ivan_andj
Buduća legenda
- Poruka
- 44.180
Као печурке после кише последњих годину дана никле су радње које откупљују злато и сребро. Има их на готово сваком ћошку, готово више него пекара, а како се цена злата на берзама последњих година готово учетворостручила нема сумње да су њихови власници направили солидан бизнис.
Добар пример за то је ланац радњи у власништву двојице хрватских држављана - Gold exchange. Прва оваква радња отворена је пре мање од годину дана јула прошле године а данас их, према подацима са сајта, има 76 у Србији, од тога 14 у Београду, а чак 29 у Војводини. Цена коју они плаћају за грам злата или сребра варира, како нам је речено, што од кретања на берзи, што од комада који онај који продаје има да понуди.
Власници златара који уз трговину имају и своју производњу, нису срећни што су добили конкуренцију у оваквим откупним радњама. Наиме, већина нових учесника на том тржишту нема производњу, иако би то морали бар према релативно новом Закону о контроли предмета од драгоцених метала. Неки од њих су се снашли тако што су опрему купили, али је још нису ни распаковали, а таквима опет инспекције не могу ништа јер су испоштовали закон.
Луција Дујовић, директорка сектора за контролу и надзор у Дирекцији за мере и драгоцене метале, каже за Данас да је после усвајања новог закона ова област боље регулисана, али да и сада има много оних који се баве откупом злата иако на то немају право. Закон прописује да се откупом злата може бавити само онај који је регистрован за обављање делатности производње предмета од драгоцених метала, који има знак произвођача и који у својим просторијама на видном месту држи и решење о знаку произвођача.
Оно што може Дирекција јесте да поднесе прекршајне пријаве против оних који се тиме баве, а нису регистровани као произвођачи.
- Од септембра 2012. када се почело са надзором откупа злата до јуна ове године, поднета су укупно 34 захтева за покретање прекршајних поступака за оне који су незаконито вршили откуп употребљиваних предмета од драгоцених метала – напомиње Дујовићева и додаје да они у Дирекцији немају увид у то шта се даље дешава са тим поступцима.
Дирекција за мере и драгоцене метале, напомиње она, води евиденцију о произвођачима предмета од драгоцених метала, али не и евиденцију о онима који се баве само откупом.
Где онда заврши злато које откупе они који се не баве производњом? Златари који су деценијама у том занату, откупљене драгоцености углавном косисте за своју производњу. Они други га продају, а велики део тога одлази у иностранство.
Злато се може извозити из земље само са дозволом Министарства унутрашње и спољне трговине. И то необрађено злато, оно које је у облику полупроизвода, праха, жица, трака, ломљено, односно немонетарно, као и монетарно злато. У Министарству кажу да је за увоз и извоз злата обавезно прибавити дозволу, као и да се према Закону о спољнотрговинском пословању у Службеном гласнику мора објавити списак роба за чији је увоз или извоз потребна дозвола.
- Не постоје прописани посебни услови за бављење увозом и извозом ових производа, као ни квантитативна ограничења. Дозволу може да добије предузеће које достави податке тражене у захтеву и уз тражену документацију – напомињу за Данас у Сектору за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу.
Дозвола се издаје на период од шест месеци, а у Министарству кажу да број и динамика појединачних испорука у оквиру дозвољене количине није ограничен.
- Прошле године је издато девет дозвола за извоз злата и једанаест за извоз сребра. Извезено је 131,7 килограма злата у вредности од 3,2 милиона евра, док је извезено сребра у вредности од 2,2 милиона евра – истичу у Министарству.
У овом домену не постоје никакве билатералне или било које друге сарадње на државном нивоу, већ се све своди на комерцијалне уговоре појединаца. У Министарству кажу да су прошле године издали дозволе за извоз у Словенију, Немачку, Швајцарску, Аустрију, Македонију и Хрватску, с тим што је приметан пораст захтева за извоз у Хрватску и Аустрију.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/gde_odlazi_srpsko_zlato.4.html?news_id=263670
Да ли постоји и једна грана привреде коју ће ова држава заштити од злоупотреба са стране?
Добар пример за то је ланац радњи у власништву двојице хрватских држављана - Gold exchange. Прва оваква радња отворена је пре мање од годину дана јула прошле године а данас их, према подацима са сајта, има 76 у Србији, од тога 14 у Београду, а чак 29 у Војводини. Цена коју они плаћају за грам злата или сребра варира, како нам је речено, што од кретања на берзи, што од комада који онај који продаје има да понуди.
Власници златара који уз трговину имају и своју производњу, нису срећни што су добили конкуренцију у оваквим откупним радњама. Наиме, већина нових учесника на том тржишту нема производњу, иако би то морали бар према релативно новом Закону о контроли предмета од драгоцених метала. Неки од њих су се снашли тако што су опрему купили, али је још нису ни распаковали, а таквима опет инспекције не могу ништа јер су испоштовали закон.
Луција Дујовић, директорка сектора за контролу и надзор у Дирекцији за мере и драгоцене метале, каже за Данас да је после усвајања новог закона ова област боље регулисана, али да и сада има много оних који се баве откупом злата иако на то немају право. Закон прописује да се откупом злата може бавити само онај који је регистрован за обављање делатности производње предмета од драгоцених метала, који има знак произвођача и који у својим просторијама на видном месту држи и решење о знаку произвођача.
Оно што може Дирекција јесте да поднесе прекршајне пријаве против оних који се тиме баве, а нису регистровани као произвођачи.
- Од септембра 2012. када се почело са надзором откупа злата до јуна ове године, поднета су укупно 34 захтева за покретање прекршајних поступака за оне који су незаконито вршили откуп употребљиваних предмета од драгоцених метала – напомиње Дујовићева и додаје да они у Дирекцији немају увид у то шта се даље дешава са тим поступцима.
Дирекција за мере и драгоцене метале, напомиње она, води евиденцију о произвођачима предмета од драгоцених метала, али не и евиденцију о онима који се баве само откупом.
Где онда заврши злато које откупе они који се не баве производњом? Златари који су деценијама у том занату, откупљене драгоцености углавном косисте за своју производњу. Они други га продају, а велики део тога одлази у иностранство.
Злато се може извозити из земље само са дозволом Министарства унутрашње и спољне трговине. И то необрађено злато, оно које је у облику полупроизвода, праха, жица, трака, ломљено, односно немонетарно, као и монетарно злато. У Министарству кажу да је за увоз и извоз злата обавезно прибавити дозволу, као и да се према Закону о спољнотрговинском пословању у Службеном гласнику мора објавити списак роба за чији је увоз или извоз потребна дозвола.
- Не постоје прописани посебни услови за бављење увозом и извозом ових производа, као ни квантитативна ограничења. Дозволу може да добије предузеће које достави податке тражене у захтеву и уз тражену документацију – напомињу за Данас у Сектору за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу.
Дозвола се издаје на период од шест месеци, а у Министарству кажу да број и динамика појединачних испорука у оквиру дозвољене количине није ограничен.
- Прошле године је издато девет дозвола за извоз злата и једанаест за извоз сребра. Извезено је 131,7 килограма злата у вредности од 3,2 милиона евра, док је извезено сребра у вредности од 2,2 милиона евра – истичу у Министарству.
У овом домену не постоје никакве билатералне или било које друге сарадње на државном нивоу, већ се све своди на комерцијалне уговоре појединаца. У Министарству кажу да су прошле године издали дозволе за извоз у Словенију, Немачку, Швајцарску, Аустрију, Македонију и Хрватску, с тим што је приметан пораст захтева за извоз у Хрватску и Аустрију.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/gde_odlazi_srpsko_zlato.4.html?news_id=263670
Да ли постоји и једна грана привреде коју ће ова држава заштити од злоупотреба са стране?
Нови Вавилон коме српска бРезалтератива тежи, 
