak multiple skleroze. MS - multipla skleroza, je bolest centralnog nervnog sistema, koja vodi do drhtanja ekstremiteta i konačne paralize. Iako se još uvek ne zna uzrok za njeno nastajanje i razvoj, naučnici su otkrili kako izlaganje Sunčevoj svetlosti za vreme djetinjstva dramatično smanjuje i gotovo uništava mogućnost razvijanja MS-a u odrasloj dobi. Naučnici su takođe primetili kako je MS manje zastupljena u zemljama sa višim brojem sunčanih sati.
Sunčeva svetlost ima analgetsko delovanje. Sunčanje zagreva mišiće i mekana tkiva, i na takav način se opuštamo i oslobađamo od stresa. Sunčeva svetlost ima posebno pozitivan učinak na umanjenje i anuliranje učinaka reume, reumatoidnog artritisa, i drugih upalnih procesa, naročito zahvaljujući stvaranjem prirodnog vitamina D, koji je jedan od najvećih protivnika upala i bola.
Sunčeva svjetlost redukuje nastanak kancerogenih oboljenja i ubija kancerogene ćelije. Vitamin D je jedan od najjačih zaštita od razvijanja kancerogenih ćelija. Naučno istraživanje Američkog nacionalnog instituta za istraživanje raka je otkrilo kako ljudi koji primaju dovoljno Sunčeve svetlosti imaju 50% manji rizik od dobijanja raka debelog creva i raka dojke. Na žalost jako malo žena zna koliko je sunčanje blagotvorno, naročito u sprečavanju nastanka raka dojke i borbi protiv policističnih jajnika.
Sličan efekt se otkrio i na pojavama raka materice, mokraćne kese, jednjaka i želuca. No jedan od najvećih iznenađenja je bilo otkrivanje podatka da melatonin - hormon pigment, koji se dobija isključivo sunčanjem, štiti od nastanka raka kože. Dakle sunčanje nas štiti od istoga, no zaista se teško boriti istinom protiv propagande koja još uvek tvrdi kako Sunčeva svetlost stvara rak kože.
Sunčeva svetlost povećava plodnost. Studija napravljena u Turskoj je otkrila kako žene koje borave na Sunčevoj svetlosti bivaju plodnije i da se tokom života njihova plodnost produžava. S druge strane žene koje provode na Sunčevoj svetlosti manje od jednog sata nedeljno dospevaju u menopauzu čak sedam godina ranije od normale. Sunčeva svetlost povećava količinu testosterona kod muškaraca, što čini letnji period idealnim vremenom za stvaranje dece, naročito ako vam to inače „ne ide od ruke“.
Sunčeva svetlost nas energizuje. Nije potrebno govoriti kako životinje deluju živahnije tokom letnjih meseci, dok biljke zahvaljujući Sunčevoj svetlosti metaboliraju energiju. Ljudi tokom ljeta imaju manju potrebu za snom i lučenjem melatonina, hormona koji omogućuje dubok i miran san. Sunčeva svetlost reguliše cirkadijski ciklus prema svojoj jačini. Ljudska bića su milenijumima živela u skladu sa prirodom i godišnjim dobima, a na žalost moderan život je sve osim prirodan.
Sunčeva svetlost umanjuje učinke Kronove bolesti i bolesti propusnih creva. Svima onima koji su osetljivi na gluten i imaju upalne procese u digestivnom traktu treba više Sunčeve svetlosti od proseka. Naime poznato je da ljudi s Kronovom bolešću i bolešću propusnih creva imaju male nivoe vitamina D u telu. Nekoliko nezavisnih studija je takođe otkrilo kako sunčanje umanjuje efekte ovih bolesti i brojne druge poremećaje vezane za upalne procese digestivnog trakta.
Uz vitamin D i bolesti digestivnog trakta vezana je još jedna činjenica. Svi oni koji imaju problema sa probavom nisu katatonični, tačnije ne mogu masti, naročito masti životinjskog porekla, pretvarati u energiju, već samo i isključivo šećere i skrob. Zbog istih problema se ne može skladištiti ni vitamin D, već samo ljudi koji su katatonični mogu apsorbovati vitamin D u tela. Dovoljno je reći kako je naš mozak uglavnom sastavljen od masnoće, kao i naši živci, i ista stvar je i sa ćelijskim membranama koje su sastavljene isključivo od masnoća. Hidrogenizovane masti i ulja ne mogu nadomestiti masti životinjskog porekla, dok jedino ulje i semenke konoplje (canabis sative idice) ima identičan vitamin D i esencijalne masne kiseline potrebne našem telu, i stoga posebnu pažnju obratite na pravilan unos masnoća, naročito ako ne jedete životinjske masti, industrijsku hranu ili ako ste frutarijanac ili vegan.
Otkrijmo zajedno činjenice koje velike farmaceutske kompanije ne žele da vi znate...
