Da li mozemo znati sto stvar nije (po sebi), a ne mozemo sto jeste (po sebi)

kaoH

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
258
Tema se tice iznijete korisnik oziman-ove i Sopenhauerove teze da mozemo saznati sto stvar po sebi nije, iako ne mozemo sto jeste.
Prenijecu diskusiju, jer mislim da je to najbolje i za citaoca, da prati suprotstavljanje misli i odluci se:

kaoH:
Већ су постављали та питања а већ сам на иста и одговарао. Па ћу пренети то и теби овде:

O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није. Међутим, то збуњује многе па имамо овакве примедбе:



Тако да ћу то појаснити:

Нема ту никаквог кршења логике.
Ovo mi se vec ne svidja, jer psiha ne radi po zakonima Aristotelove materijalne logike. Idemo dalje...
На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо,

јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.
Ovo vazi samo pod uslovom da znam sto dzep jeste. ZAR NE? I koliki slon jeste. I da li je materijal dzepa zapaljiv. I da li ugarak pali zapaljive stvari.
Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не.
Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.

Kako znas da stvar po sebi nema toplotu? Boje? Mirise? Ukuse? DOKAZI! Tako sto je kada se udaljavas od vatre ona (toplota) manja, tj. ti je manje osjecas jer si joj manje izlozen? Pa je li to dokaz da vatra nema toplotu? A zanimljivo bi bilo i to kako bi mogao da dokazes da nesto nema boju.
Empirijski? Spekulativno? Na oba nacina mozda?

Не знам ко си ти и одакле си се појавио, али колико схватам ти си верник.
Shvatanje ti i nije bas najbolja strana. Ateista sam.

Па наравно. Један од 99 процената човечанствва који нису никада чули за идеалност секундарних квалитета па мисле да су боје ,

мириси, укуси, топлота, чврстоћа на предметима око нас а не само у свести као такви.

Ево ти ово па размишљај.
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-

Primarni-i-sekundarni-kvaliteti


А када једном увидиш да у спољашњем свету нема тако нечег као што су боје, мириси, укуси, топлота чврстоћа можда појмиш и остало .

Ako neko nije reko da boje postoje u stvarnosti (JESAM LI TO REKO?) zasto onda mislis da on misli da postoje? Zamisli se malo o tome na osnovu cega si donio zakljucak da ja mislim da boje stvarno postoje. To ti je tzv. metakognicija, razmisljanje o razmisljanju. Nisam ja reko da mislim da boje postoje. Ni toplota. Ja ne znam da li to postoji. Dakle: kazem: ne znam da li postoje boje i toplota ili ne. Da li sad protivurijecim necemu u gornjem postu mom? [Citiraj mi cemu.] A John-a Locke-a znam napamet, ni malo mi se ne svidja taj covjek. Njegova metakognicija je kao i tvoja, na nivou djeteta od ispod 3 godine.
 
Poslednja izmena:
Шта је ту непојмљиво? Ако је одређење нечега негативно, онда знаш шта то није, а не шта јесте.
Можеш сазнати објекат. Ствар по себи није објекат, јер се онда се не би звала "по себи" већ "објекат". Као нешто што није објекат, не можеш је сазнати. Али посматрајући објекте, знаш шта она није - објекат.
 
Sve си цитирао осим одговора на тему коју си ево поставио:

Па ево тог одговора:

To je isto ko da si reko: za moju zensku ne mogu reci da li me vara, ali mogu reci da li je spavala s drugim i pokusala da to prikrije od mene
Ili: ne mogu reci da li je k***a, ali mogu reci da li nije

Већ су постављали та питања а већ сам на иста и одговарао. Па ћу пренети то и теби овде:

O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није. Међутим, то збуњује многе па имамо овакве примедбе:

Suština ispravnog po logičkog zaključivanja bi bila da ako ne možemo znati sta nesto jeste onda sasvim sigurno ne možemo znati ni šta nije.

Тако да ћу то појаснити:

Нема ту никаквог кршења логике.
На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Можемо дакле знати шта нешто није ако знамо шта припада само сазнању а не том нечем. Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је инстересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.
 
