Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика
Prikazujem rezultate 1 do 20 od 20

Tema: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    https://www.youtube.com/watch?v=5kxJPuArV0c


    Излагање господина Славише К. Миљковића на тему
    одгонетање Србијанског језика. Хотел Бристол - Београд

    Ime:  DUSAN.JPG
Pregleda: 1052
Veličina:  54,7 KB
    Poslednji put ažurirao/la viktor47 : 16.07.2013. u 16:24



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ИКАР

    ИКАР је митски грчки (тј. несрбски!) први летач.

    Пажљиви читалац могао је открити његово постојање када се реч РАКИЈА чита здесна: АЈ (негација појма ЈА = пијанац) + ИК А Р (високо (усправно/право) кретање ја) = НЕГИРАМ ВИСОКО/НЕБЕСКО/ПРАВО КРЕТАЊЕ ЈА (јер пијанац бауља по земљи или се по њој ваља).

    Дакле, ИКАР = ИК А Р = високо/НЕБЕСКО/право кретање ја (лет јесте високо кретање, јесте небеско кретање и јесте право кретање јер тада не морамо заобилазити препреке у кретању).

    Мислите ли још увек да је ИКАР старогрчка реч?

    - - - - - - - - - -

    (АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)

    У јапанском језику РАКУ = ЛАК.

    - А какве то има везе са србским језиком? - запитаће се многи.

    Прича је једностава и за Јапанце сурово србска!

    Јапанци не користе слово Л, већ га замењују словом Р. Притом пишу СЛОГОВНИМ ПИСМОМ па им је немогуће да реч ЛАК изразе са три гласа, морају са четири.

    То значи да су србско ЛАК написали чиме су могли, тј. са ЛА КУ = ЛАК.

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)

    У србском језику ИЋ = СИН, ДЕТЕ, ПОТОМАК.

    У јапанском језику ЋИ = КРВ.

    Наше дете јесте наша најважнија крвна веза.

    Који оно језик беше, што је утемељен на левом/десном читању?

    - - - - - - - - - -

    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    КСЕНИЈА

    Званично србско кукавно језикословље ТВРДИ да је ово име из ХРИШЋАНСКОГ НАСЛЕЂА, τј. да потиче из грч. Ξενια, тј. из изворног порекла речи ευξενε (гостољубив), тј. са приписаним значењем имена ГОСТОЉУБИВА, ТАЈАНСТВЕНА, СТРАНКИЊА.

    Међутим, ова прича јесте ЗЛОНАМЕНО смишљена да отупи очигледно присуство србског језика у овом имену (а на тај начин и у старогрчком језику)!

    У најизворнијем значењу СРБСКА реч ГОСТ = СТРАНАЦ (право Радгостово гостопримље је управо показивано према НЕПОЗНАТОМ госту, тј. према госту кога можда више никада нећемо срести, нити од њега очекивати било какву против-услугу).

    Кад тако сагледамо име КСЕНИА, долазимо до одређење: к сен ја = ПРАТИЛАЦ СЕН/СЕНКА ЈА (сенка није испуњена светлошћу/сазнањем/видом), тј. јесте ТАЈАНСТВЕНА, НЕПОЗНАТА, несазнајна, СТРАНКИЊА.

    Међутим, старогрчко КС (Ξ, ξ) јесте прикривено античко србско СТ. То значу да је КСЕНИЈА < СТЕНИЈА = стен и ја = СТЕНА/ЧВРСТИНА/НЕПОКРЕТНОСТ ЈА. Ово одређење значи да је гост ОНАЈ КОЈИ СЕ КРЕЋЕ (настао из активног/Божјег принципа (одатле следи да је гост у Срба епифанија Врховног Бога)), да је домаћин онај који МИРУЈЕ (као стена!) и прима госта који се креће, тј. гост је активни мушки принцип, тј. носи Божје кретање ради спајања).

    Увиђамо да "грчко" одређење приказује ово име као ГОСТА, да србско одређење показје ово име као ДОМАЋИЦУ.

    Пошто је србска језичка и духовна матрица старија од грчке, логично би било да прогласимо да је насловљено име везано за домаћинство/гостопримство (склон самвише том тумачењу).

    Међутим, ако пођемо од тога да је највећи део Старогрка био србског порекла (србско становништво које је касније погрчено), можемо прихватити и друго одређење, тј. да се радило и о ГОСТУ.
    у том случају, УКУПНО гледано, Ксениа/Стенија јесте ПРАТИЉА србског бога Радгоста (задуженог за гостопримље), отуд се истовремено јавља као домаћица и гост.

    - - - - - - - - - -

    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    СЕКА

    СЕКА = СЕСТРА (одмила) = С Е КА =СЛОВИ/ЗАКОНИ ПОТВРДНО ПРАТИОЦЕМ (секом нас може звати само наш пратилац, тј. брат).

  3. #3
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ЗЕМЉА

    Земља јесте МАЈКА ЗЕМЉА, тј. женски/доњи/пасивни оплодни принцип. Са Богом је у сталном оплодном односу. Бог је плоди водом, Земља рађа.

    З Е М ЛЈ А = ЗЕМЉОМ ПОТВРДНО ВОДА ИСТУРЕНА БОЖЈА (највећи део Земљине површине прекрива вода).

    У античком Сумеру Срби су Земљу називали Ки = к и = ПРАТИЛАЦ КРЕТАЊА/СПАЈАЊА (земљом се крећемо, земља нас спаја за себе својом привлачном силом).

    У СВАКОЈ СРБСКОЈ РЕЧИ КОЈА САДРЖИ "КИ" ТО "КИ" ЗНАЧИ "ЗЕМЉА" !!! Пример: КИША = КИ (земља) + ША (вода) - јасна порука да је киша вода која припада Земљи/земљи.

    Богиња КИБЕЛА (Земља) = ки Бел а = Земља Бел/Белог-бога ја (јер србски Врховни Бог = Бели (добар) Бог.

    Србске одреднице које означавају Земљу/земљу јесу и: Та, Ла, Ле, Ли, Ш...; Анахита, Семела, Деметра, Артемеда...

    То је огромна грађа коју ја овде у целини не могу објавити. Њу можете наћи у мојим књигама.

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ЕУФЕМИЗАМ

    ЕУФЕМИЗАМ (када се место правог израза користе блаже речи): еуфемизам је кад не кажемо за некога да је ЛОПОВ, већ кажемо да је СТИЦАТЕЉ ИМОВИНЕ НА НЕЗАКОНИТ НАЧИН.

    Еуфемизам је од "грчке" речи ευφημια (говорити добра значења, молитва) = Е (јесте) + В (знање: кад се србско В нађе пред сугласником, "многоглагољиви" несрби и Europei га претварају у У) + φημι (говорити, рећи) + А (ја/Бог) = ЈЕСТЕ ЗНАЈУЋЕ ГОВОРЕЊЕ БОЖЈЕ/моје. Еуфемизам као стилска фигура јесте ЗНАЈУЋЕ ГОВОРЕЊЕ.

    Остаје још да видимо да ли је грчко φημι (говорити, рећи) стварно грчка изворна тековина!

    Овде треба знати да је грчко η (ее) прикривено србско Ђ (дј/ди) = СПОЈЕНОСТ.

    ф Ђ М И = ВРТЕЋЕ КРЕТАЊЕ ВОДОМ СПОЈЕНО. Некоме ово никако не личи на одређење говора...

    Међутим...

    ВРТЕЋЕ КРЕТАЊЕ = ЈЕЗИК (он јесте у непрекидном кретању док говоримо, његово кретање јесте условно кружно - сигурно га не покрећемо "на квадрате").

    ВОДА СПОЈЕНА = РЕЧИ. Немојте испустити из вида да су РЕКА и РЕЧ суштински исто (река и речи имају свој извор, теку и имају своје УШће/УШи), о томе нам сведоче облици РЕКА/РЕКНЕМ И РЕЧ/РЕЧНИ.

    Наравно, старогрчка реч јесте настала у србској језичкој матрици (баш као и већина осталих старогрчких речи). И неке друге речи везане за ГОВОРЕЊЕ (из других страних језика) следе на сличан начин србску језичку матрицу.

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    РАКИЈА

    (МАКС је тржио објашњење речи РАКИЈА!
    (дао сам!)
    Сад траже и други !
    (Ево понављам! - боље да свима дам објашњење, него да ми попијете сву ракију!)

    РА (онај који даје; Сунце) + КИ (земља) + ЈА - јасна порука да ракија проистиче из плодова Земље и Сунца. Истовремено, РАК И ЈА = ЦРВЕНИЛОМ СПОЈЕНА ЈА (познато је да ракија тера црвенило у лице, некима у нос), НАЗАДНО КРЕТАЊЕ ЈА (алкохоличари слабо напредују (рак се брже креће уназад)). У реч РАКИЈА уграђен је зглавкар РАК: пијанац је у рачвању: на једној страни су његове стварне могућности, на другој је његова увереност да може све. Као и рак, и ракија има чврст омотач (буре, балон...). Кад се рак загреје - ПОЦРВЕНИ; кад се човек загреје ракијом - поцрвени. Здесна: АЈ (негација појма ЈА = пијанац) + ИК А Р (високо (усправно/право) кретање ја) = НЕГИРАМ ИСПРАВНО/ПРАВО КРЕТАЊЕ ЈА.

    У мојим књигама има објашњења свих важних речи !!!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ТРАЧАНИ

    Тракија се пружала између Егејског мора и Дунава. На грчком је тракија била Θρακη (Тхраке). Међутим, пошто се иза грчког словва Θ крије србско слово Ж, пошто се иза грчког слова η крије србско ђ. ову реч треба преводити као ЖРАКЂ, тј. ж р ак Ђ = ЖИВО КРЕТАЊЕ ЈАКО СПОЈЕНО - ЈАСНА ПОРУКА ДА ЈЕ ТО БИЛА ВРЛО НАСЕЉЕНА ТЕРИТОРИЈА.

    Истовремено, ж рак ђ = ЖИВО РАК СПОЈЕН. Пошто рак има ОКЛОП, закључујемо да су Трачки ратници носили оклопе, тј. да су добро познавали прераду метала. Рак се креће напред и назад, у води и по копну: Трачани јесу били и вешти морепловци и добро су пливали. Рак у ватри поцрвени - опет потврда да су Трачани били риђи, светлопути и светлоплави.

    Пошто је Ђ = дј/ди, реч можемо сагледати као: ж р ак д и = живо кретање јако добро спојено (врло покретљиви).

    Жр ак ди = СПОЈЕН ЈАКИМ СИЈАЊЕМ (спојен Сунцем и спојен светлом пути).

    Јонци ову област називају Θρηκη (Тхреке). Ако и овде применимо горњу замену слова, долазимо до одређења: Ж рђ к ђ = ЖИВО РИЂ ПРАТИЛАЦ СПОЈЕН - ЈАСНА СРБСКА ПОРУКА ДА СУ СТАНОВНИЦИ БИЛИ СВЕТЛОКОСИ, СВЕТЛОРИЂИ, СВЕТЛЕ ПУТИ.

    Становник тракије био је Θραξ (Тхракс). Међутим, пошто се иза слова ξ крије србско СТ, одређење ове речи гласи: ж раст = ЖИВ РАСТОМ (Срби јесу били много крупнији од Грка, често су нас називали Гигантима и Титанима).

    Јонци трачко име пишу као Θρηιξ (Тхреикс). Ако и овде применимо србску шифру, долазимо до одређења: ж рђ ист = ЖИВО РИЂИ ИСТИНИТО, тј. природно риђи и светлопути, нису офарбани (јер је било и народа који су се фарбали)).

    Јонци употребљавају и назив Θρηκιος (Тхрекиос) = ж р ђ ки = живо кретање спојено земљом (ОБРАЂИВАЛИ СУ ЗЕМЉУ).

    Ето шта се све могло сазнати о Трачанима само из имена. Нажалост, није имао ко да сазна.

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    АСИРИЈА ИЛИ СРБИЈА?

    Опште је познато да је најчешћи антички назив за Асирију био Συρβανη = Сирвани. Међутим, пошто сада поуздано знамо (моје књиге то доказују) да је υ = у, β = б, η = ђ/дј/ди - следи да је име ове античке земље било СУРБАНДИ или СУРБАНЂ.

    Пошто знамо и да је сугласничко СРБ одувек вило претешко за несрбе, јасно је да је Сурбанди < СРБАНДИ = срб ан ди = СРБСКО СУНЦЕ СИЈА, тј. срб ан ђ = СРБСКО БИЋЕ СПОЈЕНО.

    Поново, по ко зна који пут, долазимо до закључка да је НЕКО дошапнуо нашим (да ли нашим?) званичницима у језику да србска античка Србанди = Србадија мора бити АСИРИЈА, а ови наши лижисани то једва дочекали!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    АСИРИЈА ИЛИ СРБИЈА?

    Опште је познато да је најчешћи антички назив за Асирију био Συρβανη = Сирвани. Међутим, пошто сада поуздано знамо (моје књиге то доказују) да је υ = у, β = б, η = ђ/дј/ди - следи да је име ове античке земље било СУРБАНДИ или СУРБАНЂ.

    Пошто знамо и да је сугласничко СРБ одувек вило претешко за несрбе, јасно је да је Сурбанди < СРБАНДИ = срб ан ди = СРБСКО СУНЦЕ СИЈА, тј. срб ан ђ = СРБСКО БИЋЕ СПОЈЕНО.

    Поново, по ко зна који пут, долазимо до закључка да је НЕКО дошапнуо нашим (да ли нашим?) званичницима у језику да србска античка Србанди = Србадија мора бити АСИРИЈА, а ови наши лижисани то једва дочекали!

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Slavisa K Miljkovic


    БУНАР - да ли је то турска реч?
    (објашњење желела Јасмина Мавреновић)

    БУНАР = бу на р = ПЛАШИ ПОВРШИНСКО КРЕТАЊЕ (ако бунар није добро означен/обезбеђен, лако је могуће упасти у њега), отуд страх од њега.

