Do BusPlusa kroz rupe u sistemu
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

  1. #1
    Poznat Somebody74 (avatar)
    Učlanjen
    05.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Suma Striborova
    Poruke
    7.665
    Tekstova u blogu
    45
    Reputaciona moć
    207

    Cool Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Tekst postavio/la admin, dana 13. jula, u 18 : 59 PM Štampaj
    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu
    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu


    Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

    Piše: Jelena Vasić

    Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

    Pravila grada su, prema rečima stručnjaka, ozbiljno ograničila konkurenciju i rezultirale tim da za posao vredan milione evra stigne samo jedna ispravna ponuda – ponuda konzorcijuma koji je predvodila firma “Apex Solution Technology“.

    Iz konkursne dokumentacije se ne vidi koliko je konzorcijum planirao da uloži u uspostavljanje celog sistema, ali se u ovoj dokumenatciji navodi da su troškovi samo za opremu nešto viši od 12 miliona evra bez PDV-a.

    Iako sve troškove uvođenja sistema snosi konzorcijum, za uzvrat je, pored prava da od Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) preuzme posao naplate karata, dobilo i 8,53 odsto ukupnih prihoda od ovog posla.

    Naplata karata trenutno donosi otprilike 4,6 miliona evra mesečno, što znači da od prodaje karata konzorcijum mesečno zaradi nešto manje od 400.000 evra.

    Ako se uzme u obzir koliko je posao naplate karata profitabilan, ne iznenađuje ćinjenica da su mnoge domaće i strane kompanije pokušale da za njega konkurišu.

    Procedura raspisivanja konkursa i propisana pravila, međutim, skoro sve njih izbacile su iz igre.

    Mada je konkurs nazvan „međunarodnim“ od strane gradske Direkcije za javni prevoz, zadužene za njegovo sprovođenje, stotine stranica formulara i obrazaca koje je trebalo da popune učesnici konkursa, bile su isključivo na srpskom jeziku i to na ćirilici.

    Dokumentacija pokazuje da je najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka, kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski, napišu na ćirilici i dostave Beogradu.
    Direkcija za javni prevoz (foto:CINS)

    Direkcija za javni prevoz je, međutim, odlučila da insistira na roku od 60 dana i sve zahteve odbila.

    Predstavnici zainteresovanih kompanija takođe su morali lično da se pojave u Direkciji za javni prevoz u Beogradu kako bi preuzeli konkursnu dokumentaciju, s obzirom na to da ona nije bila dostupna u elektronskoj formi.

    Iako se konkursi ovakvog obima uglavnom objavljuju i u domaćim i u svetskim medijima, kako bi se privukli najbolji mogući kandidati, konkurs za posao naplate karata u javnom prevozu Beograda objavljen je u samo nekoliko domaćih medija, Službenom glasniku i na veb sajtu Gradske uprave.

    Ovo je konkurs učinilo praktično nevidljivim za inostrane kompanije, a one koje su za njega saznale – uglavnom su saznale prekasno da ispoštuju propisane rokove.

    Konačno, od 51 kompanije koje su otkupile konkursnu dokumentaciju, samo tri su poslale ponudu.

    Od tri koverte koje su stigle na konkurs, samo jedna je sadržala svu neophodnu dokumentaciju.

    U pitanju je bila ponuda konzorcijuma tri firme – “Kentkart” grupe sa sedištem u Istambulu, “Lanus” iz Beograda i “Apex Solution Technology” takođe iz Beograda.

    “Apex solution technology“ koji je na konkursu bio predstavnik konzorcijuma u većinskom je vlasništvu“Lanusa”, koji poseduje 90 odsto kompanije. Ostatak “Apex solution technology-a” nalazi se u vlasništvu jedne od firmi iz “Kentkart” grupe.

    U trenutku kada je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom, u septembru 2010. godine, firma “Apex solution technology ” imala je samo jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra.

    Prema ugovoru, posao je zaključen na period od deset godina nakon čega sistem BusPlus postaje vlasništvo Grada Beograda.

    Nakon četiri godine, Grad dobija pravo da otkupi sistem po ceni od 5,6 miliona evra.

    U međuvremenu, konzorcijum je u posao uključio i firmu koja mu je na konkrusu bila konkurent. Firma“Novatronic” iz Novog Sada, koja je na konkurs umesto ponude poslala propagandni materijal firme, naknadno je angažovana od strane “Apex solution technology-a” kao dobavljač.

    Ne baš regularan konkurs

    Direkcija za javni prevoz odlučila je 2007. godine da bi Beograd trebalo da uvede novi sistem naplate karata, s obzirom na to da je mreža javnog prevoza već duže vreme predstavlja finansijski teret za gradski budžet.

    Prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, subvencije za gradski prevoz iznosile su 100 miliona evra.

    Direkcija je počela da sastavlja dokumentaciju i tri godine kasnije, 4. juna 2010, dobila je zeleno svetlo iz kancelarije gradonačelnika da raspiše konkurs za “Sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika”.

    Javno-privatno partnerstvo, koje podrazumeva da Grad neće snositi troškove ulaganja u sistem, izabrano je kao najbolje rešenje koje će uvećati prihode.

    Međutim, u trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon usvojen je u novembru 2011, godinu dana nakon što je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom koji predstavlja „Apex solution technology“.

    Iako je u tom trenutku Grad mogao da se odluči da konkurs sprovede u skladu sa odbredbama Zakona o javnim nabavkama, koji je bio najbliže zakonsko rešenje, odlučeno je da se postupak sprovede na osnovu “Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda” koju je 2009. godine usvojio sam Grad.

    Direkcija je kasnije navela da je odluka o konkursu imala osnov u više zakona kao što su Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o drumskom saobraćaju i Statut grada Beograda.

    Međutim, Rade Đurić iz nevladine organizacije “Transparentnost Srbija“ smatra da konkurs nije bio u potpunosti regularan.

    “Problem je što Odluci o javnom linijskom prevozu nedostaju elementi neophodni za sprovođenje ovog složenog postupka, ona ne sadrži uslove uređenja konkursa,” kaže Đurić dodajući da ni zakoni na koje se Direkcija poziva ne preciziraju način sprovođenja konkursa.
    Grad Beograd – Gradska uprava (foto:CINS)

    Iako Direkcija za javni prevoz nije imala zakonsku obavezu da organizuje nadmetanje prema Zakonu o javnim nabavkama, Đurić smatra da je trebalo da gradske vlasti ili primene jedini pravni akt koji sadrži takva pravila, odnosno Zakon o javnim nabavkama ili sačekaju da skupština usvoji Zakon o javno privatnom-partnerstvu.

    On objašnjava da su za pribavljanje usluge kakva je uvođenje sistema BusPlus, zakonska pravila morala biti precizno definisana, posebno ona koja se odnose na način raspisivanja poziva za posao, rokove za sprovođenje, kriterijume i učesnike.

    “Ta pravila su u Zakonu o javnim nabavkama. U ovom slučaju je umesto tog Zakona korišćena Odluka koja je neodgovarajući, nedovoljan akt niže pravne snage od Zakona. Tako je cela konkursna dokumentacija sačinjena bez pravnog temelja, pa je bilo mogućnosti za improvizaciju pravila,” objašnjava Đurić.

    On je dodao da je i sistem kontrole mnogo bolji kada se proces sprovodi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

    “Kada se sprovodi javna nabavka postoji Komisija za zaštitu prava ponuđača, koja vodi računa o regularnosti postupka i može da poništi nabavku. Ovde neispravnosti nisu ni bile podložne kritikama, jer nemaš kome da se obratiš. Mala gradska komisija, koju je gradonačelnik odredio, nije imala ovlašćenja za poništavanje postupka,“ kaže Đurić.

    Na pitanje zašto je konkurs sproveden na ovaj način, Direkcija je odgovorila da “ne postoji sistemski zakon koji bi regulisao proceduru javnog konkursa radi poveravanja poslova koje podrazumeva ovaj projekat”.

    Uprava za javne nabavke odbila je da komentariše ovaj slučaj, objašnjavajući da nije nadležna jer je konkurs bio zasnovan na Odluci Grada a ne na Zakonu o javnim nabavkama.

    Đurić smatra da je grad Beograd mogao da dobije mnogo bolje ponude da je umesto odluke, poštovan zakon.

    “Jasno utemeljena pravila dovode ponuđače i utiču na ponuđene cene, što bi možda rezultiralo boljom zaradom Grada,“ kaže on.

    Nauči ćirilicu, pa radi u Srbiji

    Zakon o javnim nabavkama nalaže da se za poslove čija je vrednost veća od 150 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), kao što je sistem BusPlus, konkursna dokumentacija mora prevesti na jezik koji se koristi u međunarodnoj trgovini.

    Međutim, iako je u slučaju BusPlus-a tekst javnog poziva bio objavljen na srpskom i na engleskom jeziku, sva ostala dokumentacija i uslovi konkursa bili su isključivo na srpskom, napisani ćiriličnim pismom.

    Ponuđači koji su želeli da njihova prijava bude uzeta u razmatranje, svoje ponude morali su takođe da podnesu na srpskom i napisane ćirilicom.

    Konkursna dokumentacija nije postojala ni na latinici, ni u elektronskoj formi, a ponuđač je morao fizički da se pojavi u Direkciji i preuzme dokumentaciju na papiru.



    Među njima su bile i kompanije „Siemens“, „Asecco SEE“, „IXXI“, „Pay Up“, „ACS Solutions“, „Telefonija“ i „MapSoft“.

    (Ovde sam skratio zbog dužine teksta, ostatak pročitajte na donjem linku)

    * * * * *

    Tekst je nastao u saradnji CINS-a i BIRN-a. U istraživanju i izradi teksta učestvovali su i novinari Vladimir Kostić i Slobodan Georgijev.
    http://www.cins.org.rs/?p=10627
    Gospodo neko nas je baš navozao......
    Nitko jos nije nasao recept za srecu (Mira Furlan, "Disi duboko)
    くそくそ私の白鳩
    Sheisse sheisse mein Taube weisse



  2. #2
    Buduća legenda gruba greska (avatar)
    Učlanjen
    30.07.2011.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    39.395
    Reputaciona moć
    1099

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    I dalje nas vozi...
    rece mi jedan coek da sam blatokrvnica, a meni se to svidja

  3. #3
    Elita Kroasan (avatar)
    Učlanjen
    10.01.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ispred Ruske Ambasade, u redu za rusku radnu vizu
    Poruke
    20.171
    Reputaciona moć
    597

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio gruba greska Pogledaj poruku
    I dalje nas vozi...
    Шиша....
    Uzorni građanin EvroAzijske Imperije.

    Jevgenij Zamjatin "MI" i Džorž Orvel "1984" su naša svakodnevnica.

  4. #4
    Moderator Direkt (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Heartless Darkness
    Poruke
    17.486
    Tekstova u blogu
    55
    Reputaciona moć
    341

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Apeks Lanus Kentkart Tu priču sam ja vrteo još prošle godine kontrolorima dok me nije smorilo..a i njih xD

    Sad sam našao bolju varijantu, kad mi traže kartu ja samo blenem u njih, bez ikakvog izraza ili reči, kao da ne postoje. Ali gledam u njih, to je bitno. Drugo je ignorisati i gledati u stranu, a ovako se zbune
    Sve je nestvarno dok traje i diše
    Stvaran je cvet čija odsutnost miriše.

  5. #5
    _nobody_ nije na forumu
    Zivot je Zivotinjsko Carstvo u kome NE caruje Drugarstvo!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    01.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    10.354
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio Somebody74 Pogledaj poruku
    U pitanju je bila ponuda konzorcijuma tri firme – “Kentkart” grupe sa sedištem u Istambulu, “Lanus” iz Beograda i “Apex Solution Technology” takođe iz Beograda.

    “Apex solution technology“ koji je na konkursu bio predstavnik konzorcijuma u većinskom je vlasništvu“Lanusa”, koji poseduje 90 odsto kompanije. Ostatak “Apex solution technology-a” nalazi se u vlasništvu jedne od firmi iz “Kentkart” grupe.

    U trenutku kada je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom, u septembru 2010. godine, firma “Apex solution technology ” imala je samo jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra.
    Kako se zvao taj sto je vlasnik Ape(x)-a? Ili Mujman(X)a? I sta kazes? "Kentark" je ulozio 10% (50 ojra), a Lanus 90% (450 ojra)? Jel mogu i ja da ulozim jos 500 ojra ulagackog kapitala, pa da posedujem 50% Ape(x)-a?

    (ili mi, mozda, ipak treba moralno-politicka podobnost)?

    _nobody_

  6. #6
    Poznat Somebody74 (avatar)
    Učlanjen
    05.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Suma Striborova
    Poruke
    7.665
    Tekstova u blogu
    45
    Reputaciona moć
    207

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio _nobody_ Pogledaj poruku
    Kako se zvao taj sto je vlasnik Ape(x)-a? Ili Mujman(X)a? I sta kazes? "Kentark" je ulozio 10% (50 ojra), a Lanus 90% (450 ojra)? Jel mogu i ja da ulozim jos 500 ojra ulagackog kapitala, pa da posedujem 50% Ape(x)-a?

    (ili mi, mozda, ipak treba moralno-politicka podobnost)?

    _nobody_
    Eto najboljeg primera kako se i sa malim ulaganjima postiže VEEEEEELIIIIIIIIKIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII uspeh .....
    Nitko jos nije nasao recept za srecu (Mira Furlan, "Disi duboko)
    くそくそ私の白鳩
    Sheisse sheisse mein Taube weisse

  7. #7
    Domaćin LeoneMontana (avatar)
    Učlanjen
    31.05.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.250
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Još mi nije jasno kako ga niko nije uspio hakovati?!

    Ako ništa drugo, siguran sam da ga možete onesposobiti električnom varnicom iz uložaka ovih upaljača. Ne živim u BG, inače bi probao...


  8. #8
    Poznat
    Učlanjen
    04.11.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.489
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Не виђам нешто те контролоре.

  9. #9
    Poznat Somebody74 (avatar)
    Učlanjen
    05.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Suma Striborova
    Poruke
    7.665
    Tekstova u blogu
    45
    Reputaciona moć
    207

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio Бели Архангел Pogledaj poruku
    Не виђам нешто те контролоре.
    videćeš od 1.-og
    Nitko jos nije nasao recept za srecu (Mira Furlan, "Disi duboko)
    くそくそ私の白鳩
    Sheisse sheisse mein Taube weisse

  10. #10
    Veoma poznat 7of9 (avatar)
    Učlanjen
    18.09.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Borg Empire
    Poruke
    12.889
    Reputaciona moć
    661

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio Somebody74 Pogledaj poruku
    videćeš od 1.-og
    Neće. U Kosovskoj Mitrovici toga nema.
    We are The Borg, you will be assimilated. Resistance is futile.

  11. #11
    Veoma poznat kristiansand (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    10.246
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Citat Original postavio Somebody74 Pogledaj poruku
    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu

    Tekst postavio/la admin, dana 13. jula, u 18 : 59 PM Štampaj
    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu
    Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu Do BusPlusa kroz rupe u sistemu


    Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

    Piše: Jelena Vasić

    Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

    Pravila grada su, prema rečima stručnjaka, ozbiljno ograničila konkurenciju i rezultirale tim da za posao vredan milione evra stigne samo jedna ispravna ponuda – ponuda konzorcijuma koji je predvodila firma “Apex Solution Technology“.

    Iz konkursne dokumentacije se ne vidi koliko je konzorcijum planirao da uloži u uspostavljanje celog sistema, ali se u ovoj dokumenatciji navodi da su troškovi samo za opremu nešto viši od 12 miliona evra bez PDV-a.

    Iako sve troškove uvođenja sistema snosi konzorcijum, za uzvrat je, pored prava da od Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) preuzme posao naplate karata, dobilo i 8,53 odsto ukupnih prihoda od ovog posla.

    Naplata karata trenutno donosi otprilike 4,6 miliona evra mesečno, što znači da od prodaje karata konzorcijum mesečno zaradi nešto manje od 400.000 evra.

    Ako se uzme u obzir koliko je posao naplate karata profitabilan, ne iznenađuje ćinjenica da su mnoge domaće i strane kompanije pokušale da za njega konkurišu.

    Procedura raspisivanja konkursa i propisana pravila, međutim, skoro sve njih izbacile su iz igre.

    Mada je konkurs nazvan „međunarodnim“ od strane gradske Direkcije za javni prevoz, zadužene za njegovo sprovođenje, stotine stranica formulara i obrazaca koje je trebalo da popune učesnici konkursa, bile su isključivo na srpskom jeziku i to na ćirilici.

    Dokumentacija pokazuje da je najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka, kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski, napišu na ćirilici i dostave Beogradu.
    Direkcija za javni prevoz (foto:CINS)

    Direkcija za javni prevoz je, međutim, odlučila da insistira na roku od 60 dana i sve zahteve odbila.

    Predstavnici zainteresovanih kompanija takođe su morali lično da se pojave u Direkciji za javni prevoz u Beogradu kako bi preuzeli konkursnu dokumentaciju, s obzirom na to da ona nije bila dostupna u elektronskoj formi.

