Molim za pomoc, ako neko zna malo vise da mi kaze o ovome. Kod tate mi je juce ustanovljen rak kostiju, zahvatio je 4cm na grudnom kosu, na nekoliko mesta po 1cm na lobanji, na plecki i butini. Da li je to mnogo i da li ima neke sanse za izlecenje? Svako vase iskustvo i savet su dragoceni. Hvala unapred!
---------------------------------------
moj otac je obolio sa 52 godine od raka na grkljanu. za nas je to bio shok jer kad cujes za rijec RAK sve ti se lampice pogase, podvrgnuo se totalnoj operaciji zatim je imao invazivno zrachenje, morao je da uchi da pricha na aparat. Sva ta desavanja on je mehanichno obavljao kad je izasao iz bolnice ali je odbijo da pricha na aparat on u tom aparatu nije video sansu za komunikaciju vec je to mnogo tragichno shvatao, mnogo razgovora sam vodila na tu temu pokusala svakako i tek kad sam onako "ostro" ocitala bukvicu propricho je vezhbao kad je sam i na kraju "baratao sa aparatom"
Nazalost negde je ostala neka klica koja se sirila i rasla i tako je jedne veceri samo pao ko krpa opet do bolnice i tamo se videlo da ima metastaze u mozgu, isli smo tada kod mnogo doktora sve u nadi da neko od njih ima neku ideju sta i kako dalje i svagde nam je bio isti odgovor "nazalost nema leka" u to vrijeme sam chula za neke ampule koje se proizvode u rusiji ali i to kad su culi ljekari jedan rece "nemojte da vam izbijaju pare iz dzepa nema vasem ocu spasa jedino chudo moze da se desi"
sjecam se jedne scene iz bolnice gde je brat, majka i ja stajali oko kreveta i gde smo rekli da od ponedeljka krece hemoterapija, nije nas ni pogledo i tad mi se sa oci digoshe "roletne" i pitala sam ga da li on ZHELI da krene sa hemoterapijom, tad me pogledo i nasmijesio se
Brat me posle na parkingu pito kako ja mogu uopste da pitam tako nesto!? i tad sam rekla bratu i majci sve sto radimo u poslednih par mjeseci radimo zbog sebe jer mi necemo da primimo cinjenicu da on umire, jer je nama to tesko ostati bez oca a to je cist egoizam, mi smo egoisti i nista vise. Kad smo bili u heidelbergu u bolnici da vidimo da li se mozhe pokushati neka nova varijanta zrachenja doktorica je rekla "nazalost vama nema spasa" on je tad ustao sa suzama u ocima i reko "hvala vam , dakle gotovo je" najljepse godishnje doba za njega je bilo proljece i bash u proljece je i umro.
iz danasnje perspektive komotnu mogu da kazem da je moj otac "umro" sa 52 godine kad mu je prvi put postavljena dijagnosa tad se on pozdravio sa zivotom, bio je mnogo lep covek, omiljen u drustvu vesele zvijezde ali nazalost nije bio optimista, nije vjerovo da se tako teska bolest moze "preziveti" a i posle operacije ostao je bez mirisa i ukusa i sto je najgore bez govora u aparatu nije video sansu smatrao je da je "unakazhen" od strane medicine.
Nemam pojma sto sam ti ovo isprichala, mozhda povuchesh neku pouku iz ovog
Zelim ti snage kojim god putem da krenete.
jedan dr na forumu pa dr znate sve treba probati a ako clanovi nemacke komisje e koja vazi za jednu od najstrucnijih na svetu ovo tvrdi onda sta dalje reci..Da su nemacki lekari bili u soku kad su gledali da vitamin b17 iz kostice kajsije bukvalno sagoreva celije tumora kao najaca hemoterapija da ulje od kanabisa radi to isto da je dete od 5 god bilo izleceno od raka mozga upotrebom ulja od kanabisa i sta cemo onda zato ne pricaj gluposti...
