Парадокси Шопенхауерове филозофије
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 41

Tema: Парадокси Шопенхауерове филозофије

  1. #1
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Овде ћу изнети неке парадоксе које сам ја уочила током размишљања о Шопенхауеровој филозофији. Ја, наравно, не спорим могућност да сам ја глупа особа, али у том случају не желим да ми се спочитава та глупост од стране елитистички оријентисаних чланова форума, већ желим да ми се објасни. Јер ко прихвата да не разуме, има шансу да разуме.

    Такође, ова тема неће служити да се оповргава сама Шопенхауерова филозофија, већ да се разматрају њени парадокси. Дакле онај ко Шопенхауерову филозофију одбацује у потпуности, нема шта да тражи на овој теми.

    Шопенхауерова филозофија је вриштање услед агоније метафизичког бола, Сиоранов "крик безнађа", Мунков "крик", да; али само вриштање не чини ништа осим што продубљује агонију. Неће ме вриштање, огорченост, презирање сваке особе и сваке корњаче на овом свету - спасити. Баш супротно ће ме спасити. Ја не желим да мрзим корњачу и одбијам да мрзим корњачу.

    Парадокс 1.

    Шопенхауер не нуди одговор на питање због чега се метафизичка воља објективише. Такође каже да метафизичка воља - кроз објективацију - спознаје саму себе. Дакле, објективише се да би спознала саму себе. Јер ако је метафизичка воља све у потентном стању, не постоји нешто што она није, једини начин да спозна саму себе је да створи екстерналистичку позицију са које би се могла сагледати. Да створи око које посматра. Шопенхауер каже: "Ми не посматрамо, ми посматрамо око које посматра."

    Шта је ту онда проблем да се каже: метафизичка воља се објективише да би спознала саму себе? Спознати себе је и једино могуће кроз перцепцију, опажање. Бити значи бити опажен, тако да знати себе је једино могуће кроз око другога, око које посматра.


    Парадокс 2.


    У реду, метафизичка воља се објективише да би спознала саму себе. Сада је проблем што се објективише у оваквом свету разноразних страхота. Што би значило да метафизичка воља има неку концепцију шта је добро а шта је лоше? Одакле јој та концепција, када је она изван добра и зла, она добро и зло не познаје, она је фузија супротности, у њој супротности нису издиференциране? Она је изван искуства, до поимања добра и зла долази тек у искуству.

    Ја бих пре рекла да се ради о несвести. Да је несвест = злоба. Јер онај ко није свестан природе свога бића, онај ко не схвата да повређујући другога повређује себе - јер смо сви исто биће, онај ко не схвата да мучећи другога мучи самога себе, тај ће и чинити зла дела, гајити мржњу у своме бићу. Јер гајити мржњу чак и према другоме, не дешава се нигде осим у нашем бићу, у нама. То језгро мржње остаје у нама, колико год друге особе узимали за узрок те мржње или је пројектовали на друге.

    Дакле, ради се о борби свести против несвести. Несвест би била зло, апсолутна свест би била добро. Зато се понегде може срести дефиниција апсолутне свести као Божије свести, God consciousness.

    Као рецимо, дете, када је мало, његови цртежи биће жврљотине. Са развојем свести, линије ће постајати све префињеније, цртежи све лепши у смислу да се види да их је радила интелигентна рука. До евентуалног развоја уметничког генија. Да ли ћемо жврљотине назвати "зло"? Чисто сумњам, назваћемо их недовољно развијена свест.

    Парадокс 3.

    Овај свет је казна за наше злобне суштине и карактере. У реду. Кога метафизичка воља кажњава, саму себе? Јер она је у основи свега, па и мене. Ако кажњава мене, кажњава себе? Ако је нешто казна, мора бити казна за нешто? Дакле, казна као последица. Како последица у изванпојавном свет у коме каузалитет не важи?

    Парадокс 4.

    Ако смо сви сушто зло у својој најинтимнијој суштини, како то да ја у себи препознајем потенцијално добро, љубав, морал? Одакле то, у бићу које је сушто зло?

    Парадокс 5.

    Сви смо на овом свету због свог интелигибилног карактера, једина шанса за наше спасење је његова промена, а Шопехауер једва да дозвољава могућност да је то могуће? Дакле, промена карактера је једини спас, а то скоро да није могуће?

    Парадокс 6.

    Суицид. Криви смо што смо на овоме свету, не знамо што смо криви, али ок, опет не можемо ни да се убијемо, јер суицид не води негацији воље нити ослабађању од метафизичког зла?
    Дакле, трпи агонију јер метафизичка воља црпи задовољство из твоје патње, заправо метафизичка воља је твоја права суштина, тако да заправо црпиш задовољство из сам своје патње?

    Парадокс 7.

    Због чега је све ово проблем, када смо ми вечна и трансцедентна бића, богови у својој суштини? Због чега би ме све ово тангирало?



  2. #2
    Poznat Аристократа (avatar)
    Učlanjen
    16.10.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.094
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Ми нисмо богови у суштини. Не лажи сама себе, нити друге. Буди човек, оно што јеси са свим врлинама и манама. Сви смо добри и зли.

    Што се тиче твојих питања, много су велика и тренутно запетљана за мој мозак јер се занимам неким другим стварима па немам времена да мислим Само ми је ово на крају привукло пажњу па сам и на то одговорио.

  3. #3
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Као прво, безумниче, будући да си верник, јесмо ли "рођени на Његову слику и прилику"? Како то онда нисмо богови у својој суштини?

  4. #4
    Poznat Аристократа (avatar)
    Učlanjen
    16.10.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.094
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Као прво, безумниче, будући да си верник, јесмо ли "рођени на Његову слику и прилику"? Како то онда нисмо богови у својој суштини?
    Нисмо. Човек је само слика, икона Божја није бог. Да ли је слика човека исто што и човек? Или ево данашње време. Да ли је робот којег човек направи налик њему исто што и човек?

  5. #5
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.706
    Tekstova u blogu
    254
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Нису овде проблем неки Шопенхаурови парадокси него то што ти ниси рашчистила где су домети људског сазнања, И чиме се интелект може а чиме не може бавити у својим спекулацијама.

    Па тако преносиш форме интелекта у област метафизичке воље где те форме не важе као да је и Шопенхауер то радио па упадао у парадоксе..

    Шопенахуер није то радио. Он није неки фантаста и сањар него филозоф који је јасно познавао границе његове и границе сваке филозофије уопште:

    "Moja filozofija ne govori o kulama u vazduhu, nego o ovom svetu. Ona očitava svet koji leži pred njom kao neku ploču sa hijeroglifima i uvek i svugde pokazuje njegov sklop. Ali šta je stvar no sebi izvan te relacije, to nisam rekao nikada, jer to ne znam. Ali u njoj je volja za život. A šta je Ono sem, kad Ovo više nije, ili još nije - to je transcendentni problem, tj. takav čije rešenje su oblici našeg intelekta, koji su proste funkci-je mozga određenog za službu pojavama individualne volje, koji uopšte nikad ne mogu da se shvate i misle. Tako da mi, i kada bi nam se oni zaista otkrili, ne bismo od toga ništa razumeli." Šopenhauer
    То што ти и многи други тражите одговоре на питања о трансцендентном значи само да нисте схватили где су границе сазнања и да такви одговори нису могући, не зато што их не знамо већ зато што су изван могућности сазнања.

    Поновићу опет и овде:

    Питање "зашто" нема важења у свету ствари по себи,а поготову нема важења питање "одакле" и куда. Нити питање разлога. Чина и последице.Награде или казне. Јер каузалитет, узрок и последица, имају важење само у појавном свету не и у ствари по себи.

    Схвати да је то непојмљиво сазнању. Сасвим другачије од свега што познајемо. Шта интелект може рецимо мислити ако му се каже да нас после смрти чека "егзистенција која није даље трајање"?

    Али људи нису навикли да се зауставе . Па покушавају давати објашњења на СВАКО питање, Јер им немогућност објашњења побуђује страх од непознатог. Па зато желе да рационализују чак и трансцендентно.