Sve си цитирао осим одговора на тему коју си ево поставио:

Па ево тог одговора:



Већ су постављали та питања а већ сам на иста и одговарао. Па ћу пренети то и теби овде:

O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није. Међутим, то збуњује многе па имамо овакве примедбе:



Тако да ћу то појаснити:

Нема ту никаквог кршења логике.
На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Можемо дакле знати шта нешто није ако знамо шта припада само сазнању а не том нечем. Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је инстересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

pa ti nisi vidio odgovor? Evo ti OPET odgovor na ovo:

kaoH:
Већ су постављали та питања а већ сам на иста и одговарао. Па ћу пренети то и теби овде:

O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није. Међутим, то збуњује многе па имамо овакве примедбе:



Тако да ћу то појаснити:

Нема ту никаквог кршења логике.
Ovo mi se vec ne svidja, jer psiha ne radi po zakonima Aristotelove materijalne logike. Idemo dalje...
На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.
Ovo vazi samo pod uslovom da znam sto dzep jeste. ZAR NE? I koliki slon jeste. I da li je materijal dzepa zapaljiv. I da li ugarak pali zapaljive stvari.
Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
Kako znas da stvar po sebi nema toplotu? Boje? Mirise? Ukuse? DOKAZI! Tako sto je kada se udaljavas od vatre ona (toplota) manja, tj. ti je manje osjecas jer si joj manje izlozen? Pa je li to dokaz da vatra nema toplotu? A zanimljivo bi bilo i to kako bi mogao da dokazes da nesto nema boju.
Empirijski? Spekulativno? Na oba nacina mozda?

Не знам ко си ти и одакле си се појавио, али колико схватам ти си верник.
Shvatanje ti i nije bas najbolja strana. Ateista sam.
Poslije ovoga slijede postovi koje sam naveo u prvom postu:
Па наравно. Један од 99 процената човечанствва који нису никада чули за идеалност секундарних квалитета па мисле да су боје ,

мириси, укуси, топлота, чврстоћа на предметима око нас а не само у свести као такви.

Ево ти ово па размишљај.
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-

Primarni-i-sekundarni-kvaliteti


А када једном увидиш да у спољашњем свету нема тако нечег као што су боје, мириси, укуси, топлота чврстоћа можда појмиш и остало .

Ako neko nije reko da boje postoje u stvarnosti (JESAM LI TO REKO?) zasto onda mislis da on misli da postoje? Zamisli se malo o tome na osnovu cega si donio zakljucak da ja mislim da boje stvarno postoje. To ti je tzv. metakognicija, razmisljanje o razmisljanju. Nisam ja reko da mislim da boje postoje. Ni toplota. Ja ne znam da li to postoji. Dakle: kazem: ne znam da li postoje boje i toplota ili ne. Da li sad protivurijecim necemu u gornjem postu mom? [Citiraj mi cemu.] A John-a Locke-a znam napamet, ni malo mi se ne svidja taj covjek. Njegova metakognicija je kao i tvoja, na nivou djeteta od ispod 3 godine.
 
Poslednja izmena:
Ustvari je hakim bej genijalno parodirala tvoj odgovor na temu, ti si dokazala da se o stvari po sebi moze saznati sto nije a ne moze sto jeste cisto na osnovu recnika. Jeste smijesno.

Хаким је ваљда мушкарац? И нисам стекла утисак да сам испародирана, али и да јесам, шта је ту страшно?
 
pa ti nisi vidio odgovor? Evo ti OPET odgovor na ovo:


Ваљда ово зовеш "твој одговор":

Ovo vazi samo pod uslovom da znam sto dzep jeste. ZAR NE? I koliki slon jeste. I da li je materijal dzepa zapaljiv. I da li ugarak pali zapaljive stvari.

Знаш шта џеп јесте као што знаш шта у нашем сазнању припада свести и само свести. На тај начин можеш закључити када одузмеш свест шта такође одузимаш са њом и шта самим тим оно изван свести или ствар по себи није.

Али уместо што постваљаш безвезна питања изникла из неразумевања..ваљда би прво морао да научиш шта је уопште подела на појаву и ствар по себи. ..зар не?
 
