pa to
a mnoge veze ili chak brakovi kad puknu cuje se da je ih je ugusila ljubav
Gadno je biti u vezi sa ljubomornom osobom jer je stalno "gde si bila, sta si radila, zasto mi se nisi javila kada si stigla na posao", a zamisli to u braku "a sto radis trecu smenu, a sto radis prekovremeno, a sto ne ides odmah posle kuci, a je l' ima neko novi na poslu, a sto te on tako gleda, a mislim da je bolje da ja samo radim".
Ljubomora ubija. Jer realno, nije ljubav gde sa nekim zelis da provedes
svaki trenutak svog vremena. Nekome ce to mozda delovati romanticno i lepo, par, trudi se da maksimalno vremena provodi zajedno, ali meni ne. Opet, postavlja se i pitanje zasto neko zeli da provede svaki trenutak vremena sa nekim drugim?
Jesmo li toliko nesrecni i neispunjeni kao pojedinci da zaista moramo biti sa nekim u svakom trenutku da bi se osecali bolje u vezi sebe, tj. srecnije? Nije nista lose i sramota u tome osecati se nesrecno i bedno, desava se svima, ali ako nekog toliko "volimo" i provodimo svaki trenutak sa tom osobom da bi se
mi osecali bolje, onda je to i malo sebicno zar ne?
Iz licnog iskustva tvrdim da to prelazi posle u "a zasto neces da provodis vise vremena sa mnom, zasto moras da ides, a zasto ne mozes danas da dodjes, ti da me volis ti bi dosao, napustio prijatelje, posao i sl". Opet, nije ta osoba toliko "napadna" zato sto voli drugu osobu, ne, ona voli ono sto joj ta osoba pruza, daje joj smisao i vrednost zivotu, tako da sebicno uzima (iako joj se cini da beuzslovno daje, pati i mnogo vise "voli") nikada ne mareci za ono sto druga osoba zeli.
Davno su rekli ljudi nesto na foru: "Ako ne mozes biti srecan sam sa sobom, ne mozes biti srecan ni u vezi".