    Који је разлог твог доласка у овај свет. не знамо. Не зато што још нисмо сазнали а некада хоћемо, већ зато што је одговор изван могућности сазнања и разумевања.
    Од свега тога имамо само интуиције, магловите ресе. Наслућујемо шта нас чека после. Нешто блиско мелодији, Квалитативна множина је најбољи опис те интуције. Али само наслућујемо.

    Форме нашег интлекта једноставно нам не дозвољавају да свет ствари по себи спознамо у његовој изворности ван тих форми.
    Poslednji put ažurirao/la oziman : 28.07.2013. u 11:57

  6. #6
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Такође ћу и ја пренети шта сам написала на својој теми:

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Што би интелект морао да мисли, ево мени је интуитивно појмљиво шта значи "које није даље трајање". Исто тако ми интуицијом може бити појмљив мој злобни карактер, али га интуицијом не налазим у себи?

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Па ако ми нешто представља агонију, нормално да ћу покушати да му се приближим, макар интуитивно. Мој захтев да знам како то мој карактер може бити злобан а овај свет казна за тај исти карактер, када долази из света у коме добро и зло, као и каузалитет немају значења, је заправо страх од познатог - од мог карактера. Јер ипак, мењати свој карактер је врло конкретна ствар. Како могу да га мењам ако не знам шта је у њему злобно?

    Као да ми је неко дао празан папир и рекао: Е САД НАЦРТАЈ ТОЈ КУЋИ КРОВ.

    После свог мог писања на овом форму, он ми напакује страх од непознатог и трансцедентног које једино може бити утеха, а не извор страха. О, Боже

  7. #7
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    - " Ima stvari koje ni ti ni ja ne možemo da pojmimo"
    -"e? a kako ti to znaš"
    - " pa tako što sam koristio logiku"
    - "misliš ono..žene imaju celulit - ona osoba nema celulit, prema tome ona nije žena?"
    - "ne tu subjektivnu logiku, već onu koja je logika za sebe, matematičku. Na primer: šta ako kažem da kosmos postoji oduvek. Da jednostavno Jeste. da nema ni kraj ni početak?"
    - "a šta ako ja kažem da smo svi u stvari jedan papagaj, koji sanja da je neko drugo, dvonogo biće, podeljeno na 7 milijardi..i zabavljaju se sto hiljada godina, samo što taj papagajev san traj u stvari 10 sekundi..koje su u stvari kosmički nemerljive našim merilima, jer smo mi u papagajevom snu"

    -(otpija pivo..gleda, trepće..trepće..gleda..)

  8. #8
    Aktivan član wihor (avatar)
    Učlanjen
    14.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.971
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio ranjeni Zoro Pogledaj poruku
    - " Ima stvari koje ni ti ni ja ne možemo da pojmimo"
    -"e? a kako ti to znaš"
    - " pa tako što sam koristio logiku"
    - "misliš ono..žene imaju celulit - ona osoba nema celulit, prema tome ona nije žena?"
    - "ne tu subjektivnu logiku, već onu koja je logika za sebe, matematičku. Na primer: šta ako kažem da kosmos postoji oduvek. Da jednostavno Jeste. da nema ni kraj ni početak?"
    - "a šta ako ja kažem da smo svi u stvari jedan papagaj, koji sanja da je neko drugo, dvonogo biće, podeljeno na 7 milijardi..i zabavljaju se sto hiljada godina, samo što taj papagajev san traj u stvari 10 sekundi..koje su u stvari kosmički nemerljive našim merilima, jer smo mi u papagajevom snu"

    -(otpija pivo..gleda, trepće..trepće..gleda..)
    da to je tacno
    -light of the ring-

  9. #9
    Aktivan član wihor (avatar)
    Učlanjen
    14.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.971
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    zato se i stanje uskladjenosti nekog subjektivnog procesa ne moze saznati spolja, bez ucestvovanja "ispitanika"
    -light of the ring-

