То је права парола, насупрот оној глобалистичкој, коју често чујемо да човек треба да мисли глобално, али делује локално. Да бисмо схватили исправну верзију ове пароле, морамо пре свега знати, и имати у виду, да човек никад није нека апстрактна јединка, да је итекако конкретан. Човек има различите идентитете, део је различитих колективитета, који могу бити већи или мањи, али од којих ниједан не окупља цело човечанство. Зашто? Један од разлога је тај што цело човечанство нема јединственог непријатеља.
...
Идеологије баш желе да човека сведу на апстрактни конструкт, који би постао модла за шаблонског “човека”. Либерализам своди човека на конзумента. Он се надовезује на ранија схватања о “јединственој култури”. Трубецкој је у делу “Европа и човечанство” показао како се сав тај “космополитизам” своди на шовинизам једне култуире, коју он зове романо-германска, а коју данас једноставно препознајемо као западну или западњачку. Дакле мислити глобално је практично немогуће, свако мишљење је на неки начин локално.

Мишљење је локално у свом изворишту, а шта је са исходиштем? Политичар ће свакако бити ограничен “реалношћу”, у супротном клизи у мегаломанију. Ово важи за све земље, осим у великој мери за оне који су на челу архетипских блокова, које су “осуђене” положајем да буду Империје, стожери барем – као што су Америка или Русија. Овде је политичко, а посебно геополитичко деловање, исходиште, глобално. Друге земље, као што је Србија, могу платити високу цену покушаја да директно учествују у глобалним токовима. Таква искуства имамо из наше историје, ближе и даље. Што опет не значи да треба игнорисати оно што се дешава на глобалном плану.

Уметник, међутим, није ограничен нечим “реалним”, ако тако размишља он није прави уметник. Тако ће његово дело бити глобално, обраћаће се било коме, јер било ко може бити у сличној ситуацији. То је тако зато што ни локално није сасвим локално.

Рекосмо да не постоји никакав апстрактан Човек, постоје само конкретни људи. Али постоји ипак много шта што је свим људима заједничко. Оно што је заједничко долази пре свега од природних закона, затим од онога што је карактеристично за сваки Живот, па до онога што разликује све људе од осталих животиња.

Конкретан човек је здрава равнотежа колективног и индивидуалног, при чему ни један колективитет (идентитет) не обухвата цело човечанство, и ниједна индивидуалност није општеважећа, није на основу “природних права”, која би важила за све људе независно од њихове културе.

...

Пун текст и извор
Мисли локално делуј глобално - Евроазијска Србија