Koliko je koja, kad i kako radila u interesu srpskog naroda nakon Drezdenskog kongresa komunista???
-
- Popularno:
- Jačanje trupa NATO u BiH i na KiM...
- Приступница у СНС за живот Србије!
- Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa...
- Zašto ne govore sve religije o čakrama?
- Da li vam je svejedno kako je žena...
- Podstanar
- Kako je nastala država koju vode...
- О каквом жигу геноцидности баронишу?
- Besplatan doručak i ručak u školama?
- Косово у Савету Европе, Резолуција о...
Moze li se za sve Srbije poslje WW1, reci da su drezdenske???
- Začetnik teme KLONČINA
- Datum pokretanja
Protector
Elita
- Poruka
- 15.085
Ниједна није радила у интересу српског народа.
Ратко Дмитровић (Фото: Вести)
Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих.
Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историјских уџбеника, сећања учесника важних догађаја, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологија, разговарао са људима, све трагајући за решењем једне мистерије, али … није вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно, због чега многи Срби и данас поштују комунистичке вође које су им нанеле више зла него Хитлерове дивизије. Претерујем? Не, нажалост. Онај ко хоће, може да сазна, само је питање труда и времена.
Геноцид над Србима
И на овом месту, у „Печату“, неколико пута до сада указивао сам на један датум и догађај из историје Комунистичке партије Југославије (КПЈ) који се деценијама врло смерно, упорно и педантно сакрива од српске јавности. Да, у питању је Четврти конгрес КПЈ одржан 1928. године у Дрездену. Значај тог скупа, расправа на њему, програмски документи који су усвојени, основ су свих каснијих антисрпских чињења на простору Југославије, укључујући – немам проблем да ово кажем – геноцид који су усташе у НДХ провеле над Србима. Тврдња јесте јака, али су докази још јачи.
Шта се то догодило у Дрездену, од 3. до 15. новембра 1928. године на Четвртом конгресу КПЈ? Ко је био тамо? Да ли је тај скуп југословенских комуниста заиста надуо једра усташког покрета, охрабрио свако антисрпско деловање у будућности, поставио темеље будућих независних држава, а на штету Срба, створио ембрионе будућих народа који ће настати из српског бића и живети на патолошкој мржњи према Србима? Сваки одговор на ова питања је потврдан.
Дакле, у Дрездену је на почетку Конгреса, у анализи политичког стања у Краљевини СХС, констатовано да су стварањем те државе јужних Словена под власт великосрпске буржоазије стављени Словенци, Хрвати, Црногорци, али и знатна албанска, бугарска и мађарска подручја. Ова констатација и оно што следи, извучено је из докумената КПЈ, и не представља ни најмању тајну. Не употребљавам наводнике из разлога што су све те тврдње буквално преписане и несумњиво су аутентичне.
КПЈ означила је српску буржоазију и војску Монархије као свог главног непријатеља, подвлачећи да се борба мора пренети у саму Србију, као базу хегемонистичког режима, а да та борба мора да започне признавањем отцепљења етничким заједницама које то желе и оружаним устанком, односно изазивањем оружане побуне у земљи, њеним растурањем и стварањем нових држава на рушевинама Краљевине СХС. То се врло прецизно наводи у документу Конгреса, названом „Резолуција о привредном и политичком положају“, где стоји да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење. Посебна пажња посвећена је „албанском питању“ за које су делегати Четвртог конгреса КПЈ рекли да је суштинско. Констатује се да је после Првог светског рата једна трећина свеукупног албанског становништва пала под владавину угњетачког режима великосрпске буржоазије и наглашава да је ослобођење тог народа од српске окупације могуће само кроз свеопшти устанак.
„Велика Албанија“
У овом смислу југокомунисти су те 1928. године позвали „Косовски комитет“ да се дигне против српске окупације, као и радничку класу на том простору Балкана да устанак подржи и помогне како би се спојио угњетени и раскомадани албански народ и створио своју независну и уједињену Албанију. Скрећем пажњу на ово „уједињену“, пошто се ради о позиву на стварање „велике Албаније“, овога што данас имамо; Албанија, Косово и западна Македонија, простор настањен искључиво Шиптарима, на којем само формално постоје границе. У пракси је то јединствен териториј и преостаје само његово проглашење за једну државу, са делом Црне Горе у њој, што је ових дана најавио и Адем Демаћи.
