Watchman
Buduća legenda
- Poruka
- 34.746
Srbin k’o Srbin. Na bilo kom meridijanu da živi ne razlikuje se mnogo od ostatka Srba. Mrzi promaju, ladan beton i Ameriku. Voli mlak vinjak, voće u destilovanom stanju i pragnjetinu. Ipak, muzički ukus je to što se ne podudara kod svih Serba. Jedna podvrsta srpske narodne muzike se naročito izdvaja. Krajiška muzika dabome, vido si u naslovu.
Osnovne odlike ove široke muzičke podklase koja je potekla sa teritorija koje obuhvataju današnju Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
O čemu se tu peva?
U primorju današnje Hrvatske gde su nekada pored Hrvata živeli Srbi smatralo se da su na hrvatsku klapsku muziku uticaj izvršili Italijani, a na srpsku krajišku muziku međedi. Kada neko prvi put uporedi ove dve vrste muzike obično stekne takav utisak, jer primorski Hrvati pevaju poput nekih uštogljenih horova iz zapadne Evrope dok izvorni krajiški zvuk više asocira na zavijanje vukova, bukanje ličkih medveda i blejanje ovaca. Elem, da skratim, uz hrvatsku klapsku muziku može uživati samo osoba koja ima nivo testosterona u krvi koliko Boško Jakovljević ima dok ćaska o novim krpicama sa izraelskim modnim kreatorom uz espresso u Zira centru. U hrvatskim klapskim pesmama se peva obično o mediteranskom životu na moru, romantici i neprežaljenim ljubavima. Krajiški umetnici pevaju uglavnom o ljubavi prema zavičaju, rakiji, ladnoj pivi, međedima, borbi za opstanak izbeglog u novim sredinama, o veličanju Srba i Srbije, Šumadije, Kosova i najviše o žalosti za napuštenom rodnom grudom. Ono što Krajišnik proklinje u pjesmama je osuđeništvo na novi život u jebenoj vojvođanskoj ravnici koja mu je prirodno mesto kao što je i Loli Smiljaniću prirodno članstvo u SANU-u. Što se tiče ljubavnih pesama Krajišnika, najromantičnija je:
“Mala moja pokojnoga Spase,
dođi kod nas zaklali smo prase“.
Ko bre to sluša?
Ovu muziku, verovao ili ne, sluša na stotine hiljada ljudi, pa čak i ja. Slušaju je ljudi koji žive ili su živeli na prostorima Bosanske i prostorima nekadašnje Srpske Krajine. Od poznatijih osoba koje se viđaju na prelima (skupovima đe se pjeva i loče) su Milorad Dodik, Baja Mali Knindža, Petar Matić vlasnik šoping centra Ušće, Darko Miličić, centar Boston Seltiksa, itd… O Darku Miličiću je čak i snimljena jedna pesma koja je popriličan transfer blama. Od zanimljivijih likova na krajiškoj sceni izdvaja se legendarni Neđo sa Manjače koji nema nešto veliki broj pesama, ali zato ima veliki broj prekršaja u ličnom dosijeu. Naime ovog pevača je jurila policija i konačno je uhapšen zbog posedovanja ogromne količine oružja, i pljačke benziskih pumpi i marketa. Takođe je zanimljivo i da je jedan multimilioner izdao CD sa ovom vrstom muzike, a zanimljivo je još i da je jedan pevač bivši košarkaš koji ***** na parketu sa Draženom Petrovićem sa kojim je bio dva puta vicešampion Evrope.
Đe to ja mogu da čujem?
Kao što sektaši, metalike i drogeranti imaju svoj najveći festival EXIT, tako i ljubitelji prave srpske muzike imaju svoj najveći događaj u blizini Banja Luke na planini Manjača. Krajiški egzit po imenu “Kočićev zbor” finansira čak i Vlada Republike Srpske za koji izdvaja oko 100 hiljada evra. Na njemu se svake godine okupi i više od 50 iljada ljudi iz svih srpskih zemalja sa ciljem da se sjedne pod šator, pojede vruće janjetine, popije malo pivčine i uživa u opojnim zvucima vedeta krajiške muzičke scene. Cena jagnjetine i piva je toliko pristupačna da bi i Marko Mišković izjavio nešto tipa: “Šta je ovo krvtijebem? Pokradoše ovaj narod, država duradi nešto!”. Postoji deo Kočićevog zbora na kojem govore srpski besednici i književnici poput Matije Bećkovića, al to je nebitno.
Naravno, ovo nije jedino mesto gde se može čuti muzika zapadnih Srba, može se čuti u mnogim kafanama širom Srbije i Evrope, đe god ima naši’ ljudi. Jedno od boljih krajiških skupova gde se može ljucki popiti, pojesti i zapjevati je zbor na Busijama koji se održava krajem maja. Nije skupo, a i blizu je Beograda i Novog Sada.
Ko je glavni na estradi?
Kada neko kaže snooker- pomisliš na Ronija O’ Salivena. Kada neko kaže ciroza- pomisliš na vinjak. Kada neko kaže krajiška muzika- pomisliš na Žareta i Gocija. Jin i Jang, Paja i Jare, Kol i York krajiške estrade. Najveće zvezde i tandem umetnika koji je zaradio na stotine hiljada evra, izdao desetine albuma, idoli hiljadama ljudi koji već godinama dominiraju scenom. Mnogi bi rekli da su oni previše mejnstrim, da su iskvarili krajiško pevanje, da su bolji krajiški Bitlsi (Jandrino Jato) i da su im glasovi propali od cigara i one rakije što briše marker. To je tačno, Jandrino Jato peva mnogo bolje i izvornije, ali gleda se uspeh, a Žare i Goci su ih pretekli još onda kada je Valerij Božinov predstavljao vanserijsko pojačanje za Mančester Siti. Dakle mnogo davno. Žare i Goci pevaju čak i ispod proseka, ali su harizmatični i zanimljivi masi (čitaj, penju se po stolovima, razbijaju flaše, cirkaju sa narodom) te se ispred kafana zbog njihovih nastupa stvaraju redovi dugački kao dva Öztürk šlepera sa relacije Karlsrue- Eškišehir. Od ostalih boljih izvođača izdvajaju se Preldžije, Savo i Ljubiša, Sinovi Manjače, Tromeđa kao i mejnstrim likovi, Bora Drljača i Baja Mali Knindža.
Osnovne odlike ove široke muzičke podklase koja je potekla sa teritorija koje obuhvataju današnju Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
O čemu se tu peva?
U primorju današnje Hrvatske gde su nekada pored Hrvata živeli Srbi smatralo se da su na hrvatsku klapsku muziku uticaj izvršili Italijani, a na srpsku krajišku muziku međedi. Kada neko prvi put uporedi ove dve vrste muzike obično stekne takav utisak, jer primorski Hrvati pevaju poput nekih uštogljenih horova iz zapadne Evrope dok izvorni krajiški zvuk više asocira na zavijanje vukova, bukanje ličkih medveda i blejanje ovaca. Elem, da skratim, uz hrvatsku klapsku muziku može uživati samo osoba koja ima nivo testosterona u krvi koliko Boško Jakovljević ima dok ćaska o novim krpicama sa izraelskim modnim kreatorom uz espresso u Zira centru. U hrvatskim klapskim pesmama se peva obično o mediteranskom životu na moru, romantici i neprežaljenim ljubavima. Krajiški umetnici pevaju uglavnom o ljubavi prema zavičaju, rakiji, ladnoj pivi, međedima, borbi za opstanak izbeglog u novim sredinama, o veličanju Srba i Srbije, Šumadije, Kosova i najviše o žalosti za napuštenom rodnom grudom. Ono što Krajišnik proklinje u pjesmama je osuđeništvo na novi život u jebenoj vojvođanskoj ravnici koja mu je prirodno mesto kao što je i Loli Smiljaniću prirodno članstvo u SANU-u. Što se tiče ljubavnih pesama Krajišnika, najromantičnija je:
“Mala moja pokojnoga Spase,
dođi kod nas zaklali smo prase“.
Ko bre to sluša?
Ovu muziku, verovao ili ne, sluša na stotine hiljada ljudi, pa čak i ja. Slušaju je ljudi koji žive ili su živeli na prostorima Bosanske i prostorima nekadašnje Srpske Krajine. Od poznatijih osoba koje se viđaju na prelima (skupovima đe se pjeva i loče) su Milorad Dodik, Baja Mali Knindža, Petar Matić vlasnik šoping centra Ušće, Darko Miličić, centar Boston Seltiksa, itd… O Darku Miličiću je čak i snimljena jedna pesma koja je popriličan transfer blama. Od zanimljivijih likova na krajiškoj sceni izdvaja se legendarni Neđo sa Manjače koji nema nešto veliki broj pesama, ali zato ima veliki broj prekršaja u ličnom dosijeu. Naime ovog pevača je jurila policija i konačno je uhapšen zbog posedovanja ogromne količine oružja, i pljačke benziskih pumpi i marketa. Takođe je zanimljivo i da je jedan multimilioner izdao CD sa ovom vrstom muzike, a zanimljivo je još i da je jedan pevač bivši košarkaš koji ***** na parketu sa Draženom Petrovićem sa kojim je bio dva puta vicešampion Evrope.
Đe to ja mogu da čujem?
Kao što sektaši, metalike i drogeranti imaju svoj najveći festival EXIT, tako i ljubitelji prave srpske muzike imaju svoj najveći događaj u blizini Banja Luke na planini Manjača. Krajiški egzit po imenu “Kočićev zbor” finansira čak i Vlada Republike Srpske za koji izdvaja oko 100 hiljada evra. Na njemu se svake godine okupi i više od 50 iljada ljudi iz svih srpskih zemalja sa ciljem da se sjedne pod šator, pojede vruće janjetine, popije malo pivčine i uživa u opojnim zvucima vedeta krajiške muzičke scene. Cena jagnjetine i piva je toliko pristupačna da bi i Marko Mišković izjavio nešto tipa: “Šta je ovo krvtijebem? Pokradoše ovaj narod, država duradi nešto!”. Postoji deo Kočićevog zbora na kojem govore srpski besednici i književnici poput Matije Bećkovića, al to je nebitno.
Naravno, ovo nije jedino mesto gde se može čuti muzika zapadnih Srba, može se čuti u mnogim kafanama širom Srbije i Evrope, đe god ima naši’ ljudi. Jedno od boljih krajiških skupova gde se može ljucki popiti, pojesti i zapjevati je zbor na Busijama koji se održava krajem maja. Nije skupo, a i blizu je Beograda i Novog Sada.
Ko je glavni na estradi?
Kada neko kaže snooker- pomisliš na Ronija O’ Salivena. Kada neko kaže ciroza- pomisliš na vinjak. Kada neko kaže krajiška muzika- pomisliš na Žareta i Gocija. Jin i Jang, Paja i Jare, Kol i York krajiške estrade. Najveće zvezde i tandem umetnika koji je zaradio na stotine hiljada evra, izdao desetine albuma, idoli hiljadama ljudi koji već godinama dominiraju scenom. Mnogi bi rekli da su oni previše mejnstrim, da su iskvarili krajiško pevanje, da su bolji krajiški Bitlsi (Jandrino Jato) i da su im glasovi propali od cigara i one rakije što briše marker. To je tačno, Jandrino Jato peva mnogo bolje i izvornije, ali gleda se uspeh, a Žare i Goci su ih pretekli još onda kada je Valerij Božinov predstavljao vanserijsko pojačanje za Mančester Siti. Dakle mnogo davno. Žare i Goci pevaju čak i ispod proseka, ali su harizmatični i zanimljivi masi (čitaj, penju se po stolovima, razbijaju flaše, cirkaju sa narodom) te se ispred kafana zbog njihovih nastupa stvaraju redovi dugački kao dva Öztürk šlepera sa relacije Karlsrue- Eškišehir. Od ostalih boljih izvođača izdvajaju se Preldžije, Savo i Ljubiša, Sinovi Manjače, Tromeđa kao i mejnstrim likovi, Bora Drljača i Baja Mali Knindža.