    Iako se konkursi ovakvog obima uglavnom objavljuju i u domaćim i u svetskim medijima, kako bi se privukli najbolji mogući kandidati, konkurs za posao naplate karata u javnom prevozu Beograda objavljen je u samo nekoliko domaćih medija, Službenom glasniku i na veb sajtu Gradske uprave.

    Ovo je konkurs učinilo praktično nevidljivim za inostrane kompanije, a one koje su za njega saznale – uglavnom su saznale prekasno da ispoštuju propisane rokove.

    Konačno, od 51 kompanije koje su otkupile konkursnu dokumentaciju, samo tri su poslale ponudu.

    Od tri koverte koje su stigle na konkurs, samo jedna je sadržala svu neophodnu dokumentaciju.

    U pitanju je bila ponuda konzorcijuma tri firme – “Kentkart” grupe sa sedištem u Istambulu, “Lanus” iz Beograda i “Apex Solution Technology” takođe iz Beograda.

    “Apex solution technology“ koji je na konkursu bio predstavnik konzorcijuma u većinskom je vlasništvu“Lanusa”, koji poseduje 90 odsto kompanije. Ostatak “Apex solution technology-a” nalazi se u vlasništvu jedne od firmi iz “Kentkart” grupe.

    U trenutku kada je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom, u septembru 2010. godine, firma “Apex solution technology ” imala je samo jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra.

    Prema ugovoru, posao je zaključen na period od deset godina nakon čega sistem BusPlus postaje vlasništvo Grada Beograda.

    Nakon četiri godine, Grad dobija pravo da otkupi sistem po ceni od 5,6 miliona evra.

    U međuvremenu, konzorcijum je u posao uključio i firmu koja mu je na konkrusu bila konkurent. Firma“Novatronic” iz Novog Sada, koja je na konkurs umesto ponude poslala propagandni materijal firme, naknadno je angažovana od strane “Apex solution technology-a” kao dobavljač.

    Ne baš regularan konkurs

    Direkcija za javni prevoz odlučila je 2007. godine da bi Beograd trebalo da uvede novi sistem naplate karata, s obzirom na to da je mreža javnog prevoza već duže vreme predstavlja finansijski teret za gradski budžet.

    Prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, subvencije za gradski prevoz iznosile su 100 miliona evra.

    Direkcija je počela da sastavlja dokumentaciju i tri godine kasnije, 4. juna 2010, dobila je zeleno svetlo iz kancelarije gradonačelnika da raspiše konkurs za “Sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika”.

    Javno-privatno partnerstvo, koje podrazumeva da Grad neće snositi troškove ulaganja u sistem, izabrano je kao najbolje rešenje koje će uvećati prihode.

    Međutim, u trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon usvojen je u novembru 2011, godinu dana nakon što je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom koji predstavlja „Apex solution technology“.

    Iako je u tom trenutku Grad mogao da se odluči da konkurs sprovede u skladu sa odbredbama Zakona o javnim nabavkama, koji je bio najbliže zakonsko rešenje, odlučeno je da se postupak sprovede na osnovu “Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda” koju je 2009. godine usvojio sam Grad.

    Direkcija je kasnije navela da je odluka o konkursu imala osnov u više zakona kao što su Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o drumskom saobraćaju i Statut grada Beograda.

    Međutim, Rade Đurić iz nevladine organizacije “Transparentnost Srbija“ smatra da konkurs nije bio u potpunosti regularan.

    “Problem je što Odluci o javnom linijskom prevozu nedostaju elementi neophodni za sprovođenje ovog složenog postupka, ona ne sadrži uslove uređenja konkursa,” kaže Đurić dodajući da ni zakoni na koje se Direkcija poziva ne preciziraju način sprovođenja konkursa.
    Grad Beograd – Gradska uprava (foto:CINS)

    Iako Direkcija za javni prevoz nije imala zakonsku obavezu da organizuje nadmetanje prema Zakonu o javnim nabavkama, Đurić smatra da je trebalo da gradske vlasti ili primene jedini pravni akt koji sadrži takva pravila, odnosno Zakon o javnim nabavkama ili sačekaju da skupština usvoji Zakon o javno privatnom-partnerstvu.

    On objašnjava da su za pribavljanje usluge kakva je uvođenje sistema BusPlus, zakonska pravila morala biti precizno definisana, posebno ona koja se odnose na način raspisivanja poziva za posao, rokove za sprovođenje, kriterijume i učesnike.

    “Ta pravila su u Zakonu o javnim nabavkama. U ovom slučaju je umesto tog Zakona korišćena Odluka koja je neodgovarajući, nedovoljan akt niže pravne snage od Zakona. Tako je cela konkursna dokumentacija sačinjena bez pravnog temelja, pa je bilo mogućnosti za improvizaciju pravila,” objašnjava Đurić.

    On je dodao da je i sistem kontrole mnogo bolji kada se proces sprovodi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

    “Kada se sprovodi javna nabavka postoji Komisija za zaštitu prava ponuđača, koja vodi računa o regularnosti postupka i može da poništi nabavku. Ovde neispravnosti nisu ni bile podložne kritikama, jer nemaš kome da se obratiš. Mala gradska komisija, koju je gradonačelnik odredio, nije imala ovlašćenja za poništavanje postupka,“ kaže Đurić.

    Na pitanje zašto je konkurs sproveden na ovaj način, Direkcija je odgovorila da “ne postoji sistemski zakon koji bi regulisao proceduru javnog konkursa radi poveravanja poslova koje podrazumeva ovaj projekat”.

    Uprava za javne nabavke odbila je da komentariše ovaj slučaj, objašnjavajući da nije nadležna jer je konkurs bio zasnovan na Odluci Grada a ne na Zakonu o javnim nabavkama.

    Đurić smatra da je grad Beograd mogao da dobije mnogo bolje ponude da je umesto odluke, poštovan zakon.

    “Jasno utemeljena pravila dovode ponuđače i utiču na ponuđene cene, što bi možda rezultiralo boljom zaradom Grada,“ kaže on.

    Nauči ćirilicu, pa radi u Srbiji

    Zakon o javnim nabavkama nalaže da se za poslove čija je vrednost veća od 150 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), kao što je sistem BusPlus, konkursna dokumentacija mora prevesti na jezik koji se koristi u međunarodnoj trgovini.

    Međutim, iako je u slučaju BusPlus-a tekst javnog poziva bio objavljen na srpskom i na engleskom jeziku, sva ostala dokumentacija i uslovi konkursa bili su isključivo na srpskom, napisani ćiriličnim pismom.

    Ponuđači koji su želeli da njihova prijava bude uzeta u razmatranje, svoje ponude morali su takođe da podnesu na srpskom i napisane ćirilicom.

    Konkursna dokumentacija nije postojala ni na latinici, ni u elektronskoj formi, a ponuđač je morao fizički da se pojavi u Direkciji i preuzme dokumentaciju na papiru.



    Među njima su bile i kompanije „Siemens“, „Asecco SEE“, „IXXI“, „Pay Up“, „ACS Solutions“, „Telefonija“ i „MapSoft“.

    (Ovde sam skratio zbog dužine teksta, ostatak pročitajte na donjem linku)

    * * * * *

    Tekst je nastao u saradnji CINS-a i BIRN-a. U istraživanju i izradi teksta učestvovali su i novinari Vladimir Kostić i Slobodan Georgijev.
    http://www.cins.org.rs/?p=10627
    Gospodo neko nas je baš navozao......
    Za to , koja firma stoji iza svega toga i ko uzima novac, ne znam. NARAVNO d aje najbolje da se sav nova sliva u gradski budzet.
    Ono sto znam je da je BUSPLUS dobra i prakticna stvar samo KARTE SU PRESKUPE. Neizdrzivo je za prosecnog stanovnika Srbije koji ima potrebe da svakodnenvo koristi GSP da to iradi. Finansijski neizdrzivo.
    UKIDANJE POL. PARTIJA, DIREKTNI IZBORI, NEZAVISNA R.S-ska
    "NEPARTIJSKA DEMOKRATIJA I AUTONOMIJA OPŠTINA U SRBIJI",FB GRUPA

Slične teme

  1. PUTOVANJE KROZ VREME
    Autor Jeronimo u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 665
    Poslednja poruka: 28.02.2012., 19:53
  2. RUPE, ROVOVI, KANALI
    Autor DOKONI UM u forumu Srbija
    Odgovora: 107
    Poslednja poruka: 31.10.2005., 17:01
  3. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 12.05.2005., 21:30
  4. Crne rupe
    Autor la la la la u forumu Nauka
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 17.04.2004., 01:28
  5. Autostoperski vodič kroz galaksiju
    Autor suzi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 14.11.2003., 10:22

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •