Volite li da vozite?

Mickey Fine

Aktivan član
Poruka
1.835
Muskarci su mahom dezurni vozaci kako u vezama tako i u porodicama. Ovo je nesto gde se muskarci medjusobno dosta razlikuju cini mi se. Ima ih koji vole da voze i bilo gde bi isli autom, a ima ih koji idu peske gde god je to moguce. Nekima je voznja nacin opustanja, a nekima napor i izvor stresa. Sta kazete? Kod mene je pre ovo drugo jer moras paziti na sve, moras se probijati kroz guzvu, moras traziti parking, nekad placati i produzavati parking, ne smes piti, a uz to se i ne palim nesto na brzinu. Ne kazem da cesto pijem, ali volim da znam da imam mogucnost da popijem ako hocu. :lol:
 
Sta znam. Vozim samo ovde, u manjoj sredini (na selu). U vecem gradu mi ne bi palo napamet da se lomatam i trazim parking ako ne moram.
Kako kad. Nekada odgovara, nekada je naporno, ali buduci da mi je auto pomalo dotrajao, vecinom je ovo drugo u pitanju :lol: . Sve zavisi od raspolozenja. Kada se izlazi, uglavnom ne vozim :whistling:
 
Обожавам да возим, али исто тако обожавам и да идем пешке и да се возим трамвајем нпр... Не знам ни ја... Али волим да возим уз неку музику.
 
Obožavam da vozim.
Bajs vozim baš baš žeštoko, provlačim se gde niko ne može i maksimalno iskorišćavam svaki prolaz.
Što se tiče kola, mislim da nema boljeg od neke muzikice i otvorenog puta.
 
pre nekih sto godina, obozavala sam da me on vozi na motoru..nesto sam i sama kao pokusala, ali nije mi to bio gust. nije mi danas neka uzivancija ni auto da vozim...
vise volim da me vozaju:lol: tj. shoferishu:D
ali samo trezvenjaci.
alkosi stop! :rtfm:
 
Обожавам да возим, када се стекну прави услови - природа, изванредно време, мир и тишина
(благи ветрић који милује косицу, са погодном музиком која допире из звучника, нпр. Сик оф ит ол :mrgreen:),
избегавам да возим ако знам да треба да се пробијам кроз море аутомобила на несносној врућини
и да чекам у километарским редовима праћен иритирајућим звуком с(в)ирена, галамом и гужвом,
онда лепо одем пешака где треба или се гурам са ознојеним бабама и намргођеним пензосима у ГСП-у. :lol:
 
Обожавам да возим, када се стекну прави услови - природа, изванредно време, мир и тишина
(благи ветрић који милује косицу, са погодном музиком која допире из звучника, нпр. Сик оф ит ол :mrgreen:),
избегавам да возим ако знам да треба да се пробијам кроз море аутомобила на несносној врућини
и да чекам у километарским редовима праћен иритирајућим звуком с(в)ирена, галамом и гужвом,
онда лепо одем пешака где треба или се гурам са ознојеним бабама и намргођеним пензосима у ГСП-у. :lol:

Kakva romantika,.. :lb:mljac... : ))

@ tema
Najvise volim da budem suvozac, kazu da sam odlican suvozac :lol:
Sto se muskih tice i ja sam primetila da ima svakojakih sto se voznje tice, odnosno sa razlicitim afinitetima i zeljama...
 
Toliko sam se navikao na kola da uopšte ne razmišljam da li volim ili ne. I moja okolina isto,bez obzira da li se ide do obližnje Idee,u Višnjicu na neku slavu ili do Grčke ili Nemačke nekako se podrazumeva da ja vozim.Gde god treba.
Totalna rutina,niti stres niti neka naročita uživancija.
 
Kakva romantika,.. :lb:mljac... : ))

@ tema
Najvise volim da budem suvozac, kazu da sam odlican suvozac :lol:
Sto se muskih tice i ja sam primetila da ima svakojakih sto se voznje tice, odnosno sa razlicitim afinitetima i zeljama...
Као у оним роуд филмовима. :D

Сувозач ужива у чарима вожње, више него возач (зато што овај мора да има потпуну пажњу усмерену на пут), он упија сву лепоту предела, или неких знаменитости.
А то је тачно да има свакојаких што се тиче вожње и аутомобила којима се служе, мене је нпр. зезнуо ортак који ми је утурио неког расканталог Југа без ручне кочнице :eek:
а да лакрдија буде већа ту мрцину и крбуљу је требало ''извући'' на ''правом'' месту за такве ствари - успону код улице Кнеза Милоша. :mrgreen:

Седи до мене, умире од смеха, мене облио `ладан зној, чекам да се упали семафор да неким чудом извучем живу главу.
Е после тога, сам рек`о себи - заеби ситуацију, само својим колима, а у туђа кола улазим као сувозач само са провереним особама, не лудацима који возе трамвајским шинама.
 
Poslednja izmena:
Као у оним роуд филмовима. :D

Сувозач ужива у чарима вожње, више него возач (зато што овај мора да има потпуну пажњу усмерену на пут), он упија сву лепоту предела, или неких знаменитости.
А то је тачно да има свакојаких што се тиче вожње и аутомобила којима се служе, мене је нпр. зезнуо ортак који ми је утурио неког расканталог Југа без ручне кочнице :eek:
а да лакрдија буде већа ту мрцину и крбуљу је требало ''извући'' на ''правом'' месту за такве ствари - успону код улице Кнеза Милоша. :mrgreen:

Седи до мене, умире од смеха, мене облио `ладан зној, чекам да се упали семафор да неким чудом извучем живу главу.
Е после тога, сам рек`о себи - заеби ситуацију, само својим колима, а у туђа кола улазим као сувозач само са провереним особама, не лудацима који возе трамвајским шинама.

:lol: zamisljam situaciju :mrgreen:

Bravo, tako se to radi :ok:
 
Vozim kad god mogu, gde god mogu, i šta god mogu... najčešće auto i motor, i u gužvi, i van gužve, i lagano, i brzo, i blizu i daleko... to mi dođe kao efikasna relaksacija.

Kad jednom benzin uđe u krv, gotovo je.
 
Kad sam imao 14, sanjao sam da vozim, sa 18 sam položio, radovao se, vozao.
Podjednako sam se ložio i na motore, ustvari, malo više na motore.
Imao sam i faze kad sam želeo da se izduvam-sedeo sam kao da me pisao Maks Friš u auto ili na motor "da razbistrim misli".
Onda je nastupila rutina i ne radujem se nešto kad vozim. Više volim da me voze nego da sam vozim.
Sad me lože čamci i bicikle.
 

Back
Top