    У бунар изговорена реч враћа нам се као одјек, па нам се чини да бунар БУНи.

    Истовремено, б ун ар = бог први Јар = Сунце. Ово одређење нас враћа на народну епску песму у којој Краљевић Марко САЗНАЈЕ КАД ЋЕ УМРЕТИ тако што је ПОГЛЕДАО У БУНАР.

    Све србске неисторијске епске песме јесу КАЛЕНДАРСКЕ, где сваки стих представља један дан; у њима главни јунак јесте увек СУНЦЕ. И Марко Краљевић представља Сунце.

    Кад Сунце може "завирити" у бунар?

    Само кад је у зениту летњег солстиција!

    Од тог тренутка Сунце опада, тј. започиње лагано Марково/Сунчево умирање.

    Да је овде баш Сунце у питању, сведочи синоним ПУНАР (бунар): пун ар = ПУНО СУНЦЕ (најјаче Сунце (и месечина је најјача када је месец ПУН), тј. Сунце се може огледати у бунару само када је најјаче).

    БУНАР јесте србска реч, јесте србизам у турском језику

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ЛОБОВАЊЕ ИСТИНЕ или ПОГАЂАЊЕ ЛАЖИ

    У старогрчком језику βολη = ХИТАЦ. Одређење ове речи јесте србски јасно: БОЛ Ђ = БОЛОМ СПОЈЕН (најизворније, ловац упућује хитац да би уловио плен, тј. животињи нанео смртни бол; касније, ратник упућује хитац да би нанео бол противнику/непријатељу).

    Сваки хитац има одређену лучну путању јер на њега делује Земљина тежа. Циљ хица који наноси БОЛ јесте да та лучност буде што мања јер то значи да је брзина хица велика.

    Одакле људима идеја за хитац? Понављам: сваки хитац (мање или више) има ЛУЧНИ пут.

    Најпознатији хитац јесте небески ЛУЧНИ Сунчев пут: б О л ђ = БОЖЈЕ СУНЦЕ ЉУДИ СПОЈИЛИ (тј. пресликали његов лучни небески пут у свој хитац: падом на западном небу, Сунце/хитац доноси ноћ/сан, тј. малу смрт).

    Ако "грчки" хитац прочитамо здесна, добијемо Ђ ЛОБ = СПОЈЕН ЛОБ, тј. добијемо "енглески" ЛОБ (у спорту кретање лопте које има изразиту ЛУЧНУ путању са циљем да ПРЕБАЦИ противничког играча.

    Занимљиво: "старогрчки" лучни бол-хитац има задатак да са ШТО МАЊЕ лучности ПОГОДИ и нанесе БОЛ противнику, "енглески" лоб-хитац има задатак да са ПУНО лучности ПРОМАШИ противника!

    Једини језик чије речи почивају на оваквим правилима јесте србски језик !!!

    Уосталом, кад то антички Старогрци ДОГОВАРАХУ речи са средњевековним Енглезима?

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ФЕНИЧАНИ или ВОЈНИЧАНИ ?

    "Старогрци су добили писменост од Феничана..." - омиљена папагајска поштапалица нашег (да ли нашег?) званиног језикословља.

    Наравно, за овакво наказно језичко-историјско утемељење нема ни једног доказа, сем злонамерне жеље да се сакрије истина о србској првописмености.

    О Феничанима се поуздано зна да су били способни трговци који су имали развијену флоту, морске и копнене трговачке путеве, много лука и трговачких постаја широм евроафроазијског простора около Средоземља.

    Да ли Феничани постоје као народ?

    Чињеница јесте: да би неко у античко време могао контролисати трговину на тако широком простору, осигурати кретање каравана, спречити пљачке трговинских постаја и магацина, контролисати морске путеве и на њима осујетити напада гусара, морао је поседовати јаку војну силу која ће све то бранити/обезбеђивати.

    И, ето, стигосмо до одредишта!

    У античким документима Φеничани се редовно спомињу као Φοινικες (Фојникес). Ту је све србски јасно: ФОЈНИК (= војник, ф < в, јер Грци су одавно били избацили своје В из употребе и замењивали га, по потреби, словом Ф или Б) + ЕС (јес, јесте) = ВОЈНИК ЈЕСТЕ, тј. ФЕНИЧАНИ = ВОЈНИЧАНИ = ВОЈНИЦИ, тј. ВОЈНИ СТАЛЕЖ који је својом снагом и устројством омогућавао несметану трговину на три континента и Средоземљу.

    Пошто је реч ВОЈНИК одувек припадала само србском језику, ето одговора ко су били ови антички трговци и они који су их штитили. Узгред, људи који су у себи објединили памет и поштење и објективно се бавили историјом, одавно су већ закључили да је антички "Поморски Народ" био други назив за србску морнарнарицу.

    Поздрављам све војнике/чуваре Србства и њихове јатаке!

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ПАЛИНДРОМ - истина о читању из оба смера!

    ПАЛИНДРОМ (реч или стих који се чита једнако из оба смера) званично је реч-кованица од грчких речи παλιν (опет, поново) + δρομος (стаза, пут, друм), тј. πολινδρομια (који се враћа, повратан).

    Званично србско и светско језикословље кажу да је ово класична грчка тековина!

    Да ли је тако? Да ли им можемо веровати после толико лажи?

    Глуп верује, паметан проверава! Да проверимо две поменуте грчке речи србском језичком шифром!

    Παλιν (опет, поново) = ПА (опет, поново) + Л ИН (људско јесте) = ПОНАВЉАЊЕ ЉУДСКО ЈЕСТЕ - диван и необорив србизам у старогрчком језику!

    Δρομος (друм, стаза, пут) = д р ом о с = ДОБРИМ КРЕТАЊЕМ УМНИМ ОН СЛОВИ ЗАКОНИ (јер је кретање од умног Бога ради умног/творног спајања); ДР О М (спојен он водом: пут јесте пратио водене токове или изворе јер је вода најчешћа људска потба) + О С (он слови/закони: пут слови/закони кретањем ради спајања; пут мора пратити воду јер је вода оплодни/творни Божји принцип); д ром о с = ДОБРО ПРОСТОРОМ ОН СЛОВИ/ЗАКОНИ (јер омогућава лако и безбедно кретање).

    Независно од свих наведених одређења, јасно је србско сазвучје ДРУМ - ДРОМ.

    Србски језик почива не неколико величанствених и једноставних језичких правила. Једно од најважнијих јесте: СРБСКЕ ДВОСЛОВНЕ И ТРОСЛОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ИМАЈУ ЛЕВО/ДЕСНО ЧИТАЊЕ КОЈЕ ЈЕ УВЕК У ПРЕПОЗНАТЉИВОМ УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНОМ ОДНОСУ.

    Пример: србско ДРУМ (подразумева слободно и неспутано кретање, без препрека), за десну супротност има МУР Д = ЗИД ДОБАР (зид спречава несметано кретање (а мур-зид, званично није србска реч!)).

    Пример: "грчко" ДРОМ (пут = ЛАКО И БЕЗБЕДНО КРЕТАЊЕ), за десну супротност има МОР Д = МОРИ ДОБРО, СМРТОНОСОАН ДОБРО - кретање које је крајње опасно, тј. супротно сигурном кретању.

    ПАЛИНДРОМ ЈЕСТЕ КЛАСИЧНА СРБСКА РЕЧ!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ПРОФЕСОР или ДУПЕШИБАЧ ?

    FESSER (истући по задњици, фр.) = Ф ЕС (вртеће/понављајуће јесте: задњица јесте вртећег/округлог кретања/облика; ударање по задњици јесте понављајуће кретање) + С ЕР (слови/закони творно - батина је из Раја изашла) = ЗАДЊИЦОМ/ПОНАВЉАЊЕМ СЛОВИ/ЗАКОНИ ТВОРНО (јер мења лоше навике); фес с ер = УСПРАВЉАЊЕМ СЛОВИ/ЗАКОНИ ТВОРНО (јер морално посрнуле тера на поновну усправност духа и тела).

    Занимање ПРОФЕСОР јесте од фр. PROFESSER = PRO (за, лат.) + FESSER (истући по задњици) - јасна порука да је професор служио да бије непослушну децу по задњици.

    Данашњи васпитачи јесу против дупешибања, али највећи број њих не жели да се одрекне свог дупешибајућег занимања, тј. дупешибајуће титуле... Занимљиво!

    Пре него кренемо даље, да видимо да ли је латинско PRO = ЗА заиста латинско. У србском језику одредница ЗА = СПОЈЕНОСТ. Ако и ПРО значи исто, можемо закључити да се ради о истој (србској) језичкој матрици. Да видимо: пр о = СПОЈЕНОСТ ОН !!! Случајно ???

    Још један је србски разлог што овде пишем о овој "страној" речи.

    У србском језику словно се поклапају речи БИТИ (тући, ударати) и БИТИ (постојати). У латинском језику глагол sum, fui, ESSE = БИТИ, ПОСТОЈАТИ. Међутим, кад овај "латински" глагол применимо у "француској" речи FESSER (истући по задњици), видимо да и "латинско" ESSE носи значење ТУЋИ, УДАРАТИ. Дакле, потпуно иста (србска) матрица латинског и србског глагола БИТИ.

    Узгред, и ESSE (бити, постојати) јесте србизам: ЕС (јесте = онај који јесте) + с е (слови/закони потврдно) = ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ СЛОВИ ЗАКОНИ ПОТВРДНО (јер престаје постојати ако не слови/закони по Божјим законима).

    Поздрављам све професоре и ученике!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ИЛИ СКРИВАЛИЦЕ?)
    ДА Л ЈЕ АТИЛА БИО БИЧ БОЖЈИ, ИЛИ ЛЕПТИР СРБСКИ ???

    Кад год су у прошлости Срби војно поразили несрбе/Europee, ови су измишљали несрбско порекло победника!

    Europei и њихова еуропичка наука кажу да је Атила био азијат (човек жуте расе!), варвар, злочинац, неписмен, страх и трепет свих умних/поштених/добрих/душевних... Europea.

    Да ли је стварно било тако? Предлажем да проверимо (будале верују, паметни проверавају!).

    Атила је исковао медаљу са својим ликом где је себе представио као лава, са гуском на глави и биком на грудима! Зашто би Атила-азијат присвојио за себе баш атрибуте СРБСКОГ бога Радгоста?

    Атила је ковао и сввој новац: ни на једној кованици Атила није приказан са азијатским ликом!

    Константин VII (912 - 959), византијски цар, у свом спису из 949. године стално помиње: "Sclavi sive Abari" (Слави или Авари, тј. Слави = Авари) и "Abari sive Huni" (Авари или Хуни, тј. Авари = Хуни), тј. Авари = Хуни = Слави = Срби.

    Андрија Качић у будиму 1918. године издаје Летопис где, за период од 564. до 664. године, стално користи назив "Словинци-Абари", тј. "словенски Авари".

    Речник "Mater verborum" (Праг) из X - XII века пише да Словенин (Zlovenin, Zloven) = Avarus, а Vandalus = Wints, тј. да су Словени, Авари, Вандали и Венди један исти народ.

    Хуни/Авари на волшебан начин ничу и нестају са великих евро-азијских простора током више векова. Ево неких сведочења о томе!

    Дионизије Периегет их помиње при крају другог века као "Уни" (Ounoi), а Клаудије Птоломеј, његов савременик, смешта их, не у азијске степе, где би по званичној науци требали бити, већ од ушћа Дунава до Азовског мора.

    Етик (Aethicus) око 300. годинесмешта их између Алана и Фриза на северу Немачке (ЛИЧНО је пропутовао тим крајевима и уверио се у то!).

    Кирилона, сиријски песник, у песми из 396. године, налази их на Кавказу.

    Званична историја тврди да су Хуни уништени у бици на Каталаунским пољима (а они се опет јављају у Италији као освајачи), да би затим нестали у V и VI веку у степама на Волги, где их је наводно одвео Атилин син (како из ћиста мира и одједном може нестати једна народ?)

    Историчар Павле Ђакон (Paulus Diakonus), Лангобард, пише да су Хуни напали Венецију 610. године и да су његовог деду одвели у земљу Авара, тј. Угарску или Хрватску.

    Беда, црквени писац, умро 735. године, пише да се први трагови Словена могу наћи у северној Немачкој и назива их Хунима.

    Вудикинда (X век) пише како је Хенрик I (912 - 936) подузео поход против Сораба јер су му као савезници Хуна представљали опасност.

    Урнест, корушки летописац, пише да су, нешто пре 820. године, у Корушку упали Хуни, под којима подразумева "нехришћане из Хрватске и Босне".

    Абулфараџ (1226 - 1286) зна да је 1141 - 1142. године султан Санџар повео рат против Хуна на реци Гихон (Oksus) и да је у том сукобу поражен.

    У старој руској "Игоровој песми" пева се како су "хинске стреле злогласне", а то је XII век на доњој Волги и Дону.

    У Валтаријевој песми из X века говори се о народу у Панонији "којег смо НАВИКЛИ звати Хунима" (дакле, народ је могао носити и друго име!!!), витешки и велики народ који се простирао све до Океана и како им је власт трајала хиљаду година, а Атила је био само један од краљева.

    Презвитер Дукљанин у свом летопису наводи како је 800 - 850. године у Угарској владао један Атила, који је водио ратове са балканским краљевима Полиславом и Себиславом, да је освојио Скадар, а да се син Себислава Владимир оженио Атилином ћерком.

    Форесто у "Историја светске карте" из 1720. године наводи да је неки Атила владао у VI веку у Шведској, а Атила II у VII веку.

    Атила (из школских књига) оженио се бургундском принцезом Кримхилдом. Познато је да тај брак није био изнуђен од Атиле или краља Наполеона Франца. Да ли би принцеза из чиста мира пошла за дивљака? Свадба је трајала 17 дана, а онда се Атила са женом повукао у своју престоницу "где стоје лепе палате" (немачки извори).

    Јорданес ("Историја Гота") каже за Атилу да је био ратник, али је био пажљив и ОТМЕН према таоцима, заробљеницима и пребезима.

    Приск, византијски писац, био је на Атилином двору као посланик. Хвали "политичке и трговинске уговоре, ковани новац, споменице, јавну безбедност" (да ли је ово одлика номада и дивљих освајача???).

    У "Епу о Нибелунзима" говори се о Атили који је БЛАГЕ нарави, да "влада над 12 краљевства и 30 војводства, да му немачки владари служе".

    Алцог у својој књизи "Историја хришћанске цркве" (Мајнц 1860) пише о Хунима као "најнекултурнијем народу међу познатим словенским народима" (познато: чим те Europei не могу покорити - некултуран си!).

    "Хун" је име наденуто од Немаца и значи "ЈАКО РАЗВИЈЕН ЧОВЕК". Сви знамо да су Азијати телом сушта супротност.

    Званична историја крије да је Атилина престоница била Будим - одувек србски град! Пре њега је ту владао краљ Ђорић, његове краљевске атрибуте је у целости преузео Атила.

    НАВОДНИ ПОЛАЗАК ХУНА ИЗ СТАРЕ ПОСТОЈБИНЕ У ОСВАЈАЊЕ ЕВРОПЕ НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН НИ У ЈЕДНОЈ ХРОНИЦИ, ЧАК НИ ПРЕЦИЗНИ КИНЕСКИ ХРОНИЧАРИ НИГДЕ ТО НЕ СПОМИЊУ, НИТИ ТУРЦИ, НИТИ АРАПИ...

    Драги пријатељи, да ли још увек верујете у "истину" о Атили-варварину? Уосталом, у целокупној грчко-латинској култури Срби су били једини Варвари!

    Поздравају вас Славиша и Даворин Жунковић!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    СУЦИЛИЈА

    СИЦИЛИЈА (вулканско острво јужно од Италије) = С ИЦ (слови/закони испод) + ИЛИЈА (Илија - једно од имена србског Врховног Бога, Ватрени, Громовник, Перун...) = СЛОВИ/ЗАКОНИ ИСПОД ИЛИЈЕ (острво Сицилија се и буквално налази испод вулкана као највише тачке на острву).

    Ово значи да су антички Срби са Сицилије и околине вулкан на острву звали именом свог ватреног бога Илије.

    Вулкан на Сицилији носи име ЕТНА: ет н а = СПОЈЕН РАЂАЈУЂЕ ЈА (вулкан периодично "рађа", избацује садржину из своје унутрашњости); е тн а = ЈЕСАМ ИСТУРЕНОСТ ЈА (Етна јесте највиша планина на острву); ет на = СПОЈЕНА ПОВРШИНОМ (јер је у питању ОСТРВО спојено морском површином).

    Србски језик јесте савршен у својој једноставности

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    АДУМ

    АДУМ (евнух, ушкопљеник)

    За ову реч наши (да ли наши?) вајни академичари тврде да је изворна турска тековина.

    Сама реч оспорава њихову тврдњу!

    Прочитана здесна, гласи: МУДА.

    На делу видимо много пута помињану србску леву/десну супротност.

    НЕКО ИХ ИМА, НЕКО ИХ НЕМА !!!

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    КАБАЛА

    КАБАЛА (СИСТЕМ тајног ЗНАЊА којим се тумаче свете књиге) јесте реч која званично припада јеврејском језику.

    АЛАБАК (будала) јесте реч која званично припада турском језику.

    Србски језик се овде не пита, иако је то једини светски језик који има утемељење у узрочно-последичном односу левог и десног читања.

    Дакле, КАБАЛА (систем знања) постаје десним читањем АЛАБАК (без знања).

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
    ДЕЛИЈА (храбар човек, јуначина, крупан човек, телесно лепо развијен човек, наочит мушкарац).

    Наши (да ли наши?) кукавни академичари ТВРДЕ да је ова реч пореклом турска. Немојте им веровати! Академичарима унутар језика и историје немојте ништа веровати !!!

    У србском језику ДЕЛИ = храбар, смео, силовит, окретан, снаажан!
    У "француском" језику delié = ВИТАК, ОКРЕТАН БИСТАР, тј. значења се поклапају са србским, тј. ФРАНЦУСКА РЕЧ ЈЕСТЕ СРБИЗАМ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ. Ево и зашто!

    ДЕЛИЈА = ДЕЛИ ЈА = ХРАБАР/ОКРЕТАН/СНАЖАН... ЈА.
    ДЕЛИ = д ел и = ДОБРО БОГ СПОЈЕН (делија има Божје особине). де л и = РАСТОМ ЧОВЕК СПОЈЕН (наочит и снажан мушкарац); д е ли = ДОБАР ЈЕСТЕ ТОКОМ/КРЕТАЊЕМ/ЗЕМЉОМ.

    ДЕЛИЈА дели мегдан, дели правду, дели сиромашнима, дели савете, дели помоћ...

    "ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ НАСРЕД ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ". Да ли било ко нормалан верује да би Срби СА ПОНОСОМ певали о Турцима који играју (србско!) коло све до Стамбола?

    Уосталом, у турском језику ДЕЛИ = ПОМАХНИТАО, УМОБОЛАН, БЕЗУМНИК... Ова значења јесу последица следећег дешавања: кад год би србске делије упадале у непријатељске редови и правиле ршум међу турцима и Турцима, ови су правдали поразе чињеницом да су Срби ПОМАХНИТАЛИ, да су ЛУДИ/ЛУДАЦИ који се не боје за свој живот...

    Уосталом, сваки окупатор устанике-родољубе назива бандом, ЛУДАЦИМА, шачицом болесника, криминалцима, убицама...

    Име Делија забележено је још у преднемањићкој Србији и не може ни из тог разлога бити турцизам.

    - - - - - - - - - -

    Slavisa K Miljkovic


    ‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)

    БУВА (ситан инсект без крила који ПИЈЕ крв животиња и људи)

    Велики број људи мисли да је време бува прошло. Није! има их свуда и само чекају прилику да нам се увуку у домове и да се намноже у стотине хиљада. То је пошаст! Имао сам прилике да уђем у једну просторију са бувама: у тренутку су ми се голе ноге зацрнеле од њих! Ову причу вам причам да би схватили основно одређење речи БУВА: бу ва = ПЛАШИ КРЕТАЊЕМ (бува која лази по телу испод одеће јесте напаст коју је тешко одстранити).

    "Србска" бува је језички врло занимљива јер ПИЈЕ крв.

    У француском језику BUVARD (који упија) = бува рд = БУВА ИСТУРЕНА (бува која истуреном рилицом пије крв).

    Од француског глагола БУАР (BOIRE = пити) имамо облике nous BUVons (ми пијемо) и vous BUVez (ви пијете) - јасна србска повезаност за основну и вероватно најстарију крвопију људског рода.

    БУВАТИ (бити, тући, ударати, трести, требити од бува) - опет јасна порука да се одећа тресла и ударала како би се из ње истресле буве.

    БУВАЉКА (пратљача, дрвена лопатица којом се ударало пплатно при прању). Вероватно је том лопатицом најпре била ударана одећа да би се буве истресле, потом је њоме ударано рубље при прању (и тиме су се буве уклањале).

    Суштински, мојим језичким коментарима желим да вам пустим БУВУ, да вам она неда мира, да додатно ослушкујете оно што изговарате или чујете.

  7. #7
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    https://www.youtube.com/watch?v=cPRT2oY6Wt0

    У склопу циклуса: "Апостоли истине" Славиша К. Миљковић из Ниша одржао је 27.11.2010. у београдском хотелу "Бристол" предавање на теми одгонетање Србског језика. Ово је његово лично генијално откриће и увид. Ево шта укратко сам аутор каже:

    "Желим овде да укажем на неке податке које гледалац треба да има на уму док прати предавање, а у вези су са нашом сакривеном прошлошћу и нејасном будућношћу наше деце.
    Нашем званичном језикословљу наметнуто је мишљење (наредба!) да је србски језик млад језик који је на Стаблу језика смештен/приказан међу гранчице. Наш језик готово да нема сопствених речи јер је препун грчког, латинског, немачког, албанског, турског... утицаја. Ово ненаучно, наказно, болесно и злонамерно виђење сопственог језика и целокупног колективног памћења, довело је до страховитог разарања србског националног (материјалног и духовног) бића.
    Ако овоме додамо ничим доказану тврдњу званичних историчара да смо на Балкан/Хелм дошли у седмом веку као дивља и неписмена руља геноцидно расположена према староседеоцима, јасно је одакле потиче став да "цивилизовани" и "умни" народи (Грци, Латини, Немци, Мађари, Турци, Шиптари...) имају право да на овој територији слободно одстрељују Србе који су, јадни и никакви, још од класика марксизма проглашени за неисторијски народ.
    Највећа пошаст која је икада задесила србски народ јесте деловање наших (да ли наших?) историчара и лингвиста унутар Српске академије наука! Од оснивања Академије до данас, унутар историографије и језика, званично делују искључиво људи који су у Академију дошли крајњом негативном селекцијом и могу се описати као: високо образоване незналице, кукавички каријеристи-подрепаши, људи без части и злонамерници према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.
    Насупрот њима стоји величанствена србска истина коју ја у овом делу приказујем само кроз језик."
    Ово Славишино предавање је само кап у мору онога што је Славиша открио и у својим књигама доказао, да је Србски Језик Мајка свих језика! Да би се истина и спознаја Србског језика у потпуности спознала, потребно је прочитати Славишине књиге. До сада Славиша је издао следећих 5 књига о суштини значења и порекла Србског језика: "Нови србски митолошки речник", Нови србски етимолошки речник 1, "Одгонетање србског језика 1", "Одгонетање србског језика 2", "Одгонетање србског језика 3". Ко је заинтересовам да купи књиге и нешто више сазна о Србском језику, може их лично од Славише наручити путем његових следећих телефона: 061 202 85 85 и 018 584 263.

  8. #8
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
    ФЕЉТОН


    Славиша К. МиљковићОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА
    или
    ОДГОНЕТАЊЕ СРБСКОГ ЈЕЗИКАСлавиша К. Миљковић

    Угледао сам свет 1958. године, у селу Врело које се налази на четворомеђи алексиначке, сокобањске, сврљишке и нишке општине. Од 1960. године живим, учим, радим, сликам и пишем у Нишу. Кључна сазнања о сликарству, језику и историји стицао сам самостално.Један сам од оснивача друштва Сербона и часописа Глас Сербоне.Објавио сам књиге: Нови србски митолошки речник (2008.), Нови србски етимолошки речник 1(2010.), Одгонетање србског језика 1 (2011.), Одгонетање србског језика 2 (август 2011.), Одгонетање србског језика 3(март 2012.), Одгонетање србског језика 4 (август 2012) и Одгонетање србског језика 5 (октобар 2012).1. СРБСКИ ЈЕЗИК ЈЕСТЕ ЧУДО ОД БОГА

