Zanima me sagledavanje ove pojave, krstene kao ljubav, sa filozofskog aspekta (ovde mislim iskljucivo na ljubavni odnos izmedju muskarca i zene, dakle nula poena ljubav prema sebi, deci..)
Sta je to?
Gde je to?
Postoji li to uopste?
Na kom je mestu ova pojava u vasem sistemu vrednosti?
Da li bi nam bilo bolje bez ove (ne)iluzije?
Moze li ovo da traje i traje?
......
Kao што је већ констатовано ово је милионита тема о љубави . Па ћу зато као одговор на ово твоје питање пренети пост са теме о метафизици полне љубави:
Covek koji je zaljubljen opsednut je genijem vrste ili Kupidonom.On je pogodjen njegovom strelom i od tada on vise nije svoj vec vrstin. Ono o cemu misli , ono na sta obraca paznju, i nacin na koji deluje, jeste vodjen razumom, ali taj razum tada nije vise u sluzbi individue, vec u sluzbi genija vrste.
Pre opsedanja od strane demona, zvanog "Kupidon", individua je delovala u cilju svog samoodrzanja. Taj nagon samoodrzanja ima veoma jako oruzje u svom posedu, a to je INTELEKT. On je namenjen iskljucivo sluzbi onome iz cega je proistekao, znaci individualnoj volji. Volja vrste nije u njegovom domenu. Medjutim intelekt odjednom menja gospodara.Nagon samoodrzanja individue vise nije bitan, vec je jedino od tada bitan interes vrste... kako se to moglo desiti ?
Tu se desava nesto interesantno.
Da bi intelekt promenio gospodara, ne moze tek tako da se odvoji od svog korena (individualne volje). Tako da on u svom izdajstvu mora povuci i svog starog gospodara sa sobom, ali pre toga Kupidon isti mora "hipnotizirati", mora ga ubediti da je svo naredno delovanje koje ide od naklonosti, zaljubljivanja, ljubavi, do radjanja deteta kao krajnjeg cilja ...zapravo njegov interes (intres individue) On tako pred intelekt stavlja varku, himeru, koja ce ubediti coveka da on prilikom izbora partnera ,i prilikom delovanja u tom smeru , radi za svoj sopstveni interes, iako je ,u stvari, jedini interes u svemu tome interes vrste i stvaranje potomstva koje ce TIP iste najbolje predstavljati.
Kupidon
Pri susretu dvoje osoba javlja se duboka kontemplacija i ispitivanje partnera, ali onaj ko tu meditira nije osoba, vec Kupidon. Individua je nesvesna svega toga. Ona od svega toga ima samo izvestan osecaj SIMPATIJE.
Demon koji meditira vodi se u svojoj kontemplaciji ovim obzirima:
OBZIRI KOJI SE TICU TIPA VRSTE
Starost
Najprivlacnije su one osobe koje su u dobu starosti koji je pogodan za oplodjenje i radjanje.
Zdravlje
Zdravlje je uslov privlacnosti. Akutne bolesti ne uticu mnogo ali kada su u pitanju hronicne bolesti, koje mogu uticati na potomstvo, privlacnost nestaje. Zasto?
Jer to nije u interesu ocuvanja tipa vrste.
Kostur
Svaka nesrazmera kostura otpada osobe sa nerazmeroama su seksualno neprivlacne.Zasto? Zato sto je cilj potomstvo a ono mora zaodovoljiti interes vrste.
Izvesna punoca
Krajnja mrsavost i krjanja gojaznost takodje nas krajnje odbija. Zasto ?
Jer to nije u interesu buduceg potomstva i odrzanja tipa vrste.
Lepota lica
Tek na kraju dolazi lepota lica koja takodje mora ispuniti zahteve ocuvanja tipa vrste tako sto ce biti u srazmeri svih njegovih delova.
RELATIVNI OBZIRI
Oni se mogu svesti na hemijsku formulu gde se kiselina i baza neutralisu stvarajuci neutralnu so.
Isto tako onaj koji je visok bice privucen onom koja je niska.
Onaj ko ima prcast nos bice ocaran onom koja ima orlovski nos.
Onaj ko ima kratke noge bice ocaran onom koja ima duge noge itd.itd.
Pri svemu ovome na umu se nesvesno ima , slika buduceg potomstva koje mora biti skladno, to jest onakvo kakvo demon Kupidon i interes vrste zahteva.
Kada se sve ovo izabralo i kada je doslo do ljubavnog cina, posle toga covek odjenom shvati da je telesno zadovoljstvo koje je postigao sa tako brizljivo odabranom partnerkom potpuno isto kao sto bi bilo sa bilo kojom drugom zenom.
A kada konacno KUPIDON bude isteran iz tela .... covek se odjednom nadje pored osobe koja osim sto zadovoljava tip vrste u svemu ostalom je njemu heterogena, i cak vredna gnusanja i prezira. Tako da se Sokrat odjednom probudi pored Ksantipe koju kao takvu ,dok je bio obuzet Kupidnom, nije ni video.
Zakljucak glasi.
Kupidon je demon a ne bog !
Ne dozvolite da budete obuzeti varkom... Kupidonovom himerom. Sacuvajte razum u najvecoj opsednutosti voljom vrste.
Sreca nije u telesnoj ljubavi vec u spoznaji ideja i negiranju volje kao krajnjem cilju.
ps. Svestan sam da ova tema za neke nije prijatna ali ako svako objektivno razmotri celu stvar, videce da su ove misli ( u kojima sam, pre svega, parafrazirao Sopenhauera) zapravo susta istina. To ne znaci da se trebamo odreci ljubavi, vec da ne smemo zaboraviti njenu pravu suštinu i dozvoliti da budemo vodjeni voljom, umesto razumom.
ono kao...ako nema o cemu da se palamudi, aj da se tisina razbije truckanjem o ljubavi.
