тамна страна Месеца

guest 135511

Buduća legenda
Poruka
39.924
Сад ћу да вам откријем велику тајну живота којом се баве сва бића Универзума, почев од мочварских чапљи па све до високоеволуираних бића са Плејаде.

Сваки архетип има своју негативну страну, и самим тим могућности да се претвори у своју супротност. Ето, рецимо архетип Аниме, која је најјача повезница мушкарца са колективним несвесним, се може, услед неспособности да се интегрише, претворити и своју супротност, неспособност мушкарца да оствари емотивни однос не само са женом, већ и Анимом у себи, женским карактеристикама своје природе, која траже однос (relate to).
Релативни свет је заправо и створен ради самоспознаје, јер сазнати нешто могуће је само тамо где постоје односи (у простору), где је потребно стићи од једног до другог дела душе (у времену), која је експлодирала у Биг Бенгу (али то је друга тема) и од тада скупља делиће себе.

Не мора значити да Анима као архетип мора да мучи само мушкарце. Ако је вредносно "тешка", може мучити и жене. Ево, мене. Сањала сам Бијонсе како, на сред концерта, примећује мене у целој публици и изводи ме на бину и уноси ми се у лице (при чему ја видим сваку пору њене коже, осећам мирис косе и ледено свеж дах) и говори ми ауторитативним гласом: "Је ли то све што можеш?! Да ми тражиш аутограм и то је све?! Не би се никад усудила да и ти направиш концерт, свој концерт?" Порука је сасвим јасна.

Сваки архетип има своју како божанску, тако и демонску страну.

Тако да, архетип ђавола је само друга страна архетипа бога. Исус има свог мрачног двојника, каже Јунг.

Сетимо се у Матриксу, на крају, шта каже Тринити Неу када иде да се суочи са агентом Смитом?
Каже му: "Он је ти".

religious-spirits.jpg
 
Upravo je obrnuto. Spoznaja nastaje kad popucaju svi odnosi u drustvu. Kad je covjek ostao bez mogucnosti djelovanja i kad se sve akcije ispostave kao stetne. Drugim rijecima, kad nastane dekadencija, ljudi pocinju da spoznaju. Oni to rade da bi se odbranili od dekadencije, ali ako ne formiraju novi nacin zivota, nove odnose, oni se postepeno umaraju i gube duh. Postaju obrazovani... dresirani robovi.

Primjera radi, u 13. vijeku nastaje dekadentna trubadurska kultura i romanticna ljubav, i u istom vijeku sirom evrope se osnivaju univerziteti.

Sta je najbolji primjer popucalih odnosa od proizvoljne romantike, tj. ljubakanja.

Umjesto da teze moci, oni teze uzivanju, slabljenju i razaranju.
 
Poslednja izmena:
Upravo je obrnuto. Spoznaja nastaje kad popucaju svi odnosi u drustvu. Kad je covjek ostao bez mogucnosti djelovanja i kad se sve akcije ispostave kao stetne. Drugim rijecima, kad nastane dekadencija, ljudi pocinju da spoznaju. Oni to rade da bi se odbranili od dekadencije, ali ako ne formiraju novi nacin zivota, nove odnose, oni se postepeno umaraju i gube duh. Postaju obrazovani... dresirani robovi.

Primjera radi, u 13. vijeku nastaje dekadentna trubadurska kultura i romanticna ljubav, i u istom vijeku sirom evrope se osnivaju univerziteti.

Sta je najbolji primjer popucalih odnosa od proizvoljne romantike, tj. ljubakanja.

Umjesto da teze moci, oni teze uzivanju, slabljenju i razaranju.

A el moz da mi das definiciju moci?
 
Сад ћу да вам откријем велику тајну живота којом се баве сва бића Универзума, почев од мочварских чапљи па све до високоеволуираних бића са Плејаде.

Сваки архетип има своју негативну страну, и самим тим могућности да се претвори у своју супротност. Ето, рецимо архетип Аниме, која је најјача повезница мушкарца са колективним несвесним, се може, услед неспособности да се интегрише, претворити и своју супротност, неспособност мушкарца да оствари емотивни однос не само са женом, већ и Анимом у себи, женским карактеристикама своје природе, која траже однос (relate to).
Релативни свет је заправо и створен ради самоспознаје, јер сазнати нешто могуће је само тамо где постоје односи (у простору), где је потребно стићи од једног до другог дела душе (у времену), која је експлодирала у Биг Бенгу (али то је друга тема) и од тада скупља делиће себе.

Не мора значити да Анима као архетип мора да мучи само мушкарце. Ако је вредносно "тешка", може мучити и жене. Ево, мене. Сањала сам Бијонсе како, на сред концерта, примећује мене у целој публици и изводи ме на бину и уноси ми се у лице (при чему ја видим сваку пору њене коже, осећам мирис косе и ледено свеж дах) и говори ми ауторитативним гласом: "Је ли то све што можеш?! Да ми тражиш аутограм и то је све?! Не би се никад усудила да и ти направиш концерт, свој концерт?" Порука је сасвим јасна.

Сваки архетип има своју како божанску, тако и демонску страну.

Тако да, архетип ђавола је само друга страна архетипа бога. Исус има свог мрачног двојника, каже Јунг.

Сетимо се у Матриксу, на крају, шта каже Тринити Неу када иде да се суочи са агентом Смитом?
Каже му: "Он је ти".

religious-spirits.jpg

Za kretino imbešile je mnogo i dva...I crno i belo i dan i noć i da i ne i...A već to su raznovrsnosti
koje se nižu u skokovima koje umom slivamo u tok...
Jung se izkretenisao debelo...Čovek je latentni i shiz i paranoik i dementko i neurotik,a on bio psihić...
Šta reči a ne zaplakati...
Đavo je ležao kao arhetip i u Isusu kad je išao u pustinju da ga se reši-da spozna neandertalikusa u
svojoj nutrini i da ga iskulira...Nije jedini uspeo u tom...Nešto slično je i Dalaj Lama pričao,a ja te uveravam
da nećeš biti bolji čovek dok tog kretena u sebi ne upoznaš i ne shvatiš kako funkcioniše...
Ma i nema veze-zaboravi...
 
Океј, идемо даље. Сад ћу се мало позабавити архетипом Старог Мудраца.

U snovima i mitskim predstavama u predanjima i bajkama, neretko slovi za uzvišeni ideal ka kojem postoji očevidno strahopoštovanje. Služi kao mentor arhetipu heroja bez čijeg razuma bi doživeo potpuni krah u trenucima beznađa. Jungovska analitička psihologija mudrog starca postavlja za nosioca Sopstva kao orijentira ka duhu koji postojanju daje smisao, jer njegova je mudrost mudrost zapletena u kolektivnom nesvesnom i znanju prohujalih eona.

Архетипови најчешће интервенишу у тренуцима када је психа изван баланса, управо да би повратили нарушену равнотежу.

Моје једно такво искуство је било пред последњи испит прошле године, када нисам прешла већину испитних питања, а нисам смела да паднем, та опција није долазила у обзир. Била сам у потпуном психичком растројству, сан поремећен до границе непостојања.
То последње јутро пред испит, пала сам у неку врсту полу сна, заиста сам мислила да не могу да издржим, и била сам на граници одустајања. И у једном тренутку десило се нешто што се својом природом потпуно разликује од типичног искуства у сну, дакле - у сну сам све ја, али ово нисам била ја, ово је било присуство нечега другог. На зиду преко пута мог кревета појавила се силуета старца обученог у црну одору, као монах. Он заправо није стајао испред зида, ништа од тих просторних одређења, једноставно је био ту, у зиду, а истовремено изван њега, његово лице је било блажено и као обасјано неком светлошћу која није светлост у смислу бљештавила, него .. не знам, нека светлост, не проналазим речи да објасним, та светлост се не гледа очима.
Онда је рекао (није рекао, већ је то била нека врста телепатске, нелинеарне комуникације, није било речи, већ суштине и поенте, али ја ћу овде да парафразирам):

"Не мораш да се бринеш. Закон довољног напора (тако некако је дефинисано то начело) не познаје време, и он је учинио да си ти си већ научила све оно што ћеш извући на испиту."

После тога сам успела да одспавам пар сати и била сам доста смиренија. Када сам касније кренула на испит, осетила сам потребу да идем другим превозом него иначе. Када сам дошла на станицу, један монах је улазио у аутобус. Напомињем да никад пре нисам видела монаха у свом крају, а камоли да улази у аутобус. На испиту је, наравно, све прошло савршено. Већ поподне сам била стара ја, потпуно нормална и ведра. Наравно, то искуство никад не могу заборавити.

Било је то некако овако:


Дамблдор је типичан Стари Мудрац. Сама Роулингова је изјавила да се занимала за средњевековну алхемију, и свакоме ко је иоле упознат са Хари Потером је јасно да је то права алхемичарска сага. Све је ту, камен мудрости, змија (Нагини), патуљци, разне врсте изазова са којима се херој на свом путовању (Hero's journey) сусреће на путу ка Сопству, и мноштво других симбола, и не само то, већ и конкретна имена алхемичара: Николас Фламел је стварна особа која је живела у Француској у 14. веку. Име другог историјског алхемичара, Џон Ди, скривено је у петом делу саге - Хагрид иде у Џон Ди - Дијон у Француској. У последњем делу, Роулингова се позабавила и временом, то јест заблудом да је време линеарно. Пратећи свих седам делова Харија, не може да се не увиди паралела са процесом индивидуације. У последњем делу саге, Хари умире јер је то једини начин да победи Волдемора (исто као кад Нео мора да се врати у Матрикс да победи агента Смита, чак и по цену смрти), не знајући да заправо и не може да умре, јер је бесмртан. Он након, разговора са Дамблдором у вечности, добија свој живот, његов циљ је потигнут. Нисам могла у тим тренуцима да се не присетим оног библијског:"Ко изгуби живот свој због мене, наћи ће га", као и "Ако зрно пшенице паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси".

Поздрав.

 
Дамблдор је типичан Стари Мудрац. Сама Роулингова је изјавила да се занимала за средњевековну алхемију, и свакоме ко је иоле упознат са Хари Потером је јасно да је то права алхемичарска сага. Све је ту, камен мудрости, змија (Нагини), патуљци, разне врсте изазова са којима се херој на свом путовању (Hero's journey) сусреће на путу ка Сопству, и мноштво других симбола, и не само то, већ и конкретна имена алхемичара: Николас Фламел је стварна особа која је живела у Француској у 14. веку. Име другог историјског алхемичара, Џон Ди, скривено је у петом делу саге - Хагрид иде у Џон Ди - Дијон у Француској. У последњем делу, Роулингова се позабавила и временом, то јест заблудом да је време линеарно. Пратећи свих седам делова Харија, не може да се не увиди паралела са процесом индивидуације. У последњем делу саге, Хари умире јер је то једини начин да победи Волдемора (исто као кад Нео мора да се врати у Матрикс да победи агента Смита, чак и по цену смрти), не знајући да заправо и не може да умре, јер је бесмртан. Он након, разговора са Дамблдором у вечности, добија свој живот, његов циљ је потигнут. Нисам могла у тим тренуцима да се не присетим оног библијског:"Ко изгуби живот свој због мене, наћи ће га", као и "Ако зрно пшенице паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси".
практично, свако обнављање живота захтева претходну смрт, макар симболичку
знате кад неко каже "осећам се као да је нешто цркло у мени"
 
практично, свако обнављање живота захтева претходну смрт, макар симболичку
знате кад неко каже "осећам се као да је нешто цркло у мени"
Naravno ,naročito u filmovima o Hari Reporteru i Maniksu,ako scenarista ne napiše drukčije
i režiser drukčije ne zamisli i izrežira...:mrgreen:
E ,a esi li gledala neke parodije na te teme?
 
pojave treba doživljavati kakve jesu, a ne kao pozitivne i negativne.
također ne postoji prirodan nagon činiti velika i značajna djela. to izmišljaju duševni bolesnici i deformirani razbojnici.

kršćanska polarizacija na proizvoljno dobro i zlo je samo i isključivo zlo - bolest -, jer smanjuje i ograničava vjernika, a ovaj svoju okolinu.
vjernik ne može ispuniti svoje nemoguće zahtjeve, ali zbog toga rado maltretira druge. 2. maltretiranje drugih smatra svojom zaslugom i dobrim djelom i iskupljenjem za vlastitu nemogućnost.
dakle dvostruko zlo.
posve u skladu s bunilom je i vlastita procjena štete koju vjernik uzrokuje. on svaku štetu i zločin preseli u svoju virtualnu valutu dobra i zla, kazne i nagrade. tak može u praksi ignorirati sustavni niz zločina nad svojom okolinom i ljudima, a radovati se uspješnoj kristijanizaciji, svojoj vlastitoj umišljenoj dobroti, vjernom služenju razbojnicima i maštanjem o svojim dobrim izgledima nakon ovog života.
 
Сад ћу да вам откријем велику тајну живота којом се баве сва бића Универзума, почев од мочварских чапљи па све до високоеволуираних бића са Плејаде.

Сваки архетип има своју негативну страну, и самим тим могућности да се претвори у своју супротност. Ето, рецимо архетип Аниме, која је најјача повезница мушкарца са колективним несвесним, се може, услед неспособности да се интегрише, претворити и своју супротност, неспособност мушкарца да оствари емотивни однос не само са женом, већ и Анимом у себи, женским карактеристикама своје природе, која траже однос (relate to).
Релативни свет је заправо и створен ради самоспознаје, јер сазнати нешто могуће је само тамо где постоје односи (у простору), где је потребно стићи од једног до другог дела душе (у времену), која је експлодирала у Биг Бенгу (али то је друга тема) и од тада скупља делиће себе.

Не мора значити да Анима као архетип мора да мучи само мушкарце. Ако је вредносно "тешка", може мучити и жене. Ево, мене. Сањала сам Бијонсе како, на сред концерта, примећује мене у целој публици и изводи ме на бину и уноси ми се у лице (при чему ја видим сваку пору њене коже, осећам мирис косе и ледено свеж дах) и говори ми ауторитативним гласом: "Је ли то све што можеш?! Да ми тражиш аутограм и то је све?! Не би се никад усудила да и ти направиш концерт, свој концерт?" Порука је сасвим јасна.

Сваки архетип има своју како божанску, тако и демонску страну.

Тако да, архетип ђавола је само друга страна архетипа бога. Исус има свог мрачног двојника, каже Јунг.

Сетимо се у Матриксу, на крају, шта каже Тринити Неу када иде да се суочи са агентом Смитом?
Каже му: "Он је ти".

religious-spirits.jpg


djavo nije arhetip i ne lozi se na poznate jungove smicalice posto nemas pojma o cemu govoris

ljudi imaju perverznu sklonost da nepoznato i mracno objasnjavaju poznatom terminologijom kojoj cesto pridaju dezert apstraktnog da bi im misao delovala koloristicki homogeno pa neka je i rec o crnilu mraka... hipoteza je hipoteza, konstrukcija takodje, ali strukturalno zlo u nekome nije predmet parapshilogije vec je samo za lomachu.... i to ne metaforicku....

ljudi su vekovima ranije znali zlo da prepoznaju na kilometar i da ga iskorene, sto bi britsi preciznije rekli da se iskorektuje... danas komunikacije odradjuju svoje i zombiraju ljudske osecaje gde svi postaju manje vise ista gomila nerava koja reaguje samo na debilne nadrazaje.... tamna strana meseca je zlo samo u drugom koga 99 posto ljudi nilada ne vidi, jer da je u nama ne bismo bili u mraku neznanja pa postavljali pitanja koja se nikada ne smeju postaviti jer ne znate ko sve moze na njih da vam odgovori
 

Back
Top