Tanhojzer
Ističe se
- Poruka
- 2.081
Podstaknut ovim latinskim citatom (Demon est Deus inversus), na koji sam naišao proučavajući Tajnu Doktrinu, pade mi na pamet da otvorim temu u kojoj bi malo pretresli ovu latinsku sentencu.
Naime, rozenkrojceri govore da je tama prihvatila prosvetljenje kako bi se učinila vidljivom. I prema učenju istočnjačkog okultizma, tama je prava stvarnost i koren svetlosti, bez koje svetlost nikad ne bi mogla da se ispolji niti da postoji. tama prethodi svemu.
Postavlja se pitanje odakle dolazi tama i zlo? Jer ako je Bog apsolutni koren svega što postoji u prirodi i tvorac svega dobrog, ako je milostiv i pravedan (ako prihvatimo učenje hrišćanske religije), odakle onda to da zlo preovladava na zemlji? Onda je ili Bog delimično zao, ili njegov direktni uzrok, ili se pak bog mora odreći pretenzija na svoju apsolutnost i dobrotu.
Drevna vremena nisu poznavala izolovanog i potpuno zlog boga. Pagani su posmatrali dobro i zlo kao blizance rođene od iste majke - Prirode. To su bile puke apstrakcije i ništa više. Satana nije imao individualni oblik i kasnije je stvoren samo kao žrtveni jarac, kako bi se objasnili okrutnost onoga kojem se pripisuje apsolutno savršenstvo, dobrota i milost.
Kod svih naroda, osim kod hrišćanskih, Đavo je samo suprotni aspekt u dvojnoj prirodi Tvorca.
U Puranama ima više demona: Danave, Daitje, Pisaće i Rakšase, i oni su predstavljeni kao krajnje pobožni, slede učenja Veda, ali se suprotstavljaju sveštenstvu i ritualima.
Takođe i kabalisti tretiraju Zlo samo kao silu koja je suprostavljena, ali istovremeno i suštinski važna za Dobro, i u tom smislu se kaže da je demon naličje boga. Zlo daje životnost i postojanje dobru. Baš kao što ne bi bio moguć život da nema smrti i kao što ne bi bilo moguće obnavljanje da nema posrnuća ili pak uništenja, a biljke bi uvenule kada bi non stop bilo sunčeve svetlosti.
I na kraju, ako ima neko da mi razreši ovu nedoumicu. U Oče naš se kaže: "Ne uvedi nas u iskušenje". Da li ovo protivreči Jovanovom Jevanđelju u kome stoji: "Neka nijedan čovek ne kaže da kada je iskušavan, Bog me navodi na iskušenje." A ja mislim da protivreče jedno drugome.
Jedino što ova dva citata može da pomiri, to je upravo latinska simbolička rečenica, po kojoj se i zove tema "Demon je naličje Boga"
Naime, rozenkrojceri govore da je tama prihvatila prosvetljenje kako bi se učinila vidljivom. I prema učenju istočnjačkog okultizma, tama je prava stvarnost i koren svetlosti, bez koje svetlost nikad ne bi mogla da se ispolji niti da postoji. tama prethodi svemu.
Postavlja se pitanje odakle dolazi tama i zlo? Jer ako je Bog apsolutni koren svega što postoji u prirodi i tvorac svega dobrog, ako je milostiv i pravedan (ako prihvatimo učenje hrišćanske religije), odakle onda to da zlo preovladava na zemlji? Onda je ili Bog delimično zao, ili njegov direktni uzrok, ili se pak bog mora odreći pretenzija na svoju apsolutnost i dobrotu.
Drevna vremena nisu poznavala izolovanog i potpuno zlog boga. Pagani su posmatrali dobro i zlo kao blizance rođene od iste majke - Prirode. To su bile puke apstrakcije i ništa više. Satana nije imao individualni oblik i kasnije je stvoren samo kao žrtveni jarac, kako bi se objasnili okrutnost onoga kojem se pripisuje apsolutno savršenstvo, dobrota i milost.
Kod svih naroda, osim kod hrišćanskih, Đavo je samo suprotni aspekt u dvojnoj prirodi Tvorca.
U Puranama ima više demona: Danave, Daitje, Pisaće i Rakšase, i oni su predstavljeni kao krajnje pobožni, slede učenja Veda, ali se suprotstavljaju sveštenstvu i ritualima.
Takođe i kabalisti tretiraju Zlo samo kao silu koja je suprostavljena, ali istovremeno i suštinski važna za Dobro, i u tom smislu se kaže da je demon naličje boga. Zlo daje životnost i postojanje dobru. Baš kao što ne bi bio moguć život da nema smrti i kao što ne bi bilo moguće obnavljanje da nema posrnuća ili pak uništenja, a biljke bi uvenule kada bi non stop bilo sunčeve svetlosti.
I na kraju, ako ima neko da mi razreši ovu nedoumicu. U Oče naš se kaže: "Ne uvedi nas u iskušenje". Da li ovo protivreči Jovanovom Jevanđelju u kome stoji: "Neka nijedan čovek ne kaže da kada je iskušavan, Bog me navodi na iskušenje." A ja mislim da protivreče jedno drugome.
Jedino što ova dva citata može da pomiri, to je upravo latinska simbolička rečenica, po kojoj se i zove tema "Demon je naličje Boga"
Poslednja izmena:
.
