Niccolo Paganini
Početnik
- Poruka
- 12
Pozdrav svima koji citaju ovaj post, ja sam Nikola i imam 25 godina, potrudicu se da budem sto objektiviniji i da sto bolje opisem svoje (konfuzno :-? ) stanje u nadi da ce neko moci da mi kolko-tolko pomogne.
Sve je pocelo sa epi napadom koji sam dobio kada sam konzumirao amfetamin (extacy) po prvi put u svom zivotu (onda sam popio previse vode, cega se i ne secam) i zbog razredjivanja krvi (pada natrijuma u krvi, sto se strucno valjda zove hiponatermija) pao u komu, cega se isto ne secam, rekli su mi da mi je otkazalo disanje pa su me prikacili na aparate za vestacko disanje koliko sam razumeo i mozak je mi je natekao, i posle 2 dana sam se probudio, nisam znao gde sam, ni kako sam dospeo tu, jedva sam se setio svog datuma rodjenja ali se sve to ubrzo povratilo i s`obzirom na sta se sve desilo osecao sam se dobro, rekli su mi da sam za dlaku preziveo i da je jako "malo falilo" tada kada su me posle 2 dana otpustili iz bolnice. I tu je u stvari pocetak mojih problema.
Prvih nedelju dana je bilo sve ok, nisam bio preterano fizicki aktivan, i odlucio da po tom pitanju preduzmem nesto i krenuo u kracu setnju sa drugom kada sam posle nekih 2km mozda osetio malaksalost, prebledeo sam, rekli su mi da mi je podrucje oko ociju poplavelo, odvezli su me odmah u hitnu, imao sam povisen pritisak 150 sa 110 koliko se secam, EKG mi je bio u redu, dobio sam injekciju za smirenje i posle toga sam se osetio bolje. To je po mom misljenju bio prvi napad panike koji sam imao, samo sto je bio blazi, sto ce se kasnije promeniti.
Onda sam otisao po njihovoj preporuci-(hitne pomoci) kod neurologa koji mi je uradio eeg, nije bio preterano deteljan u svom pregledu iako mi ga je svako koga sam pitao njega preporuco, rekao je da su nalazi uredni iako nisu bili idealni koliko sam uspeo da ga razumem, napisao mi je da snimim glavi na magnetnoj rezonanci sto nisam uradio iz finansijskih razloga. Pitao me je da li sam emotivan, rekao sam mu da jesam, jos od malena; da li sam u braku, rekao sam mu da jesam u braku koji je pracen sa nerazumevanjem, redovnim svadjama, osecajima izgubljenosti i beznadezja (recimo da donosim odluke racionalno dok moja supruga sve iz stomaka, bez puno koriscenja mozga, sto nas cini nemogucim parom, sto jos uvek ne znam kako ce se zavrsiti). Rekao mi je da patim od depresije i anksioznosti, prepisao milgrammu 100+100, ujutru i uvece, cipraleks i bromazepam od cega mi je bilo samo gore, bromazepam sam ubrzo prestao da pijem jer sam bio samo osamucenod njega a cipralex sam prestao da pijem posle 2 nedelje zato sto mi se cini da sam imao skoro sve kontraefekte koji su napisani na uputstvu za upotrebu, poceli su pravi napadi panike, ohlade mi se ruke i noge u sekundi, osecaj utrnulosti u celom telu, srce lupa kao tako jako da mi je tesko da ubedim sebe da necu dobiti infarkt i tome slicno, izgubim svu snagu, cudni osecaji u glavi i tu opet pomislim izliv krvi na mozga i tako se samo redjaju stvari koje doprinose tome da moj napad panike bude intenzivniji iako nisam pravio neku buku i tome slicno, maksimalno sam se trudio da se saberem.....sve dok se nisam informisao malo, pogledao po interneru i video da nisam jedini kome se to desava i sta je to u stvari, da je to refleks za koji je evolucija odgovorna i koja ga je stvorila u cilju da nam spasi zivot u situacijama koje nas um prepozna kao opasne po nas zivot (verovatno su to bile situacije u kojima su se nasi preci nasli pred nekom opasnom zivotinjom i tome slicno, zbog cega danas taj refleks ne da nema vise efekta i neku pozitivnu svrhu vec naprotiv, aktivira se kada za to nema potrebe cime narusava kvalitet nasih zivota, jednostavno ne mozemo da vodimo normalan zivot).
Otisao sam kod drugog psihijatra-neuropsihijatra, zena u godinama, jako ljubazna i po mom misljenju osoba koja radi svoj posao onako kako bi to trebalo da se radi. Pricao sam joj dosta o sebi i ispitivala me je dosta, osetio sam da me razume i da ima osecaj za situaciju u kojoj sam bio i u kojoj sam. Medjutim dijagnoza je bila ista, prepisala mi je umesto cipralexa xalol (jedan ujutru) koji nisam pio i lorazepam koji treba da pijem-jedan ujutru i jedan uvece i po potrebi, koji isto pijem otprilike samo kad me uhvate paranoje da i to samo polovinu mozda, znaci pola miligrama, retko kad celu tabletu, vitamin C i beviplex. Napadi panike su prestali. Kada sam imao poslednja dva tri napada jednostavno sam se opustio, legao u krevet i disao duboko, nisam panicio, nisam puno razmisljao, gledao sam seriju na tv-u na primer. Sada obracam uvek paznju kako disem, posebno kada se osetim malo napet ili imam predosecaj da sam blizu napada panike tako da do napada panike vise nije ni doslo. Po mom misljenju razlog sto nisam imao vise napade panike je sto sam prihvatio to kao nesto sto je ''ugradjeno'' u nas da bi nas zastitilo od opasnosti koja u stvari, u mom slucaju, ne postoji sto je opet bila jedna pozitivna stvar, jednostavno sama cinjenica da nisam u opasnosti, i imam utisak da je anxioznost nestala, nema problem da odem negde sam, da spavam sam, da cekam u redu, da se zakljucam kada odem u kupatilo, da krenem negde bez vode, cak i bez lorazepama mogu da odem negde bez da me uhvati panika ili da se zbog toga unervozim.
Ali sada kada nisam toliko opterecen mislima da cu umreti i tome slicno, i kada mislim da nisam anksiozan i kada nema te neke klasicne simptome, mogao bih normalno da funkcionisem samo da nisam tako izmoren, osecam se tako slabo; mesto gde mi je verovatno bila infuzija prikljucena na levoj ruci, par cm iznad zgloba sake mi je u posle odlaska iz bolnice bilo crveno praceno uz blag svrab, to je nestalo ali mi je vena koja se tu nalazi tvrda sve do danas, lekar mi je rekao da to nije nista, ali to meni i dalje ne izgleda normalno, na oko se nista ne vidi, samo kad predjem desnim kaziprstom preko tog mesta oseca se kao da mi je vena zabetonirana, nekih 1.5cm; cesto imam zelenkastu stolicu i proliv, pitam se zasto to, po nekad je i tamno braon boje sto mi isto ne izgleda normalno; urin mi je zute boje sa nijansom zelenkaste sto opet ne znam da li je razlog za brigu, otkako su poceli vreli dani meni je nos zapusen, neki suvi kasalj, i koliko god se trudio da ne kocim vrat i da ga opustim, cim malo ne mislim na to on se odmah opet ukoci i sve tako dok se opet ne setim da se opustim; glavobolja; kada se tusiram opada mi dosta kose al to opet objasnjavam da je zbog svog tog stresa kroz koji sam prosao/prolazim; jednostavno nisam ni za sta. Uradio sam analize krvi i sve je u redu, i kalijum i natrijum su mi uradili i to je u redu, dva-3 ekg-a i rekli su mi da je sve ok i vise ne znam sta da radim da bih mogao opet normalno da funkcionisem, da odem na fudbal na primer bez da se umorim posle 3 minuta da ne mogu da dodjem do daha......ne mogu da se saberem i objasnim sebi sta nije u redu, da li i dalje psiha radi sa mojim telom te cudne stvari ili je to stvarno nesto telesno, svasta mi pada na pamet tako kad vidim koliko sam nemocan.....i izgleda da sam preterao....ako neko ima neko pitanje ili ako se nekome slicne stvari desavale znacilo bi mi da to podeli sa mnom, zato sto trenutno jednostavno ne znam sta da mislim..... :-?
