Stihovi koji me najbolje opisuju

Vjeruj divljoj zvijeri, kamenu il ´panju
život će ti proći radosno dovijeka.
Život će ti biti ljubak kao san.
Teško tebi ako vjerujes u čovjeka.

Htjela si da budeš slobodna i sama
bez obiteljskih spona i škrtoga kuta
Željela si skitnju s oblakom i s vjetrom,
da ne vidiš tragove svog prijašnjeg puta.

Htjela si ljudskim korakom umornim
doseći svijeta vrhunce najviše.
Htjela si upoznati mora beskrajna,
zać´im u dubine najdublje, najtiše.

Htjela si život u obliku snova
Dom da ti bude sva širina svijeta.
Ipak si svoj san, svoje smjelo srce
pružila usnama zemaljskog cvijeta.

Zato si sad sama, sjediš pognute glave.
Ne vidiš čudesa, što se i sad smiješe.
Usne ti šapću dvije magične riječi:
"Uzalud bješe,o, uzalud bješe"


- E.Bagrjana -Htjela si
http://1.***************/-eKCyxHi8lOs/TlUIkBAV9QI/AAAAAAAABg4/JCE1PuNKsl8/s400/jula-jula--VinchSexy--sexy-woman--sensual--woman--sexy--nice--women--beautiful--Sexy-women--girls--beauty_large%255B1%255D.png

Vjerujem - Barbara Bračun

Vjerujem u putokaz
pretvara me
u vječnost
konačnost koja odlazi i daje si ime
- prihvaćanje
- pomirenost
- uvjerenost
- ljubav
još vjerujem u dobar znak
dobrodošlicu
ljubavne izjave
bez grešaka
različitosti
puštam se riječima
neka mi pletu priču
……. priču mog života
koliko je to mojih „ Ja „
što traže?
slobodu
mir, ljubav, suosjećanje….“ono drugačije“
neizgovorene riječi koje je trebalo izgovoriti?
imam li još svoje vrijeme da ih izgovorim
bez straha od propuštanja
imam li još dio sjećanja na djetinjstvo- život slobode??
Imam li sutra
opet pa opet i tako mnogo puta?
Sve dok mi moj „opet“ ne kaže
dođi sutra
možda bi prihvatila sutra
u nekom savršenom svijetu gdje živi moja nada
neostvarena nada
ali…ja…
imam svoj svijet
onaj moj najtopliji
najnježniji dio izbora
vrlo često
možda
krivo izabrani izbor
rukom , dušom tkanih, slikanih, gledanih.. „lutanja“
promatranjem
nekih ljudi
objektivom moje odlučnosti
putujem cestom, ulicom
ona putuje odmah iza mene
spremna je ulica na zamke
mijenja cesta osjećaje u moje ime
bez dozvole
smijem se,trudim se
odlučna sam
nema izgubljenosti
skrivam se trenutku
spremnom
da se izlije u mene
…..
mijenjam i boju
glasa
još uvijek hrabro čuvam jaku rečenicu koja me prati
“ istina je uvjerenost da govorimo istinu“
„vjerujem sada“
… već u sljedećom rađa se nova istina
kome ?
znam da ću je slušati
čuditi se kao svojoj
postoji li naša istina?
svakog trenutka
sada?
postoji danas bez jučer
ne postoji sutra bez danas
kao točka na kraju rečenice
ništa se ne gasi, znaš li što nikad?
ono neproživljeno,zarobljeno,potisnuto
razumiješ?
koliko smo istine spremni prihvatiti, koliko „ništa“ ?
super sam, a Vi ?
Život je borba zar ne?
tako su nas učili
znam, znam-o
…Vjerujem !!!

U ovoj pustinji nedoglednoj
Nepresušna je samo
Žedj

U ovoj žeđi pustoj
Draga je samo
Bol

Od nje i živimo

Kako da sačuvam na dlanima
Ove duboke
Vode

Kako da uhvatim svoju boju
U ovoj retorti
Bez boje

I tako ide ravnoredno
Noć i dan

Dan
i
Noć

S kim da podijelim
Ovaj veliki mrak
I ovo veliko
Sunce

Ako sve bude ovako lako
Prokleću bogove
Milosrdne
Znam

Pa neka padnem već
Klan nedoklan
Od tri zuba
Trozuba

Mak Dizdar - Pustinja

OSUĐIVALI

Osuđivali su me,
za moje reči,
pesme ne napisane,
Osuđivali su me ,
za moje misli,
ruke ne ispružene...

