Супер!
А одакле долази Ђаво??
(одговори на ово питање, и пољубићу те у раздељак! Озбиљан сам).
Djavo je pali andjeo koji se pobunio protiv Boga. Zlo nema racionalnog uzroka, pa se ne moze objasniti zasto se pobunio.
To je sve sto cu da ti kazem, kao i ovaj tekst i link sto ti ostavljam ne bi li se urazumio, jer sa psovacima Boga ne razgovaram, ne treba mi tvoje "ljubljenje u radeljak"):
Lucifer - Sotona
Bog je stvorio Lucifera. Reč Lucifer znači "svetlonoša". On je prilikom stvaranja bio bezgrešan kao i sva druga bića koja je Bog stvorio, ali sa slobodnom voljom da bira kako će da živi, kao i sva druga stvorenja. Lucifer je imao visok položaj i vanredne sposobnosti, pa je opisan kao "pečat savršenstva" od svega što je stvoreno (Jezekilj 28.12).
Međutim, Lucifer je u jednom trenutku odlučio da više ne živi u zajednici sa Bogom. Bio je mudar, savršen, ali je "pokvario svoju mudrost svojom svetlošću" Jezekilj 28.17 Umesto da sjaj Božjeg karaktera svetli od njega, Lucifer je veličao sebe i "svoj sjaj", pa je time pokvario savršenstvo koje je do tada imao.
Kako to da savršeno biće pogreši?
Grešiti je iracionalno, nerazumno, ali slobodna bića imaju slobodu da se ponašaju nerazumno ako to žele. Zato ne može da se kaže: "On je pogrešio zato i zato." Zlo nema logički objašnjive razloge svog postojanja. Da to ilustrujemo jednom pričom.
Škorpija je stajala na obali reke u želji da pređe na drugu obalu. Pošto ne zna da pliva, zamolila je žabu, koja je plivala u reci, da je prenese na drugu obalu. Žaba je odgovorila: "Ne smem, ubošćeš me svojom otrovnom žaokom, pa ću uginuti." Škorpija je odgovorila: "Nema logike da to uradim, jer bi se onda oboje udavili. Osim toga, ti mi činiš uslugu, zašto bi ti vratila zlo za dobro?" Žaba je razmislila i pristala da prenese škorpiju. Kad su bili na sred reke, škorpija je ubola žabu svojom otrovnom žaokom, i oboje su potonuli u reku.
Isto tako se ne može logično objasniti zašto inteligentno biće postupa nemudro, kao što je to Lucifer uradio kada se pobunio protiv Boga. Zlo biće nema logičan razlog zašto čini zlo, ali ono ipak čini zlo iako time ubija i samo sebe.
Lucifer je u jednom trenutku pokušao da on sam bude Bog, da se izjednači s Višnjim. Možda vam se ovo čini zastarelim i nevažnim za nas, ali to se događa svakog dana u našim životima. Uvek kada želimo da mi sami budemo kreatori svog života, da živimo nezavisno od svog Stvoritelja, mi radimo isto što i Lucifer. Ljudi su za vreme Fojerbaha i Marksa izmislili parolu: "homo homini deus est", "čovek je čoveku bog". Navodno je sve u rukama čoveka i čovek je u stanju da reši svoje probleme.
Međutim stanje u svetu se pod ateizmom i lažnom religijom nije ni malo poboljšalo. I dalje postoje nove neizlečive bolesti, ratovi se vode bez prestanka, glad kosi ljude, zagađenje prirode je sve veće. Nezavisnost od Boga donela je ljudima zlo, a ljudi iz nekog nelogičnog razloga ipak očekuju da Bog "mora" da ih zaštiti od zla.
Posle pada, Lucifer je dobio ime Sotona, što na jevrejskom jeziku znači "protivnik, neprijatelj dobra", a na grčkom "klevetnik, lažnooptužitelj, opadač." Pošto su ljudi prihvatili Sotoninu pobunu, Bog je Sotonu zbacio na planetu Zemlju, kojom su do tada rukovodili ljudi. "I posta rat na nebu. Mihajlo (Hristos) i anđeli njegovi udariše na aždahu (Sotonu), i bi se aždaha i anđeli njezini (demoni). I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i Sotona, koja vara sav vasioni svet, zbačena bi na Zemlju, a i anđeli njezini zbačeni biše s njom. Zato veselite se nebesa i vi koji živite na njima. Teško vama koji živite na zemlji i moru, jer đavo siđe k vama, i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima." Otkrivenje 12.7-9,12. Sotona je izolovan na planeti Zemlji, zajedno sa pobunjenim anđelima. Bog kaže da je Sotonino delovanje razlog patnji svega što je na Zemlji. Zato je Bog dao Sotoni određeno vreme da dokaže svoje optužbe, i da pokuša da stvori bolji poredak od onog koji je stvorio Bog. To je veliki razlog zašto se Bog ne meša u naše živote kada mi to od Njega ne tražimo.
Kako je došlo do pojave zla na našoj planeti?
Da li je Bog ovu planetu pretvorio u smetlište na koje je bacio sve ono što nije valjalo u svemiru? Bog ne bi zbacio Sotonu na ovu planetu, da ljudi nisu prihvatili Sotoninu pobunu protiv Boga. Kada je stvoren, čovek se nalazio u stanju savršenstva, a posle greha protiv Boga, čovek je pao na niži stepen postojanja. Željom da on bude Bog, da se izjednači s Višnjim, čovek je izgubio prvobitnu pravednost.
Pre čovekovog pada, i okolina u kojoj se čovek nalazio bila je savršena. Ništa nije bilo oko čoveka ili u samom čoveku što bi ga navelo da učini ovaj greh. Ljudska priroda bila savršena, ništa joj nije nedostajalo, sve je odlično funkcionisalo.
Ljudska priroda bila je savršena, međutim čovek nije imao dovršen (ugrađen, zaokružen) karakter. Čovekov karakter je trebalo da se razvija, da sazreva koristeći slobodnu volju na ispravan način. Bog je tako stvorio čoveka da može da se razvija kroz celu večnost. Čovekov odnos sa Bogom je mogao da bude sve kompletniji i savršeniji.
Neki ljudi kažu da je Bog namerno postavio drvo poznanja dobra i zla da bi naši praroditelji pogrešili. Sigurno su i drugi stvoreni svetovi imali takva stabla, ali nisu zgrešili. Problem nije bio u drvetu, problem je bio u ljudima, u njihovom odnosu prema Bogu.
Zašto je onda čovek pogrešio? Ako je sve bilo savršeno, ako je sve dobro funkcionisalo, šta je to onda što je prouzrokovalo želju čoveka da se izjednači sa Bogom?
Mi obično tražimo zakonitosti u pojavama koje nas okružuju.
Na žalost, zlo nema u sebi zakonitosti. Zlo nije racionalna kategorija i ne može se objasniti umnim putem. Ako bismo mogli da putem logike objasnimo zašto je Lucifer, ili zašto su Adam i Eva pogrešili, mi bismo mogli da opravdamo zlo koje su učinili. Ne postoje racionalno objašnjenje za sam čin greha.
Greh je razaranje. Bog je stvorio svet 'ex nihilo', ni iz čega je stvarao nešto. Greh je obrnuti proces, pri čemu se od nečeg stvara ništa. Greh je razaranje stvorenog, on je princip suprotan stvaranju. Greh je samoubilačka sila. On jede sam sebe. Kada završi da uništava samoga sebe, on umire i to je najveća kontradikcija greha. Umesto da čovečanstvo evoluira i postaje sve bolje, greh se sve više množi u ljudima. Greh je kao grudva snega koju čovek baci sa vrha planine, a do podnožja pokrene čitavu lavinu.
Mržnja ne uništava samo objekat mržnje nego uništava i subjekat mržnje, onoga koji mrzi. Bilo kakav prekršaj moralnih zakona, ne uništava samo okolinu nego jede samoga čoveka. Bilo kakav greh ili bilo kakvo zlo koje čovek čini, deluje samoubilački na njega samog.
Greh je prvim ljudima bio nepoznanica, a bio je besplatan i dobro izreklamiran od Sotone. Većina ljudi koji puše, prvu cigaretu popušili su besplatno. Većina alkoholičara i narkomana besplatno su dobili prvu čašicu i džoint. Zlo u cigareti bilo je reklamirano kao "poseban osećaj", "postaćeš neko u društvu", a i besplatno je. Iako smo svi mi čuli da je pušenje štetno, većina ljudi ne sluša glas razuma, nego glas lične oholosti. Svaki pušač može da potvrdi da je od prve besplatne cigarete imao samo mučninu i povraćanje, a osećaj veličine je brzo prošao. Zato možemo da kažemo da smrt nije Božja kazna, nego posledica koju su ljudi izabrali.
Naša planeta Zemlja je zaista najgori postojeći svet, zato što samo ovde postoji pobuna protiv Boga. Reč greh (jevr. het) znači "promašiti, doživeti neuspeh". Drugim rečima, ako čovek greši, to znači da je on promašio smisao svoga života, nije postigao cilj, doživeo je neuspeh kao ljudsko biće. Drugi izraz za greh koji koristi Biblija je "avon", što znači "iskrivljenje, perverzija, distorzija". Čovek iskrivljuje ono što je dobro i ide drugim putem od onoga kojim bi trebalo da ide.
Danas je jasno da nam Bog zabranjuje neke stvari samo da bi nas zaštitio od njihovih strašnih posledica, a ne zato što nam nešto uskraćuje.
http://www.isusdolazi.org/hriscansk...stradaju&catid=89:najvanije-istine&Itemid=179
