"Кад је покојни Драган Влаховић, писац књиге Демократска пљачка Србије, у којој је један од главних актера Динкић, поднео кривичну пријаву против њега, обратио се јавном тужиоцу с предлогом, или да хапси њега као клеветника, или Динкића као преступника, овај му је рекао: „Јесте ли ви дошли да ми причате вицеве“. Онда је Влаховић у писарници Тужилаштва, питао шта је било са његовом тужбом, а ови му одговорише – изгубила се! Драган је тада поднео копију… али и са њом се исто десило.
Проф. Др. Слободан Турлаков 08.07.2013
***
Било је то у време Тадићеве владе, у које време је било недодирљивих, али сада је Вучићева, који је, ко зна колико пута поновио и понављао – нема више недодирљивих. Свачији рад је подложан закону! Са државом се нико неће играти.
И сад се појави Миле Исаков, Ђинђићев потпредседник владе, а потом Тадићев амбасадор у Израелу, у време кад је избила позната афера са сателитом, која је касније заташкана, мада је држава морала да плати пресуђену оштету Израелу, у последњем броју „Таблоида“ са личним и необоривим доказима да је држава у том „сателитском послу“ опљачкана са 20 милиона евра. Невелика сума за навике демократских власти, што и није важно, већ механизам саме пљачке, који се примењује, ево, већ 13.-та година.
„Лично сам убеђен да су тај новац поделили Динкић … и Тадић“. Додуше, „не могу да кажем баш да су узели тај новац, али имам доказе да су бар за толико оштетили државу, што је довољан разлог за политичку и кривичну одговорност.“
Другим речима, Исаков је прозвао Вучића да делује онако како је обећао, пружајући му јединствену прилику да се покаже и докаже, на тако високом нивоу, и да бившег председника државе и дугогодишњег министра финансија, регионалног развоја и привреде, учини – додирљивим!
Или ће и Вучић можда, као у своје време јавни тужилац Влаховићу, рећи Исакову, „јесте ли се ви у „Таблоиду“ појавили да ми причате вицеве?“
Само то сад неће моћи. Јер је Исаков као амбасадор у Израелу, био у ситуацији да непосредно прати развој „догађаја“, о ком је „развоју“ упорно извештавао и Тадића и премијера Цветковића, наравно, без последица по актере.
Додуше, није прошло баш без последица. Исаков је смењен и враћен у земљу. Кад је покушао да дође до председника државе, кога је познавао и са којим је био у пријатељским односима од раније, није успео.
Убеђен да чини оно што треба да чини сваки поштен и исправан човек у својој земљи, цео случај је потом изнео у опширном интервјуу за НИН, који, међутим, никада није објављен.
Дакле, ствар је јасна, и за Вучића незаобилазна, ако је тј, оно што је толико пута тврдио, па и сада, прогласио као главни циљ реконструисане владе – борба против корупције и организованог криминала! А ово што Исаков износи у „Таблоиду“, и једно је и друго – и корупција и организовани криминал!!
Наравно и дабоме, не треба сумњати да ће се поновити случај пок. Влаховића, који нам га је лично испричао. Не само нама.
Јер, да је Вучићева прича заснована на искреним намерама, зар би толики главни актери пљачке и корупције, из претходне владе, били недодирљиви. Уосталом, као и толики обрачуни са Ђиласом и ДС-ом, са којим у читавом низу градова и општина лепо сарађују у коалицији, против оних који су им коалициони партнери у републичкој Влади! Све је то само јевтина демагогија, која се сада зове политички маркетинг, којим се постиже високи – рејтинг!
Јадна је ова земља и јадан је овај народ кад им такав талог и такви љигавци кроје судбину! Али, сам је крив, чак највећи је кривац. Постао је средство у рукама оних који су и сами средство српских вековних непријатеља.
Само није се дошло још до видљивог краја, мада је једна руска научница, иначе саветник у министарству иностраних дела, др Паномарјова, пишући о нама, рекла да јој се чини да је један цилус власти са „овима“, докрајчан. Али, док се он докрајчи, имаћемо ми да издржимо још низ лажи, подвала и срозавања.
Мада „ови“ не схватају да је то срозавање и то понижење, њихово а не наше! Они ће као што су дошли, проћи, а народ ће остати.
