Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
У право време НИН је објавио овај текст. Актуелан је због 10 година пада Сребренице, а и због последњих догађаја у Лондону.
Kao što i priliči šefu najmoćnije tajne policije – niko ga nije video, ali svi znaju da je bio u Sarajevu. Reč je, naravno, o direktoru američke CIA Porteru Gosu, ovde još poznatom iz vremena kada je kao američki kongresmen upozoravao da će Al kaida premestiti svoje baze sa Bliskog istoka u Evropu. Još tada se spekulisalo da je on pre svega mislio na Bosnu i Hercegovinu.
I, logično, svi ovde veruju da je došao da proveri ta svoja predviđanja. Visokopozicionirani izvor NIN-a u bezbednosnim strukturama BiH tvrdi – ne samo da proveri, već je čovek doneo i dokaze, a onda i podelio zadatke kako međunarodnoj upravi, tako i domaćim obaveštajno-bezbednosnim službama.
Šereti su se odmah setili onog starog predratnog štosa: ako je hiljaditi deo grama miligram, onda je hiljaditi deo CIA – milicija. I, eto, došlo vreme da se vidi šta može taj “hiljaditi deo CIA”. Za šegačenje, međutim, vreme nije. Već predugo i međunarodna uprava i oficijelno Sarajevo pod kontrolom drže priču o mudžahedinskim formacijama i islamskim dobrovoljcima iz vremena rata. I izgleda da je došlo vreme da se barem delimično skine misterija sa priče. Na to upućuje i dramaturgija pre i posle posete Portera Gosa.
Neposredno posle nje, Ministarstvo bezbednosti Saudijske Arabije (veruje se da je pod velikom američkom kontrolom) objavilo je listu 36 najtraženijih terorista pripadnika Al kaide. Odmah je utvrđeno da najmanje dvojica imaju državljanstvo BiH – šef te saudijske grupe Junuz Muhamed al Hajari i Zaid Sad al Šamari. Ovog prvog, dva dana nakon objavljivanja poternice, prema agencijskim vestima, saudijske službe bezbednosti su ubile prilikom pokušaja hapšenja. Saudijska poternica je u BiH ponovo oživela temu o naturalizovanim građanima BiH iz islamskih zemalja.
Ministarstvo civilnih poslova u Savetu ministara BiH pritisnuto ovim vestima za sada je priznalo da je ovo državljanstvo dobilo nešto više od 900 ljudi i to, uglavnom, na osnovu toga što su bili pripadnici Armije BiH. Mediji, međutim, veruju da podatak Ministarstva civilnih poslova treba uzeti s velikom rezervom i iznose podatke o mnogo većem broju naturalizovanih građana BiH koji su delom ostali ovde, a delom se raspršili po celom svetu.
Izvor NIN-a o kojem je bilo reč upozorava na oprez prilikom navođenja imena: “Tu se radi o višestrukom pranju identiteta, jednostavno se ne zna za mnoge ni gde su rođeni, ni kako su se ranije zvali, sve je to vrlo, vrlo komplikovano.”
Bilo kako bilo, taj ubijeni šef saudijskog dela Al kaide, koji je posedovao BiH pasoš, borio se u Četvrtoj brigadi Armije BiH u Konjicu, utvrdila je štampa i još pronašla njegovog komandanta koji je danas imam sarajevske džamije “Kralj Fahd” i koji ima samo reči hvale za svog bivšeg saborca. Kako je bio oženjen Bošnjakinjom, pronađen je i njegov tast – Jusuf Alić iz sela Homolje kod Konjica, koji tvrdi da je zeta znao pod drugim imenom.
O ovom primeru toliko opširno jer je samo jedan u nizu. On, između ostalog, demistifikuje i ulogu međunarodne uprave u BiH. Tako samo mesec dana ranije, kada je direktor policije MUP-a Republike Srpske Dragomir Andan izneo podatke o mreži Al kaide u BiH (NIN je o tome pisao), Pedi Ešdaun ga je naterao da uputi javno pismeno izvinjenje javnosti BiH. Nešto slično uradio je i sveprisutni Žak Klajn kada je 1996. godine grupa mudžahedina okupirala srpsko selo Bočinja na planini Ozren. Da podsetimo, rekao je: “Neka ih tamo, barem znamo gde su.”
Međunarodna uprava nije reagovala ni kada su ubijena dvojica terorista sa bosanskohercegovačkim pasošima u Čečeniji. Komentar je bio lakonski (“moramo gledati u budućnost”), a ozbiljni analitičari su to shvatili kao dokaz o malom ruskom uticaju u BiH.
Istina, nakon 11. septembra u Njujorku, do sada je u BiH zabranjeno desetak humanitarnih organizacija islamskih zemalja jer postoji sumnja da su one u stvari samo maskirani centri za finansiranje Al kaide. Čak je pred sudom u Čikagu osuđen Enam Arnaut zbog svojih veza sa terorizmom, imao je BiH pasoš i jedno vreme je boravio i u Sarajevu kao direktor jedne od pomenutih humanitarnih organizacija.
Opet se vraćamo na anonimni visokopozicionirani izvor NIN-a koji tvrdi da BiH nije samo mesto gde se pere identitet već i “mesto gde se pere ogroman novac za terorističku mrežu”. Takve sumnje imaju i udruženje porodica poginulih u terorističkom napadu na Wujork. Oni su se obraćali i BiH vlastima i tražili određene provere, ali odgovora, koliko smo uspeli da saznamo, nije bilo. Zanimljivi podaci su se našli u američkom Kongresu još 2002. godine o dve BiH banke – “Vakufska banka” d.d. i “Depozitna banka” d.d. U tim papirima, NIN ih poseduje, među imenima akcionara ima i ljudi za koje je štampa tvrdila da su povezani sa terorističkim grupama. Šta je prava istina, ovdašnja javnost nije saznala.
Da problem mudžahedina, tajnih veza sa ekstremnim islamskim grupama, nije nimalo lak za oficijelno Sarajevo, svedoči i činjenica da su izabrali da prvi osuđeni za ratni zločin pred Sudom BiH, odeljenje za ratne zločine, bude jedan naturalizovani građanin BiH rodom iz Iraka. Dobio je pet godina jer je pomagao mudžahedinskoj formaciji u srednjoj Bosni da muči i ubija Hrvate. Kao da su želeli da pošalju poruku – eto, mi proganjamo te mudžahedine. Dogodilo se to sedam dana nakon posete direktora CIA.
Ta poseta je omekšala i neke državne činovnike, pa je štampa već provalila delove spiskova naturalizovanih građana BiH. Tako je banjalučki “Glas Srpske” objavio više stotina imena spornih državljanstava koja su dodeljena islamskim dobrovoljcima po osnovu pripadnosti Armiji BiH.
U švajcarskoj štampi (L'tan) već pišu o sumnjivim vezama Al kaide sa nekim tamošnjim fondovima i bankama i sve to opet dovode u vezu sa Bosnom i Hercegovinom. Oživljava ponovo i priča o beloj Al kaidi – o evropskim muslimanima koji su prošli kampove za obuku i postali deo opasne mreže. Sad se govori i o naturalizovanim građanima BiH koji su stigli iz Raške, sa Kosova... Sve u svemu, dugo kontrolisana priča kao da se pomalo otima kontroli i preti da postane javna.
A za razumevanje svega možda još vredi ponoviti ko je sve zadužen za bezbednost u BiH. Najbrojniji je EUFOR, vojska Evropske unije koja je zamenila trupe Ujedinjenih nacija, zadužen za čuvanje mira. Na sarajevskom aerodromu smeštena je misija NATO-a. I oni nadgledaju bezbednost i reformišu domaće vojske. Na tuzlanskom aerodromu samostalno deluje misija američke vojske. Sami su rekli da ih BiH zanima pre svega kao bezbednosni problem. Tu su, naravno, i razne domaće policije i službe. Svi oni su javni deo priče o onim drugim koji se predstavljaju kao razni samostalni istraživači, humanitarci, borci za demokratiju da se i ne govori. Pitaju štošta, zapisuju sve.
Domaća javnost o svemu više nagađa nego što zna. Informacije su na parče i strogo kontrolisane. Hoće li nešto promeniti poseta direktora CIA? Za Ameriku verovatno, za BiH teško, glasi jedan domaći komentar ovih dana. Ukoliko bi bilo drugačije, sledi objašnjenje, pali bi mnogi stereotipi o BiH, koji su ipak uhvatili korena pre svega u zapadnom javnom mnjenju. A to mnogima ne odgovara.
Radikalna ambasadorka
U vreme boravka direktora CIA u Sarajevu, republikanski kongresmen iz Arizone Trent Franks oštro je napao Stejt department zbog davanja agremana novoimenovanoj ambasadorki BiH u SAD Biseri Turković. Trent je obelodanio svoj tajni višemesečni dijalog sa Stejt departmentom po kojem je zamoljen da ne osporava Turkovićevu dok BiH ne pošalje svoje trupe u Irak. Trupe su već poslate i on je odlučio da progovori na zasedanju Kongresa. Tvrdi da je Turkovićeva u Stranci demokratske akcije, a da je ta stranka u dubokoj vezi sa Al kaidom. Dalje, on tvrdi da je Turkovićeva bila ambasador BiH u Zagrebu u vreme rata kada su preko te ambasade stizali islamski dobrovoljci, ali i iransko i drugo ilegalno naoružanje. Kongresmen je nabrojao i neka imena najtraženijih terorista na planeti. Reč je o partijskom drugu predsednika Buša i, tvrdi se, bliskom čoveku direktora CIA.
Odgovor u Sarajevu na ove reči u američkom Kongresu bio je hitar. Štampa je uglavnom Trenta okarakterisala kao srpskog lobistu, dok je Sulejman Tihić odbacio te navode rečima: “Stranka demokratske akcije je najozbiljniji partner Amerike u BiH i to oni znaju.” Različito se tumače ove Tihićeve reči – od toga da je “pripretio jer ni Amerika nije nevina u dovođenju mudžahedina na prostor BiH”, do toga da se ponudio kao saveznik u razbijanju mreže Al kaide i onih koji tvrde da je sadašnji bošnjački politički establišment u stvari postigao dil da odigraju ulogu “dubokog grla”, kako u BiH, tako i još nekim zemljama u razbijanju Al kaide.
Branislav Božić
Kao što i priliči šefu najmoćnije tajne policije – niko ga nije video, ali svi znaju da je bio u Sarajevu. Reč je, naravno, o direktoru američke CIA Porteru Gosu, ovde još poznatom iz vremena kada je kao američki kongresmen upozoravao da će Al kaida premestiti svoje baze sa Bliskog istoka u Evropu. Još tada se spekulisalo da je on pre svega mislio na Bosnu i Hercegovinu.
I, logično, svi ovde veruju da je došao da proveri ta svoja predviđanja. Visokopozicionirani izvor NIN-a u bezbednosnim strukturama BiH tvrdi – ne samo da proveri, već je čovek doneo i dokaze, a onda i podelio zadatke kako međunarodnoj upravi, tako i domaćim obaveštajno-bezbednosnim službama.
Šereti su se odmah setili onog starog predratnog štosa: ako je hiljaditi deo grama miligram, onda je hiljaditi deo CIA – milicija. I, eto, došlo vreme da se vidi šta može taj “hiljaditi deo CIA”. Za šegačenje, međutim, vreme nije. Već predugo i međunarodna uprava i oficijelno Sarajevo pod kontrolom drže priču o mudžahedinskim formacijama i islamskim dobrovoljcima iz vremena rata. I izgleda da je došlo vreme da se barem delimično skine misterija sa priče. Na to upućuje i dramaturgija pre i posle posete Portera Gosa.
Neposredno posle nje, Ministarstvo bezbednosti Saudijske Arabije (veruje se da je pod velikom američkom kontrolom) objavilo je listu 36 najtraženijih terorista pripadnika Al kaide. Odmah je utvrđeno da najmanje dvojica imaju državljanstvo BiH – šef te saudijske grupe Junuz Muhamed al Hajari i Zaid Sad al Šamari. Ovog prvog, dva dana nakon objavljivanja poternice, prema agencijskim vestima, saudijske službe bezbednosti su ubile prilikom pokušaja hapšenja. Saudijska poternica je u BiH ponovo oživela temu o naturalizovanim građanima BiH iz islamskih zemalja.
Ministarstvo civilnih poslova u Savetu ministara BiH pritisnuto ovim vestima za sada je priznalo da je ovo državljanstvo dobilo nešto više od 900 ljudi i to, uglavnom, na osnovu toga što su bili pripadnici Armije BiH. Mediji, međutim, veruju da podatak Ministarstva civilnih poslova treba uzeti s velikom rezervom i iznose podatke o mnogo većem broju naturalizovanih građana BiH koji su delom ostali ovde, a delom se raspršili po celom svetu.
Izvor NIN-a o kojem je bilo reč upozorava na oprez prilikom navođenja imena: “Tu se radi o višestrukom pranju identiteta, jednostavno se ne zna za mnoge ni gde su rođeni, ni kako su se ranije zvali, sve je to vrlo, vrlo komplikovano.”
Bilo kako bilo, taj ubijeni šef saudijskog dela Al kaide, koji je posedovao BiH pasoš, borio se u Četvrtoj brigadi Armije BiH u Konjicu, utvrdila je štampa i još pronašla njegovog komandanta koji je danas imam sarajevske džamije “Kralj Fahd” i koji ima samo reči hvale za svog bivšeg saborca. Kako je bio oženjen Bošnjakinjom, pronađen je i njegov tast – Jusuf Alić iz sela Homolje kod Konjica, koji tvrdi da je zeta znao pod drugim imenom.
O ovom primeru toliko opširno jer je samo jedan u nizu. On, između ostalog, demistifikuje i ulogu međunarodne uprave u BiH. Tako samo mesec dana ranije, kada je direktor policije MUP-a Republike Srpske Dragomir Andan izneo podatke o mreži Al kaide u BiH (NIN je o tome pisao), Pedi Ešdaun ga je naterao da uputi javno pismeno izvinjenje javnosti BiH. Nešto slično uradio je i sveprisutni Žak Klajn kada je 1996. godine grupa mudžahedina okupirala srpsko selo Bočinja na planini Ozren. Da podsetimo, rekao je: “Neka ih tamo, barem znamo gde su.”
Međunarodna uprava nije reagovala ni kada su ubijena dvojica terorista sa bosanskohercegovačkim pasošima u Čečeniji. Komentar je bio lakonski (“moramo gledati u budućnost”), a ozbiljni analitičari su to shvatili kao dokaz o malom ruskom uticaju u BiH.
Istina, nakon 11. septembra u Njujorku, do sada je u BiH zabranjeno desetak humanitarnih organizacija islamskih zemalja jer postoji sumnja da su one u stvari samo maskirani centri za finansiranje Al kaide. Čak je pred sudom u Čikagu osuđen Enam Arnaut zbog svojih veza sa terorizmom, imao je BiH pasoš i jedno vreme je boravio i u Sarajevu kao direktor jedne od pomenutih humanitarnih organizacija.
Opet se vraćamo na anonimni visokopozicionirani izvor NIN-a koji tvrdi da BiH nije samo mesto gde se pere identitet već i “mesto gde se pere ogroman novac za terorističku mrežu”. Takve sumnje imaju i udruženje porodica poginulih u terorističkom napadu na Wujork. Oni su se obraćali i BiH vlastima i tražili određene provere, ali odgovora, koliko smo uspeli da saznamo, nije bilo. Zanimljivi podaci su se našli u američkom Kongresu još 2002. godine o dve BiH banke – “Vakufska banka” d.d. i “Depozitna banka” d.d. U tim papirima, NIN ih poseduje, među imenima akcionara ima i ljudi za koje je štampa tvrdila da su povezani sa terorističkim grupama. Šta je prava istina, ovdašnja javnost nije saznala.
Da problem mudžahedina, tajnih veza sa ekstremnim islamskim grupama, nije nimalo lak za oficijelno Sarajevo, svedoči i činjenica da su izabrali da prvi osuđeni za ratni zločin pred Sudom BiH, odeljenje za ratne zločine, bude jedan naturalizovani građanin BiH rodom iz Iraka. Dobio je pet godina jer je pomagao mudžahedinskoj formaciji u srednjoj Bosni da muči i ubija Hrvate. Kao da su želeli da pošalju poruku – eto, mi proganjamo te mudžahedine. Dogodilo se to sedam dana nakon posete direktora CIA.
Ta poseta je omekšala i neke državne činovnike, pa je štampa već provalila delove spiskova naturalizovanih građana BiH. Tako je banjalučki “Glas Srpske” objavio više stotina imena spornih državljanstava koja su dodeljena islamskim dobrovoljcima po osnovu pripadnosti Armiji BiH.
U švajcarskoj štampi (L'tan) već pišu o sumnjivim vezama Al kaide sa nekim tamošnjim fondovima i bankama i sve to opet dovode u vezu sa Bosnom i Hercegovinom. Oživljava ponovo i priča o beloj Al kaidi – o evropskim muslimanima koji su prošli kampove za obuku i postali deo opasne mreže. Sad se govori i o naturalizovanim građanima BiH koji su stigli iz Raške, sa Kosova... Sve u svemu, dugo kontrolisana priča kao da se pomalo otima kontroli i preti da postane javna.
A za razumevanje svega možda još vredi ponoviti ko je sve zadužen za bezbednost u BiH. Najbrojniji je EUFOR, vojska Evropske unije koja je zamenila trupe Ujedinjenih nacija, zadužen za čuvanje mira. Na sarajevskom aerodromu smeštena je misija NATO-a. I oni nadgledaju bezbednost i reformišu domaće vojske. Na tuzlanskom aerodromu samostalno deluje misija američke vojske. Sami su rekli da ih BiH zanima pre svega kao bezbednosni problem. Tu su, naravno, i razne domaće policije i službe. Svi oni su javni deo priče o onim drugim koji se predstavljaju kao razni samostalni istraživači, humanitarci, borci za demokratiju da se i ne govori. Pitaju štošta, zapisuju sve.
Domaća javnost o svemu više nagađa nego što zna. Informacije su na parče i strogo kontrolisane. Hoće li nešto promeniti poseta direktora CIA? Za Ameriku verovatno, za BiH teško, glasi jedan domaći komentar ovih dana. Ukoliko bi bilo drugačije, sledi objašnjenje, pali bi mnogi stereotipi o BiH, koji su ipak uhvatili korena pre svega u zapadnom javnom mnjenju. A to mnogima ne odgovara.
Radikalna ambasadorka
U vreme boravka direktora CIA u Sarajevu, republikanski kongresmen iz Arizone Trent Franks oštro je napao Stejt department zbog davanja agremana novoimenovanoj ambasadorki BiH u SAD Biseri Turković. Trent je obelodanio svoj tajni višemesečni dijalog sa Stejt departmentom po kojem je zamoljen da ne osporava Turkovićevu dok BiH ne pošalje svoje trupe u Irak. Trupe su već poslate i on je odlučio da progovori na zasedanju Kongresa. Tvrdi da je Turkovićeva u Stranci demokratske akcije, a da je ta stranka u dubokoj vezi sa Al kaidom. Dalje, on tvrdi da je Turkovićeva bila ambasador BiH u Zagrebu u vreme rata kada su preko te ambasade stizali islamski dobrovoljci, ali i iransko i drugo ilegalno naoružanje. Kongresmen je nabrojao i neka imena najtraženijih terorista na planeti. Reč je o partijskom drugu predsednika Buša i, tvrdi se, bliskom čoveku direktora CIA.
Odgovor u Sarajevu na ove reči u američkom Kongresu bio je hitar. Štampa je uglavnom Trenta okarakterisala kao srpskog lobistu, dok je Sulejman Tihić odbacio te navode rečima: “Stranka demokratske akcije je najozbiljniji partner Amerike u BiH i to oni znaju.” Različito se tumače ove Tihićeve reči – od toga da je “pripretio jer ni Amerika nije nevina u dovođenju mudžahedina na prostor BiH”, do toga da se ponudio kao saveznik u razbijanju mreže Al kaide i onih koji tvrde da je sadašnji bošnjački politički establišment u stvari postigao dil da odigraju ulogu “dubokog grla”, kako u BiH, tako i još nekim zemljama u razbijanju Al kaide.
Branislav Božić
ops: 
