Nikola Zoranovic
Početnik
- Poruka
- 1
Pozz svima,
Stvari stoje ovako: prije 20-tak dana sam upoznao devojku,to vece smo se super zezali i bilo nam je ludnica...onda smo se poceli par dana dopisivati,pisali o svemu i svacemu i podjednako kvalitetno se zezali...ali izmedju ostalog i o ozbiljnijim temama...jednom prilikom je spomenula da je pre 8 meseci raskinula sa momkom kojeg je jedino u zivotu pravo volela i kako sanja da ga upuca iz pistolja kad bi ga srela ...takodje mi isprica da je vece kad smo se upoznali,u jednom momentu je izasla vani,jer ispostavilo se da ju je zvao neki momak s kojim je bila tada da joj kaze kako vidi da flertuje da mnom,da ne moze tako bla bla i da je popizdila i raskinula sa njim i vratila se da me trazi....ali sam ja vec bio otisao da vodim svog pijanog druga na ispumpavanje zeluca....i da spomenem da je djevojka jaako depresivna,bar tako se ponasa vecinu vremena....elem nakon par dana pozove ona mene vani,izadjemo mi ,zezali se,nisam nista navaljivao zbog svega sto je pricala,nisam hteo da je forsiram,ali mi posebno ostane u pamcenju njeno pitanje kroz smeh,iz vedra neba, jel imam sidu....jbt kakvo pitanje,naravno da nemam...a ona ce nemoj da ja odem doktoru za koji dan i ispostavi se da imam,pri tom gledajuci me svakako samo ne prijateljski...i odmah promeni temu....a ja joj odgovorim da se ne brine jer se sida ne prenosi vazduhom....greska,ali sam zaista bio pod utiskom nje kao jako tuzne i nesretne osobe da bi joj bezosecajno uvaljivao jezik ili nesto drugo i forsirao je,jer mi se bas bas dopala i nije mi zao zbog toga...izadjemo jos jednom posle. toga,jos bolje bilo,ponapijali se kao ludaci,super...elem treci put je pozovem sa namjerom cut talking,lets cuddle,ali ona dodje nikakva,tuzna,cak se i rasplakala u jednom momentu pricajuci...i od akcije nista ne bi...i sutradan ja njoj fino kazem da mi se pocinje svidjati na nacin na koji se drugarica ne bi smela svidjati...bas tako,nista napadno...a ona mi odgovori da me gleda kao druga,da joj se niko ne svidja,da ne uziva u zivotu,da se ne ljutim "jer mi nije dala povoda za to"...najfiniji odjeb...ja joj kazem ok,nema problema,ovo ionako nema vise veze sa prijateljstvom,bolje da znas,nego da se pretvaram,tako je kako je....medjutim,dva sledeca dana mi je prva slala poruke tipa kako si sta radis...
Interesuje me vase misljenje, posebno devojaka, postoji li uopste "sta dalje, i koji su koraci"?....jeste se ikad nasli u slicnoj situaciji?ova moja je prilicno konfuzna i bizarna
Stvari stoje ovako: prije 20-tak dana sam upoznao devojku,to vece smo se super zezali i bilo nam je ludnica...onda smo se poceli par dana dopisivati,pisali o svemu i svacemu i podjednako kvalitetno se zezali...ali izmedju ostalog i o ozbiljnijim temama...jednom prilikom je spomenula da je pre 8 meseci raskinula sa momkom kojeg je jedino u zivotu pravo volela i kako sanja da ga upuca iz pistolja kad bi ga srela ...takodje mi isprica da je vece kad smo se upoznali,u jednom momentu je izasla vani,jer ispostavilo se da ju je zvao neki momak s kojim je bila tada da joj kaze kako vidi da flertuje da mnom,da ne moze tako bla bla i da je popizdila i raskinula sa njim i vratila se da me trazi....ali sam ja vec bio otisao da vodim svog pijanog druga na ispumpavanje zeluca....i da spomenem da je djevojka jaako depresivna,bar tako se ponasa vecinu vremena....elem nakon par dana pozove ona mene vani,izadjemo mi ,zezali se,nisam nista navaljivao zbog svega sto je pricala,nisam hteo da je forsiram,ali mi posebno ostane u pamcenju njeno pitanje kroz smeh,iz vedra neba, jel imam sidu....jbt kakvo pitanje,naravno da nemam...a ona ce nemoj da ja odem doktoru za koji dan i ispostavi se da imam,pri tom gledajuci me svakako samo ne prijateljski...i odmah promeni temu....a ja joj odgovorim da se ne brine jer se sida ne prenosi vazduhom....greska,ali sam zaista bio pod utiskom nje kao jako tuzne i nesretne osobe da bi joj bezosecajno uvaljivao jezik ili nesto drugo i forsirao je,jer mi se bas bas dopala i nije mi zao zbog toga...izadjemo jos jednom posle. toga,jos bolje bilo,ponapijali se kao ludaci,super...elem treci put je pozovem sa namjerom cut talking,lets cuddle,ali ona dodje nikakva,tuzna,cak se i rasplakala u jednom momentu pricajuci...i od akcije nista ne bi...i sutradan ja njoj fino kazem da mi se pocinje svidjati na nacin na koji se drugarica ne bi smela svidjati...bas tako,nista napadno...a ona mi odgovori da me gleda kao druga,da joj se niko ne svidja,da ne uziva u zivotu,da se ne ljutim "jer mi nije dala povoda za to"...najfiniji odjeb...ja joj kazem ok,nema problema,ovo ionako nema vise veze sa prijateljstvom,bolje da znas,nego da se pretvaram,tako je kako je....medjutim,dva sledeca dana mi je prva slala poruke tipa kako si sta radis...
Interesuje me vase misljenje, posebno devojaka, postoji li uopste "sta dalje, i koji su koraci"?....jeste se ikad nasli u slicnoj situaciji?ova moja je prilicno konfuzna i bizarna