  10. #10
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.706
    Tekstova u blogu
    254
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Такође ћу и ја пренети шта сам написала на својој теми:
    Што би интелект морао да мисли, ево мени је интуитивно појмљиво шта значи "које није даље трајање".
    Ако ти је интуитивно појмљиво онда размисли да ли можеш сада то што интуитивно увиђаш као егзистенцију која није даље трајање, да претвориш у ствар, у предмет, И да онда истом проналазиш узрок, последицу, да гледеаш одакле је и куда иде и слична питања? Ако можеш не бих рекао да је то интуиција.
    Ми имамо те магловите ресе трансцендентног али речи не могу то да описују. То је нешто својеврсно, доступно само непосредном искуству.

    Исто тако ми интуицијом може бити појмљив мој злобни карактер, али га интуицијом не налазим у себи? Па ако ми нешто представља агонију, нормално да ћу покушати да му се приближим, макар интуитивно. Мој захтев да знам како то мој карактер може бити злобан а овај свет казна за тај исти карактер, када долази из света у коме добро и зло, као и каузалитет немају значења, је заправо страх од познатог - од мог карактера. Јер ипак, мењати свој карактер је врло конкретна ствар. Како могу да га мењам ако не знам шта је у њему злобно?
    Питаш како и зашто је карактер такав какав је? И какав одговор очекујеш?

    Узмимо овако:

    Неко жели да живи.

    Ок, можемо поставити питање. Зашто жели да живи?

    Одговор: Да би уживао у животу.

    Зашто жели уживати у животу?

    И ето... дошли смо до питања без одговора, јер смо наишли на вољу а за њу не важи начело разлога. и питање зашто. Жели зато што жели.

    Исто тако. Ми констатујемо свој интелигибилни преко емпиријског каракера, Али не можемо ту постављати питања зашто је он такав а не другачији. Ми констатујемо да је он такав какав је. Такође, констатујемо да је објективација метафизичке воље у виду овог света у коме смо нешто јадно што не би требало да постоји као такво. Ми ту увиђамо дакле циљ. Циљ је одбацити ту објективацију у целини и вратити се трансцендентном ма шта то било.

    Као да ми је неко дао празан папир и рекао: Е САД НАЦРТАЈ ТОЈ КУЋИ КРОВ.
    Није ти дао празан папир него ти је дао папир на коме се пројектује хорор филм. Ти можеш констатовати да је филм лош иако не знаш шта је пројектор.

  11. #11
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    ne možeš se otarasiti svog mozga

    da bi bilo šta spoznao mora da ti radi mozak.

    da bi bilo šta uradio na kompu, moraš da ga uključiš u struju.

    i svaki mozak gradi svoju individualnu, specifičnu realnost.

    Ipak, kada više individualnih, specifičnih i unekoliko različitih mozgova, posmatra realnost zvana zelena livada sa 22 čoveka koji jure za loptom - pa se na njih sve iznenada sruči betonska ploča od 19 tona - tu sve razlike prestaju i stapaju se u jedan isti doživljaj koji ni jedan od tih specifičnih mozgova ne može da porekne.

  12. #12
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Жели зато што жели.
    Ето, видиш да ипак може да ми се објасни зашто је карактер такав какав је. Јер је такав. Мени је то заиста довољно. Сада знам.

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Није ти дао празан папир него ти је дао папир на коме се пројектује хорор филм. Ти можеш констатовати да је филм лош иако не знаш шта је пројектор.
    Шта са онима којима живот није хорор филм?

    - - - - - - - - - -

    Уствари, не мораш ми одговарати на то друго питање, јер имам занимљивије. Шта са онима којима је живот био хорор филм али то више није, да ли је дошло до некакве промене њиховог интелигибилног карактера?

  13. #13
    Primećen član
    Učlanjen
    10.05.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    797
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    odlična tema

    sviđa mi se ovaj pasus

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Овде ћу изнети неке парадоксе које сам ја уочила током размишљања о Шопенхауеровој филозофији. Ја, наравно, не спорим могућност да сам ја глупа особа, али у том случају не желим да ми се спочитава та глупост од стране елитистички оријентисаних чланова форума, већ желим да ми се објасни. Јер ко прихвата да не разуме, има шансу да разуме.

