Šta se to pokušava filozofijom?
Šta nam govore sama filozofska pitanja?
Nije li filozofija prikrivena religija?
Da li je filozof hrabar ili kukavica?
Da li je filozofija plemenita aktivnost ljudi?
Itd...
Filozofija sluzi da nam da odgovore na suštinska pitanja o svetu i zivotu a koja su se postavila sama od sebe kada je covek došao do svesti. Sta je svet, sta smo mi , sta je smrt, sta je zivot, sta je realno a sta idealno? Dati odgovor na pitanje "šta", a ne na pitanje "kako" posao je filozofije.
Pitas se cemu sluze ti odgovori? Prakticnim banalnim stavrima u zivotu ne sluze. Filozof je kao covek sa durbinom, kako je govorio Sopenhauer, moze da vidi zvezde, ali tim durbinom ne vidi nista ispred sebe. Ali to znanje "o zvezdama" mnogo je vrednije od banalnog znanja "kako". Kako izorati njivu, kako napraviti bunar i doci do vode, kako uloviti divljac, kako napraviti luk i strelu? Ta pitanja su kao sto vidis banalnosti, a pitanje sta je sustina sveta i zivota ne sluzi nicemu prakticnom i svakidasnjem, ali sluzi tome da znanjem dodjemo do spoznaje sustine sveta i zivota. Nema vaznijeg znanja od toga. Hocu da znam kako da napravim luk i strelu i ulovim divljac..HOCU.. ali hocu da znam i sta su ovaj svet i zivot u svojoj sustini a ne u nacinu svog pojavljivanja.
Mozda usled urodjene covekove lenjosti kao i zazora prema takvim pitanjima, izgleda da su oni prvi ciljevi vazniji, ali gresis. Metafizicka potreba izdvaja se iz mora svakidasnjeg zivota kod svakog coveka. Niko nije ravnodusan pred time.
Ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti. Sopenhauer Svet kao volja i predstava 2
Ziveti sa slikom o svetu i zivotu gde je svet objekata realan, gde moja svest nestaje a ovaj svet objekata ostaje ovakav kakvim ga vidimo, gde smo mi nasa tela pri cemu ta tela nastaju i nestaju, da je posle smrti za nas "nista", da je kretanje i trajanje isto sto i linija i tome slicno. Ziveti sa takvim skupom neverovatnih APSURDA u vreme kada je filozofija dosla vec odavno do svog vrhunca i dala odgovore na sva pitanja koje je covek u osvitu svesti postavio... neshvatljivo je.
Zato je vazna filozofija..jer je ona razbila sve ove zablude koje sam nabrojao, a coveku omogucila susret sa transcendentnim, sa njegovom pravom sustinom izvan pojave koju je zaboravio.
Shvatiti da sanjas, da je svet predstava a da je realnost nesto drugo "stvar po sebi", to omogucuje filozofija. A kada u snu shvatis da sanjas imas sansu da se probudis. Razbiti zablude uobicajenog misljenja uz pomoc filozofije ...vec je pocetak budjenja.
)
