Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
IZVEŠTAJ MEĐUNARODNE GRUPE ZA ISTRAŽIVANJE O SREBRENICI
Sumnje u zvaničnu verziju
Prikaz događaja u Srebrenici osporili visoki zvaničnici NATO i UN koji su se zatekli u Bosni na mestu događaja
Čikago, juna – Ovih dana očekuje se kompletan izveštaj na oko 250 strana međunarodne grupe za istraživanje o Srebrenici, na čelu sa Edom Hermanom, sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji izražava ozbiljne sumnje u zvaničnu verziju događaja koji je ovih dana, uoči desetogodišnjice, ponovo u žiži. Pored sumnji, Grupa ukazuje i na pristrasnost, preterano uvećan broj žrtava i metodologiju koja je korišćena da se opravdaju procene napravljene još pre nego je istraga i počela. Grupa je ovaj problem istraživala unazad godinu dana upoređivanjem činjenica o događajima pre, za vreme i posle pada Srebrenice sa službenim izveštajima UN i Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.
“Značajno je što su prikaz događaja u Srebrenici osporili visoki zvaničnici NATO i UN koji su se zatekli u Bosni na mestu događaja. Među njima je zamenik komandanta NATO Čarls Bojd, koji je obaveštajni direktor NATO; potpukovnik Džon Srej; koordinator UN za civilna pitanja Filip Korvin i Karlos Martins Branko vojni posmatrač UN” objašnjava u razgovoru za “Politiku” Džordž Bogdanić, pisac i publicista iz Njujorka, autor dokumentarnog filma – Jugoslavija, rat koji se mogao izbeći.
Da li je bilo genocida?
“Poređenja sa holokaustom evociraju snažne uspomene i slike, ali u ovom slučaju postoje samo u plodnoj mašti senzacija gladnih medijskih poslenika”, napisao je američki vojni analitičar potpukovnik Džon Srej. “Popularne percepcije o vladi bosanskih muslimana stvorila je obimna ratna mašinerija… koja uključuje PR firme angažovane od strane Bošnjaka, medijske znalce i bliske elemente Stejt dipartmentu.” Do leta 1995. “zastupinčka retorika prema vladi bosanskih muslimana u Sarajevu postala je toliko jaka da je uvukla NATO u građanski rat protiv bosanskih Srba”.
Za razliku od napada hrvatskih trupa, uz podršku SAD, na zone pod zaštitom UN u kojima su živeli Srbi, zapadna Slavonija i Krajina, preuzimanje Srebrenice od strane Vojske bosanskih Srba bilo je predvidljiv odgovor na vojne provokacije, smatraju istraživači ove problematike. Ali, za razliku od hrvatskih operacija “Blesak” i “Oluja”, bosanski Srbi su pomogli da se organizuje operacija sigurnog prolaza do Tuzle za hiljade stanovnika Srebrenice koji su se opredelili da krenu iz susednih Potočara, gde su bili raspoređeni autobusi. Do prve nedelje avgusta 1995, 35.632 osobe su registrovane kod Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade kao raseljene, preživeli iz Srebrenice.
“Da je cilj bosanskih Srba bio genocid, ili čak genocidni čin, ne bi bilo sigurnog prolaza za civilno stanovništvo. Prema Karlosu Martinsu Branku, “da je bilo unapred smišljenog plana o genocidu, umesto da napadaju samo u jednom pravcu, od juga ka severu – što je ostavilo mogućnost bekstva ka severu, Srbi bi napravili opsadno stanje kako bi osigurali da niko ne pobegne” – primećuje Bogdanić.
Pretpostavka da su srpske snage ubile sedam do osam hiljada ljudi “nikada ne bi bila moguća”, tvrdi bivši novinar BBC Džonatan Ruper, koji je na licu mesta i kroz niz zvaničnih izveštaja tokom više godina istraživao događaje koji su sledili posle osvajanje Srebrenice.
Velika preterivanja
Zvanične raspoložive brojke takođe isključuju mogućnost tako velikog broja egzekucija. Međunarodni komitet crvenog krsta primetio je “nekoliko hiljada muškaraca”, najmanje 3000 koji su pobegli iz Srebrenice sa 28. Divizijom i da su raspoređeni na druge frontove “bez znanja njihovih porodica”.
Holandski vojni posmatrači i britanski obaveštajci iz SAS u Srebrenici su bili očevici žestokih borbi između muslimanskih frakcija pre nego što su Srbi ušli u grad. Ovi posmatrači kažu da je u sukobu između muslimanskih muškaraca koji su želeli da ostanu i brane grad i onih koji su sledili naređenja o evakuaciji poginulo njih najmanje stotinu. Oko 700 muslimanskih vojnika probilo se do Žepe i bili su bezbedni kada je grad pao u ruke bosanskih Srba.
“Uzimajući u obzir sve ove faktore, da je masakrirano 7.300 ljudi iz Srebrenice, stanovništvo ove oblasti pre nego je pala u ruke Srba trebalo je da bude mnogo više od 46.000 – što je veliko preterivanje u odnosu na bilo koju verodostojnu brojku iz tog vremena”, kaže Ruper u izvešaju.
Patriša Vold, jedna od sudija Tribunala koji su osudili generala bosanskih Srba Radislava Krstića za zloćine u Srebrenici, napisala je 2003 članak o ovom slučaju za “Žurnal o pravnoj etici”, koji izlazi u Džordžtaunu, u kojem navodi da je pre napada “Srebrenica bila selo sa 37.000 stanovnika”.
“Sudija Vold je očigledno bila potpuno nesvesna da je prema podatku koji je sama navela potpuno nemoguće da su se dogodili zločini za koje je Krstić osuđen”, navodi Ruper.
Radivoje Petrović, Politika
Sumnje u zvaničnu verziju
Prikaz događaja u Srebrenici osporili visoki zvaničnici NATO i UN koji su se zatekli u Bosni na mestu događaja
Čikago, juna – Ovih dana očekuje se kompletan izveštaj na oko 250 strana međunarodne grupe za istraživanje o Srebrenici, na čelu sa Edom Hermanom, sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji izražava ozbiljne sumnje u zvaničnu verziju događaja koji je ovih dana, uoči desetogodišnjice, ponovo u žiži. Pored sumnji, Grupa ukazuje i na pristrasnost, preterano uvećan broj žrtava i metodologiju koja je korišćena da se opravdaju procene napravljene još pre nego je istraga i počela. Grupa je ovaj problem istraživala unazad godinu dana upoređivanjem činjenica o događajima pre, za vreme i posle pada Srebrenice sa službenim izveštajima UN i Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.
“Značajno je što su prikaz događaja u Srebrenici osporili visoki zvaničnici NATO i UN koji su se zatekli u Bosni na mestu događaja. Među njima je zamenik komandanta NATO Čarls Bojd, koji je obaveštajni direktor NATO; potpukovnik Džon Srej; koordinator UN za civilna pitanja Filip Korvin i Karlos Martins Branko vojni posmatrač UN” objašnjava u razgovoru za “Politiku” Džordž Bogdanić, pisac i publicista iz Njujorka, autor dokumentarnog filma – Jugoslavija, rat koji se mogao izbeći.
Da li je bilo genocida?
“Poređenja sa holokaustom evociraju snažne uspomene i slike, ali u ovom slučaju postoje samo u plodnoj mašti senzacija gladnih medijskih poslenika”, napisao je američki vojni analitičar potpukovnik Džon Srej. “Popularne percepcije o vladi bosanskih muslimana stvorila je obimna ratna mašinerija… koja uključuje PR firme angažovane od strane Bošnjaka, medijske znalce i bliske elemente Stejt dipartmentu.” Do leta 1995. “zastupinčka retorika prema vladi bosanskih muslimana u Sarajevu postala je toliko jaka da je uvukla NATO u građanski rat protiv bosanskih Srba”.
Za razliku od napada hrvatskih trupa, uz podršku SAD, na zone pod zaštitom UN u kojima su živeli Srbi, zapadna Slavonija i Krajina, preuzimanje Srebrenice od strane Vojske bosanskih Srba bilo je predvidljiv odgovor na vojne provokacije, smatraju istraživači ove problematike. Ali, za razliku od hrvatskih operacija “Blesak” i “Oluja”, bosanski Srbi su pomogli da se organizuje operacija sigurnog prolaza do Tuzle za hiljade stanovnika Srebrenice koji su se opredelili da krenu iz susednih Potočara, gde su bili raspoređeni autobusi. Do prve nedelje avgusta 1995, 35.632 osobe su registrovane kod Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade kao raseljene, preživeli iz Srebrenice.
“Da je cilj bosanskih Srba bio genocid, ili čak genocidni čin, ne bi bilo sigurnog prolaza za civilno stanovništvo. Prema Karlosu Martinsu Branku, “da je bilo unapred smišljenog plana o genocidu, umesto da napadaju samo u jednom pravcu, od juga ka severu – što je ostavilo mogućnost bekstva ka severu, Srbi bi napravili opsadno stanje kako bi osigurali da niko ne pobegne” – primećuje Bogdanić.
Pretpostavka da su srpske snage ubile sedam do osam hiljada ljudi “nikada ne bi bila moguća”, tvrdi bivši novinar BBC Džonatan Ruper, koji je na licu mesta i kroz niz zvaničnih izveštaja tokom više godina istraživao događaje koji su sledili posle osvajanje Srebrenice.
Velika preterivanja
Zvanične raspoložive brojke takođe isključuju mogućnost tako velikog broja egzekucija. Međunarodni komitet crvenog krsta primetio je “nekoliko hiljada muškaraca”, najmanje 3000 koji su pobegli iz Srebrenice sa 28. Divizijom i da su raspoređeni na druge frontove “bez znanja njihovih porodica”.
Holandski vojni posmatrači i britanski obaveštajci iz SAS u Srebrenici su bili očevici žestokih borbi između muslimanskih frakcija pre nego što su Srbi ušli u grad. Ovi posmatrači kažu da je u sukobu između muslimanskih muškaraca koji su želeli da ostanu i brane grad i onih koji su sledili naređenja o evakuaciji poginulo njih najmanje stotinu. Oko 700 muslimanskih vojnika probilo se do Žepe i bili su bezbedni kada je grad pao u ruke bosanskih Srba.
“Uzimajući u obzir sve ove faktore, da je masakrirano 7.300 ljudi iz Srebrenice, stanovništvo ove oblasti pre nego je pala u ruke Srba trebalo je da bude mnogo više od 46.000 – što je veliko preterivanje u odnosu na bilo koju verodostojnu brojku iz tog vremena”, kaže Ruper u izvešaju.
Patriša Vold, jedna od sudija Tribunala koji su osudili generala bosanskih Srba Radislava Krstića za zloćine u Srebrenici, napisala je 2003 članak o ovom slučaju za “Žurnal o pravnoj etici”, koji izlazi u Džordžtaunu, u kojem navodi da je pre napada “Srebrenica bila selo sa 37.000 stanovnika”.
“Sudija Vold je očigledno bila potpuno nesvesna da je prema podatku koji je sama navela potpuno nemoguće da su se dogodili zločini za koje je Krstić osuđen”, navodi Ruper.
Radivoje Petrović, Politika