Sunčeva svetlost leči depresiju i uništava negativne učinke stresa. Takođe povećava i količinu serotonina - prirodnog hormona sreće. Zbog te činjenice smo srećniji i zadovoljniji nakon sunčanja. Regularno sunčanje (od samo 15 minuta dnevno, s najmanje 40% otkrivene kože, i potpuno otkrivene glave), uništava i anulira depresije srednje jačine, naročito ako je sunčanje u kombinaciji s umerenom fizičkom vežbom, poput lagane šetnje prirodom ili plivanja do nekih pola sata na dan; na takav način iz tela izbacujemo neurotoksine poput fluora i žive, koji su jedni od najvećih pretnji našem zdravlju. Ako kombinujemo fizičku aktivnost na otvorenom, sa sunčanjem, stvaramo prirodne endorfine, koji su blagi opijati, a koji takođe deluju analgetički i anksiolitički.
Sunčeva svetlost smanjuje srčana oboljenja. Studija koju je objavio British Medical Journal pokazuje kako ljudi, zapravo, češće umiru od srčanih udara tokom zime nego li tokom leta. Molim vas nemojte ovo mešati s toplotnim udarima. S obzirom da Sunčeva svetlost uklanja depresije, pojačava rad parasimpatičkog nervnog sistema, uključujući i kranijalne živce, koji smanjuju otkucaje srca, i opuštaju naše telo, um i mišiće, sasvim je jasno koliko je važan učinak naše zvezde na psiho-somatsko zdravlje ljudske vrste. Britanski naučnici smatraju da je smanjena rata srčanih udara tokom leta povezana i s proizvodnjom vitamina D. Naime, smanjenje vitamina D tokom zime, ili njegov potpuni nedostatak, ozbiljno negativno utiče na kardio-vaskularni sistem, imunološki sistem, kako i na kalcifikaciju naših žlezda, a naročito hipofize.
Sunce je, na žalost, od davaoca života postalo pretnja. Kako je to moguće.
Interesantno je da se količina negativnog holesterola takođe povećava s opadanjem količine vitamina D. Studija objavljena u naučnom magazinu The Lancet je pokazala direktnu vezu između sunčanja, povećanja prirodnog vitamina D i smanjenja lošeg holesterola.
Istraživanje dr. Holicka je pokazalo kako sunčevo UVB zračenje za vreme vežbanja uveliko smanjuje krvni pritisak i potrebu za korišćenjem kardio-vaskularnih lekova.
Sunčeva svetlost onemogućuje stvaranje dijabetesa. Vitamin D pomaže u sprečavanju i umanjenju posledica dijabetesa. Naučna studija, napravljena u Finskoj, pokazala je kako deca koja imaju dovoljno vitamina D, ili ga pak uzimaju u obliku tableta (koje treba izbegavati) imaju čak 80% manji rizik od razvijanja dijabetesa tipa I. Nedostatak vitamina D doprinosi razvitku dijabetesa tipa II. Taj podatak je otkrilo naučno istraživanje koje je vodila dr. Barbara Boucher iz Kraljevske bolnice u Londonu.
Sunčeva svjetlost uništava zimsku depresiju. SAD - Seasonal Affective Disorder - ili zimska derpesija - nastaje zbog isključivog nedostatka Sunčeve svetlosti. Od nje „boluju“ ljudi u polarnim i subpolarnim područjima, no u zadnjih nekoliko godina od SAD-a boluje sve veći broj moderne populacije zapadne Evrope, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Nije u pitanju samo sve veća oblačnost i žešće zime, već i sve manji dodir ljudi sa prirodom, i sve veći boravak u zatvorenim prostorima. Smatra se da zimska depresija ne može nastupiti ako se akumulira dovoljno Sunčeve svetlosti, naročito u kasno-letnim danima i za vreme jeseni. Dovoljno je biti na otvorenom 15 minuta dnevno, uz šetnju kroz prirodu, a oni koji praktikuju surja jogu ili sungazing nemaju problema sa ovim poremećajem.
Sunčeva svetlost održava naše zube zdravima. Sunce čini naše zube zdravima i snažnima. Nedavna naučna studija je pokazala kako deca iz Škotske, Irske i Severnog Velsa imaju više dentalnih problema zbog malog izlaganja Sunčevoj svetlosti. Naime, deca do 12 godina u ovim područjima imaju 300% više dentalnih problema nego li njihovi vršnjaci koji imaju sreće da provode više vremena na Sunčevoj svetlosti.
Sunce sprečava nastanak multiple skleroze. MS - multipla skleroza, je bolest centralnog nervnog sistema, koja vodi do drhtanja ekstremiteta i konačne paralize. Iako se još uvek ne zna uzrok za njeno nastajanje i razvoj, naučnici su otkrili kako izlaganje Sunčevoj svetlosti za vreme djetinjstva dramatično smanjuje i gotovo uništava mogućnost razvijanja MS-a u odrasloj dobi. Naučnici su takođe primetili kako je MS manje zastupljena u zemljama sa višim brojem sunčanih sati.
Sunčeva svetlost ima analgetsko delovanje. Sunčanje zagreva mišiće i mekana tkiva, i na takav način se opuštamo i oslobađamo od stresa. Sunčeva svetlost ima posebno pozitivan učinak na umanjenje i anuliranje učinaka reume, reumatoidnog artritisa, i drugih upalnih procesa, naročito zahvaljujući stvaranjem prirodnog vitamina D, koji je jedan od najvećih protivnika upala i bola.
Sunčeva svjetlost redukuje nastanak kancerogenih oboljenja i ubija kancerogene ćelije. Vitamin D je jedan od najjačih zaštita od razvijanja kancerogenih ćelija. Naučno istraživanje Američkog nacionalnog instituta za istraživanje raka je otkrilo kako ljudi koji primaju dovoljno Sunčeve svetlosti imaju 50% manji rizik od dobijanja raka debelog creva i raka dojke. Na žalost jako malo žena zna koliko je sunčanje blagotvorno, naročito u sprečavanju nastanka raka dojke i borbi protiv policističnih jajnika.
Sličan efekt se otkrio i na pojavama raka materice, mokraćne kese, jednjaka i želuca. No jedan od najvećih iznenađenja je bilo otkrivanje podatka da melatonin - hormon pigment, koji se dobija isključivo sunčanjem, štiti od nastanka raka kože. Dakle sunčanje nas štiti od istoga, no zaista se teško boriti istinom protiv propagande koja još uvek tvrdi kako Sunčeva svetlost stvara rak kože.
Sunčeva svetlost povećava plodnost. Studija napravljena u Turskoj je otkrila kako žene koje borave na Sunčevoj svetlosti bivaju plodnije i da se tokom života njihova plodnost produžava. S druge strane žene koje provode na Sunčevoj svetlosti manje od jednog sata nedeljno dospevaju u menopauzu čak sedam godina ranije od normale. Sunčeva svetlost povećava količinu testosterona kod muškaraca, što čini letnji period idealnim vremenom za stvaranje dece, naročito ako vam to inače „ne ide od ruke“.
Sunčeva svetlost nas energizuje. Nije potrebno govoriti kako životinje deluju živahnije tokom letnjih meseci, dok biljke zahvaljujući Sunčevoj svetlosti metaboliraju energiju. Ljudi tokom ljeta imaju manju potrebu za snom i lučenjem melatonina, hormona koji omogućuje dubok i miran san. Sunčeva svetlost reguliše cirkadijski ciklus prema svojoj jačini. Ljudska bića su milenijumima živela u skladu sa prirodom i godišnjim dobima, a na žalost moderan život je sve osim prirodan.
Sunčeva svetlost umanjuje učinke Kronove bolesti i bolesti propusnih creva. Svima onima koji su osetljivi na gluten i imaju upalne procese u digestivnom traktu treba više Sunčeve svetlosti od proseka. Naime poznato je da ljudi s Kronovom bolešću i bolešću propusnih creva imaju male nivoe vitamina D u telu. Nekoliko nezavisnih studija je takođe otkrilo kako sunčanje umanjuje efekte ovih bolesti i brojne druge poremećaje vezane za upalne procese digestivnog trakta.
Uz vitamin D i bolesti digestivnog trakta vezana je još jedna činjenica. Svi oni koji imaju problema sa probavom nisu katatonični, tačnije ne mogu masti, naročito masti životinjskog porekla, pretvarati u energiju, već samo i isključivo šećere i skrob. Zbog istih problema se ne može skladištiti ni vitamin D, već samo ljudi koji su katatonični mogu apsorbovati vitamin D u tela. Dovoljno je reći kako je naš mozak uglavnom sastavljen od masnoće, kao i naši živci, i ista stvar je i sa ćelijskim membranama koje su sastavljene isključivo od masnoća. Hidrogenizovane masti i ulja ne mogu nadomestiti masti životinjskog porekla, dok jedino ulje i semenke konoplje (canabis sative idice) ima identičan vitamin D i esencijalne masne kiseline potrebne našem telu, i stoga posebnu pažnju obratite na pravilan unos masnoća, naročito ako ne jedete životinjske masti, industrijsku hranu ili ako ste frutarijanac ili vegan.
Svako ko ima želudac mora da jede. Slagao vas je neki šarlatan kako nikada ništa ne jede. Inače tog šarlatana redovno hvataju po restoranima. 
I naravno da jedem. Manje nego ranije, daleko manje, ali jedem. I to samo voće i povrće. I dosta vremena provodim na Suncu. Alles gut.
