Ne znam kako da počnem...Duga priča ali pokušaću da ukratko ispričam...Drug,da tako kažem,ubio se pre 2 meseca.Stariji se od mene 8 godina,znači otišao je u 36.oj godini...Bio je u braku 16 godina,a 11 godina žena ga je varala,dovodila ga kući sa izgovorom da joj je drug.On je pre godinu dana saznao za to i ostavio je.No to je nebitno u ovoj situaciji,ja vama ne mogu da opišem koje je to zlo od žene.Ja sam radila sa njom pre 3 godine,godinu dana,i meni je pravila haos na poslu,toliko haosa da sam bila primorana da dam otkaz,ali ona je toliko zlo da je uživala da nanosi zlo svima,čak i svojoj deci.On bukvalno nije mogao da živi od kako je ostavio.Oterala je sve njegove u porodici,on se trudio,ja znam,da ih povrati,ali htela sam samo da kažem da od nje ništa nije moglo,ne znam kako ali uspevala je.kad god je pokušavao da nađe nekoga da ima pored sebe,sve je trajalo 2 dana,pratila ga,vređala,zvala,pretila...Voleo je ljude,voleo je život,obožavao je kada je u društvu moje porodice,uvek je srećan odlazio kući...Hoću da kažem da mi je vremenom postajao sve više drag,počeli smo se više družiti kada je padao u neku vrstu depresije pa sam razgovarala sa njim,padao je pa sam ga dizala,tešila,znate već...Oduvek mi se sviđao ali krila sam to od svih,jer je ipak bio porodični prijatelj.Dok jednog dana nisam primetila da se i ja njemu sviđam...pričali smo i razumeo je da ne želim ništa sa njim,prvenstveno jer se još nije razveo...on je vrenom upadao u sve veću depresiju,dizali smo ga svi ali bilo je kratkotrajno.Naravno,samo mi koji smo ga poznavali znali smo kakvo mu zlo ta žena nanosi,dok me jednog dana mama nije probudila sa tom rečenicom...tužna vest...a dan pre toga mi je pričao i pokazao poruke te žene,njene pretnje,za dete pa i za sve ostalo...mnogo puta mi je govorio da kada prođe sve sa ravodom da će me uzeti za ruku i da ćemo otići...ja sam se na neko vreme malo udaljila,u to vreme kada mi je pisao neke tužne poruke,nisam videla znake da mu treba neka uteha,pomoć...hteo je da oseti jedan topao zagrljaj...hoću da kažem da ja još uvek ne mogu da se smirim,i dan danas plačem kad ga neko spomene,ne verujem u ono da vreme leči sve,verujem da nas vremenom samo uči da žživimo sa tim...najviše me muči što nikome ne mogu ispričam za svoja osećanja,jer smo obećali jedno drugom da nećemo,samo zato što nije žželeo da i to neko pokvari...muči me i to što mu poslednju želju nisam ispunila...ne znam kako da se pomirim sa gubitkom...i dan danas plačem...našla sam mnoge stvari da mi skrenu misli ali i dalje me drži to...boli me kao da je juče bio taj dan...na par dana se smirim,onda ga sanjam i sve mi opet poremeti.,...izgleda sam ga volela više nego što mislim...