Sve je pocelo sa epi napadom koji sam dobio kada sam konzumirao amfetamin (extacy) po prvi put u svom zivotu (onda sam popio previse vode, cega se i ne secam) i zbog razredjivanja krvi (pada natrijuma u krvi, sto se strucno valjda zove hiponatermija) pao u komu, cega se isto ne secam, rekli su mi da mi je otkazalo disanje pa su me prikacili na aparate za vestacko disanje koliko sam razumeo i mozak je mi je natekao, i posle 2 dana sam se probudio, nisam znao gde sam, ni kako sam dospeo tu, jedva sam se setio svog datuma rodjenja ali se sve to ubrzo povratilo i s`obzirom na sta se sve desilo osecao sam se dobro, rekli su mi da sam za dlaku preziveo i da je jako "malo falilo" tada kada su me posle 2 dana otpustili iz bolnice. I tu je u stvari pocetak mojih problema.
Prvih nedelju dana je bilo sve ok, nisam bio preterano fizicki aktivan, i odlucio da po tom pitanju preduzmem nesto i krenuo u kracu setnju sa drugom kada sam posle nekih 2km mozda osetio malaksalost, prebledeo sam, rekli su mi da mi je podrucje oko ociju poplavelo, odvezli su me odmah u hitnu, imao sam povisen pritisak 150 sa 110 koliko se secam, EKG mi je bio u redu, dobio sam injekciju za smirenje i posle toga sam se osetio bolje. To je po mom misljenju bio prvi napad panike koji sam imao, samo sto je bio blazi, sto ce se kasnije promeniti.
Onda sam otisao po njihovoj preporuci-(hitne pomoci) kod neurologa koji mi je uradio eeg, nije bio preterano deteljan u svom pregledu iako mi ga je svako koga sam pitao njega preporuco, rekao je da su nalazi uredni iako nisu bili idealni koliko sam uspeo da ga razumem, napisao mi je da snimim glavi na magnetnoj rezonanci sto nisam uradio iz finansijskih razloga. Pitao me je da li sam emotivan, rekao sam mu da jesam, jos od malena; da li sam u braku, rekao sam mu da jesam u braku koji je pracen sa nerazumevanjem, redovnim svadjama, osecajima izgubljenosti i beznadezja (recimo da donosim odluke racionalno dok moja supruga sve iz stomaka, bez puno koriscenja mozga, sto nas cini nemogucim parom, sto jos uvek ne znam kako ce se zavrsiti). Rekao mi je da patim od depresije i anksioznosti, prepisao milgrammu 100+100, ujutru i uvece, cipraleks i bromazepam od cega mi je bilo samo gore, bromazepam sam ubrzo prestao da pijem jer sam bio samo osamucenod njega a cipralex sam prestao da pijem posle 2 nedelje zato sto mi se cini da sam imao skoro sve kontraefekte koji su napisani na uputstvu za upotrebu, poceli su pravi napadi panike, ohlade mi se ruke i noge u sekundi, osecaj utrnulosti u celom telu, srce lupa kao tako jako da mi je tesko da ubedim sebe da necu dobiti infarkt i tome slicno, izgubim svu snagu, cudni osecaji u glavi i tu opet pomislim izliv krvi na mozga i tako se samo redjaju stvari koje doprinose tome da moj napad panike bude intenzivniji iako nisam pravio neku buku i tome slicno, maksimalno sam se trudio da se saberem.....sve dok se nisam informisao malo, pogledao po interneru i video da nisam jedini kome se to desava i sta je to u stvari, da je to refleks za koji je evolucija odgovorna i koja ga je stvorila u cilju da nam spasi zivot u situacijama koje nas um prepozna kao opasne po nas zivot (verovatno su to bile situacije u kojima su se nasi preci nasli pred nekom opasnom zivotinjom i tome slicno, zbog cega danas taj refleks ne da nema vise efekta i neku pozitivnu svrhu vec naprotiv, aktivira se kada za to nema potrebe cime narusava kvalitet nasih zivota, jednostavno ne mozemo da vodimo normalan zivot).