Osuđivali su me,
čak i za poglede,
poglede ne upućene,
Osuđivali i za maštu,
u koju sam se sakrio,
i za bol,
koju su mi oni naneli...

Osuđivali,
a nisu razumeli...
Osuđivali,
ali mi ŽELJE I SNOVE...
nisu uzeli....

Karol Wojtyl

OBALA PUNA TIŠINE

1.

Daleke obale tišine počinju tik iza praga.
Nećeš preleteti onamo ko ptica.
Moraš se zaustaviti i gledati sve dublje i dublje,
sve dok ne uspeš dušu podići s dna.

Tamo nikakva zelen vidik ti neće nasitit više,
a oči uhićene neće se vratiti.
Mislio si-život će te pred onim tamo Životom sakriti,
nadnetim nad dubine.

Iz tog ti toka-to znaj-povratka nema.
Zahvaćen tajnom lepotom večnosti!
Trajati i trajati.Odletanje sena
ne prekidati,tek trajati
sve jasnije u priprostosti.

U međuvremenu se neprestano povlačiš pred Nekim što odande ide
i,iduć korak ublažava
zatvarajući tiho za sobom vrata malene izbe
-i ta tišina najdublje seže.
http://3.***************/_zO7E0wkpor4/TKASzPUUOSI/AAAAAAAACUo/QaHuLlYHjz4/s1600/comfortable+silence+pic.jpg

Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

U sumrak Ivo Andrić

U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svezinom
cveca i ljubavi. Njina pesma blaga, kao behar opada. Ona ima nešto
od mojih ljubavi: davno, toplo i lepo. Ona podseca na sarajske
sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenom zlatu, kao vitke ponosne
žene.

Kao rumene latice zasiplju me glasovi. Pevaju lepo. To lici na
pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga sto proziveh u
ljubavi i zanosu. One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem
mase.

Ali srce je moje tamno jezero koga ništa ne dize i u kome se
niko ne ogleda.

Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema

Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema

Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca

Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema

Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…


Vasko Popa, Posle igre
http://3.***************/-kmW-zYXVyRQ/ThkaLSyjI5I/AAAAAAAAAdc/iXnJr8WfbVw/s640/97410098.jpg

Autobiografija
U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.

Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.

I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,

znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.

M.Antić
(p.s.još uvek umem da se smejem i to sve više)

Niko te ne može spasiti osim
tebe.
Naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim
situacijama.
Oni će pokušati ponovo i ponovo
pod izgovorima, pod maskama
i silom
da te nateraju da podlegneš, odustaneš
i tiho umreš
iznutra.

Niko te ne može spasiti osim
tebe..
i biće dovoljno lako da ne uspeš
tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
Samo ih posmatraj.
Slušaj ih.
Zar želiš to da budeš?
Bezličan, bezdušan, bezosećajan
stvor?
Zar hoćeš da doživiš
smrt pre smrti?

Niko te ne može spasiti osim tebe,
ti si biće vredno spasa.
To je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vredno pobede onda je
to ovo.

Razmisli o tome.
Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe.
Tvog hrabrog sebe.
Tvog pevajućeg magičnog sebe i
tvog prelepog sebe.
Spasi ga.
Ne priključuj se mrtvima u duši.

Održavaj sebe
humorom i skladom
i na kraju
ako je neophodno
uloži i celog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na
cenu.

Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini!

I tada ćeš tačno znati
o čemu govorim.



Čarls Bukovski

KIŠA JE TAKO BLAGA - Stevan Raičković

Kiša je tako blaga, da se pitam:
Nije li neko s visa otkud pada
Čitao mojih misli tok i ritam?

Il su pak moje misli takve: kada
Put neba krenu ja nekog čitam?

(Do pre trenutka sokak bese tesan
A sad se prazni: ulica je šira,
Pravija, crna kao dub netesan
Nagnut ka nebu što se meni spira
Trunke - pa idem skoro bestelesan.)

Baš to mi treba danas: biti s kišom.

(Kao da hodam s nekim koji šušne
Tek dva - tri slova i nestane krišom...

Pa opet šapne reč kraj školjke ušne
Il takne rame rukom još i tišom...)

Skoro ne gazim: plovim kao barka
Niz tamu i bez kompasa, bez traga,
Prikačen o nit koju vuče Parka
(Dok moje čelo, bez misli, tek draga
Sestrinska ruka kiše - bolničarka.)

Kiša je tako blaga i nestroga,
A topla pri tom: da bih mogo po njoj
Hodati sve do časa sudjenog
I stići onoj ivici potonjoj
Kada u prazno zakorači noga...

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoći tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre, nit mi se živi,
Smejem se plačuci, žalošću se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Petrarka

Desanka Maksimović - " Sreća"

---

Ne merim više vreme na sate,
Ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.

Desanka Maksimović - "Naša tajna"

---

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reči
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

I want a positive role model
I want a positive role model
I want a positive role model
I want a positive role model

Šume utopljenice
uz samo sečivo vode
raspolažu predsmrtnim moćima
da listove topole
neprimetnim pokretom vazduha
preokrenu sa strane u boji tavne masline
na onu fiktivnu i gotovo bi se reklo
od živog srebra ispletenu
što iznenada
i natopljeni brid kopna
i nerazumnost odronjenog stroja
šumskih mladica
odigne na suvo

Na spasonosni stepennik
iznova izmišljene stvarnosti

Tanja Kragujević

Savet o ljubavi - Carl Sandberg

Zatvori oči i usni san
san u kome su ti data krila
i neka samo za tebe, večno traje dan
da bi imala vremena da pronađeš bolje
bolje od ljubavi

Kreni odmah i obiđi svet
okusi sve njegove radosti
i neka se ne desi ni jedan pokret
koji bi te uznemirio u potrazi
za nečim boljim, boljim od ljubavi

Udahni duboko i zatim poleti
pretraži celu sopstvenu maštu
ni tad da ti smeta niko neće smeti
dobićeš mir da bi u sebi mogla
da nađeš bolje, bolje od ljubavi

Ali zašto se trudiš kad istinu znaš
da svemu što vredi na svetu ovom
jedan sastojak dodati moraš
da bi bilo zaista dobro
To je ljubav, ljubav naravno

"Ne očekuj"

---

Ne očekuj da te iko razume,
radi svoje - ti si čovek od zanata;
svu nesreću oko tebe što se vije
stvorile su sitne duše iz inata.

Imao si ludu sreću da si bolji.
Zar još čekaš da si svima baš po volji?!
Spalio si što je moglo da izgori,
pomogao ko je hteo da se bori

Voleo si ko je znao da ti vrati;
davao si - imalo se kome dati;
video si sta je život,ljubav šta je;
plamen prođe a pepeo večno traje.

Grejao si na plamenu svoga dara
hladna srca čije sunce davno zađe.
Pod pepelom tvojim ima starog žara
za onoga ko bi znao da ga nađe.

Al ti ne očekuj da te iko razume,
radi svoje-ti si čovek od zanata;
svu nesreću oko tebe što se vije
stvorile su stine duše - iz inata...

Duško Trifunović

Za jednu S.

Ti si princeza,a one krunu nose.
Princeze samo prinčevi prose.
A tvoja je kruna od dobrote,
čistog srca i nežne lepote.
Hladnoća mi skuplja kosti u krik,
daleko od mene spava tvoj lik.
Dok sunce nad tobom tamu nosi,
poljupce skrivam u tvojoj kosi.
I svaki pokret tvojih usana,
donosi vetar koji me ljubi.
Tvoja me ljubav čisti od rana,
nežnošću tvojom topim se,gubim.
Verujem silno u tvoje reči,
kad daješ mi srce,sebe na dar.
I slab je svet da duše nam spreči,
u zagrljaj krenu,postanu par.
U tvom je oku zaspalo proleće,
dušu ti krasi najlepse cveće.
Ljubav će nam iz srca poteći,
rekom života,ka večnoj sreći."

Kosin