  14. #14
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.706
    Tekstova u blogu
    254
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Шта са онима којима живот није хорор филм?

    - - - - - - - - - -

    Уствари, не мораш ми одговарати на то друго питање, јер имам занимљивије. Шта са онима којима је живот био хорор филм али то више није, да ли је дошло до некакве промене њиховог интелигибилног карактера?
    Нема таквих . Јер:

    цитат :
    " Кајање, срамота, патња, бес, разочарање, неспокој, страх, утученост, очај: ко је икада, на свом животном путу, избегао немилосрдне препаде ових мучитеља? Колико људи је ишта боље уопште и осетило? Напор и сиротиња, толико омрзнути од свих, извесна су судбина огромне већине: а ни малобројни повлашћени појединци, који уживају у лагодном обиљу и доколици, никада не достигну испуњење или истинско блаженство. Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва).
    Када би се туђин изненада обрео у овом свету, показао бих му, као узорак овоземаљске несреће, болницу препуну болести, затвор крцат злочинцима и дужницима, бојно поље прекривено лешевима, флоту која тоне насред океана, народ који пропада под тиранијом, људе изнемогле од глади, или куге. А када бих хтео да му покажем веселу страну живота, не би ли схватио шта су животна задовољства, куда бих ra повео? Ha бал, y оперу, на двор? С пуним правом би могао помислити да му још увек показујем разноврсност беде и жалости.

    Запитајте се, питајте било кога од својих познаника, да ли би поново проживели последњих десет, или двадесет година свог живота. He! Али наредних двадесет, веле они, биће боље.

    "И надају се да he од животног талога добити
    оно што им први живахни млаз не могаде дати".

    И на крају схвате (тако је велика људска беда; она чак и противречности успева да помири) како се истовремено жале и на краткоћу живота и на његову таштину и муку."

    цитат: Дејвид Хјум

  15. #15
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Како мислиш да нема људи којима живот није хорор? Да, има их. Има људи који се осећају релативно срећно
    Нико није ни рекао да је критеријум блаженство.

  16. #16
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    ja ceo život živim u dvorcu kojeg su sazidali moji preci
    naše se bogatstvo godinama samo gomilalo, jer smo imali sreću da je naš siromašni čukun čukun čukun deda, našao mnogo dijamanata doel ispod ergele.
    I imali smo sreću da su te dijamante ljudi voleli i bili spremni da plate basnoslovne svote novca.

    Od tih novaca, pola smo davali uvek za uboge i bolesne.
    Od druge polovine živimo odlično. Svi smo zdravi i uživamo u šarenoj bašti života, bilo da smo u dvorcu ili jednoj od naših 29 kuća, rasutih svuda po kontinentima.

    Pisao bih danima o ovoj sreći, ali trenutno vozim niz serpentine kod Nice, i motor ovog novog Maseratija je tih, ali ipak nedovoljno da moj diktafon lepo razazna glas kada pričam u njega.
    Nadam se da će ovo otići na forum..(Šalji!)

  17. #17
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    hahaha ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    - - - - - - - - - -

    Добро, сви смо бедни и несрећни, али ја ето не знам шта више да кажем на то, ево сад ми је баш лепо и смејуљим се )))))))))))))))

  18. #18
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.706
    Tekstova u blogu
    254
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Citat Original postavio Nasdaq Pogledaj poruku
    Како мислиш да нема људи којима живот није хорор? Да, има их. Има људи који се осећају релативно срећно
    Да. Као што се осећају срећно војници док јуришају на ровове. Док око њих звиждућу меци.

    Да поновим опет оне Хјумове речи:

    "Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва)."

    Ми можемо бити само релативно срећни док избегавамо ужарена места у паклу .

    Као што сам писао на теми о негацији воље:



    Uzarena vatra predstavlja zivot u njegovom trajanju po kome individualne volje trebaju preci. Oni mogu u svom tom uzarenom ugljevlju traziti ono mesto koje nije toliko uzareno i na kome se mogu zaustaviti i odmoriti. Takodje oni vide i malo pred sobom jos takvih mesta i to im je sasvim dovoljno za utehu i "bezbrizan zivot", a pri tome oni nisu svesni da ce vremenom ugljevlje postati sve uzarenije a hladnih mesta bice sve manje, tako da taj metod utehe i to kvaziresenje (trazenje hladnih mesta) nije odgovarajuce. To je zamazivanje ociju onih koji su u sred pakla a misle da je zivot na zemlji raj. Iluzija nad iluzijama.

    Pa sta je resenje uzasnog osecaja koji ova situacija stvara ?. Resenje osecaja pesimizma i bezizlaza u koje zapadne svako ko pogleda svet bez vela Maje preko ociju.?

    Resenje je ne traziti hladna mesta u uzarenom ugljevlju vec obuhvatiti ceo uzareni krug i odbaciti ga u celini, sa sve toplim i hladnim mestima... to znaci negirati volju.

  19. #19
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.656
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Добро, јесте, то је све тачно, и ја то све знам, свакакве грозоте прете на сваком кораку, али се опет осећам сигурно и безбедно и немам никакав страх, па чак и да ми сад кажу: У 30ој години ћеш бити набијена на колац испред Дома синдиката.
    Па добро, шта да се ради )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

  20. #20
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    da bi negirao volju, moraš prvo da imaš volju da je negiraš.

  21. #21
    Veoma poznat
    Učlanjen
    24.12.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.789
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    ajde deco idite pa nam opet dodite jer da bi ste dosli morate prvo da odete.....

  22. #22
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    pa jes..
    to ti je ono, oću da neću da hoću.

  23. #23
    Veoma poznat
    Učlanjen
    24.12.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.789
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Sopnehauer je paranocini introvertni um koji je svoju strahove koji su ga paralisali nazvao nekakvom metafizickom voljom....

    - - - - - - - - - -

    Citat Original postavio ranjeni Zoro Pogledaj poruku
    pa jes..
    to ti je ono, oću da neću da hoću.
    necu da ocu nego ocu da necu.....

  24. #24
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    529

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    iskreno, bole me kerec za šopenhauera
    na njega je popadala prašina

    od kad se svet otvorio putem interneta, ne pada mi na pamet da se bavim ubuđalim mudroserima koje danas svako dete sa foruma može da zabezekne pitanjima i matira odgovorima.

    da se svet nije menjao, neki bi još pisali kako je sve nastalo iz vatre..i slične gluposti

    ali neki imaju nekakav filosofski fetiš i judrka na šopenhaurove zulufe i na ničeove brkofe

    što naravno mogu da razumem.

    sve je stvar trenutka
    i meni tetka slučajno sela na glavu kad sam bio beba..pa sad volim sit on maj fejs bejbe

    ko je tu kriv? niko.

  25. #25
    Veoma poznat
    Učlanjen
    30.01.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pezos
    Poruke
    13.507
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Парадокси Шопенхауерове филозофије

    Šopenhauer se malkice predomislio kad je krenula slava i lova...
    Nije mu svet više izgledao tako mračan i sklon padu i nesreći...

    Inače,i mene zabole za te anahronce...Troposfera ove planete je raj nebeski...Več na tridesetak kilometara od
    planete je ledeno,ne mere se dihat i -nije to to...
    Nastali smo u raju na zrncu peska u prostranstvu koje je grozno i neumoljivo prazno i za nas ubistveno...
    Nezahvalne bakterije-htele bi više,a već imaju premiju u šaci!
    Premiju svemirskog lotoa.Jer mogućnost da nastanemo je jedan prema 10 na eksponent koji treba ispisati s nulama oko ekvatora...
    Šopenhauer je bio nezahvalna bakterija neka od soja flaminija-komplikovana s lošim reakcijama na nju...

Slične teme

  1. Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 13.10.2011., 17:31
  2. Српски парадокси
    Autor Skeljzen u forumu Politika
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 26.09.2010., 08:15

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •