Da li varate da bi pobedili?
Ja se viteski borim samo sa vitezovima. Bez niskih udaraca, bez namere da povredim.
Jer pobeda nije to ako je protivnik povredjen. On samo treba da bude pobedjen.
Al kad me napadne gnjida, odma sutiram u jaja.
Ne; jer to bi onda značilo da varam, a ne da sam pobedila. A, ono, na kvarno, ispod pojasa..to rade samo ne ljudi. Služe se mutnim stvarima i ne igraju fer plej.
Volim fer igru. Kada vidim da imam posla s neljudima, ja se povlačim. Jer u toj nazovi igrici, nemam nikakve šanse da izađem ne kao pobednik, o tome ni ne sanjam, nego što je najgore, ima da ubrljam sebe...a to en dolazi u obzir.
Ili fer plej, ili nikako. Čak i kada niko ne bi saznao, da na primer ja ne igram časno, ja znala bih. A to je ono što ubija. Znači - ne dolazi u obzir.
Na ovom svetu, imam samo dušu, ne ubrljane ruke i čisto srce. Šta ću ja biti, ako i bez toga ostanem? Znači, idemo ovako, pa kako mi bude. Neke bitke sam dobila, neke izgubila, rat trajaće dokle sam živa. Pobeda je samim tim u tome, što ja znam u čemu je moj poraz. I moj poraz je u stvari moja pobeda. Samo ako igraš časno i pošteno, tada je i sama pobeda, ono što ti po prirodi stvari, jednostavno pripada. Čak i kada nešto ne ostvariš, ti uvek možeš da se osvrneš iza sebe i pogledaš se. Što u odrazu drugih što u odrazu svom u ogledalu. A, to nema cenu. Ja danas shvatam da ne nekima pojam fer pleja, čisto apstraktan i nezamisliv, ali gospodo draga, to nije moj problem.
Nekada izgubim, nekad dobije, ali jedno je sigurno nastavljam i nikada se ne predajem. Neuspeh nije opcija. Tako sam mislila kao mala, tako mislim danas kao odrasla i tako proživeću ovaj život. U to sam sigurna. Pa, neka košta, šta koštati mora. Ionako je dockan.
