Ans i Eva Jargi
Aktivan član
- Poruka
- 1.485
Bankrot nije bauk.
To je jedno od mogućih rešenja.
Jedna od realnih opcija.
Mnoge zemlje su u prošlosti i sadašnjosti bankrotirale, i to bez ikakvih štetnih posledica (naprotiv, većina se posle bankrota oporavila).
U novije vreme šampion u bankrotiranju je Grčka.
Međutim, neki smatraju da je Španija apsolutni rekorder po broju bankrota, jer je, kako kažu, samo u 19. veku bankrotirala čak sedam puta.
To je ujedno i prva država koja je objavila bankrot, još 1557. godine.
Francuska je kažu bankrotirala 8 puta u 17. i 18. veku.
Nemačka je u dvadesetom veku bankrotirala dva puta (posle prvog i drugog svetskog rata).
Najvećim bankrotom u istoriji mnogi smatraju bankrot Argentine iz 2002., kada je proglašen moratorij na otplatu oko 100 milijardi USD javnoga duga.
Tada je javni dug Argentine bio samo 40% BDP-a, dok danas u Eurozoni nijedna država nema tako mali odnos javnog duga i BDP-a.
Po tome gledano gotovo sve današnje evropske države su faktički u bankrotu.
Neki kažu da je taj odnos (duga i BDP) u Srbiji trenutno oko 80%.
Kada država može legitimno da proglasi bankrot?
Onda kada bez štete za minimalni standard svojih stanovnika ne može da otplaćuje javni dug.
Grčka je poslednji put bankrotirala između dva svetska rata, nakon čega su je poverioci tužili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
koji je presudio u korist Grčke ističući da je dužnost države da zaštiti svoje državljane.
Srbija treba da proglasi moratorij na otplatu dugova i iz mnogo drugih razloga, a glavni je kompenzacija štete sa državama poveriocima
koje su učestvovale u agresiji na SR Jugoslaviju (pored toga, moraju se otkazati i potraživanja kamata na glavni dug koje zemlje poverioci
nisu htele da primaju za vreme sankcija prema SR Jugoslaviji, koje iznose nekoliko milijardi dolara).
Međutim, posle bankrota MORA da usledi SUVERENA monetarna politika (politika štampanja domaćeg novca, bez uzimanja inostranih kredita),
jer bi se, u suprotnom, posle kratkog vremena, država suočila sa još većim problemima nego danas.
To je jedno od mogućih rešenja.
Jedna od realnih opcija.
Mnoge zemlje su u prošlosti i sadašnjosti bankrotirale, i to bez ikakvih štetnih posledica (naprotiv, većina se posle bankrota oporavila).
U novije vreme šampion u bankrotiranju je Grčka.
Međutim, neki smatraju da je Španija apsolutni rekorder po broju bankrota, jer je, kako kažu, samo u 19. veku bankrotirala čak sedam puta.
To je ujedno i prva država koja je objavila bankrot, još 1557. godine.
Francuska je kažu bankrotirala 8 puta u 17. i 18. veku.
Nemačka je u dvadesetom veku bankrotirala dva puta (posle prvog i drugog svetskog rata).
Najvećim bankrotom u istoriji mnogi smatraju bankrot Argentine iz 2002., kada je proglašen moratorij na otplatu oko 100 milijardi USD javnoga duga.
Tada je javni dug Argentine bio samo 40% BDP-a, dok danas u Eurozoni nijedna država nema tako mali odnos javnog duga i BDP-a.
Po tome gledano gotovo sve današnje evropske države su faktički u bankrotu.
Neki kažu da je taj odnos (duga i BDP) u Srbiji trenutno oko 80%.
Kada država može legitimno da proglasi bankrot?
Onda kada bez štete za minimalni standard svojih stanovnika ne može da otplaćuje javni dug.
Grčka je poslednji put bankrotirala između dva svetska rata, nakon čega su je poverioci tužili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
koji je presudio u korist Grčke ističući da je dužnost države da zaštiti svoje državljane.
Srbija treba da proglasi moratorij na otplatu dugova i iz mnogo drugih razloga, a glavni je kompenzacija štete sa državama poveriocima
koje su učestvovale u agresiji na SR Jugoslaviju (pored toga, moraju se otkazati i potraživanja kamata na glavni dug koje zemlje poverioci
nisu htele da primaju za vreme sankcija prema SR Jugoslaviji, koje iznose nekoliko milijardi dolara).
Međutim, posle bankrota MORA da usledi SUVERENA monetarna politika (politika štampanja domaćeg novca, bez uzimanja inostranih kredita),
jer bi se, u suprotnom, posle kratkog vremena, država suočila sa još većim problemima nego danas.
Kolega forumas je mislio na normalno stampanje domaceg novca i neki realan kurs, a ne ovo glumatanje... Ne mislim da bi se iko zalagao za hiperinflaciju. 
