Fašistički pokret je radnički.Naročito nacional-socijalistički (nacistički). To je radnički socijalistički pokret koji se zasniva na borbi protiv kapitalizma, borbi za radnička prava i državu koja ima socijalni program (zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe) ravnopravan za sve građane bez obzira na materijalni status.
Tako da to teško može biti razlog.
Ne bih se saglasio da je program NSDAP-a u praksi imao nesto opipljovo zajednickog sa socijalizmom. Bar ne sa aspekta teorije marksistickog koncepta socijalizma. Nacional-socijalizam nije pretpostavljao recimo nacionalizaciju, ekspropriaciju ili konfiskaciju- dakle Oduzimanje sredstava za proizvodnju nemackih kapitalista, industrijalaca, vlasnika kapitala. Niti recimo nacionalizaciju zemljista, imanja krupnih zemljoposednika. Ovom temom se izmdju ostalog recimo vrlo detaljno bavio nemacki politikolog i istoricar Kurt Kerten u knjizi
'History of the NSDAP 1919-1945'(izdanje 1977, engleski prevod). Osim toga, sam Hitler u Mein Kampfu kaze da 'koncept socijalisticke revolucije je judeo-boljevicka, marksisticka opsena i kao takva nema mesta u politickoj ideji nacional-nalsocijalizma'. Mislim da je Hitler zadrzao naziv 'naciona-socijalisticka radnicka partija'(kada je preuzeo vodjstvo nad strankom od Antona Drekslera) prosto iz pragmaticnih razloga. Tada 20-ih godina XX veka ideja socijalisticke boljevicke revolucije bila je poprilicno popularna medju radnickim slojevima pa i medju srednjim slojevima sirom Evrope, pa tako i u posleratnoj Vajmarskoj Nemackoj.. U samo Bavarskoj npr je neposredno posle Prvog svetskog rata, doslo je do niza manifestacija komunista, ukljucujuci i pokusaju preuzimanja vlasti, otpocinjanja crvene revolucije u Minhenu 1919. Poznato je da je obavestajno odeljenje vojske poslalo Hitlera da izvidi sastanke 'Nemacke Radnicke Partije'(kako je biio prvobitni naziv NSDAP-a). Jer su smatrrali da je rec o marksistickoj grupaciji koju treba rasturiti. Kada je Hitler uvideo da je rec o desnicarskoj opciji odlucio je da se pridruzi i da utice na redefinisanje stranackog programa. S'toga, misljenja sam da je Hitler sam naziv nacional socijalizam kao i crvenu podlogu na zastavi stranke uzeo sa zeljom da privuce nemacke radnike ka nacional-socijalistickom pokretu. A ne iz svog uverenja u socijalizam i socijalisticke ideje. Naziv socijalizam iskoristio je pragmatickog, demagoski, da nemacko radnistvo sto vise odvuce od marksisticko-socijalistickog pokreta. Da prosto stvori privid kako se NSDAP 'bori za radnistcku klasu'. Dok u stvarnosti, stranka kao ni sam pokret nije imao pravi klasni radnicki karakter, niti socijalisticko-revolucionarni. Doduse, Hitler u Mein Kampfu govori o 'danu velike nacional-socijalisticke revolucije', ali to je vise izreceno onako prozaicno, literarno, demagoski. Da je na umu zaista recimo imao socijalisticki karakter revolucije, onda ne bi uklonio Georga Srassera iz NSDAP-a, i njegovu grupu(koji su bili za fuziju sa Socijalistickom partijom Nemacke, pa cak i za nagodbu sa KPN, sa Ernstom Telmanom). Pa i fizicka likvidacija vrha SA, Remove grupe 1934, po nekim tumacenjima je bila i zbog toga jer je Rem zeleo da SA bude revolucionarna armija NSDAP-a, sa idejom da se ipak ide na sprovodjenje pravih socijalistickih mera, ne samo prema jevrejskoj burzuaziji vec i prema nemackoj. Hitler nije bio za to, a veroovatno mozda pribojavajuci se i Remove moguce konkurentnosti, u samom pokretu. Osim toga, sve kampanje NSDAP-a u samom pocetku(1920-1925), a prema nekim izvorima i do izbornog kruga 1932 finasirali su predstavnici krupnog kapitala. Kako nemacke, tako i jevrejske burzuazije(mislim na nemacke Jevreje. Ironicno al ima dosta podataka koji ukazuju na tu cinjenicu). Zar bi predstavnici krupnog kapitala nemackog drustva finansirali stranu koja bi recimo u svom cilju imala ozbiljne socijalisticke revolucionarne namere. Odnosno namere da ih lisi njihovog kapitala i vlasnistva. Sumnjam. Prema tome, jasno je bilo da NSDAP nema intenciju ka socijalistickim revolucionarnim merama, odnosno nema karakter stvarne klasne borbe i obracuna sa nemackom burzuazijom. To sto je kasnije od 1935 na osnovu Nirnberskih zakona imovina oduzimana nemackim Jevrejima, pa je to kao proglasavano za 'revolucionarnu meru', to je po mo misljenju bio samo dekor za sprovodjenje anti-javrejske politike, a ne anti-kapitalisticke. Jer, nemacki kapitalisti, nemacki vlasnici kapitala su ostajali netaknuti, uglavnom povezani sa rezimom, odmah nakon Hitlerovog dolaska na vlast 1933.
