Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Đaci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi, što ima za posledicu sve veći broj nepismenih. U proseku, svaki treći osmak brka ćirilicu i latinicu, svaki deseti izađe iz škole a da ne zna sve padeže, poznavanje prideva svodi se na žargone, pa se za ono što se nekad nazivalo lepim, danas kaže da je kul, ekstra i vrh.
Država godinama unazad zanemaruje propadanje srpskog jezika, pa se evropski standardi po kojima, recimo, osnovci u Francuskoj imaju 12 časova maternjeg jezika nedeljno, a Bugari 6,5 – ni približno ne primenjuju u Srbiji. Učenje srpskog jezika svodi se na dva do pet časova nedeljno u srednjim školama, četiri časa u starijim razredima osnovne škole i pet časova u nižim razredima. Štaviše, nove zakonske odredbe po kojima broj časova u osnovnim školama mora da se organiči na najviše 25 nedeljno prete da dodatno smanje i časove iz srpskog.
- To bi bilo pogubno za srpski jezik i književnost. Čak i sa postojećim fondom časova, naša deca izlaze nepismena iz osnovnih škola. Na primer, osmak koji je ove godine polagao malu maturu nije znao da se jedino „nisam“, „neću“, „nemam“ i „nemoj“ pišu zajedno sa rečcom “ne”, a čak i najbolji đaci u pismenim zadacima brkaju ćirilicu i latinicu. Najgore je što za to uopšte ne mare jer misle da im pismeno izražavanje ni za šta ne treba u životu - priča Nevena Miljanović, nastavnica srpskog jezika u OŠ “Dragan Lukić” u Beogradu.
Tragikomično zvuči da se srpski jezik po evropskim standardima poslednji put učio još 1883. godine. U prvom razredu tada se pohađalo 10 časova srpskog nedeljno, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Srbija je, u tom pogledu, bila naprednija pre 130 godina nego danas.
- Država više ne brine o srpskom jeziku. Tačnije, država odavno ne mari za jezik, a kada se tome doda sindrom opšteg propadanja obrazovanja, ne treba da čudi što su čak i akademski građani nepismeni. Književnost se skoro uopšte ne uči ni u osnovnim ni u srednjim školama, a pravopis se pohađa na nivou incidenta. Čak ni studenti Filološkog fakulteta ne uče srpski jezik sve četiri godine, dok novinari tokom školovanja nemaju srpski jezik kao predmet. Situacija je takva da mladi u Srbiji ne umeju da sastave ni 10 suvislih rečenica, ne umeju da pišu i govore smisleno - kaže za “Blic” lingvista Vlada Đukanović.
Najkritičnija situacija, bar kad je reč o poražavajuće malom broj časova maternjeg jezika, jeste u srednjim stručnim školama. - Srpski jezik se u srednjim stručnim školama pohađa od dva do tri časa nedeljno. Ako, primera radi, treba da obradite obimna književna dela poput “Ane Karenjine”, za to imate na raspolaganju dva časa. Umesto da se kroz srpski jezik istovremeno uči i nacionalna kultura, planovi to uopšte ne predviđaju kao deo nastave - priča Violeta Vučetić, profesorka srpskog u srednjoj PTT školi u Beogradu.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/395722/Srpski-ucimo-manje-nego-strani-jezik
Најсмешније је то што Блиц наводи како је погубно то што новинари немају српски језик као предмет а њихови чланци су неретко преплављени свакаквима погрешкама.
Но, какво је ваше мишљење о овом ?
Poslednja izmena:
Nije bilo bolje ni na faksu. Danas je po ovoj Bolonji sve drugacije ( barem na nasem faksu) tako da mora da se pise skoro svaki dan.
