Tesko disanje!!!

A

AkicaBgd

Početnik
Poruka
3
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
 
AkicaBgd:
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
Kliknite za proširenje...


Ti kao da imas 50 godina....mozda da probas da ostavis pusenje pa mozda "prodises"
 
prvo idi kod drugog psihijatra
bleda si i zamras se brzo jer nisi aktivna, to je posledica, nije glavni simptom
dakle razgovaraj sa jos nekim psihijatrom, vidi da ti odrade i neke sire testove, hormonske i sl....
anksiozna si ali sve se to moze resiti polako, mlada si da bi dopustila da te bolest proguta, treba naci razlog za anksioznost pa ces se i nje resiti....
 
Poslednja izmena:
AkicaBgd:
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
Kliknite za proširenje...

Bromazepan nije lijek,to je otrov farmaceutske mafijaške industrije,i ostali antidepresivi...Sedam mjeseci ne izlaziš napolje,normalno je da se umaraš zato što se ne krećeš,ako tako nastaviš biće sve gore i gore čini mi se...Jbg skupi hrabrost i pravac napolje,ali za prvu ruku nađeš nekog da bude uz tebe dok šetaš...Budi hrabra..zdravo se hrani i još sutra izađi na sunce..
 
AkicaBgd:
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
Kliknite za proširenje...

можда ти гвожђе на минимуму, јеси проверавала да ниси анемична, ја сам се лечила од тога кад сам се онесвестила, осетила сам неко гушење као да плућа неће да се пуне ваздухом, и урадила крвну слику, а слали и мене код психијатра
 
AkicaBgd:
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
Kliknite za proširenje...
aau,,jesi ga ostavila sta kaze cika doktor?
 
Apsolutno isti problem imam.. odavno si stavila ovaj post, ali sada citam i odgovaram...
dve godine sam anksiozna, cpotpuno ista prica..
i sad mi je od sve anskioznosti ostalo to tesko disanje i je li podrazumevne crne misli...
bilo bi mi drago ako si se izborila sa tim, a ujedno bi mogla i da mi pomognes....mucno je...
potpuno isto, zevam nonb stop jer tako mogu da uhvatim vazduh... disem iz petnih zila.. uzas...
 
AkicaBgd:
Drugari,imam jedno pitanje. Oduvek sam bila blesava (u pozitivnom),ali su stvari pocele da se menjaju od novembra 2012. Odjednom sam pocela manje da izlazim. Zatvarala se kuci sa deckom.. Sve do 4.januara 2013. dok nisam pala na sred Terazija kada sam izgubila svest i nisam mogla udahnuti vazduh. Bila sam prebacena kolima hitne pomoci u Tirsovu,nakon cega su mi uradili EKG,poslusali grudi,pluca su bila u redu kako je rekao pulmolog koji me je samo poslusao.. Pustili su me kuci i dali mi uput za Dr. Subotica da odem na psihijatriju. Otisla sam u aprilu-maju nakon cega mi je psihijatar koji je razgovarao jako lepo sa mnom rekao da se ne brinem i da nisam "bolesnik" i da ce to vremenom proci samo od sebe ali da moram da izlazim sto vise. (S OBZIROM DA NISAM IZLAZILA UOPSTE OD 4.JANUARA). Psihijatar mi je dao bromazepam od 1.5mg ujutru i uvece i poslao me kod psihologa. Psiholog je skroz opusteno govoreci da kod mene ne vidi nikakav poremecaj,vec da su to mozda zivci,stres utice,nervoza,provodjenje vremena u kuci i ne mrdajuci se sa kreveta. Rekla mi je da ne moram ni dolaziti tamo vise. Posle 2-3 nedelje sam prestala da pijem taj lek,jer mi ni malo nije pomagao,mozda sam ga samo par puta uzela. Imam strah da izadjem jer mislim da cu se srusiti kad primim neku dobru vest ili losu uzbudim se i nonstop hvatam vazduh,zevam i kada mi se to ne radi da bih osetila da disem kako treba,ponekad mi puls bude 140. Pusac jesam,ali vec imam 17 godina i stvarno ne nam zbog cega se moj zivot promenio. :-( Zaista ne mogu sebe ovako da gledam. Cesto se iznerviram kad pomislim koji problem imam i da ne mogu lepo da disem,a druge devojke izlaze bas kao sto sam ja to radila dok sada sedim kuci,eventualno na terasi i posmatram i ni do cega mi nije jer jednostavno tesko disem. Ako je neko imao slican problem,ja bih ga zamolila da podeli to sa mnom i da mi neki savet,vec je sedmi mesec kako ne izlazim napolje,bela sam kao sir,imam podocnjake i jako se brzo zamaram,plasljiva sam. Jednostavno ne prepoznajem tu Andjelu.. Hvala Vam unapred. :-)
Kliknite za proširenje...


Akice, ti sada polako ucis jedno izbegavajuce ponasanje koje pretenduje da postane agorafobija. Doteraces se na panicni poremecaj sa agorafobijom.
Vec sada ispoljavas takve znake razmisljanja a i ponasanja.

Sve se krece sa jednom iracionalnom misli - Coveku se negde desi nesto. To nesto je ili senzacionalisticno sramotno, ili neuobicajeno, ili se povredi i ima veze sa zdravljem. Covek se duboko unese u to sto se desilo. Mozak to markira kao najvecu potencijalnu opasnost koja mu preti. Kada to prodje, Mozak pocinje da stvara klasicnim uslovljavanjem jedno izbegavajuce ponasanje koje evolutivno ima za cilj da spreci da ti se to ponovo desi. Ono sto je iracionalno i patoloski u tome je da to nije dobar mehanizam, ne vodi pravoj zastiti, vec se radi o patologiji jer vrsi socijalnu invalidnost osobe. Krajnji stadijum je zatvorenost u sopstvenoj kuci gde osoba ne sme da predje kucni prag, ili ako pokusa ona ce da padne i onesvesti se ili bilos ta od karakteristicnih simptoma panicnih napada.

Ono sto trebas da znas i osvestis je ta ideja da ce ti se opet desiti to isto, ako budes iste postupke primenjivala i ako se opet izlozis istom objektu/situaciji. TO JEDNOSTAVNO NIJE TACNO. Ali ako se tvoj mozak ubedi da je to tako, onda ce se mozda i desiti, i tada govorimo o fobicnom ponasanju sa prilogom napada panike.

Vidis kako polako tvoj mozak razvija strah od straha? Tzv anticipatorni strah. Vise mu u centru i nije to zasto si se onesvestila i da li ti neki organ mozda ne funkcionsie dobro, nego se mozak bavi pitanjem straha, pitanjem - da li ce se to opet desiti, i to postaje krug koji se okrece. Takvo pitanje i bavljenje time inicira novu situaciju, koja zatim se kao bumerang vraca nazad i daje signal mozgu "da je bio u pravu" i da tamo stvarno postoji neka racionalna opasnost, i samim tim ucvrscuje izbegavajuce ponasanje, pa mozak jos jace steze obru oko tebe, i jos jace pojacava simptome, misleci da ti treba pomoc, i da se moras jos jace i bolje zastititi.

Jer funkcija mozga je prezivljavanje. Mozak ce sve uraditi kako bi to uspeo da sprovede u delo. Problem nastaje kada nastane "kvar" unutar kognitivno-bihejvioralne sprege, tj "kvar" gde centri za razmisljanje i zakljucivanje ne mogu lepo i logicki tacno da rade, i zbog toga mi se ponasamo na odredjeni nacin i formiramo neka ponasanja (izbegavajuca npr). Sve to prate i emocije, sve je to povezano - misljenje-delanje-emocije.

Moras pricati sama sa sobom i uveravati sebe DA TI SE NISTA NECE OPET DESITI. Cak i ako se desi, neka se desi. Prihvati to. Nemoj se bojati toga. Ne desava ti se to jer ti stvarno nesto fali, nego zato sto si formirala PANICNO-FOBICNO PONASANJE.
Misli o tome, i znaj koje su zackoljice te stvari a eto objasnio sam ti. Moras da prekines taj krug desavanja, a mozes samo ako igras "protiv pravila poremecaja". Znaci ne smes jacati anticipatorni strah nego ga polako slabiti, sve dok tvoj mozak ne izbrise tu situaciju kao "potencijalno ugrozavajucu po tebe".


Zasto se tvoj zivot promenio? Postoje brojni faktori. Nemoj mnogo da se preispitujes, to je tema za strucnjake koji izucavaju kako bi unapredili lecenje i pomaganje. Desilo ti se zato sto se desilo. Gledaj kako da neutralises to. Mlada si, u takvom periodu, promenila si nacin zivljenja, malo si se udaljila od ljudi, postala delimicno asocijalna. Mozda nisi lepo ni spavala, jela, a postoje i genetski faktori koji ti daju predispoziciju da ti tako reaguje nervni sistem. Zasto bas sada? Pa eto, imala si mzoda predispoziciju, samo se cekao citav niz faktora da se skupi, kao kada skupljas sve delove slagalice i onda jednog dana slozis i nastane nesto.

SAVETI ZA TEBE ZA SADA:
Jeste ti tesko, pogotovo tebi subjektivno, ali nemoj jos vise katastrofirati to sto ti se desava. Ne desava se samo tebi, nisi jedina, nije to nesto ne znam sta. Nemas pojma koliko ima osoba kojima se to ili nesto slicno desava.
Nemoj mrzeti sebe. Nemoj osudjivati sebe, pa ni druge. Onaj ko te osudjuje, sprda se ili diskriminise, taj to radi jer ne razume tematiku i to radi iz sopstvenih podsvesnih razloga, zbog straha. To mu je samo vid odbrane.

Ne smes da se iznerviras kada pomislis da imas problem. Sta znaci to imam problem? To je vise filozofsko pitanje. Svi mi imamo neki problem. Ovakav ili onakav. Iz ove sfere ili iz one druge. Svakom je svoj problem subjektivno najgori i najveci. Ne mozemo objektivno razmisljati jer se radi o nama, jer nas to pogadja i menja nam racionalnost i nepristrasnost.

Izlazices ti opet i bices srecna. Ne brini. Polako samo. problem nije nastao preko noci bum-tras, pa tako ne mozemo ni ocekivati da ce odjednom cisto onako i nestati.

Ne razumem kako ti je psiholog rekla da i ne moras vise da dolazis.....Ok ti nisi psihoticna pa sada vise nisi pa ti rekla da ne dolazis.....Bas upravo to i rade spiholozi - resavaju neke zivotne NORMALNE STVARI I PROBLEME.
Ako lose podnosis tuzne ili lose vesti, previse se uzbudis na lose, osecas se neugodno u nekim situacijama, ne mozes lepo da spavas, cesce nego obicno se pitas koji je smisao zivota, zapustis se fizicki, iznenada promenis svoje ponasanje u socijalnoj sredini bez razloga - SVE SU TO STVARI ZA PSIHOLOGA. Ne znaci da je covek lud niti da mu nesto fali. Takav covek je zdrav, ali dobro bi bilo ojacavati ga i vrsiti prevenciju da to ne bi utrlo put necemu sto je posle teze vratiti na pravi kolosek, pogotovo bez tableta tj farmakoterapijom.

Uzmi skini neku opustajucu muziku kao za meditaciju npr sto ima na yt.....Posveti svakog dana sebi vreme u vezi toga - Pusti to ili bilo sta sto te opusta, sedni u udoban polozaj, zatvori oci, pocni da dises duboko, udah a jos duzi izdah na usta. Razmisljaj i izgovaraj u sebi - Ok je, sve ce biti dobro, u redu je, nije ovako opasno kako se cini, nacicu resenje za ovo, nije toliko strasno. Jeste da mi nije prijatno, ali necu ocajavati previse.. Bice sve dobro, bice ok. Osecam se smireno, nema razloga da reagujem burno. Svaki problem se moze resiti, pa i onaj koji se cini da ne moze. To se samo meni cini, tako moj mozak percipira stvarnost, ali to nije tacno.

Smanji moguci stres na najvecu mogucu meru - Nema crne hronike, ne citaj vesti ne gledaj takve filmove serije, ne citaj novine, okruzi se samo smirenim ljudima, neznim, koji nisu paranoidni i svadjalice, da imaju brz panicni govor, izbegavaj ono sto ti ne prija za pocetak, da se malo telo smiri a i mozak.

Polako pocni da ucis kako treba pravilno reagovati na stres. Sve je stres i pozitivno i negativno, Moras izraditi mehanizme odbrane od toga, nauciti kako da izadjes na kraj sa tim, da te ne dotice toliko.

Probaj da smanjis cigarete, i obavezno izbaci kafu jer ona iritira centralni nervni sistem i bices vise anksiozna ako je pijes. Uvece moras veoma rano u krevet - sto ranije to bolje.
Lepo je vreme, iskoristi da pocnes polako da se bavis sportskim aktivnostima - prvo setnje, pa posle lagani dzoging. Svaki put kada osetis nelagodu i nervozu, neke misli i vrpoljenje u kuci - pravac dzoging i onda kada trcis seti se toga i pokusaj da kroz fizicku aktivnost to izbacis iz sebe, da ti to bude pogonsko gorivo, a ne da to gusis u sebi pa posle psihosomatski da te boli zeludac, ili glava, ili da osecas da ne mozes da dises.

Pocni da jedes sto raznovrsniju ishranu. Izguglaj namirnice koje sadrze magnezijum, a mozes kupiti i kiselu vodu sa Mg-om. Magnezijum pomaze kod smirivanja misicne i nervne napetosti......I ne samo to, i ostali vitamini, minerali kao mikromaterije moras unositi kao i makromaterije glavne gradivne koje grade telo i zdravlje i daju mu energiju - ugljeni hidrati, proteini koji izgradjuju misicni sistem i organe i zdrave masti od kojih se prave hormoni.....

Znaci jednom recju totalno jedan pravilan biolosko-socijalni zivot. Sto vise pojacavas ove dobre faktore a smanjujes one lose, veca ti je verovatnoca da ces se lakse izboriti sa bilo koji problemom koji imas.
 
gost 330596:
Bromazepan nije lijek,to je otrov farmaceutske mafijaške industrije,i ostali antidepresivi...Sedam mjeseci ne izlaziš napolje,normalno je da se umaraš zato što se ne krećeš,ako tako nastaviš biće sve gore i gore čini mi se...Jbg skupi hrabrost i pravac napolje,ali za prvu ruku nađeš nekog da bude uz tebe dok šetaš...Budi hrabra..zdravo se hrani i još sutra izađi na sunce..
Kliknite za proširenje...

Bromazepam nije antidepresiv.
 
Dragi drugari,hvala Vam sto ste mi ovo napisali. :) Procitala sam sve,ali tek sad,jer dugo nisam ulazila. Iskreno da vam kazem prosla sam jos mnogo vece stresove nego taj jedan od kome sam Vam govorila.. :) ali sam jedno uspela,nisam otisla na gore,a nisam ni ostala na isto. Mnogo mi je bolje,izlazim po malo,decko me je izvukao,najvise,zajedno sa mamom,nisam jos uvek isla do grada,ali sam odlazila dalje od kuce,npr u drugi kraj grada,ne bas ni daleko,tipa daljine autobusom 20-30 minuta.. :) Ponekad mi jos uvek padne na pamet to tesko disanje,nekad sam malo depresivna,ali me brzo prodje,zevam i dan danas,dal mi je preslo u naviku,pa ponekad uhvatim tako po pola sata.. hahaahahahah :D ali sam se znatno promenila,nisam vise ona Andjela koja je samo lezala u krevetu skupljena i cutala,fuj.. :) samo sto sam se mozda olenjila pa nikako da krenem do grada,ili da se mrdam,vec sam i dalje vise u kuci,al dobro,potrudicu se,tesko je pokrenuti misice posle godinu i nesto,skoro dve da budu aktivni skroz,ipak je to lenjost. :) Sve u svemu,porucila bih onima koji su sada u onom stanju kakva sam ja bila.. Drugari,znam da je tesko,ALI MORATE DA POBEDITE. NE MORA TO DA BUDE ODMAH I SAD,NEKA TO BUDE POLAKO,NE MORA ODJEDNOM SVE,NEKA BUDE MALO BOLJE,ALI NIKAD NE BUDITE SAMI,NADJITE SEBI OSOBU KOJA VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. :) Zelim Vam puno srece,nadajuci se da cu se i ja skroz izvuci i da cu zaboraviti na sve,kao sto sam se i do sad pomakla na bolje. :) :heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top