Ваљда ово зовеш "твој одговор":



Знаш шта џеп јесте као што знаш шта у нашем сазнању припада свести и само свести. На тај начин можеш закључити када одузмеш свест шта такође одузимаш са њом и шта самим тим оно изван свести или ствар по себи није.

Али уместо што постваљаш безвезна питања изникла из неразумевања..ваљда би прво морао да научиш шта је уопште подела на појаву и ствар по себи. ..зар не?
Pitam te da li one stvari o tome sto ne moze stati u dzepu mogu znati samo pod uslovom da znam sto dzep (kao stvar po sebi) jeste? Ja mislim da je to jedini uslov. Naravno da znam za Kantovu podjelu.
 
Pitam te da li one stvari o tome sto ne moze stati u dzepu mogu znati samo pod uslovom da znam sto dzep (kao stvar po sebi) jeste?

То је метафора коју сам изнео да бих показао да је могуће негативно знање или да је могуће знати шта у џепу немам иако не знаш шта имам. Ту метафору сам изнео ради тога а не ради појашњења односа свести и ставри по себи .

За тај однос је метафора са двогледом..

Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

И да . Ако ниси приметио, а изгелда да ниси, ово су метафоре а не експерименти.

Тако да се немој бавити њима него оним на шта оне указују.
 
Poslednja izmena:
OSIM STO SI REKO DA JE DVOGLED KAO STVAR PO SEBI NAPRSO! A kako dolazis do tog saznanja ako je nemoguce saznati sto stvar po sebi jeste?

Двоглед у овој метафори представља нашу свест и све оно што припада и постоји само у тој свести. Ствар по себи је непознати свет у који ћемо отићи и који ћемо гледати тим двогледом.
 
Tema se tice iznijete korisnik oziman-ove i Sopenhauerove teze da mozemo saznati sto stvar po sebi nije, iako ne mozemo sto jeste.
Prenijecu diskusiju, jer mislim da je to najbolje i za citaoca, da prati suprotstavljanje misli i odluci se:

човек, па и озиман, је могућност.
човек, нарочито озиман и онак који није, су промашај.
да би знао шта није неопходно је бити што јесте.
 
Двоглед у овој метафори представља нашу свест и све оно што припада и постоји само у тој свести. Ствар по себи је непознати свет у који ћемо отићи и који ћемо гледати тим двогледом.
Ono što Kant naziva "stvar po sebi" se razlikuje od onog što Šopenhauer smatra da bi "stvar po sebi" mogla biti...
Za Kanta je to neobjašnjivi motiv umovanja (približno),dok je za vrlog Artura to nedokučiva inteligibilna volja...
Kad ih psihoanaliziramo u tom segmentu njihovog mišljenja-jasno je da traže objašnjenje svoje upitanosti,svog
egzistencijalnog straha...
Tako da je za Sartra stvar po sebi ništa drugo do "zabrinutost za ja" ili kako bi psihoanaliza izrekla :nesvesni
instikti libida,a libido se reflektuje kao strah os ugrženosti i empatija opstojnosti...Amin. (Šalim se -nema amin...:mrgreen:)

Iz ovih gombanja subjektivnih misli o mislima,jasno je da ne mislimo o objektivnoj stvarnosti već o našem umu (zvali ga
mozak ili um-isti q...samo pakovanje...)-međutim-bez objektivne stvarnosti ili njenog dejstva na naš um posredstvom naših
čula-nema umovanja! ! ! Tako se senzacije pokazuju kao neophodne i za transcedentalno mišljenje! ! !
U stvari,tragovi senzacija koje se prepliču i o kojima mi mislimo su tenscedentalne misli! Misli o mislima!
Dalje-ko to hoće da zove transcedentalnim (strah od ugrožrenosti mišljenja!:mrgreen:) uma ili mozga -od volje mu,
ali isto tako je jednostavnije da to zove psihologijom-naukom o mišljenju! ! !:lol:

Problem čovek stvara sam sebi...U postojanju kauzaliteta nema-postoji haos,a imaginarni sklopovi dela tog haosa koje
čovek misli su kompleksni skupovi koji su pravilni-determinisani.
Determinisanost je ljudski pokušaj -kompleksni izraz haosa -kreacija ljudskog uma! E tu bi mogao stajati onaj "amin":mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Ipak ću dodati,radi lakšeg razumevanja mog skepticizma mogućnosti nas ljudi da išta shvatimo:Kauzalitet i jeste nastao
nesvesnom sumnjom primitivnih ljudi (Heraklit-recimo) da "nešto" pokreče svet...:lol:
A kvantna fizika ne poznaje kretanje kao linijsko-promena pozicije iz superpozicije je "skokovita" i "nevremena"!
Takva su sva "kretanja":samo skokovite promene pozicije skupova kvanata u "magnovenjima"...Naša logika to
ne može lako da prihvati jer mozak se seća tragova koji su linije kretanja-Euklidova geo,metrija prostora,ALI
KOJU MI ZAISTA VIDIMO 3D U NAŠOJ KLEMPI SAMO! ! ! Koja ne postoji nigde više...Postoje skupovi kvanata,
ogromni skupovi brzo (za naše shvatanje)promenljivih kvanata u haotičnim promenama pozicija.Sva naša promišljsanja
o tom mikro svetu koji skupovima čini makro svet se imaju iz korena menjati,uključujući matematičke modele (taj posao
je u toku,a ja malo baš i nisam...:mrgreen:) jer je očigledno da se moramo rešiti euklidske geometrije i da se vektori i
tenzori mikrosveta moraju shvatiti vernije tim poljima u kojima se odvijaju promene...
Tako da je stvar po sebi,zamislite,ipak samo u pisanoj istoriji...:lol:
 
bez objektivne stvarnosti ili njenog dejstva na naš um posredstvom naših
čula-nema umovanja! ! ! Tako se senzacije pokazuju kao neophodne i za transcedentalno mišljenje! ! !
Vrlo interesantno, odakle nam pojmovi beskonacnost, vrijeme, bezbojno, svijest, dobrota/moral, telepatija, konformizam, paznja, fokus, komunikacija (jezik), interesovanje, indiferentnost, SELEKTIVNOST?
 
Poslednja izmena:
Двоглед у овој метафори представља нашу свест и све оно што припада и постоји само у тој свести. Ствар по себи је непознати свет у који ћемо отићи и који ћемо гледати тим двогледом.
I kroz taj dvogled cemo moci da saznamo o stvari po sebi sto nije, ali ne i sto jeste?
 
U skladu sa temom napisacu primer o korisnosti "nisam" (po sebi) filozofije.
Zato sam resio da se otvorim cak dva prsta i da vam kazem sta nisam po sebi, a vi cete mi reci kako ce vam to koristiti:
Nisam lep, nisam slep, nisam platio struju, nisam isao na more, nisam ni planirao da idem, nisam video halejevu kometu, nisam halejevu napisao velikim slovom, nisam razumeo sta je ozimanov cilj, nisam ni siguran da postoji, nisam krao komsijama net al sam ih umrezio, nisam ni na koga ljut, nisam raspolozen za nadznjevanje, nisam pomenut u narodnim poslovicama, nisam hrabar nisam odlucan i nisam zbog toga zabrinut, i nisam po sebi.

Jel da vam je opis jako pomogao?

Na isti nacin mozete opisati i cvet, i miris lipe, i zaljubljenost, i toplu cokoladu, i pritisak prilikom ronjenja, i teve program, i tijanicevu platu i moderatorski ban.
To je jedan sjajan nacin na koji mozete spoznati svet "po sebi" a ne po tepihu.

Jer, cula nas varaju, vide samo projekciju. Cula nam mogu reci da je rukama blizu ringle vruce, ali mi culima ne mozemo znati da je ringla vruca, nego cemo apodikticki dokazati koristeci barklijeve aksiome da ringla uopste nije vruca nego da je nasim rukama vruce po sebi.
Prava slika se uvek nalazi u onome sto nije.
Po sebi.

O tome je malo detaljnije govorio kolega Panta Siklja Nafta u cetvrtom delu svoje analize, i nazvao ga je Udrilirizam.
Naravno, Panta tada nije mogao znati za Barklija i Bergsona, zato sto ih po sebi nikada nije citao.
Ovo je razmisljanje po sebi:
 
Poslednja izmena:

Back
Top