guest 135511
Buduća legenda
- Poruka
- 39.924
Нико није потпуно задовољан својим животом, а сви траже од свих осталих да се држе баш таквог обрасца живота. И тако се само штанцују генерације несрећних.
Дакле, мојој прабаби је једног дана пало на памет да почне савијати питу на ивицама, она је то "древно гностичко знање" пренела мојој баби, а моја баба од мене то захтева, и притом уопште не могу упитати "зашто"? Као - сви знају, али се о томе ћути. Заправо - нико нема појма.
Сви се даве у блату и при том, без икаквог пардона, захтевају од других да се даве заједно са њима.
Сваки покушај да се неко извуче из тог блата, третира се као бахат, незахвалан, безобразан. Сваки покушај да се пожели нешто другачије, праћен је подсмехом, неверицом, потцењивањем. И онда, када почнеш заиста да градиш свој дух и истински живиш резултате свога духовног рада, када те почну заобилазити замке класичних животних путева, када видиш да се твој живот ипак мало другачије ешалонира, тад би сви да их мало "научиш". Као у Причи о десет девојака.
Свака граница, забрана, "мора тако" је конвенција која треба, и мора бити трансцендирана.
* Део песме је узет само симболички, независно од контекста песме, као и назив теме.
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице стара нада,
Ново цвеће стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара; —
Ту се слег'о живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!”
— „Нисам, децо, вас док траје!”
„Је л' ти борба била тешка?”
— „Покушајте, милина је!”
„Шта си хтео? — куд си пош'о?”
— „Тамо куд се стићи мора!”
„Зар је вера тако јака?”
— „Увек јача од злотвора!”
„Мало нас је кој' би смели” —
— „Ал' вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!” -
Дакле, мојој прабаби је једног дана пало на памет да почне савијати питу на ивицама, она је то "древно гностичко знање" пренела мојој баби, а моја баба од мене то захтева, и притом уопште не могу упитати "зашто"? Као - сви знају, али се о томе ћути. Заправо - нико нема појма.
Сви се даве у блату и при том, без икаквог пардона, захтевају од других да се даве заједно са њима.
Сваки покушај да се неко извуче из тог блата, третира се као бахат, незахвалан, безобразан. Сваки покушај да се пожели нешто другачије, праћен је подсмехом, неверицом, потцењивањем. И онда, када почнеш заиста да градиш свој дух и истински живиш резултате свога духовног рада, када те почну заобилазити замке класичних животних путева, када видиш да се твој живот ипак мало другачије ешалонира, тад би сви да их мало "научиш". Као у Причи о десет девојака.
Тада ће царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изиђоше у сусрет младожењи. Пет од њих беху неразумне а пет мудре. Јер неразумне узевши своје светиљке не узеше са собом уља; а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше.
А о поноћи наста вика: ево младожење, изиђите му у сусрет. Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. А неразумне рекоше мудрима: дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе. Али мудре одговорише: да не буде мало нама и вама, идите боље трговцима и купите себи. Када су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А касније дођоше и остале девојке говорећи: господару, господару, отвори нам. Али он одговори и рече: заиста вам кажем, не познајем вас. Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.
– Еванђеље по Матеју, 25:1-13 (превод Емилијан Чарнић)
Свака граница, забрана, "мора тако" је конвенција која треба, и мора бити трансцендирана.
* Део песме је узет само симболички, независно од контекста песме, као и назив теме.
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице стара нада,
Ново цвеће стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара; —
Ту се слег'о живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!”
— „Нисам, децо, вас док траје!”
„Је л' ти борба била тешка?”
— „Покушајте, милина је!”
„Шта си хтео? — куд си пош'о?”
— „Тамо куд се стићи мора!”
„Зар је вера тако јака?”
— „Увек јача од злотвора!”
„Мало нас је кој' би смели” —
— „Ал' вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!” -