Otisao sam kod drugog psihijatra-neuropsihijatra, zena u godinama, jako ljubazna i po mom misljenju osoba koja radi svoj posao onako kako bi to trebalo da se radi. Pricao sam joj dosta o sebi i ispitivala me je dosta, osetio sam da me razume i da ima osecaj za situaciju u kojoj sam bio i u kojoj sam. Medjutim dijagnoza je bila ista, prepisala mi je umesto cipralexa xalol (jedan ujutru) koji nisam pio i lorazepam koji treba da pijem-jedan ujutru i jedan uvece i po potrebi, koji isto pijem otprilike samo kad me uhvate paranoje da i to samo polovinu mozda, znaci pola miligrama, retko kad celu tabletu, vitamin C i beviplex. Napadi panike su prestali. Kada sam imao poslednja dva tri napada jednostavno sam se opustio, legao u krevet i disao duboko, nisam panicio, nisam puno razmisljao, gledao sam seriju na tv-u na primer. Sada obracam uvek paznju kako disem, posebno kada se osetim malo napet ili imam predosecaj da sam blizu napada panike tako da do napada panike vise nije ni doslo. Po mom misljenju razlog sto nisam imao vise napade panike je sto sam prihvatio to kao nesto sto je ''ugradjeno'' u nas da bi nas zastitilo od opasnosti koja u stvari, u mom slucaju, ne postoji sto je opet bila jedna pozitivna stvar, jednostavno sama cinjenica da nisam u opasnosti, i imam utisak da je anxioznost nestala, nema problem da odem negde sam, da spavam sam, da cekam u redu, da se zakljucam kada odem u kupatilo, da krenem negde bez vode, cak i bez lorazepama mogu da odem negde bez da me uhvati panika ili da se zbog toga unervozim.
Ali sada kada nisam toliko opterecen mislima da cu umreti i tome slicno, i kada mislim da nisam anksiozan i kada nema te neke klasicne simptome, mogao bih normalno da funkcionisem samo da nisam tako izmoren, osecam se tako slabo; mesto gde mi je verovatno bila infuzija prikljucena na levoj ruci, par cm iznad zgloba sake mi je u posle odlaska iz bolnice bilo crveno praceno uz blag svrab, to je nestalo ali mi je vena koja se tu nalazi tvrda sve do danas, lekar mi je rekao da to nije nista, ali to meni i dalje ne izgleda normalno, na oko se nista ne vidi, samo kad predjem desnim kaziprstom preko tog mesta oseca se kao da mi je vena zabetonirana, nekih 1.5cm; cesto imam zelenkastu stolicu i proliv, pitam se zasto to, po nekad je i tamno braon boje sto mi isto ne izgleda normalno; urin mi je zute boje sa nijansom zelenkaste sto opet ne znam da li je razlog za brigu, otkako su poceli vreli dani meni je nos zapusen, neki suvi kasalj, i koliko god se trudio da ne kocim vrat i da ga opustim, cim malo ne mislim na to on se odmah opet ukoci i sve tako dok se opet ne setim da se opustim; glavobolja; kada se tusiram opada mi dosta kose al to opet objasnjavam da je zbog svog tog stresa kroz koji sam prosao/prolazim; jednostavno nisam ni za sta. Uradio sam analize krvi i sve je u redu, i kalijum i natrijum su mi uradili i to je u redu, dva-3 ekg-a i rekli su mi da je sve ok i vise ne znam sta da radim da bih mogao opet normalno da funkcionisem, da odem na fudbal na primer bez da se umorim posle 3 minuta da ne mogu da dodjem do daha......ne mogu da se saberem i objasnim sebi sta nije u redu, da li i dalje psiha radi sa mojim telom te cudne stvari ili je to stvarno nesto telesno, svasta mi pada na pamet tako kad vidim koliko sam nemocan.....i izgleda da sam preterao....ako neko ima neko pitanje ili ako se nekome slicne stvari desavale znacilo bi mi da to podeli sa mnom, zato sto trenutno jednostavno ne znam sta da mislim..... :-?
