Велики визионар чији су изуми направили праву револуцију у свету, Даг Енгелбарт, преминуо је у 88. години живота. Иако је изумео компјутерског миша, развио претечу интернета и први јавно демонстрирао видео телеконференцију, Енгелбарт, по природи тих и скроман човек, остао је неоправдано запостављен.
Стотине милиона људи дневно користи његове изуме, а тихи човек који је стајао иза њих, Даг Енгелбарт, преминуо је у 88. године живота. Његов најзначајнији изум је компјутерски миш, а радио је на развоју АРПАНET-а, претече интернета, и видео телеконференција.


Историјски музеј компјутера у Маунтин Вјуу у Калифорнији саопштио је да је обавештен о његовој смрти путем имејла, који је његова ћерка Кристина послала. Енгелбарт је био лошег здравља, а у уторак увече је умро у сну.
Током педесетих и шездесетих година, када су компјутери заузимали читаве просторије а информације су у њих уношене картицама, Енгелбарт је радио на развоју своје замисли да ће компјутери подстаћи људе да деле идеје и решавају проблеме на начин који је тада био незамислив.
Енгелбарт је компјутерски миш изумeо шездесетих година. Направио га је од дрвета и металних точкића, a патентирао гa је касних седамдесетих, много пре него што је почео масовно да се користи.
Нажалост, тихи научник од свог револуционарног изума није зарадио много новца, јер је патент истекао 1987. године, пре него што је уређај ушао у масовну производњу. Процењује се да је од касних осамдесетих година продато више од милијарду мишева.


Енгелбарт је рођен 30. јануара 1925. године у Портланду, у Орегону. Његов отац се бавио поправљањем радио-уређаја, а мајка је била домаћица. Дипломирао је на Државном универзитету у Орегону.
Током Другог светског рата је био радарски техничар, а након тога је радио за компанију „Наца“. Уз његову помоћ развијена је истраживачка мрежа АРПАНЕТ, из које је касније развијен интернет.
Такође је радио на развоју претече имејла, компјутерској обради речи, као и видео телеконференцијама на Истраживачком институту у Калифорнији.

Даг Енгелбарт током прве видео телеконференције

Један од најзанимљивијих тренутака у његовој каријери десио се 1968. године, када је из свог дома, радећи на ручно направљеном модему, помоћу свог новог онлајн система показивао публици своје идеје. Његово особље је такође било повезано из истраживачког центра. Била је то прва јавна демонстрација коришћења миша и видео телеконференције икада а изавала је громогласне овације.
„Даг је био пионир у мрежним компјутерским технологијама када нико о њима није размишљао и то није било популарно“, рекао је извршни директор „Сан микросистемса“, Скот Мекнили, 1997. године.


И поред свега што је постигао, скромни Енгелбарт умањивао је своју улогу у свему а тражио да се његовим колегама ода признање за све изуме на којима су заједнички радили. Чак је и умањивао значај својих изума, а истицао своју визију о компјутерској сарадњи у решавању светских проблема.
„Многи од првих изума су дошли право из мозгова мог особља. Чак су морали да ми додатно објашњавају како бих разумео како функционишу. Они заслужују више признања за свој рад“, цитирала је Енгелберта његова ћерка у биографији.
Говорио је да је његов рад био посвећен појачавању људског интелекта.


Добитник је Лемелсон-МИТ награде 1997. године у износу од 500.000 долара, а награђен је и 2000. године Националном медаљом за технологију због његовог доприноса у стварању персоналних компјутера.


http://www.rts.rs/page/magazine/ci/s...%88%D0%B0.html