Ипак, једно је сигурно. Ако овај талог, ови превртачи, остану на власти до идућег Видовдана, Срби ће бити криви за Први свески рат! То је више него сигурно, јер су „ови“ на све спремни, па и да прихвате ту потребу Немачке, у замену за добијање Датума, који сам по себи не значи ништа друго, већ још ко зна колико година „преговарања“ односно умилостивљења Немачке да допусти да у њену ЕУ уђу Срби, они који су их у два светска рата прогонили као победници! Тај и такав бламаж се не заборавља, зато и бивају тако и толико благонаклони и издашни према свима онима који су их помагали и ратовали на њиховој страни, као Хрвати, муслимани, Шиптари… а према нама су суревњиви до неукуса.
Немогуће је објаснити разлоге који „ове“ воде путевима којим иду, наводно, ка Европи. Нема ни један разуман разлог, утолико пре што њихова власт није суверена, већ изборна, а то значи пролазна и привремена. Довољно је сетити се колико су посланика имали радикали, а колико данас имају! Поготову ако се има у виду да су данашњи тзв. напредњаци постали дисидентством од радикала.
Најбољи пример у том погледу дао је Земун. Колико најбољи, толико и жалосни!
Наиме, они који као прогнаници из Босне и Хрватске, благодарећи радикалима, добише плацеве, неки чак и материјал за градњу кућа, у земунском атару, тако да се опет скућише, сад им на општинским изборима, нису дали ни цензус да пређу! Тачно онако, како каже народна пословица, какво ли сам им то добро учинио, да су се тако испизмили против мене.
Срамота и брука!
А ко зна, можда се „ови“ надају да ће пронаћи начине да остану дуго на власти, па тако и да прођу све године до уласка у ЕУ, наравно, ако сама ЕУ дочека своје трајање. Ако се и једно и друго узме у рачун, питање залази у психијатрију, утолико више и темељније што „ови“ показују и доказују да не мисле на своју пролазност, што неизоставно указује на психијатрију!
Ето, помислите само на ту „спасоносну“ реконструкцију Владе, која је само утолико спасоносна, јер се одлажу избори и све оне евентуалије које они самим собом доносе, па тако и нека неугодна изборна изненађења. Али, ако су нас до сада непрестано уверавали да ова њихова Влада добро и тимски ради, као ни једна до сада, да је, као таква, чак постигла оно што ни једна за последњих 20 година није успела, чему онда – реконструкција! То јест, одстрел оних министара и осталој боранији око њих, који су лоше радили?! На ту нелогичност нико се не осврће, и нико не указује, тек на дневном реду је реконструкција, која, по Вучићу, има своју суштину у – промени политике!
Која осионост! И глупост.
Јер тај свемоћни Вучић би морао да зна, ако већ неће да се сећа, са којим су обећањима његови напредњаци добили изборе! И та обећања, у ствари, морали би бити обавеза данашње важеће политике, а да се она не може мењати без нових избора, са обећањима и обавезама које произлазе из те нове и промењене политике! Међутим, тај човек и његови сарадници из коалиције, до сад су толико тога променили и изменили у обавезујућој политици, да могу и ову најављену промену да остваре, без народа и гласача.
Иначе о тој тако темељној реконструкцији, чине се свакојака нагађања, али најпре погађања између коалиционих партнера, мада је вероватније да ће, у свему томе, имати важну реч и одговарајуће амбасаде, поготову што се Дачић хвалио да је ова њихова Влада прва и једина, која није настала у преговорима са амбасадама, па се амбасадама сада пружа прилика да то (евентуално) изостајање надокнаде.
Међутим, без обзира на ту могућност, и ако се та реконструкција сведе само на договор коалиционих партнера, морало би се поћи од нужности која се намеће открићем Исакова, не само у питању око израелског сателита, већ и око Кипра, Националне штедионице и Фонда за развој, о којима је такође, без последица по Динкића, писао у „Таблоиду“ … што дисквалификује Динкића као преговарача, мада не и његову странку. Другим речима, ако и после овога њему буде омогућено да пуноправно преговара, у том случају Вучић сам себе дисквалификује као државног чиниоца, што, иначе, у свакој прилици истиче и подвлачи, па чак и у име тог звања – одлучује и прети…
...