Е сада долазимо до „Акционог програма“ најважнијег документа Четвртог конгреса КПЈ који изазива језу и осам деценија после тог за Југославију и Србе судбоносног догађаја. У њему се наглашава да у тим данима само КПЈ помаже борбу потлачених народа за ослобађање од великосрпске окупације, али да то југо-комунисте неће омести, ни деморалисати. Комунисти у споменутом документу отворено позивају све национално-револуционарне организације у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Косову и ВМРО у Македонији, на „прогон српских окупатора, српских трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босне, Црне Горе, Македоније и са Косова“. На крају документа комунисти позивају све потлачене народе, несрбе, да одбију служење војног рока изван свог завичаја.
Невероватно колико све ово подсећа на 1991. годину. Туђман, Кучан и Алија деловали су дословно по упутствима из Дрездена.
Четврти конгрес изабрао је нови Централни комитет и Политбиро у који су ушли: Филип Филиповић, Милан Горкић, Гојко Вуковић, Ђуро Ђаковић, Јаков Жорга, Јован Малишић, Ђуро Салај, Божо Видас, Марко Машановић, Лаза Стефановић и Петар Радовановић. За политичког секретара изабран је Јован Малишић, а за организационог Ђуро Ђаковић. Конгрес је, ово је додатно интересантно, осудио деловање „десне фракције“ КПЈ, предвођене Симом Марковићем. О чему се ради. Марковић је био један од најобразованијих комуниста тог времена у Европи. Докторирао је 26. јуна 1913. године, са дисертацијом „Општа Ракатијева једначина првог реда“, пред Одбором који су чинили Милутин Миланковић и Михајло Петровић Алас. Марковић је био лични пријатељ Лењина, члан Извршног комитета Коминтерне, али се није слагао ни са Коминтерном, ни са својим партијским друговима у вези са питањем будућности Југославије. Он је бранио став да Југославију не би требало разбијати, да стварање националних држава може да буде погубно и трагично. Само неколико месеци по окончању Четвртог конгреса руководство КПЈ искључило је Марковића из својих редова.
Да се вратимо и појаснимо онај део где спомињем комунистички ветар и усташка једра. Звучи нестварно, али само за неупућене. И једни и други, комунисти и усташе, имали су, видели смо, исте циљеве на почетку антисрпског деловања. И начини борбе били су им исти. Јачих доказа за ту тврдњу не би требало тражити изван догађаја који историчари дефинишу као „Велебитски устанак“.
Антифашистички устанак
Догодио се 1932. године, само четири године после Конгреса КПЈ и апела свим несрпским народима, њиховим револуционарним и терористичким организацијама, да се дижу на устанак против српске окупације. Пред крај лета, те 1932, „Хрватска револуционарна организација“, позната као усташе, предвођена Антом Павелићем доноси одлуку да се оружано нападну институције Краљевине Југославије у Лици, и на тај начин отпочне борба за ослобађање хрватског народа од српске окупације. Таман како су рекли и препоручили југо-комунисти у Дрездену. Под окриљем ноћи, између шестог и седмог септембра, усташе предвођене Андријом Артуковићем нападају жандармеријску станицу у селу Брушани, код Госпића. Сукоб је трајао мање од једног сата, жандарми су спремно одговорили на напад и натерали павелићевце да се повуку према Велебиту. У пуцњави је убијен усташа Стјепан Девчић, а један жандарм лакше је рањен.
Тим поводом огласила се и КПЈ преко свог листа „Пролетер“, који, у броју 28, објављује текст под насловом „Усташки покрет у хрватским крајевима“ у којем је, поред осталог, писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака, и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“.
Ово последње, „предводи“ није реализовано са усташама, али је у потпуности примењено 1941. године, у антифашистичком устанку Срба у Хрватској, када су на територије са српском већином долазили комунисти, Хрвати, представљали се као противници усташтва, српски саборци, узимали за себе позиције тзв политичких комесара, тај српски устанак против фашизма каналисали у жељеном смеру и на крају га приписали искључиво себи. Данас у Хрватској, у причи о антифашизму, Србе нико не спомиње.
Није вам потребно више од пет минута да на сто испред себе ставите закључке Четвртог конгреса КПЈ, оно што данас имамо на простору бивше Југославије и упоредите. Све је остварено. Осим одвајања Војводине.
Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих.
Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историјских уџбеника, сећања учесника важних догађаја, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологија, разговарао са људима, све трагајући за решењем једне мистерије, али … није вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно, због чега многи Срби и данас поштују комунистичке вође које су им нанеле више зла него Хитлерове дивизије. Претерујем? Не, нажалост. Онај ко хоће, може да сазна, само је питање труда и времена.
Геноцид над Србима
И на овом месту, у „Печату“, неколико пута до сада указивао сам на један датум и догађај из историје Комунистичке партије Југославије (КПЈ) који се деценијама врло смерно, упорно и педантно сакрива од српске јавности. Да, у питању је Четврти конгрес КПЈ одржан 1928. године у Дрездену. Значај тог скупа, расправа на њему, програмски документи који су усвојени, основ су свих каснијих антисрпских чињења на простору Југославије, укључујући – немам проблем да ово кажем – геноцид који су усташе у НДХ провеле над Србима. Тврдња јесте јака, али су докази још јачи.
Шта се то догодило у Дрездену, од 3. до 15. новембра 1928. године на Четвртом конгресу КПЈ? Ко је био тамо? Да ли је тај скуп југословенских комуниста заиста надуо једра усташког покрета, охрабрио свако антисрпско деловање у будућности, поставио темеље будућих независних држава, а на штету Срба, створио ембрионе будућих народа који ће настати из српског бића и живети на патолошкој мржњи према Србима? Сваки одговор на ова питања је потврдан.
Дакле, у Дрездену је на почетку Конгреса, у анализи политичког стања у Краљевини СХС, констатовано да су стварањем те државе јужних Словена под власт великосрпске буржоазије стављени Словенци, Хрвати, Црногорци, али и знатна албанска, бугарска и мађарска подручја. Ова констатација и оно што следи, извучено је из докумената КПЈ, и не представља ни најмању тајну. Не употребљавам наводнике из разлога што су све те тврдње буквално преписане и несумњиво су аутентичне.
КПЈ означила је српску буржоазију и војску Монархије као свог главног непријатеља, подвлачећи да се борба мора пренети у саму Србију, као базу хегемонистичког режима, а да та борба мора да започне признавањем отцепљења етничким заједницама које то желе и оружаним устанком, односно изазивањем оружане побуне у земљи, њеним растурањем и стварањем нових држава на рушевинама Краљевине СХС. То се врло прецизно наводи у документу Конгреса, названом „Резолуција о привредном и политичком положају“, где стоји да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење. Посебна пажња посвећена је „албанском питању“ за које су делегати Четвртог конгреса КПЈ рекли да је суштинско. Констатује се да је после Првог светског рата једна трећина свеукупног албанског становништва пала под владавину угњетачког режима великосрпске буржоазије и наглашава да је ослобођење тог народа од српске окупације могуће само кроз свеопшти устанак.
„Велика Албанија“
У овом смислу југокомунисти су те 1928. године позвали „Косовски комитет“ да се дигне против српске окупације, као и радничку класу на том простору Балкана да устанак подржи и помогне како би се спојио угњетени и раскомадани албански народ и створио своју независну и уједињену Албанију. Скрећем пажњу на ово „уједињену“, пошто се ради о позиву на стварање „велике Албаније“, овога што данас имамо; Албанија, Косово и западна Македонија, простор настањен искључиво Шиптарима, на којем само формално постоје границе. У пракси је то јединствен териториј и преостаје само његово проглашење за једну државу, са делом Црне Горе у њој, што је ових дана најавио и Адем Демаћи.
Е сада долазимо до „Акционог програма“ најважнијег документа Четвртог конгреса КПЈ који изазива језу и осам деценија после тог за Југославију и Србе судбоносног догађаја. У њему се наглашава да у тим данима само КПЈ помаже борбу потлачених народа за ослобађање од великосрпске окупације, али да то југо-комунисте неће омести, ни деморалисати. Комунисти у споменутом документу отворено позивају све национално-револуционарне организације у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Косову и ВМРО у Македонији, на „прогон српских окупатора, српских трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босне, Црне Горе, Македоније и са Косова“. На крају документа комунисти позивају све потлачене народе, несрбе, да одбију служење војног рока изван свог завичаја.
Невероватно колико све ово подсећа на 1991. годину. Туђман, Кучан и Алија деловали су дословно по упутствима из Дрездена.
Четврти конгрес изабрао је нови Централни комитет и Политбиро у који су ушли: Филип Филиповић, Милан Горкић, Гојко Вуковић, Ђуро Ђаковић, Јаков Жорга, Јован Малишић, Ђуро Салај, Божо Видас, Марко Машановић, Лаза Стефановић и Петар Радовановић. За политичког секретара изабран је Јован Малишић, а за организационог Ђуро Ђаковић. Конгрес је, ово је додатно интересантно, осудио деловање „десне фракције“ КПЈ, предвођене Симом Марковићем. О чему се ради. Марковић је био један од најобразованијих комуниста тог времена у Европи. Докторирао је 26. јуна 1913. године, са дисертацијом „Општа Ракатијева једначина првог реда“, пред Одбором који су чинили Милутин Миланковић и Михајло Петровић Алас. Марковић је био лични пријатељ Лењина, члан Извршног комитета Коминтерне, али се није слагао ни са Коминтерном, ни са својим партијским друговима у вези са питањем будућности Југославије. Он је бранио став да Југославију не би требало разбијати, да стварање националних држава може да буде погубно и трагично. Само неколико месеци по окончању Четвртог конгреса руководство КПЈ искључило је Марковића из својих редова.
Да се вратимо и појаснимо онај део где спомињем комунистички ветар и усташка једра. Звучи нестварно, али само за неупућене. И једни и други, комунисти и усташе, имали су, видели смо, исте циљеве на почетку антисрпског деловања. И начини борбе били су им исти. Јачих доказа за ту тврдњу не би требало тражити изван догађаја који историчари дефинишу као „Велебитски устанак“.
Антифашистички устанак
Догодио се 1932. године, само четири године после Конгреса КПЈ и апела свим несрпским народима, њиховим револуционарним и терористичким организацијама, да се дижу на устанак против српске окупације. Пред крај лета, те 1932, „Хрватска револуционарна организација“, позната као усташе, предвођена Антом Павелићем доноси одлуку да се оружано нападну институције Краљевине Југославије у Лици, и на тај начин отпочне борба за ослобађање хрватског народа од српске окупације. Таман како су рекли и препоручили југо-комунисти у Дрездену. Под окриљем ноћи, између шестог и седмог септембра, усташе предвођене Андријом Артуковићем нападају жандармеријску станицу у селу Брушани, код Госпића. Сукоб је трајао мање од једног сата, жандарми су спремно одговорили на напад и натерали павелићевце да се повуку према Велебиту. У пуцњави је убијен усташа Стјепан Девчић, а један жандарм лакше је рањен.
Тим поводом огласила се и КПЈ преко свог листа „Пролетер“, који, у броју 28, објављује текст под насловом „Усташки покрет у хрватским крајевима“ у којем је, поред осталог, писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака, и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“.
Ово последње, „предводи“ није реализовано са усташама, али је у потпуности примењено 1941. године, у антифашистичком устанку Срба у Хрватској, када су на територије са српском већином долазили комунисти, Хрвати, представљали се као противници усташтва, српски саборци, узимали за себе позиције тзв политичких комесара, тај српски устанак против фашизма каналисали у жељеном смеру и на крају га приписали искључиво себи. Данас у Хрватској, у причи о антифашизму, Србе нико не спомиње.
Није вам потребно више од пет минута да на сто испред себе ставите закључке Четвртог конгреса КПЈ, оно што данас имамо на простору бивше Југославије и упоредите. Све је остварено. Осим одвајања Војводине.
Da se Drug Stari nije razbolio?????
MocniRumendzer
Ističe se
- Poruka
- 2.578
očigledno, nevezano za tekst komuniti nisu radili u interesu Srba...čak ni srpski komunisti...to pokušavam da kažem na nekoj od tema nekom, ali taj neko ne razume...
VIDIS, POSLJEDICU DREZDENSKE SRBIJE, tema izleti sa politike,....a politickija ne moze biti!!!
Ovo je IZRAZIT primjer sta se srpskom narodu u samoj Srbiji radi!!!
skura58
Stara legenda
- Poruka
- 99.778
Stvar je mnogo višeg nivoa.
Obidjite donji link i videćete sa su i Prvi i Drugi
svetski rat planirani.
Vidite i scenario za Treći svetski rat.
Obratite pažnju na datum:
15.avgust.1881. godine
http://www.threeworldwars.com/albert-pike2.htm
A Srbija je posebna priča.
Najveća, katastrofalna greška je, po meni
Stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
kada je Srbija, kao zemlja pobednica
mogla sve srbe da okupi u jednu državu.
.
Obidjite donji link i videćete sa su i Prvi i Drugi
svetski rat planirani.
Vidite i scenario za Treći svetski rat.
Obratite pažnju na datum:
15.avgust.1881. godine
http://www.threeworldwars.com/albert-pike2.htm
A Srbija je posebna priča.
Najveća, katastrofalna greška je, po meni
Stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
kada je Srbija, kao zemlja pobednica
mogla sve srbe da okupi u jednu državu.
.
Poslednja izmena:
Wilmots
Domaćin
- Poruka
- 3.550
Meni je iskreno drago da si ti napokon nasao krivca za svaki svoj neuspeh, i licni i kolektivni.
Inace Srbija u vreme tog kongresa nije ni postojala
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.964
A mogu li se tako lako objektivno utvrditi 'interesi srpskog naroda'..?
Molonlabe
Poznat
- Poruka
- 7.225
Molonlabe
Poznat
- Poruka
- 7.225
Interesi su demografski rast srpskog naroda, jak narodni duh, Kosovo u srpskim granicama sa rijesenim albanskim pitanjem, dedukljanizacija Crne Gore, država čije će granice uključiti sve Srbe u regionu, ekonomski snažna država, vojno respektabilna..
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.964
E vidiš a ima onih koji ne bi interese tako prepoznali, pogotovo pod tim 'velikosrpstvom' - neki to smatraju iredentizmom i zapravo protivnim zbog okolnosti srpskim nacionalnim interesima.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Moze da se kaze da su sve Srbije "drezdenske. Sve su Srbije prosle kao grad Drezden u WWII.
A ovaj genijalni Ratko kaze i ovo ( nezavisno od Drezdena):
Ukratko, molim, kumim, vapijući do neba, da nadležni organ države Srbije (ne znam koji, niti me je briga) zabrani prikazivanje američkih filmova u kojima ima nasilja, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ili jednostavnije, da zabrani prikazivanje američkih filmova uopšte. Ništa izgubiti nećemo”, napisao je Dmitrović.
Telegraf
- Poruka
- 20.583
Ne nego se samo pitam koliko puta ponovljene poluistine i ciste lazi postaju istina?
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.475
Дмитровић лупа. Да је заиста тачно то што Дмитровић трабуња комунисти би уништили Југославију. Питам аутора ове теме: зашто су комунисти обновили Јуославију и у њој Србију, ако су заиста тамо у Дрездену зацртали да Југославију и Србију треба уништити? Када ћете ви антикомунисти одговорити на то питање.
А што се усташа тиче-не постоји ниједан доказ да су комунисти сарађивали са усташама. Чак напротив. Комунисти су се једини борили против усташа. Док се зна ко се сликао са усташама, ко је признавао НДХ и ко је био издајник.
Иа само бих да подсетим ове антикомунисте да су партизани највише усташа побили. Тако да Дмитровић лупа. Ко и сви ви који му верујете. Зна се ко хоће да своја недела пребаци на комунисте. Размислите мало о томе.
П.С: Само iе Симо Дубаић (партизански командир нижег ранга) пострељао више усташа но цела `славна` динарска четничка дивизиiа.
А што се усташа тиче-не постоји ниједан доказ да су комунисти сарађивали са усташама. Чак напротив. Комунисти су се једини борили против усташа. Док се зна ко се сликао са усташама, ко је признавао НДХ и ко је био издајник.
Иа само бих да подсетим ове антикомунисте да су партизани највише усташа побили. Тако да Дмитровић лупа. Ко и сви ви који му верујете. Зна се ко хоће да своја недела пребаци на комунисте. Размислите мало о томе.
П.С: Само iе Симо Дубаић (партизански командир нижег ранга) пострељао више усташа но цела `славна` динарска четничка дивизиiа.
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
to je vjerovatno tačno, ali može se rećii da je Dinarska divizija, ili neka druga četnička jedinica spasila više Srba od čitavog NOB-a...
- Poruka
- 20.583
AHAHAHAHAHAHAHAHAAAAAAAAAAAA........
Wilmots
Domaćin
- Poruka
- 3.550
Ne moze se reci niti se to ''spasenje'' moze preciznom metodom izmeriti. Revizionisticka cetnicka izmisljotina kojom bi da prikriju vlastitu kolaboraciju na tlu NDH i partizanski uspeh u slamanju NDH.
Jos bolje je Nedicevo spasavanje. Eto nije podigao barikade na granici i nije vracao ljude Franceticu to odmah znaci da ih je spasavao
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.475
И то је измишљотина како би правдали своју издају и сарадњу са окупатором. Историчари су показали да је једино оружани отпор (какав су водили партизани) био спасоносан за Србе. Иначе, историјска је чињеница да су партизани бранили и одбранили тај народ тамо. Запитај се зашто су баш управо Срби из тих крајева највише подржавали комунисте. А ево шта каже глас народа:
Тако да то правдање ,,морали смо да сарађујемоп са окупатором да би спашавали Србе" не пије воду. Подсетићу те да и Вучић сада своју отворену издају Косова правда тиме што ,,спашава Србе" и ради оно ,,што је највише у корист Срба са Косова". Размислите мало о томе.
ivan_andj
Buduća legenda
- Poruka
- 44.145
"Обновили" су "Србију" и још су још ставили године рођења и смрти на грб. Уз све то, макли су крст са грба...
- Poruka
- 1.029
И то је измишљотина како би правдали своју издају и сарадњу са окупатором. Историчари су показали да је једино оружани отпор (какав су водили партизани) био спасоносан за Србе. Иначе, историјска је чињеница да су партизани бранили и одбранили тај народ тамо. Запитај се зашто су баш управо Срби из тих крајева највише подржавали комунисте. А ево шта каже глас народа:
Тако да то правдање ,,морали смо да сарађујемоп са окупатором да би спашавали Србе" не пије воду. Подсетићу те да и Вучић сада своју отворену издају Косова правда тиме што ,,спашава Србе" и ради оно ,,што је највише у корист Срба са Косова". Размислите мало о томе.
Ти повеза Вучића из 2013 са Другим свјетским ратом
.У праву је Сварожић,тамо гдје се народ приклонио четницима били је и неупоредиво мање губитака српских живота а тамо ђе су коло водили "шпањолци" тј шпански борци под лажним именима Јово Симо Средоје и слично а уствари су се звали Јосипи и Мухамеди,Срби су највише најебали.Тито није спасио ни једног Србина,он је српске вратове тјерао на усташке и ханџаровске ножеве и на њемачке митраљезе а највећи му је успјех кад је закрвио Србе међусобно.
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.475
Можеш ли ти бар бити мање злонамеран од оних који то тврде? То су датуми кад је овај народ подигао устанке за своје национално ослобођење од окупатора. Прво 1804. а друго 1941. И један и други датум су симболи рађања српске државе. Али то ви љубитељи издајника и одрода који су служили окупатору, не можете да схватите. Јер за вас је датум кад се српски народ дигао у борбу против немачког окупатора, датум смрти Србије. То довољно говори ко сте ви и за кога радите.
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.475
Ти повеза Вучића из 2013 са Другим свјетским ратом
Аналогија је врло јасна. И данас је Србија окупирана од стране НАТО-пакта и данас имамо квислинге и издајнике који своју издају правдају ,,спашавањем народа" и сличне будалаштине. Партизански покрет је одбранио српски народ на његовим ентичким територијама. Зато је више Срба било у партизанима него у било ком другом покрету тада. Погледај националне саставе и уверићеш се. И ево један фин текст за љубитеље колабораната и издајника из Другог светског рата:
http://www.nspm.rs/istina-i-pomiren...vislinzi-i-patriote-u-srbiji-nekad-i-sad.html
Такође, препоручио бих ти и овај текст:
http://socijalisticki.wordpress.com/2012/10/24/чује-се-одјек-корака/
ivan_andj
Buduća legenda
- Poruka
- 44.145
1941. је Србин убио Србина. Врхунац лудила сумасишавшег дела српског народа.
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.475
Тог дана је један Србин пуцао у слугу окупатора. Тај ,,Србин" је дошао (по налогу Немаца) да хапси друге Србе који су попзивали народ да не робује окупатору, већ да се бори за слободу. Па шта ти мислиш да жандар не би убио Жикцу Јовановића, да овај није убио њега? Наравно да би га убио. Слуга окупатора није Србин, него слуга окупатора. И често су слуге окупатора немилосрдније према родољубима, него самокупатор. Или знаш оно ако је турчину рука крвава до лаката, онда потурици мора бити до рамена ! Тако да.
Или да направимо аналогију са данашњим: и данас наша жандармерија који чине Срби пребија и убија српске родољубе (пример Ранка Панића) и данас они хапсе српске хероје и шаљу их у Хаг. Да је Ранко Панић случајно у самоодбрани убио тог поицајца, да ли би ти и тада запевао ,,ијао, убио је Србина, итд".
Ја не бих, јер слуга окупатора је слуга пкупатора, а не некакав Србин.
