Gde žive emocije?

Kad nas obuzme ljutnja, jer nas je kolega prozvao za grešku, za koju nismo odgovorni; ili tuga, jer smo saznali da nismo dobili posao kom smo se nadali; u našem telu se pokreće biohemijska reakcija, čije je trajanje vrlo kratko.







Samo minut i po je potreban da se u našoj krvi stvore, deluju i zatim povuku hormoni koji se luče kad neki događaj doživimo kao stresan...

Čuvajte emocije. I čuvajte se stresa.

Поента је у мислима. Људи често размишљају о неком проблему много. Ако се неко наљути, он може да се љути много дуго, чак и годинама зато што константо размишља о неправди, злу и сличноме које му је нането. Тако се стално понављају емоције, циклично.

Зато ја рецимо кад ме неко изнервира, изађем напоље, прошетам или само седнем у тишини док не прође неких 10 мин да се оладим.
Тугу је мало теже лечити, мисли се често јављају али могу и то да савладам. Постоје бројни мотивациони видео снимци, текстови од по 5 мин који могу то да ублаже. Само треба наћи решење да емоције прођу и што мање размишљати о проблемима, о неправди и злу који су нам нанети. По мени један од најбољих лекова за то је рад и то физички рад. Може и теретана, неки спорт, само да се бес избаци из себе. Уз присуство других људи, најбоље оних које знамо, који су на блиски.

Žive u nama
Situacije i ljudi samo ih podstaknu da se pojave!
Ova tačka straha i knedla u grlu, uh, umela je da me nervira.
...Kad se uskomešaju negativne emocije pod dejstvom misli...samo malo sačekati...jer proći će...
...kao glumci na pozornici...misli i emocije se neprestano smenjuju