вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Међу историчарима, између два светска рата, дебата о одговорности за рат је и те како била жива. У историјском дискурсу створена је привид да је Европа из ''златног доба'' склизнула у кланицу кривицом сих ( с тим да је Аустро-Уграска сносила мало већу одговорност од осталих за рат)- узрок рату су били чврсти савези и тајна дипломатија.
Посебан проблем су биле затворене архиве и систематско уништавање архивске грађе. То ''патриотско'' уништавање и фалсификовање докумената је било посебно популарно у Вајмарсјкој Немачкој. О овом феномену одличан рад је написао историчар Х. Хервиг - Clio Decived
Међутим, шездесетих година, немачки историчар Франц Фишер је отклонио све недоумице: након мукотрпног, готово археолошког ископавања по архивама, раздвајајући битно од небитног, фалсификате од оригинала, пронашао је неколицину изузено битних докумената.
------------------------------------------------------------------------------------------------
1914. Немци су били најобразованији Европљани, а Немачка једина земља са већим уделом радника, него ли сељака, у укупној популацији.
Али политичко уређење је било и те како климаво; порески систем застараео и није био прогресиван. 1913. Немачка је на војску и Тирпицову Флоту отворених мора трошила колико је могла ( више од 90% целокупног буџета), а опет, Немцима се чинило , није била у стању да се носи са својим такмацима. Тај осећај несигурности је будила Русија, земља са огромним пространством и природним прираштајем: од 1890. ( посебно, након 1906. ) имала је, у дотадашњој светској историји, готово незабележен економски раст, који је уз то био праћен и драматичним повећањем издатака за војску ( Мали и Велики флотни програм, планирано повећање стајаће војске у периоду 1913-1917. за 480.000 људи, убрзана изградна железничке мреже...). У својим меморандумима, Молтке Млађи је у пролеће 1914. износио тезу да је управо сада тренутак за отпочињање рата,јер 1916-1917 Немачка ( са Аустро-Угарском) неће бити у стању да води рат на два фронта ( од априла 1912. у немачким ратним плановима постојали су само сценарији истовременог рата и са Француском и са Русијом).
Тај страх немачких елита можда је најбоље дефинисао канцелар Бетман маја 1914 :Будућност припада Русији, која само расте и расте и постаје све већа ноћна мора за нас.
Дуго су заговорници немачке одговорности заступали тезу да су главни кривци за рат одговорни крути ратни план Шлифена.
Фишер је пак показао да такав план није постојао...али је постојао Шлифенов меморандум из 1905, допуњен 1906. Сценарио.
И открио је још нешто...постојао је Молткеов оперативни распоред трупа. Такође, доказао је , што су подврдили и документи који су у наредним деценијама угледали светлост дана ( у радовима Џона Рела, Анике Момбауер...) да је постојала немачка агенда, која је Европу гурала на ивицу рата. У јеку Балканског рата, 8. децембра 1912. у берлинској резиденцији Кајзер је одржао састанак са својим војним главешинама: на њој је одлучено да је европски рат неизбежан ( у меморандуму за ову конференцију, 2. децембра 1912, Молтке Млађи је записао: Све стране се припремају за европски рат, и све га очекују, раније или касније).
Конференција је завршена Молткеовим резимеом, с којим се Кајзер сложио: Ја верујем да је рат неизбежан, и то што пре, то боље.Али - а то „али“ се показало значајним - Молтке је додао: морамо кроз штампу да учинимо више како би се повећала подршка јавности за рат против Русије.
Тај крути ред вожње, исписан тада и на том месту, присилио је Немачку да рат започне баш тада и баш тако како је и учинила. След догађаја у лето 1914. само је аутоматизам , када се немачка влада нашла у канџама свог сопственог непроменљивог тајног плана.
Посебан проблем су биле затворене архиве и систематско уништавање архивске грађе. То ''патриотско'' уништавање и фалсификовање докумената је било посебно популарно у Вајмарсјкој Немачкој. О овом феномену одличан рад је написао историчар Х. Хервиг - Clio Decived
Међутим, шездесетих година, немачки историчар Франц Фишер је отклонио све недоумице: након мукотрпног, готово археолошког ископавања по архивама, раздвајајући битно од небитног, фалсификате од оригинала, пронашао је неколицину изузено битних докумената.
------------------------------------------------------------------------------------------------
1914. Немци су били најобразованији Европљани, а Немачка једина земља са већим уделом радника, него ли сељака, у укупној популацији.
Али политичко уређење је било и те како климаво; порески систем застараео и није био прогресиван. 1913. Немачка је на војску и Тирпицову Флоту отворених мора трошила колико је могла ( више од 90% целокупног буџета), а опет, Немцима се чинило , није била у стању да се носи са својим такмацима. Тај осећај несигурности је будила Русија, земља са огромним пространством и природним прираштајем: од 1890. ( посебно, након 1906. ) имала је, у дотадашњој светској историји, готово незабележен економски раст, који је уз то био праћен и драматичним повећањем издатака за војску ( Мали и Велики флотни програм, планирано повећање стајаће војске у периоду 1913-1917. за 480.000 људи, убрзана изградна железничке мреже...). У својим меморандумима, Молтке Млађи је у пролеће 1914. износио тезу да је управо сада тренутак за отпочињање рата,јер 1916-1917 Немачка ( са Аустро-Угарском) неће бити у стању да води рат на два фронта ( од априла 1912. у немачким ратним плановима постојали су само сценарији истовременог рата и са Француском и са Русијом).
Тај страх немачких елита можда је најбоље дефинисао канцелар Бетман маја 1914 :Будућност припада Русији, која само расте и расте и постаје све већа ноћна мора за нас.
Дуго су заговорници немачке одговорности заступали тезу да су главни кривци за рат одговорни крути ратни план Шлифена.
Фишер је пак показао да такав план није постојао...али је постојао Шлифенов меморандум из 1905, допуњен 1906. Сценарио.
И открио је још нешто...постојао је Молткеов оперативни распоред трупа. Такође, доказао је , што су подврдили и документи који су у наредним деценијама угледали светлост дана ( у радовима Џона Рела, Анике Момбауер...) да је постојала немачка агенда, која је Европу гурала на ивицу рата. У јеку Балканског рата, 8. децембра 1912. у берлинској резиденцији Кајзер је одржао састанак са својим војним главешинама: на њој је одлучено да је европски рат неизбежан ( у меморандуму за ову конференцију, 2. децембра 1912, Молтке Млађи је записао: Све стране се припремају за европски рат, и све га очекују, раније или касније).
Конференција је завршена Молткеовим резимеом, с којим се Кајзер сложио: Ја верујем да је рат неизбежан, и то што пре, то боље.Али - а то „али“ се показало значајним - Молтке је додао: морамо кроз штампу да учинимо више како би се повећала подршка јавности за рат против Русије.
Тај крути ред вожње, исписан тада и на том месту, присилио је Немачку да рат започне баш тада и баш тако како је и учинила. След догађаја у лето 1914. само је аутоматизам , када се немачка влада нашла у канџама свог сопственог непроменљивог тајног плана.