znam da je nemoguće izbrisati svoja iskustva, sećanja, navike
ali na koji način pravite reset, podvlačite crtu i krećete dalje
uprkos (starim) navikama i iskustvima koja vas vuku na lošu stranu
Kada se preispitam dobro svaki put oko toga nečega, dosegnem samo dno, promislim šta sam mogla bolje i gde sam grešila. Tada se resetuje u mom mozgiću. Tada me još dugo muči sve, ali vremenom mi postane lakše. Jer sam izvukla pouke, ukapirala greške. I to je prošlost, koju ne mogu da izmenim, promenim..Menjam. Mogu samo da živim sada i da u budućnosti pazim da iste ne napravim.
Ne bih ja to ni brisala , ništa, i da se može na primer izbrisati. Čemu? Sve su to dobre životne lekcije; pouke. Pa, čak i traume. Neka.
Podvlačim je nakon dugo vremena. I tu sam naučila, da vreme ne gubim više, kao pre. Kao nekada. Vidim, može; može. Ne može, ztražim način, da može. Ako ni tada neće da može ili neće da bude moženo (kako sam samo ovaj ludi izraz mislila ha, ha, ha) , onda dižem ruke.
Vuku, kako ne..ja znam to najbolje. Ali, ja sam jača od toga. nekada me je slamalo, jelo, proždiralo. Jedan dan sam ustala i podvukla crtu. Taman da umiren, biće ovako.
Sve je baš uvek kako je trebalo da bude, sve je baš tako kako je sada, i sve baš biće, kako treba da bude. Ni više - ni manje.