    Ко су Срби? Зашто су смештени на најидеалнијем кутку на планети Земљи? Зашто говоримо баш оваквим језиком? Колика је величина и снага тог језика? Да ли против Срба постоји Светска завера и да ли у њој учуствују и “домаће” снаге? Колика је снага лажи велика кад су у питању србски језик и историја? Ко замрачује непоновљиву величанственост србског језика? Зашто наша наука крије истину о србском језику и историји? Нацију најпре одређује језик, смемо ли пристати на лажи о србском језику и тако се сврстати уз нације утемељене на лажима? Да ли смемо да се одрекнемо себе да би “тамо неки” били срећнији?…
    Питања су безбројна. Покушаћу да на нека од њих дам одговор позивајући се на сведока који никада није лагао. Име тог сведока јесте Србски Језик!Зашто србски језик не лаже?
    Зато јер је унутар њега уграђено величанствено поимање: Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања. Ово је уједно и прво утемељење на коме почива србски језик! Пред овим божанским поимањем, наука позната као Философија мора да клекне или се дубоко поклони.Одавде следи да је србски Врховни Бог носилац Истине јер је Србима дао језик ради Истине.
    Сви који у ери долара/евра мисле да то и није нека велика и битна ствар – много греше! Ако се мало присетимо неких прочитаних књига можемо тамо наћи примере врховних богова који лажу или подстичу на лаж. Ако је Врховни Бог једне нације лажов, каква је тек онда нација која га поштује?Чињеница јесте: порекло европских језика се крије. Као извор се наводе антички језици или измишљени индоевропски (индогермански) језик. Пошто се србски језик на великом стаблу језика смешта високо у гранама (као младо-развијен језик), јасно је да су претпостављени (измишљени) индоевропски корени речи ту из непоштене намере да се некако оправда велика удаљеност западноевропских језика од Мајке Језика. Трагови недела сакривају се разарањем србског културног, националног и економског бића. Санкције, разарања, наметнути грађански ратови и бомбардовања, откидања србских етничких територија, геноцид… немају само економски циљ (иако се и он јасно види у виду ресурса и тржишта Србије). Потребно је што више ослабити србску матицу и матрицу ударајући највише на најачег: на непоткупљивог сведока који се зовеСрбски Језик не би ли он коначно поклекнуо.Духовност једног народа огледа се у његовом језику. Није духовност у слепој вери (у том случају би најдуховнији били они који су верски затуцани). Ако неко уме зналачки говорити – то није случајност. То је последица, а не узрок. Зна да говори онај који има шта да каже. Реч проистиче из срца (душе), Бога, Истине – јер реч је ради Истине. Не могу се говор и језик усавршавати изговарањем лажи и глупости. Реч је порука прошлости за будућност. Реч се преноси и проноси. Реч јесте истовремено одјек прошлости, реч ће одјекивати и у будућности. Реч нам се као одјек подједнако враћа из прошлости и будућности. Реч је од Бога јер је Бог – Реч (Истина). Реч је истовремено и Запис (реч здесна гласи чер = цер =свето дрво познато као Запис). Записивати реч = Храстом говорити. Храст јесте Божје и србско дрво. Реч храст здесна гласи цар х = цар небески =Бог. Срби и Храст (Запис, Бог, Реч) јесу у сагласју од почетка јер су Срби првописмени. Према томе, истинску духовност не могу имати они народи који су украли реч (језик): реч је ради Истине, крађа подразумева лаж, мржњу и злочине ради чувања украденог. У тим радњама нема духовности. Оног тренутка кад су измишљени народи проглашавалили србски језик својим називајући га лажним именима, тог тренутка престаје духовност тих “народа”. Народ без духовности у одређеним историјским прекретницама постаје народ-звер. Оваква звер не поседује духовност, зато тражи србску крв јер србски језик чува поруку да дух (душа) борави у срцу (крви). Зато је најпожељнија крв оног народа који је сачувао своју духовност (реч, душу, срце, истину – Бога). Због тога над србским народом траје толико дуго геноцид у континуитету.Нашој (да ли нашој?) језичкој и историјској науци наметнут је огроман комплекс ниже вредности. Тај комлекс наша званична језичко-историјска (назови) наука до бескраја продубљује. Наши званичници у историји и језику не умеју, не знају и, највише, не смеју, а за то су, дивног ли чуда, од овог народа награђивани и уважавани. Изградили су огромну грађевину од карата са којима прокоцкавају сопствени народ, његову духовност, писменост, историју и будућност. После толико изговорених и написаних лажи и неистина, они не смеју омогућити васпостављање Истине. Они су себе доживотно затворили у кули од карата за коју тврде да је вечна. Попут осуђеника на доживотну робију, који су цео свој живот провели у истој ћелији, тако и наши академичари познају сваки милиметар свог научног ћорсокака и могу писати о њему бескрајна “научна” дела. Тако деформисани, више нису способни да схвате да около њих постоји бескрајно слободан свет србског колективног памћења. Они немају физичке, умне, моралне или било које друге снаге да сруше ту трулу и нестабилну грађевину коју су прогласили чврстом и вечном. Трагедија за нас је у томе што са њиховом смрћу остаје њихов дух уграђен у многобројне њихове клонове. Академичари стварају нове академичаре у својој затвореној кастинској организацији. Клонови настављају њихово срамно дело истичући минорност србског народа и његових тековина, спремајући тако предуслове за нове геноциде над србским бићем. За то време, проверени непријатељи србског народа тапшу их по рамену, позивају их на грандиозно рекламирана “научна” предавања где аплаудирају једни другима. Штампају им се о србском трошку луксузна издања те, једном давно договорене, “истине” о Србима као неисторијском народу.Недело према србском народу не могу опростити никоме.То јесте један од разлога што сам се латио великог посла у покушају да одгонетнем србски језик. Успео сам да дођем до малог дела величанствене истине о србском језику. Тај делић истине о србском језику у потпуности руши наводе званичног србског језикословља и србске званичне историографије.Мојих (за сада) седам објављених књига системски доказују правила на којима почива србски језик. Преко 150.000 обрађених речи у мојим објављеним и необјављеним књигама необориво потврђују истинитост тих правила. Њихова величанствена једноставност и лака проверљивост доказују да је србски језик Мајка Језик. То значи да у свим језичким уџбеницима појам индоевропски језик мора бити замењен појмом србски језик.У наставку овог писања покушаћу да на најједноставнији начин прикажем помињана правила. Тиме ћу показати колико је наше званично језикословље забасало у заблуду или злонамерје.У наредном наставку говорићу о васпостављању неистине и спремности да се пристане на њу.

    - - - - - - - - - -

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2

    2. ВАСПОСТАВЉАЊЕ НЕИСТИНЕ И ПРИСТАЈАЊЕ НА ЊУ


    (научено до сада)
    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања)Славиша К. Миљковић

    Још у детињству ме је био (лош!) глас да сам тврдоглав и својеглав (недоказан! = онај коме се не може утувити у главу). често су те особине сметале и мојим родитељима, независно од тога што су те моје особине проистицале из родитељског васпитања да будем поштен и да браним поштење, да не попуштам насилницима независно од тога које су врсте они били. Многобројне прочитане књиге још у предшколском добу учврстиле су мој став да се треба борити за истину и част.Иако сам од раног детињства непрестано читао, никада нисам помишљао да ћу се бавити језиком. Међутим, у језику и речима које су ми одзвањале у ушима почео сам да разазнајем дивне, необичне или нелогичне ствари.Најпре ћу се осврнути на неколико њих.
    Са пет година почео сам да косим траву, тј. почео да учим кошење. То је условило и остале касније активности око сена: превртање, навиљчење, сакупљање, стоговање, утовар, истовар… – све послови који се обављају биљекупном алатком која је позната као вила. Баш у то време читао сам причу “Златоруни ован” где главни јунак муке мучи покушавајући да оствари немогуће замисли злог цара и још горег му саветника: – Од виљевских зуба да ми начиниш двор! – тражи цар од главног јунака. Тад сазнам да је виљев (виљ, вил) = слон! И сећам се да сам, као онај који је потпуно поистовећен са главним јунаком, закључио да је то стварно немогућ задатак јер, пре свега, код нас нема слонова! Већ тада почела је да се рађа дилема: откуд Србима реч за слона (виљев/виљ/вил) ако њега нема на србској етничкој територији (а није га било ни у мочварама иза Карпата (где нам је била, наводно, прапостојбина)?). Наравно, морао сам да сачекам одговор на једно такво питање. Али, већ тада ми је било савршено јасно шта представља пољопривредна алатка вила (слика десно).Свако овде може видети да главни парошци код виле представљају савршену имитацију виљевских/слоновских кљова. Помоћни парожак није ништа друго до упрошћена виљевска/слоновска сурла (о речима виљев и вила писао сам опширно у књизи Нови србски митолошки речник).Тада то нисам знао, али сада знам: реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју. То јесте дивно!

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Али нису сва моја детиња сазнања била дивна!Ако данас отворимо Лексикон страних речи и израза М. Вујаклије прочитаћемо да је реч опијум (наркотик који се добија од мака) несрбска реч која води порекло од латинског опиум или грчког οπιον! Свако ко има два грама мозга у глави и коме накарадни образовни систем није помутио језичку и родољубиву матрицу, може видети једноставну истину: опијум/опиум/опион (онај који опија ум) не може бити страна реч јер пити, опити, пијем, ум и он јесу класичне србске речи. Другим речима, опијум = опиј ум = опија ум, опиум = опи/опија ум, опи он = опи/опија он. Ја никада нисам дао за право учитељици, наставнику или професору у њиховој тврдњи да је опијум несрбска реч. Наравно, због нарочите сујете неких предавача трпео сам неке последице.
    Још једна реч из мог детињства носи сличну причу.Читајући наше јуначке десетерачке песме сусрео сам реч јакреп(шкорпија). На велико моје запрепашћење, прочитао сам да је то реч која нам долази из турског језика! Иако сам био дете (највише 10 година) нисам могао прихватити такву глупост, такав идиотизам (сада знам да је реч о злонамерју!). Реч је савршено србски јасна: јакреп (шкорпија) = јак реп – прецизан опис бића чија суштина лежи у јаком репу, репу који носи отровну/смртоносну жаоку. Ипак, савршено јасна србска реч проглашена је за изворну турску тековину.
    Зашто?Одговор се крије у наслову: било је потребно васпоставити неистину унутар србског језика свуда где је то могло.
    Зашто?Зато, јер једна лаж производи безброј других са циљем да се одржи као истина. Огромна је прогресија лажи проистекла из утемељене лажи! Иако за то не постоји ни један доказ, иако на хиљаде доказа тврде супротно, васпостављена је “истина” да су Срби дошли на Балкан у седмом веку као дивљи, неписмени варвари геноцидно расположени према домородачком (несрбском) становништву. Такву огромну лаж морало је да прати стотоне хиљада других лажи како би се та прва/базична лаж могла одржати.Ако би опијум била изворна србска реч, како би било могуће њено постојање у античком латинском језику? – Па Срби су дошли на Балкан у VII сеобном веку, њихов варварски/ништавни језик никако није могао утицати на велики/величанствени латински језик – папагајкски нам понављају наши званични вајни језикословци огрезли у грех према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.Замислимо студента прве године на филозофском факултету, усмереног ка историји или језику! Замислимо да он своме професору не даје за право да је опијум латинска реч, или му предочава доказе о пресудном србском присуству на Балкану и Подунављу у античко време. Да ли тај студент има било каве шансе да код тог професора положи испит или (укупно) заврши прву годину? Нема! Већ ту настаје прво “тријерење”, на осталим годинама дешава се додатно “пречишћавање”. Сурова србска истина: Филозофски факултет завршавају само они који су спремни да “зажмуре” на једно или два ока жртвујући истину о Србском колективном памћењу.
    Нека се не вређају они коју су се овде препознали! Није касно, биће им опроштено ако своје муком стечно знање ипак утемеље на истинитим србским темељима.Слична су дешавања и на вишим нивоима “знања”. Да би неко “напредан” из историографије или језикословља био примљен за било каквог члана Српске академије, мора безбројно пута да полаже “испит”: да безброј пута изговори или напише како су Срби на Балкан дошли у седмом сеобном веку, да су нам писменост донели Ћирило и Методије, да ама баш ништа не зна о србској историји од седмог века до Немањића, да велича грчки и латински језик и да нарочито добро вреднује безбројне “турцизме” у србском језику!
    Због тога нам је историографски и језикословни део Акедимије скуп високообразованих незналица, каријериста или злонамерника према србском колективном памћењу и србској колективној будућности. Због тога овај део Српске академије представља највећу пошаст која је икада задесила србски народ!У мојим књигама на безброј примера доказујем да ови академичари не знају, да лажу, да фалсификују, да поткрадају србско колективно памћење зарад своје и туђинске користи. Да су управо такви, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!У наредном наставку одгонетаћу једно србско слово као образац.

    - - - - - - - - - -

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3

    3. СЛОВО Ц НА НАЈБОЉИ НАЧИН РУШИ ДОКТРИНУ НАШЕГ ЗВАНИЧНОГ ЈЕЗИКОСЛОВЉА


    (научено до сада)
    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч.Славиша К. Миљковић

    Недавно сам на Сајму књига купио књигу Милорада Телебака Шта се крије иза етимологије само због првих реченица. Оне гласе: “Да се подсјетимо. Гласови и слогови сами не значе ништа. Ријеч је најмања језичка јединица која има значење”.Ово не тврди било ко, већ представник званичног србског језикословља: доцент на универзитету у Бања Луци; објавио је више стотина радова о језику, остварио на стотине језичких емисија у образовном програму радија и телевизије; аутор је језичких приручника; члан је Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима Одбора са стандардизацију српског језика при Институту за српски језик САНУ.Његову тврдњу спреман је да потврди сваки унутар нашег званичног језикословља јер то наше званично језикословље управо почива на овој неистинитој и антисрбској тврдњи!
    Истина јесте на супротној страни и гласи: Свако слово има утврђено значење; свако двословље има утврђено значење. Та значења приказао сам и доказао у мојим књигама.Да се вратимо слову Ц као обрасцу.
    Кад изговоримо овај глас, ми га буквално процедимо кроз зубе. То значи да је овај глас у вези са цеђењем. То потврђују и друге чињенице.
    Садашње србско Ц јесте цртеж неког суда из чијег доњег десног угла нешто цури или се цеди.
    Глас Ц се у критском сликопису бележио знаком – цртеж цедиљке у облику левка.
    Глагољско слово за овај глас идентично је критском: – необорив доказ о непрекидности србске писмености од Крита до данас. Наравно, наше званично језикословље никада није покушало да одговори како је србски творац глагољице знао да су антички Крићани имали овај знак за глас Ц.У Јеврејском језику ово се слово именом јавља као цади (צ, ץ). У графици оба јеврејска слова препознајемо приказ неког цеђења. Недвосмислено увиђамо да је име овог јеврејског слова настало у србској језичкој матрици. То не треба да чуди читаоца, јер постоји на хиљада србских речи у јеврејском језику о којима наше званично језикословље не жели да зна. Јеврејски језик јесте недвосмислено ослоњен на србску писменост и србски језик.Оно што се цеди, у нашем искуственом поимању подразумева кретање које следи земљину тежу (↓), танак млаз, дужину, спорост, слабост у току и трајању, облик подесан за цеђење (В, ∪, ∇), руп(иц)у кроз коју ће се тај процес дешавати. Дакле: ц = цеђење = танак/слаб/дуг/спор/бушан/↓. Да ли слово ц у србским речима носи неку такву поруку? Носи! Једну или више њих! Бацка (жаока) јесте дуга танка и кроз њу се цеди отров; цамах (ницати, јев. צָמַח подразумева спор процес где главну улогу има дуга/танка клица/младица; низ целт (шаторско платно; шатор, нем.),цераду (навоштено, непромочиво платно за прекривање, тал. покр.) ицреп (кровни покривач) цеди се вода/киша; рецка (црта од нечега оштрог, знак зареза, засечен) јесте дуга/танка баш као и рецу (ред, колона, низ, јап. れつ), цеста (пут једнаке ширине омеђен с обе стране),жица (упредена нит, конац; истањен или као нит упреден метал; струна на музичком инструменту; танак слој руде; танак млаз воде која тече кроз земљу…), црта (линија) и цилиа (трепавица); ица (бочица, стакленка),бо̏ца (врста стакленог суда) и цунет (флаша, боца с тесним грлом; узак грлић боце, тал. покр.) – из њих се условно цеди вода; цимбал (музички инструмент са много жица, грч.); мицелија (вегетативно тело гљива које се састоји из врло танких/дугих испреплетаних нити, грч. бот.); ципун(мања цев, шупаљ дрвени трупац који усмерава воду (↓) на воденични точак, грч.); цица (дојка, сиса, хип.) јесте (условно) левак из кога се цеди млеко; пуца (шибица, жигица, палидрвце) јесте дуга/танка; цурак (танак млаз течности); црево (део органа за варење у облику меке и растегљиве цеви); цвекла (врста поврћа) има ∇-облик (подсећа на левак и цеђење);цвет је унутра сав левкаст; из цедила се цеди цвик (кисела сурутка); цвек(клинац, врста ексера) и цвика (ексер) јесу танки/дуги и имају дужину која се ка једном крају сужава/цеди; цев (ваљкаста шупљина) има дужину и поседује потенцијални проток/цеђење; црв јесте издужен; крозцигарету се цеди дим, кроз цевануицу срж, итд.Слово Ц на изворној србској словној лествици заузима последње место. То није случајно: цеђење се најмање одвија на врху, цеђење подразумева кретање ↓ и заузимање најнижег могућег положаја.Ја сам у мојим књигама навео на хиљаде речи које потврђују ову истину.
    Свако србско слово има сличну причу из које се може извући његово значење.
    Остаје нам да набројимо правила која се односе на значења србских слова:1.Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
    2.Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
    3.Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
    4.Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
    У наредном наставку приказаћу значења србских слова.

  10. #10
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4

    4. ЗНАЧЕЊА СРБСКИХ СЛОВА


    Славиша К. Миљковић

    (научено до сада)
    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
    Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења
    физичког света.Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења. Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијероглифску вредност.>
    Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово
    и свака србска реч.
    Иако су приче о значењима србских слова веома занимљиве, било би преобимно када бих овде причао причу о сваком србском слову (кога те приче занимају, наћи ће их у књизи Одгонетање србског језика 1).
    Значења србских слова јесу у вези са њиховим именом. Овде упоредо дајем и изворне бројчане вредности србских слова које условно одређују редослед слова.•1 А = Ја Који Јесам (Бог; ја; светлост).

    - - - - - - - - - -

    •2 Б = Бог (онај који је у плодној парности са Мајком Земљом).
    •3 Г = глагол/говор/реч.
    •4 Д = добро; Δ-облик.
    •5 Е = јесте; потврдност.
    •6 В = знање/вид.
    •7 З = земља.
    •8 Ђ = д ј = добра спојеност; ђ/дј = спојеност/спајање. (К = веома,врло, силно; д з = добро земља; добра земља; дз (изговор ова два сугласника јесте сливен) = спојеност/спајање).
    •9 Ж = живо(т), живети.
    •10 И = спајање; кретање ради спајања; │-облик (игла; линија).(Ј =спајање/спојеност).
    •20 К = пратилац (Ка); како.
    •30 Л = људи/човек; усмерење ↑ (човек јесте духовно и физички усправно биће). (Љ = л ј = људи спојени; љ (лј) =истуреност/одвојеност).
    •40 М = вода/мислити.
    •50 Н = наш/рођење/Прав. (Њ = н ј = наш/рођењем спојен; њ (нј) =истуреност/одвојеност).
    •60 СТ = спојеност/спајање; с т = слови/закони потврдно.
    •70 О = он; О-облик; Сунце.
    •80 П = покој, мир.
    •90 Ч = низак/ниско.
    •100 Р = кретање.

    - - - - - - - - - -

    •200 С = слово/закон (слово = књига = закон).
    •300 Т = тврдо/потврдно (само тврдо може бити потврдно – трајати у времену и простору). (Ћ = т ј = потврдно спојен; ћ (тј) =истуреност/одвојеност).
    •400 У = ученост/плодност/∪-облик.
    •500 Ф = вртеће кретање.
    •600 Х = небо/ваздух/спојеност.
    •700 X = ⊔-облик, усмерење ↓; дж = спојеност/спајање.
    •800 Ш = земља/основа/површина.
    •900 Ц = цеђење (танко, слабо, дуготрајно, издужено, споро, бушно, ↓).

    - - - - - - - - - -

    Пошто сада имамо значења србских слова, можемо вршити основно одгонетање, тј. само одгонетање системом слово по слово (постоје и одређења у којима се упоредо користе значења двословних и трословних одредница, али о томе касније).Србско званично језикословље тврди да се речи састоје од основе/корена и префикса и(ли) суфикса; корене речи, основе и просте речи обједињује чињеница да се не могу даље растављати.Да човек не поверује да су нам језикословни званичници толико “мудри”! Обратите пажњу на ову величанствену “умност”: немогуће је разложити на саставне делове реч која се састоји од слова?!Јасно је: кад изговарамо реченице које описују нека дешавања или стања, користимо речи које директно или посредно описују та дешавања/ стања. Према томе, ни речи не могу бити грађене елементима који их не описују. То је елементарна логика. Од ње сам пошао утврђујући значења србских слова, двословних и трословних одредница.Ево неколико простих србских речи за које наше званично језикословље тврди да се не могу даље растављати:•- спор (слабо покретљив, тром) = с (слово/закон) + п (мир) + о (он) + р(кретање) = слови/закони мирним он кретањем. Истовремено, с(слово/закон) + О (Сунце) + р (кретање) = слови/закони Сунчевим он кретањем (Сунчево небеско кретање јесте веома споро, оком примеђујемо то кретање само док Сунце излази или залази);
    •- мир (стање супротно немиру) = м и р = водом спојено кретање (вода јесте најважнија људска потреба јер смо преко 80% састављени од воде; жеђ јесте најважнији људски немир, најчешћа људска потреба јесте вода; најпре смо мирни ако нисмо жедни);
    •- год (круг на пресеку дрвета) = г О д = глагољи кругом добро.
    •- дом (кућа као место живота) = д (Δ-облик, онај који попут бада/трна пружа заштиту) + О (Сунце) + м (вода) – јасна србска порука: дом штити, окренут је Сунцу и у близини је воде.
    Видимо да су ове речи и те како сложене и да њихова значење проистиче директно из изворних значења србских слова; та значења најстроже су забрањена унутар нашег званичног језикословља!

    - - - - - - - - - -

    Међутим, причу овде не можемо завршити јер постоје на стотине хиљада страних речи чије значење директно проистиче из значења србских слова или графике србских слова! Да ли су такве речи стране (несрбске), или су изворно србске?Јесу изворно србске јер је је србски језик Мајка Језик!
    Ево неколико таквих речи (у Одгонетању сам их набрајао на хиљаде):•- уеā (локва, улегнуће, кин.) = ⋃ е а = рупа/удубљење јесам ја;
    •- уеŏ (гнездо, јазбина; улегнуће, кин.) = ⋃ е о = ⋃-облика јесте он;
    •- јú (шоља, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (шоља управо има тај облик);
    •- јù (тамница, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (изворно, тамница јесте под земљом и управо има тај облик);
    •- аме (киша, пљусак, јап.) = а м е = ја вода јесам;
    •- ме (око, очи, јап.) = м е = водене/влажне јесу;
    •- нé (рођен, фр.) = н е = рођење јесте; наш јесте (наш се најчешће постаје рођењем);
    •- орбис ((свака) округлина, круг, лат.) = О р б и с = округлим кретањем Божјим спојена закони; округло кретање Божје спојено законом (Бог је васпоставио Васељену унутар кружног кретања);
    •- φαος (светло, светлост, грч.) = ф а о с = вртећим кретањем Божјим оно слови/закони; ф а О с = вртећим кретањем ја Сунчевим словим/законим (основна светлост долази нам од Сунца).
    Све ове речи имају и одређења унутар значења двословних одредница. Значења двословних одредница проистичу из значења србских слова.У наредном наставку говорићу о двословним самогласничким одредницама.

    - - - - - - - - - -

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 5

    5. САМОГЛАСНИЧКЕ ДВОСЛОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ


    (научено до сада)Славиша К. Миљковић

    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
    Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
    Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијероглифску вредност.
    Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч.
    Доле је табела самогласничких одредница. Одређене су значењимасрбских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.
    Свака одредница има значење у левом и десном читању што значи да је укупан број ових одредница 200. Та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу.
    Уследиће неки примери левог/десног значења да би смо уочили препознатљив узрочно-последични однос:- уб (заобљена удубљеност), бу (испупченост);

    - - - - - - - - - -

    - ед (јед, јело), де (раст);
    - од (одвајање/удаљавање, до (приближавање);
    - ав (јав, принцип видљивог), ва (кретање);
    - из (унутра), зи (споља);
    - аж (светлост), жа (топлота);
    - иј (одвајање), ји (припадање);
    - ју (топлота), уј (свежина/хладноћа);
    - ик (небо), ки (земља);
    - ул (ватра), лу (хладноћа);
    - ум (умност), му (давање);
    - ен (јесте), не (негација, није);
    - еп (затвореност, пе (отвореност);
    - ич (ништа, ни мало), чи (све);
    - су (вода), ус (горети/жарити/Сунце);
    - ар (Јар/Сунце), ра (онај који даје);
    - ет (повезивање), те (одвајање);
    - от (↑); то (↓);
    - аф (↑); фа (↓);
    - ша (вода), аш (камен);
    - шу (ваздух), уш (тврдоћа/испуњеност);
    - ец (стар), це (млад);
    - ач (јач: велико, тврдо, јако), ча (слабо, мало, меко, ситно);
    - ур (господар, онај који је горе), ру (слуга; онај који је доле);
    - го (усмерено кретање, →; голо), ог (кружно кретање; прекривено)…

  11. #11
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Кад год неко од нас незваничних језикословаца/историчара, ухвати званичне језикословце и историчаре у незнању, лажи или злонамерју, њихова основна и једина одбрана се не састоји у изношењу чињеница, већ покушавају да наше доказе оспоре на потпуно ненаучан начин. Називају нас неоромантичарима, људима које не треба узимати за озбиљно, јер нисмо се школовали као они, или нисмо дипломирали као они, или нисмо дипломирали тамо где и они; тврде да ми не умемо извести научни доказ јер нисмо као они изучавали методологију и друге научне системе који почивају на логици. Неки злонамерни невољници типаРадивоја Радиће (византолог, предаје србским студентима) иду толико далеко да оспоравају читав систем необоривих доказа само зато што је неко у том доказивању погрешно употребио зарез у реченици или неко друго правописно правило.У мојој првој књизи, Нови србски митоплошки речник, започео сам приказивање веома важних двословних (србских) сугласничких одредница. Тамо сам поставио следећа питања и дао одговоре:•- ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи шу, то шу значи ваздух?
    •- ако је Ки богиња земље старих Сумераца, како то да у свакој србској речи која садржи ки, то ки значи земља?
    •- ако Ка у староегипатској религији значи пратилац, како то да у свакој србској речи која садржи ка, то ка значи пратилац?
    •- ако у старој египатској религији Ба значи душа, како то да у свакој србској речи која садржи ба, то ба значи душа?

    - - - - - - - - - -

    Поставио сам иста питања и за појмове Ра, Ку, ту, ус, Аб…
    Ако би прихватили да смо појмове шу (ваздух), ки (земља), ка (пратилац),ба (душа)… добили од Египћана, Сумераца…, то би значило да пре тога нисмо у свом језику имали речи које су садржале шу, ки, ка, ба, ра, ку, ту,ус, аб… Значило би и да пре тога у свом језику нисмо имали ни речи које су садржале уш, ик, ак, аб, ар, ук, ут, су… јер ове двословне одреднице имају препознатљива узрочно-последична значења у левом/десном читању. Пошто ми нисмо Немци, већ Срби, првописмени и Богом глагољиви, јасно је да смо те појмове имали у језику одувек и да је читава античка египатска и сумерска култура изворно србска. У мојим књима пружам велики број доказа о томе. Међутим, овакву просту и свршену логику не признаје наше званична језикословно-историјска наука!Зашто?
    Па зато јер је логика! Зато јер наша званична језикословна и историографска наука не почива на истини и здравом разуму!
    Опширно о значењима свих (200) двословних сугласничких одредница говорим у другом делу књиге Одгонетање србског језика 1.У наредним наставцима говорићу опширније о појединим двословним одредницама.

    - - - - - - - - - -

    Славиша Миљковић: Откривање истине о језику Срба 6

    6. Одреднице ШУ и УШ


    Славиша К. Миљковић

    (научено до сада)Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
    Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
    Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
    Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијероглифску вредност.
    Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова
    Двословне самогласничке одреднице одређене су значењима србских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света; свака одредница има значење у левом и десном читању; та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу: указују на супротност, условну супротност или неки други препознатљив узрочно-последични однос.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!
    ШУ (шу = земљом учен/плодан; шу = ваздух).
    УШ (уш = учена/плодна земља/основа/површина; уш = испуњеност/ тврдоћа);

    - - - - - - - - - -

    Зашто је ваздух одређен са шу?
    Из два разлога: шу = земљом учен/плодан (највише ваздуха има изнад саме земље, са надморском висиним опада његова густина. Ваздух (шу) јесте невидљив и доживљавамо га као празнину. Зато мора бити супротност појму тврдоћа/испуњеност (уш). Један од начина да прикажемо ваздух јесте да прикажемо неки шупљи предмет пун ваздуха. Која је то шупљина свима видљива, свуда присутна? Па рупа у земљи: ш(земља) + у (∪-облик = рупа) = (у) земљи рупа. Да је шу = ваздух, потврђује и староегипатско божанство ваздуха по имену Шу(1)!Али, ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи шу, то шу значи ваздух?
    Ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи уш, то уш носи поруку испуњености/тврдоће (све супротно од прозирности/празнине ваздуха)?
    Предлажем да се уверимо да се ово египатско божанство и те како налази присутно у србском језику, тј. да је србски језик. Неке речи ћемо сагледавати у левом и десном читању како би смо се уверили у законитост на којој почива читав србски језик:- шуба (дугачак капут постављен крзном) = шу (празно) + ба (душа) =празна душа, јер у његову “празнину” човек увлачи своје тело. Здесна: аб уш = основа чврста (јер је на њој постава мека/крзнена). Сличну причу имамо и у речи:
    - шубара (велика крзнена капа) = шу ба ра = шупља душа топла/ округла. Здесна: ар аб уш = топла основа чврста (јер је шубара капа од крзна);
    - кошуља јесте одевни предмет који садржи шу-празнину у коју увлачимо тело. Независно од тога, к ош ул ја = пратим веома топлотом ја (кошуља чува телесну топлоту). Здесна: а јл уш ок = ја спојена тврдоћом једном(кошуља јесте чврста целина која укупно штити тело од хладноће и гребања);
    - сцхух (ципела, нем.) = шу х = ваздухом спојена (ципела јесте празнина у коју стављамо ногу). Здесна: х уш = спојена чврстоћом/тврдоћом (јер штити ногу);

    - - - - - - - - - -

    - шукаре (поцепана одећа) = шу ка р е = ваздух пратилац кретању јесте(одећа кроз чије рупе несметано пролазе ваздух). Здесна: е р ак уш = јесте кретање јако тврдо (цепање може изврћити само тврдоћа/снга);
    - шубонити (пуно одзвањати) може само оно што је шупље, пуно ваздуха, празно. Здесна: ити но б уш = ићи не богом тврдим (не може одзвањати пуноћа, одзвања само празнина којом господари ваздух (бог Шу));
    - шуга (кожна заразна болест, перс.) = шу г а = ваздухом/празнином глагољим ја (шугу изазива паразит шугарац који се креће кроз кожу и изазива несносан свраб; суштински, он прави “тунеле” (празнину) у кожи._________________________
    1. У египатској религији сунчано божанство које симболизује атмосферу. Шу се ослања на земљу (Геб) и држи високо куполу неба (Нут) стварајући простор човечанству за дисање и живот. Представљен је као човек како носи перо на глави. Његова жена била је Тефнут.
    Питање: Како је наш предак без електронског микроскопа знао суштину ове болести? На ово питање неће нам одговорити наше званично језикословље. Здесна: а г уш = ја глагољим тврдоћом (може правити тунеле само тврдоћа/ снага/пробојност);
    - шуљак (пањ; жито које је при вејању помешано с плевом; шупаљ орах или лешник, закржљао плод). Овде се јасно примећује шупљина: пањ изнад себе има “шупљину” јер је стабло посечено; жито које вејањем оде у плеву је лако (има шупљину); шупаљ орах уместо јатке има шупљину пуну ваздуха. Здесна: ка јл уш = пратилац спојен тврдим (десна супротност мекоћи/шупљини);
    - шум (врста неодређеног звука) = шу (ваздух) + м (вода) – јасна порука да је човек шум везао за кретање ваздуха/ваздухом и кретање воде/водом. Зашто? Звук је могућ само у ваздуху; кретање ваздуха прави препознатљив шум у шуми; и кретање воде прави шум који мора бити препознатљив јер човек зависи од питке/течне воде. Здесна: м уш = вода тврда (изворно, тврда вода = залеђена вода; она не прави шум јер не тече);- шума (биљна заједница дрвећа) = шу ма = ваздуху мајка (шуме производе најважнију количину кисеоника – најважнијег састојка ваздуха). Здесна: ам уш = силно непрозирна (за разлику од ваздуха, кроз шуму се не може гледати);

    - - - - - - - - - -

    - шунд (роба без вредности, “празна” роба) = шу н д = празнином рођен добро. Предлажем да читаоци надаље сами сагледавају читање здесна;
    - шут (неупотребљив, отпадни материјал) јесте материјал без вредности, “празан” материјал;
    - шут (без рогова) = шу (ваздух) + т (потврдно) = потврдно ваздух (на месту где треба да су рогови). Отуд кошута, животиња без рогова;
    - шут (у спорту ударац лоптом према голу). Лопта је шупља, лопта путује ваздухом;
    - шуфт (хуља, подлац, нитков) = шу фт = празнином спојен (“празна”, безвредна особа);
    - шунка (свињски осушен бут) суши се на топлом ваздуху који струји: шу н ка = ваздух наш/рађајући пратилац;
    - шуњка (њушка) = шу н ј ка = ваздух наш спојени пратилац (њушка јесте део главе кроз који пролази ваздух);
    - шупа (помоћна зграда од дасака или неког другог нечврстог материјала). Зато кроз њу слободно циркулише ваздух: шу + па(понављање) = понављање ваздуха;
    - шупак (отвор дупета). Кроз њега излази “ваздух” познат као прдеж;
    - шупаљ – онај који садржи само ваздух;
    - шутати (ћутати) = шу т ати = ваздухом потврдно прелазити преко. Говор јесте процес где плућним ваздухом стварамо звук који путује ваздухом. Код ћутања ваздух је без звука, тада ми само дишемо (издишемо, дајемо ваздух) без звука;
    - шућмураст (који је неодређене боје; сивкаст; пепељаст) проистиче изефекта ваздушне перспективе: што је предмет удаљенији од нас, боја му је неодређенија, због “боје” ваздуха, нагиње сивој и плавој боји. О томе је давно писао Леонардо и то приказао на својим сликама;
    - шућурица (врста бундеве) јесте, као и све бундеве, боба која се одликује шупљином;

  12. #12
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    - шухва (сумња) нагриза човека (црв сумње) и у њему прави празнину (шупљину): шу (ваздух = празнина) + х (небо/ваздух = празнина) + ва(кретање: најлакше је кретање кроз ваздух) – опис велике (ваздушно-небеске) празнине која се креће (увећава);
    - шушур (слаб шум) = шу шу р = шу-шу кретање;
    - машур (плитка кошара) = м а шур = ма (мајка = она која рађа) + шу р = ваздушно кретање) = рађам ваздушно кретање (кроз кошару слободно струју ваздух);
    - мошус (“миришљава” супстанца коју луче неке животиње). Из искуства знамо да се мириси преносе ваздухом: мо шу с = хоризонтално ваздухом слови/закони (мирис се креће ваздухом, најгушћи ваздух следи површину земље);
    - кашун (дрвени сандук) = ка шу н (наш) = пратилац Шу наш (одлика сандука јесте празнина у којој је ваздух).Уследиће сада неке уш-речи и њихова одређења здесна:
    - рушити (чинити да саграђено падне) = р уш ити = кретањем тврдим ићи(зид и дрво се не могу рушити пером птице, већ секиром, мацолом, овном…). Здесна: ити (ићи) + шу (ваздух) + р

    - - - - - - - - - -

    (кретање/реч) = ићи ваздухом кретањем (рушење јесте кретање ваздухом);
    - бушити (правити рупу) = б у ш ити = Бог уком Земљом ићи (ук = штрцање семена). Изворно, прво бушење обавио је Бог јебући Земљу. Здесна гласи: ити (ићи) + шу (ваздух) + б (Бог) = ићи Шу-богом, продирати Шу-богом. Кад бушимо рупу, ми кроз материјал правимо ваздушни тунел;
    - сушити (уклањати влагу) = с уш ити = слови/закони испуњено кретањем (најбоље се суши оно што је изложено ветру и сунцу, тј. изложено Сунчевим зрацима у дужем периоду). Здесна: ити (ићи) + шу(ваздух) + с (слово/закон) – јасно одређење да је процес сушења законитост кретања проистекла из божанства задуженог за ваздух;
    - бушак (лешник који је пробушен и поједен од црва) = буш + ак (јак, а = ја) = бушан јако. Здесна: ка (пратилац) + шу (Шу) + б (Бог) = пратилац Шу-бог = пратилац ваздух;
    - гуша (грло) = г уш а = глагољим испуњеношћу ја (гуша јесте испуњеност јер се ту укрштају путеви ваздуха и хране). Здесна: а (Бог) +шу (Шу) + г (глагол) = бог Шу глагољи. Гушом протиче ваздух до плућа и из плућа. У том процесу настаје говор;
    - гушта (густиш) = г уш т а = глагољим мноштвом потврдним ја. То јесте супротност десном читању: ат (ићи непрестано) + шу (вздух) + г (глагол, глагољити) = кретањем ваздух глагољи/говори (кроз густиш лако пролази само ваздух и тада прави карактеристичан шум);
    - душа = д уш а = добро испуњујем ја (испуњује људско срце). Здесна: а(Бог) + шу (Шу) + д (добро) = бог Шу добар. Душа условно јесте нематеријалност те је тако празнина – иако испуњује човека;
    - душик (азот, гас који је најприсутнији у ваздуху) = добро испуњује небо(јер је најприсутнији у ваздуху; небо јесте оно што је изнад земље). Здесна: ки (земља) + шу (Шу) + д (добро) = земља бога Шуа добра. Дакле, гас азот јесте основа ваздуха (јер га има највише), јесте “земља” на коју се ослањају остали гасови који сачињавају ваздух;
    Немогуће је овде набројати све србске речи које у себи јасно садрже ово “египатско” божанство, тј. поруку да је Шу = ваздух. Међутим, ту поруку носе и многе друге “стране” речи:- śū (чешљање, чешаљ, кин.) = ш у = основа учена/плодна (чешаљ јесте људска умност; има основу из које расте много зубаца); шу = ваздух(чешаљ јесте шупаљ: после сваког зупца следи ваздух; чешљање се врши тако што зупци чешља (и слово Ш = чешаљ), усмерени (⋃ = усмереност доле, ка кожи (главе)) пропуштају влати косе/длаке кроз своје шупљине). Да је чешаљ испуњеност (уш), не би могао да чешља;
    - śū (књига, кин.) = ш у = основа учена плодна (из основе расту многобројне странице); шу = ваздух. Примећујемо да после сваког зупца на чешљу долази један ваздушни “зубац”; код листања после сваке странице долази ваздух; и после сваког слова долази празнина (“ваздух”), после сваког реда – такође. Читање књиге јесте својеврсно чешљање (и ту су “зупци” усмерени према глави и “глави”). На слици доле видимо да чешаљ и књига имају исту шему, тј. да значење ових кинеских речи проистиче и из графике србских слова; слово Ш условно јесте чешаљ/књига; његови зупци смештен унутар основе/корица које имају У/⊔-облик, тј. изворни облик слова У;
    - śū (истицати се, кин.) = ш у = земљом учен/плодан (највише се истиче онај који је високо из земље израстао); шу = ваздух/провидност. Истиче се погледу само оно што је унутар ваздуха. Ваздух јесте прва провидност;
    - śū (редак, разређен, кин.) = шу = ваздух (он јесте редак, толико редак да се кроз њега може видети, тј. он са̑м је невидљив);

    - - - - - - - - - -

    - śù (дрво, кин.) јесте земљина ученост/плодност (ш у); дрво јесте саставни део шуме која ваздух (шу) оплемењује кисеоником;
    - śù (причати, излагати, кин.) = шу = ваздух. Причање јесте кретање/ шум ваздуха. Слично одређење је и:
    - šyō (говорити, разговарати, причати, кин.) = шу о = ваздух он;
    - šyĭ (вода, кин.) = ш у и = земљом плодност спојена/покретана; шу и =ваздухом спојена (вода долази са неба, тамо је ваздухом спојена);
    - šyì (спавати, кин.) = шу и = ваздухом спојеност (док спавамо не једемо и не пијемо, потрбан нам је само ваздух); ш у и = основом плодном спојен (ми смо деца Мајке Земље и спавамо у њеном крилу; спавамо лежећи на некој мекој равнини која је, изворно, замена мекој и равној земљи која носи плодност);
    - śūнyа (нула, санс. 44, 176) = шу рођена ја = ваздухом рођена ја(празнина/шупљина нуле).
    У мојим књигама налазе се на хиљаде других шу/уш-речи које потврђују чињеницу да је староегипатско божанство ваздуха носи србско име!У следећем наставку говорићу о одредници АШ (камен) и ША (вода).

    - - - - - - - - - -

    7. Одреднице АШ и ША


    (научено до сада)Славиша К. Миљковић

    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
    Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
    Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
    Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
    Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова
    Двословне самогласничке одреднице одређене су значењима србских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света; свака одредница има значење у левом и десном читању; та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу: указују на супротност, условну супротност или неки други препознатљив узрочно-последични однос.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!
    АШ (а ш = ја земља/основа/површина; аш = камен). Камен јесте тврд, јак, статичан, непрозиран, највише га има (мноштво) као чиниоца земљине коре (отуд значење: основа), видљиво га највише има горе – на врховима планина и (по веровању) на небеском своду. Планине је најпре подизала моћна геолошка (Божја) сила. Сада камен ерозијом силази са планина у долине. Камен прати воду на више начина. Вода у земљи врло брзо дуби своје корито, кад дође до камена, ерозија се успорава. Зато су водене ерозије у камену најлепше. Кањон Колорада је највећи. Кањон Таре је величанствено леп јер је испуњен животним зеленилом. Најбоља питка вода јесте она која је у додиру с каменом, која пролази кроз камен, која извире из камена. Вода долази с неба, за небески свод се веровало да је од камена. Како су душе после смрти одлазиле на небо, камени небески свод учинио је да постоји веровање да душе бораве у камену. Искра ватре (живот) из камена потврђивао је то веровање. Зато је надгробни камен место где треба стално или привремено (о задушницама) да борави душа умрлог. Вода и камен имају присутну помињану двосмерност (⇅) јер је у њих уграђено земљино слово Ш:- аш (достизати, санс. 78, 470) = а ш = ја земљом; аш = камен = чврстина/продорност (само чврсто и продорно (брзо) кретање може омогућити неко достизање; изворно, брзо кретање најбоље остварујемо на чврстој подлози);

    - - - - - - - - - -

    - аšа (основа аšан(1) – камен, камен за бацање као оружје, санс. 1, 64) = аш а = камен ја;
    - аша (секира) = аш а = камен ја, камена ја (ово враћа србски језик у доба кад су се прве секире израђивале од камена). Секира носи чврстину (аш) која јој омогућава да продире свуда, као што то чини вода (ша);
    - а̄ша (храна, 28, 16). Храна јесте чврста (аш), али у телу продире свуда јер је растворена водом (ша);
    - √аш (продрети свуда, напунити, 28, 12; ићи, кретати се; примити, узети, добити; јести, пити, 28, 16; уживати, 28, 41). Примећујемо да ша (вода) има течну особину да пуни и продире свуда јер је основни растварач на Земљи. Та особина препозната је у каменој оштрици (аш) која, такође, има јаку продорну моћ; и уживање је моћна потреба која, попут воде, продире и испуњава. …Ааааш-кретање јесте заустављено кретање или кретање које је коначно. Јести и пити јесу желуцем заустављена кретања;напунити значи извршити пуњење (заустављено кретање); и уживањејесте кретање које кратко траје;
    - аśман (камен, санс. 44, 163) = аш ман = камена душа, тврда душа; а ш ман = ја земља душа (веровање да су душе предака живе у камену);
    - аšштрус (оштар, лит. 40, 527) = аш т р ус = камено тврдо/потврдно кретање сјајно (опис кретања камене, тврде и сјајне оштрице);
    - еш (ватра, јев. אֵש). Зашто сам ову реч ставио (и) овде? Зато јер Јевреји ову реч пишу као аш = камен (из камена се добијала ватра помоћу кресања варница). Камен (аш = а ш = ја земља) јесте еш (е ш = јесте земља) јер камен је основни састојак земљине коре._________________________

  13. #13
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    1. Ашан = а ш ан = ја Земљино биће (камен јесте основни састојак земљине коре; усијана магма (Земљина унутрашwост, Земљино биће) јесте растопљен камен.Ватра која је камен (ужарена магма управо то јесте) јесте основа од које је створено чврсто тло. Отуд се у јеврејском језуку почетно אש = (а)ш, независно од тога како је додатним знаковима одређено његово изговарање(2), јавља као чврста основа на којој нешто почива. Предлажем да то проверимо на неколико примера:- ешбол (клип кукуруза, јев. אֶשבּוֹל): клип се састоји од батурике као основе на којој су смештена зрна. Клип јесте основа на којој почива нови циклус размножавања ове биљке.

    - - - - - - - - - -

    “Сугласнички” сагледана, ова реч поручује: аш б л = основа Бог људски. Одређење је тачно јер Бог је носилац сваке будуће плодности;
    - ешед (водопад, јев. אֶשֶד) јесте могућ само на стеновитом подручју. Одређења: аш е д = каменом јесте добро; камен јесте добар управо ту поруку носе;
    - ашва (калем, чаура, јев. אש = (אשוָה аш = основа) + в а = основа/чврстина знајућа ја; аш ва = основа/чврстина кретању. Калем и чаура управо то јесу;
    - ишум (тужба, јев. אש = (אִשוּם (аш = основа) + ум = основа умна, основа умност. Оптужити некада неког за неко недело, значило је поседовање умности (доказа). Ако би тужба била неоправдана, често се казна за наводно недело примењивала на клеветника;
    - ишур (потврда; одобрење, јев. אש = (אִשוּר (аш = основа) + ур (господар) – јасна порука да одобрење даје господар (вођа, старешина…) који представља управљачку основу на којој почива нека заједница;
    - ашја (основа, јев. אָשַיָה) = аш ја = камен/чврстина ја;
    - ешех (јајник; мошница, јев. אש = (אֶשֶך (аш = основа) + е х (јесте спајање) = основа јесте спајању (биће коме се уклоне јајници/мошнице) не,ма потребу за полним спајањем);
    - ашкава (молитва за покој душе; погреб, јев. אש = (אַשכָּבָה = (аш = основа) + ка (пратилац) + ва (кретање) = основа (без које се не може, основа која) прати кретање покојника на други свет;
    - ешкoл (грозд; сноп, јев. אש = (אֶשכּוֹל (аш = основа) + кол (Коло, Сунце) =основа Сунце (надлежно за житарице и нарочито за грожђе). Основа снопа јесте коло (круг), зрна грозда јесу округла;
    - ешколит (грејпфрут, јев. אש = (אֶשכּוֹלִית (аш = основа) + кол (коло/Коло) +и т (спајање потврдно) = основа Сунце спојено потврдно (ово воће је округло и у боји Сунца);
    - ашам (кривица, јев. אש = (אָשָם (аш = основа) + ам (силина) = основа силина (изворно, крив је онај ко пролије крв, она се пролива неком ударајућом силином);
    - ашрa (виза, јев. אַרָה) = аш р а = основа кретању ја (изворно, не можемо путовати у иностранство без визе или сличног одобрења);
    - ашрej (блажен, јев. אש = (אַשְרֵי ) = (аш = основа) + р е ј = основа кретање јесте спајајуће (највеће задовољство/блаженство пружа полно спајање);
    - ашка (јединични суфикс, само у реци љуљашка) = љуљ аш ка = љуљању чврст пратилац (љуљашку везујемо за неку чврсту грану или пречагу).Потпуна супротност камену јесте:
    ША (ш а = земља/основа/површина ја; ша = вода). Насупрот појму камен (чврст, непрозиран, стабилан, тешко покретљив, неплодан…), налази се вода (лакша од камена, течна, прозирна, покретна, питка, животна…). Може имати и значења која су у сагласју с водом: доле/горе, мноштво, течно, питко, животно, прозирно, светло, неопходно… Вода тече земљом, Земља је већим делом прекривена водом. Вода јесте шаааа… = земљом Божјом започето кретање које још увек траје. Ша-вода подлеже двосмерју слова ш: пада доле, потом иде горе као водена пара (кружење воде); ниво воде се диже и спушта (поплаве и суше, плима и осека); граница је овог и “оног” (подземно-хтоничног/небеског) света. Пропушта светлост (провидна је); одбија светлост својом површином. Без ње је живот немогућ. Велики проценат нашег тела јесте вода:
    - ша (= јА = меко ша) = срећа (44, 189). Нема среће на нашем земаљском свету без воде јер смо и сами највећим делом вода;
    - šā (песак, кин.) = ш а = земља ја (песак јесте јако уситњена стена – основни састојак земљине коре); ша = вода (песак цури, песак пресипавамо, песак је жив попут воде; песак је настао водом; песком се (симболично) умивају бедуини);
    - šā (прести пређу, кин.) = ша = вода (пређење јесте непрекидан ток стварања једне непрекинуте нити);
    - šàи (сушити на сунцу, кин.) = ша (вода) + и (кретање) = вода иде, вода одлази; ш ај = земља негирана (кад из земље испари вода, земља губи плодност);
    - šāо (кувати, кин.) = ша (вода) + О (Сунце = врелина) = вода + врелина;
    - šáо (кашика; црпка, кин.) = ша о = воду он (кашиком захватамо течна јела; црпком (у облику кашике) црпемо воду);_________________________
    2. Јевреји своје А (א) не изговарају директно.
    - šàо (млад; у младости, кин.) = ша о = вода он (млади теку, разливају се у свим правцима; млади су обдарени плодном водом);
    - Шар (Земља) = ша р = воденог кретања (Земљу одликује живот који почива на води);
    - цхаир (месо, тело, фр.) = ша (цх = ш) + ир (снага) = водом снажно(највећи део меса чини вода);
    - киша (врста водене падавине) = ки (земља) + ша (вода) = земљи вода,земљина вода;
    - śалāкā (слам(к)а, ивер, санс. 44, 163) = ша лака = води лак(а);
    - тоśа (точити, капати, санс. 44, 161) = то ша = то вода;
    - вṛṣāy (орошавање, падање кише, санс. 44, 184) = вр ша ј = врхом(површином) вода спаја (кваси земљу/површину);
    - шайка (чабар, рус. 41, 757) = ша ј ка = вода спојени пратилац. Порука је јасна: у џак се може ставити зрневље, у кош се могу ставити клипови, у чабар има смисла стављати само течности и течне састојке (џибру, туршију, кисео купус, млад сир…) јер чабар не пропушта воду;
    - Елиша (Јованов “син”, Јафетов “унук”, Нојев “праунук”. “Узима се у обзир Грчка као земља, а не Грци као народ” (4, 183)) = ел и ша = Бог спојио водом. Врло лепо србско одређење: Грчка обала је веома разуђена и има много острва. Овде је занимљиво да одређење не гласи: Бог раздвојиоводом. Зашто? Зато јер је вода мушки/Божји оплодни принциоп којим се Бог плодно спаја са Земљом. Истовремено, ово одређење указује да је на том простору била јако развијена пловна флота. То не чуди јер су миленијумима у Средоземљу Срби били познати као Поморски Народ;
    - акṣара (неисцрпан, реч, слог, свети слог ом, звук, звук гласа, санс. 44, 147, подв. С. М.) = ак ша р а = јаке воде кретања ја; а к ша р а = ја како вода крећућа Божја, ја како вода небеска (вода на Земљи јесте неисцрпна јер заузима већу површину од копна; реч и река имају исти извор: река/рекнем, реч/речни);
    - шааг (хучати, јев. שָאַג) = ша а г = вода Божја глагољи (може хучати само силна/Божја вода);
    - шаав (вући воду, пумпати воду, црпсти, јев. שָאַב) = ша ав = вода видљива; ша а в = воду ја знам/видим; водом ја знајуће;
    - небојша кула (кула крај воде или над водом; кула која гледа на воду; кула коју вода повремено плави) = не бој ша = не боји се воде. Више пута сам био сведок покушаја да се небојша кула доведе у везу са човеком по имену Небојша. Бројне куле са овим именом негирају могућност да су све повезане са особама које носе име Небојша. Наравно, такви покушају јесу резултат удаљења од србског језика, резултат заборава да је у србском језику ша = вода.У следећем наставку говорићу о одредницама УЛ и ЛУ.

    - - - - - - - - - -

    Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 8


    8. Одреднице ЛУ и УЛ


    (научено до сада)Славиша К. Миљковић

    Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
    Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
    Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
    Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
    Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијероглифску вредност.
    Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова
    Двословне самогласничке одреднице одређене су значењима србских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света; свака одредница има значење у левом и десном читању; та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу: указују на супротност, условну супротност или неки други препознатљив узрочно-последични однос.
    Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!

    - - - - - - - - - -

    ЛУ (л у = људи учени/плодни; лу = хладноћа, свежина). Закључујемо да учењу претходи жеља за сазнањем (сазнајна ватра) праћена одговорајућом стањем свести које описујемо као хладна глава,хладнокрвно размишљање. Отуд се за ученост људи подједнако везују ватра и хладноћа. …Уууул показује да је ватра (ул) сагледавана као на нама заустављено учено/плодно кретање, да ватра долази са/од Сунца које је истовремено и Учча и Луча. Луууу… показује виђење да хладноћа долази од нас самих, греје нас Сунце, ватра или топли људи. Ми сами смо хладни ако не дајемо, јер топлота јесте зрачење, јесте давање. Хладноћа одбија. Плодна парност могућа је само уколико постоји обострано давање. Отуд је и Стварање везано за топлоту и давање. Своју хладноћу можемо отклонити/поништити само кретањем које називамо давање. Давање има много облика и начина. На нама је да да их што више спознамо:- лú (пећ, ложење, кин.). Пећ јесте изворно хладна јер је од земље, камена или метала. Ложимо пећ кад је хладно, ватром која је топла. Пећ јестељудска ученост/плодност јер је везана за породично огњиште; пећ јестељудски ⋃-облик јер је, изворно, засвођено удубљење. Дивна потврда србске десне супротности раштркане по белом свету: насупрот србском појму ул (ватра), стоји кинески лу (пећ). Не постоји умна глава која би то назвала случајношћу;

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    - лу (сећи, цепати; делити, санс.) = л у = људи учени/плодни (сечењем/ цепањем/делењем добијамо најмање два дела; оно јесте учено/плодно ако је у служби множења и творности). Најчешће сечемо и цепамо дрвајер смо зависници од ул-ватре;
    - лū (заробљеник, кин.). Војник припада ратном богу Јару (Сунцу). Заробљени војник не поседује борбену ватреност, не господари њиме Јар. Зато је он, будући да је без ратне врелине, постао лу (хладан) смештен у хладноћи тамнице;

    - - - - - - - - - -

    - лù (копно, кин.). Изворно, копно представља охлађену Земљину масу. Ул (ватра) јесте у унутрашњости Земље, спољашњи део јесте лу-охлађен;
    - лǚ (мислити, размишљати, кин.) подразумева “хладну” главу;
    - лǚ (закон, правило, норма, кин.) најчешће подразумева хладан разум, не емоције;
    - лǚ (зеленило, кин.) подразумева воду, хладовину, свежину;
    - лúн (потонути, отићи на дно; пасти, погинути; теорија, учење, кин.) = лу н = хладноћу рађа. На дну је вода хладнија; погинули је остао без животне ватре, мртвац је хладан; за учење треба хладна глава;
    - луō (несносан, досадан, кин.) = лу о = хладан он, човек без пријатне топлине, човек кога не желимо у нашој близини;
    - луó (мрежа; ловити мрежом; пуж; гонг; коренасте биљке (ротква, репа),кин.) = лу о = хладан он; лу О = хладно окружење (мрежа се баца у дубину воде – тамо је хладно; пуж је хладан јер му је услов кретања влага; гонг је хладан јер је од метала; коренасто-кртоласте биљке садрже хладноћу/свежину у свом корену);
    - луò (опадати, губити (лишће); ронити (сузе); падати (о снегу, киши),кин.) = лу о = хладан/хлади он. Јасно је да у свим значењима назиремо хладноћу и (за)хлађење;
    - луч (буктиња) = лу ч = хладна ниско (буктиња јесте хладна у делу где је држимо руком, ватрена је на супротном крају);
    - лукав (онај који крије мисли и осећања) = лу ка в = хладноћа пратилац знајући; лу к ав = хладноћа пратилац видљив (лукави људи имају хладан ум, не подлежу емоцијама док делају);
    - луг (храстова шума) = лу г = хлад(овин)ом глагољи;
    - луг (пепео) = лу г = хледноћом глагољи (пепео не може горети, пепео јесте угасла, хладна ватра);
    - луд (умно/душевно поремећен) = лу д = хладан добар (лудост и велика ватреност доносе велике невоље; отуд се сматра да је боље да луд буде хладне главе);
    - лужа (локва, блато) = лу ж а = хладим живо ја (животиње се у њима хладе, каљају, луже, бачкају);
    - лук (део кружне линије) = лу к = хладан пратилац Сунца. Сунце је врело, небески “пут” којим оно иде јесте хладан јер Сунце плови небескомреком (са висином расте хладноћа);
    - лук (зељаста биљка са подземним задебљаним стаблом) = лу к =хладноћа пратилац (луковица лука јесте хладна јер је извађена из земље; пуна је хладноће/свежине јер је највећим далом сачињена од воде; љутина лука јесте хладна ватра, она не гори, она само имитира врелину);
    - лула (цеваста направа за пушење) = лу л а = хладна људима ја; лу ла =хладна основа/површина/земља (у лули гори ватра (ул), али лула се може држати рукама јер је хладна; луле су најпре израђиване од печене земље);
    - луша (хип. од лула) = лу ш а = хладна земља ја (луле су прављене од земље); лу (хладно) + ша (вода = ток = проток дима) = хлади ток, хлади врелину дима. Сматрам да луша није израз одмила, већ синонимна реч;

    - - - - - - - - - -

    - Луна (Месец) = лу н а = хладан наш Бог; лу на = хладна површина(Месец светли, не греје); лу н а = хладноћу рађам ја;
    - луфт (ваздух, зрак; промаја, нем. варв.) = лу ф т = хлади вртење потврдно; лу фт = хлад истурањем (лепезе и вентилатори хладе ваздух окретањем, тј. истурањем устајалог/топлог ваздуха). Видимо да је немачки варварски = србски језик.
    - луб (спољашњи део, кора дрвета; одваљена кора дрвета) = лу б = хлад Божји (кора штити од спољних утицаја, омогућава живом ткиву испод непрестану свежину); л уб = људски уб. У Срба уб је велики суд од издубљеног дрвета. Тачније, зидови тог суда прављени су тако што се користила иструлелост средишњег дела стабла и уклањала сва маса до тзв.беловине која се налазила одмах испод коре и која је чинила зид суда. Често је за такво дубљење коришћена и ватра (ул). У сагласју су уб(убити) и уб (издубљен): убити = уб ити = убом ићи (направит уб (рупу) у нечијем телу). Кора дрвета и слој испод, тзв. беловина нису носиоци јаке ватре: јаку ватру носи централни део стабла, тзв. срчовина. Спољашњи део стабла јесте истуреност (лб);
    - лубања (лобања) садржи: л (људи – људска лобања јесте најразвијенија на Земљи), лу (свежина/хладноћа – глава не сме бити “усијана”, потребно је хладно размишљање), уб (удубљеност – лобања јесте удубљеност испуњена мозгом), бан (владар – глава влада телом), ан (умно и живо биће; Сунце = округлост), нј (истуреност/ одвојеност – глава јесте истурена и вратом одвојена од тела), ја (онај који јесте – само умност из лобање може закључити ја сам онај који јесте), лу бања (хладноћом окупана – лобања помаже да мозак хладно и трезвено размишља); лб(истуреност/одвојеност – лобања јесте истурена и вратом одвојена од тела). Једном приликом чуо сам од једне (званичне) умне (?) особе да јелобања србска реч, а да је лубања хрватска реч;
    - лубеница (биљка из рода бундева са великом јестивом бобом) јесте плод који дубимо (уб) и једемо све осим коре (лубе). Лубеницом се сладимо (у =ук = свршавање) и хладимо (лу); лубеница јесте округла као Божји син (бен), тј. Сунце; сва је својом спољашњошћу истурена (лб);

    - - - - - - - - - -

    - луг (шума листопадног дрвећа) = лу г = свежином глагољи (у шуми је свежина/хлад/сен(1) ); л у г = људи учено/плодно глагоље (јер је луг света шума). Луг даје дрва која глагоље ватром (г ул). Много пре покретаМисли зелено, србски језик је познавао природну/животворну/ суштину која почива на узрочно-последичности. Србски луг јесте храм Божји, храм јесте истуреност/одвојеност (лг);
    - луг (пепео; вода у којој је прокуван пепео, цеђ, лукшија) = лу г =хладноћом глагољи (пепео јесте угасла ватра, отуд он хладноћом глагољи; цеђ јесте базно средство: јаке базе јесу хладна ватра јер сагоревају кожу иако су у хладном стању). Пепео је везан за ватру помињану у одредници гул. Лугове је србски човек крчио ватром. Посебни храстови лугови били су посвећени Перуну и другим боговима чија је ватреност била посебна;

    - - - - - - - - - -

    - слуга (чин на србском двору; поданик, онај ко је у потпуности предан нечему, онај ко се брине о нечијем добру; онај који из страха извршава наређења; онај који за плату врши кућне послове) = с луг а =словим/законим лугом ја; словим законим лугом Божјим = свештеник у светом лугу, Божји слуга, чувар луга, лугар. Слуга јесте истуреност (лг);
    - лüгат (реч, тур.) = л у г ат = људи учени/плодни глагоље непрестано; лу г ат = свежином глагољи непрестано (ОСЈ јесте сведок да србски језик представља најстарији и најсвежији језик истовремено); луг ат = лугом непрестано (луг у коме је централно свето дрво Запис и ова “турска” речјесу у директној србској вези). Овде се реч види као истуреност (лг), тј. изговореност;

  15. #15
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    1. У кинеском језику густа шума = сен! (в. СЕН). Наравно, као и у случају свих кинеских речи наведених у ОСЈ, и ова реч је потпуно “случајна”, нема ама баш никаквих веза са србским језиком.- лугма́ (пуна уста; залогај, јев. לוּגמָה) = л у г ма = људима учено/плодно глагољи Мајка Земља (залогај и пуна уста (обиље), тј. храна, долазе од Мајке Земље); лу гм а = свежином спојена ја (најквалитетнија је свежа храна). Реч долази из уста, залогај који одлази у желудац долази из уста. Овим се једначе “турска” луг-реч и “јеврејски” луг-залогај.Насупрот ул-хладноћи/свежини налази се:
    УЛ (у л = учени/плодни људи; ул = ватра):
    - √ул (горети, санс. 28, 89). Из насловљених одређења може се извести закључак да су се, некад прадавно, ученим људима сматрали они који су знали тајну прављења ватре: …уууул = учени/плодни људи зауставили небеску ватру у огњишту тако што су пронашли тајну добијања ватре, па се она није морала преносити у сталним људским кретањима;
    - у’л (дојенче, беба; дете. јев. עוּל) = у л = ученост/плодност људска; ул =ватра, топлина (беба јесте ученост/плодност људска, јесте везана за топлину људске душе, мајке и дома);
    - уље (врста масноће биљног или животињског порекла) = ул је = ватра јесте, ватрено јесте (уље добро гори, уље је калорично);
    - -уљ (суфикс): драгуљ (драги камен) = драг ул ј = драга (Сунчева)ватра/сјај спојена – јасно истицање чињенице да драгуљ сија на светлости; модруљ (тиркиз – драги камен модре боје; риба модрикасте боје) = модр ул ј = модром ватром спојен (пошто је боја условљена светлошћу, свака боја јесте ватреност у тој боји); кривуљ (врста бора) = крив ул ј = крив ватром спојен (прав бор служи за различите намене, крив само за ватру, тј. огрев); вртуљ (вихор) = врт ул ј = врти ватру спојен,вртећа ватрена спојеност; пасуљ (врста махунарке) = па с ул ј = поново слови/закони ватром спојеном (исхрана пасуљем подразумевала је његово кување (прва спојеност са ватром) и касније јављање експлозивно-ватреног метана у облику прдежа (друга спојеност са ватром). Наравно, наше званично језикословље не доводи значење овог суфикса у везу са ватром;

    - - - - - - - - - -

    - улица (део насељеног места који је предвиђен за кретање) = ул и ц а =ватром спојена дуга ја (улица је почињала од капије/двери, тј. од места на којима се изворно ложила ватра; градска улица је подразумевала осветљеност ватрама/бакљама/ фењерима);
    - бул (бик, енгл.) = б ул = Божја ватра (бик јесте животиња посвећена Сунцу); б у л = Бог ученост/плодност људска (бик јесте носилац мушке/Божје/небеске плодности (бик Апис оплођује Земљу), бик јесте симбол полног спајања (бл)); бу л = плаши људе (јер симболише Бога и има рогове). Ако је бул енглеска реч, како то да Срби (чак и они који никада нису учили енглески језик) имају реч була (крава; бик – обично назив који користе деца);
    - бул (лопта, кугла. фр. боуле) = б ул = Божја ватра, јер се ради о пресликаном Сунцу. И “француско” боуле носи сличну поруку: б О ул е =Божје Сунца ватра јесте; бо ул е = у њему ватра јесте;
    - бул ец (пањ, клада; балван, јев. בּוּל עֵץ) = б ул е ц = Божја (велика) ватра јесте дуга (балван својом величином обезбеђује велику и дугу ватру). Величина подразумева добру спојеност (бл);
    - булмус (жеља, страст, јев. בּוּלמוּס) = б ул м у с = Божја ватра воденим штрцајућим семеном слови/закони; б ул му с = Божја ватра давањем слови/закони. Страст/жеља јесте спојеност (бл), подразумева штрцање семене течности;
    - булати (кокати кукурузна зрна) = б ул ати = Божом (јаком) ватром прећи преко;
    - гула (клада, чворугава цепаница; чвор, кврга, израслина на дрвету) = г ул а = глагољим ватром ја. Познато је да најјачу ватру даје чворновато дрво. Потпуно иста реч постоји у јеврејском језику:- гула (мермер; чвор; дугме, јев. גוּלָה). Значења мермер и чвор ослањају се на одређење: гу ла = трајна основа (чвор на дрвету јесте најтврђи и најтрајнији део; мермер јесте трајан јер не трули). Дугме јесте везано за отварање/затварање; место где се отварају/затварају врата у србском језику називамо улаз. У ОСЈ5 показао сам да је улаз везан за ватру (ул), баш као што су у истом словном сагласју речи врата и ватра. Зато дугме глагољи ватром јер контролише улаз: г ул а = глагољим ватром ја; г ула =глагољи улажењем (дугме улази/пролази кроз рупицу). Мермер, дугме и чвор јесу јаке спојености (гл): мермер јесте спојеност зрнасте структуре; чвор је најтврђа спојеност на дрвету спојена дубоко у стаблу; дугме је спојено/зашивено и најтврђе на тканини;
    - гüл (ружа, булка, тур.) = г ул = глагољи ватром (булку и ружу најчешће доживљавамо у црвеној жар/јар-боји, тј. боји ватре);
    - гüлле (ђуле, тур.) = г ул ле = глагољи ватром доле (тј. кад падне после опаљења);
    - гулголет (лобања, јев. גוּלגוֹלֶת) = г ул (глагољи ватром = Сунце = округло, сија) + голет (предео без вегетације) = округла/светла голет. Лобања јесте јака спојеност (гл) костију по шавовима;
    - гулаш (јело од комадића меса у соку, паприкаш, мађ.) = г ула ш =глагољи ватром (као) основом (нема гулаша без дугог кувања); г ул аш =глагољи ватром каменом. Ово одређење је нејасно само на прво гледање. Објашњавам га двојако. Прво: пошто се гулаш дуго кува, потребно је лонац ставити на два камена између којих је ложена ватра. Друго: имао сам прилике да видим овакво спремање гулаша: у метални суд убаце се комади меса, поврће и зачини; потом се унутра убаце јако загрејани камени облуци; суд се чврсто затвори поклопцем и потом котрља. Врело камење омекшава месо и поврће и кува их у њиховом соку. Гулаш јесте јака спојеност (гл) многих састојака;
    - гулити (дерати, скидати; љуштити кору, кожу…) = г ул ити = глагољи ватреним кретањем. Ово одређење каже да су се прва драња чинила ватром. То не чуди. И данас се то у неким случајевима чини врелом водом (шурење) или смуђењем. И човеку кад изгори кожа на сунцу, она се љушти. У том смислу овде треба поменути “италијанско” ардере (горети) = ар дере = Јар дере, врелина дере (скида кожу). Свако драње коже или њено оштећење, болом личи на дејство ватре. Овде се, дакле, подразумева спојеност (гл) коже и ватре.
    Наравно, унутар ОСЈ има на хиљаде примера који доказују да је ул =ватра, и лу = хладноћа/свежина.

  16. #16
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Шта Ви мислите о овоме?
    Занима ме Ваш коментар.

  17. #17
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Najgore trabunjanje u istoriji svemira.
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  18. #18
    Iskusan quentin (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.419
    Reputaciona moć
    446

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Citat Original postavio viktor47 Pogledaj poruku
    Шта Ви мислите о овоме?
    Занима ме Ваш коментар.
    Mislim da ovo ne zaslužuje komentar ni jedne mentalno zdrave osobe.
    The literary culture is the last bastion of the individualist.

  19. #19
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Ха ха,шта је било боли истина а.

  20. #20
    Početnik
    Učlanjen
    13.09.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика

    Citat Original postavio viktor47 Pogledaj poruku
    Ха ха,шта је било боли истина а.
    Nesumnjivo na tragu Istine!

Slične teme

  1. Odgovora: 1191
    Poslednja poruka: 10.02.2010., 12:36
  2. Вук С. Караџић - отац српског језика
    Autor STAJIC u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 07.06.2009., 22:51
  3. ЗАБРАНА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    Autor opšte dobro u forumu Politika
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 12.07.2008., 10:00
  4. Odgovora: 71
    Poslednja poruka: 22.05.2007., 18:29
  5. ДВА ПИСМА - ПРЕДНОСТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА??!!
    Autor ГЕНЕРАЛ НЕДИЋ u forumu Politika
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 23.12.2006., 02:44

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •